Movatterモバイル変換

[0]ホーム
URL:

Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Istorija nauke

С Википедије, слободне енциклопедије

Istorija nauke je studija istorijskog razvoja ljudskog razumevanjaprirodnog sveta i domena društvenih nauka. Do kasnog20-tog veka istorija nauke, posebno fizičkih i bioloških nauka, je imala status narativa koji slavi trijumf korektnih teorija nad nekorektnima.[1] Nauka je predstavljana kao glavna dimenzija napretka civilizacije. Zadnjih dekada, postmoderni pogledi su uzeli maha. To su gledišta koja daju istoriji status kompletirajućeg paradigma ili konceptualnog sistema. Posebno je jak uticajTomasa Kuna,Struktura naučnih revolucija (1962). Po Kunu[2] svaka nova paradigma prepisuje istoriju nauke da bi prestavila putem selekcije i distorzija bivše gledište kao svog prethodnika.

Nauka se sastoji odempirijskog,teoretskog, ipraktičnog znanja oprirodnom svetu, proizvedenog putem istraživanja primenomnaučnih metoda, što naglašava zapažanje,objašnjavanje, i predviđanje realnihfenomena putemeksperimenta. Uzimajući u obzir dualni status nauke kaoobjektivnog znanja i ljudskog konstrakta, dobraistorografija nauke se zasniva na istorijskim metodimaintelektualne idruštvene istorije. Utvrđivanje tačnog porekla moderne nauke je moguće upotrebom mnogih važnih tekstova koji su sačuvani još od doba klasičnog sveta. Međutim, rečnaučnik je relativno nova — skovao ju je Vilijam Vevel u19-tom veku. Pre toga su se ljudi koji istražuju prirodu nazivaliprirodni filozofi. Dok suempirijskaistraživanja prirodnog sveta bila opisivana od doba klasične antike (na primer,Tales,Aristotel, i drugi), i dok sunaučni metodi bili u upotrebi odsrednjeg veka (npr., od straneIbn al-Haitama,Ebu Rahim el-Birunija iRodžera Bejkona), početak moderne nauke se generalno vezuje za rani moderni period, od takozvaneNaučne revolucije do koje je došlo tokom16-tog i17-tog veka uEvropi. Naučni metodi se smatraju fundamentalnom komponentom moderne nauke i neki, a posebno posebnonaučni filozofi i praktičari  smatraju ranija ispitivanja prirodepre naučnim.[3] Tradicionalno, istoričari nauke su definisali nauku dovoljno široko da obuhvati ta ispitivanja.[4]

Najraniji koreni nauke mogu se pratiti ustarom Egiptu iMesopotamiji u periodu od 3000. do 1200. godine pre nove ere.[5][6] Njihovi doprinosimatematici,astronomiji imedicini ušli su i oblikovali grčkuprirodnu filozofijuklasične antike, pri čemu su učinjeni formalni pokušaji da se daju objašnjenja događaja ufizičkom svetu zasnovana na prirodnim uzrocima.[5][6] Nakonpada Zapadnog rimskog carstva, nivo znanja ogrčkim shvatanjima sveta opao je uZapadnoj Evropi u kojoj se govololatinski tokom ranih vekova (400. do 1000)srednjeg veka,[7] ali je nastavilo da napreduje u grčkom govornom području uIstočnom rimskom (ili vizantijskom) carstvu. Uz pomoć prevoda grčkih tekstova, helenistički pogled na svet je sačuvan i apsorbovan umuslimanski svet arapskog govornog područja tokomislamskog zlatnog doba.[8] Obnavljanje i asimilacijagrčkih dela iislamskih istraživanja Zapadne Evrope od 10. do 13. veka oživelo je učenjeprirodne filozofije na Zapadu.[7][9]

Reference

[уреди |уреди извор]
  1. ^Cohen, Eliel (2021). „The boundary lens: theorising academic activity”.The University and its Boundaries: Thriving or Surviving in the 21st Century 1st Edition. New York, New York: Routledge. стр. 14—41.ISBN 978-0367562984.Архивирано из оригинала 5. 5. 2021. г. Приступљено8. 6. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^Kuhn, Th., 1962, "The Structure of Scientific Revolutions", University of Chicago Press, pp. 137: “Partly by selection and partly by distortion, the scientists of earlier ages are implicitly presented as having worked upon the same set of fixed problems and in accordance with the same set of fixed canons that the most recent revolution in scientific theory and method made seem scientific.”
  3. ^Hendrix, Scott E. (2011).„Natural Philosophy or Science in Premodern Epistemic Regimes? The Case of the Astrology of Albert the Great and Galileo Galilei””.Teorie vědy / Theory of Science.33 (1): 111—132. Pristupljeno20. 2. 2012. 
  4. ^"For our purpose, science may be defined as ordered knowledge of natural phenomena and of the relations between them." William Cecil Dampier - Whetham, "Science", inEncyclopedia Britannica, 11th ed. (New York: Encyclopedia Britannica, Inc, 1911); "Science comprises, first, the orderly and systematic comprehension, description and/or explanation of natural phenomena and, secondly, the [mathematical and logical] tools necessary for the undertaking." Marshall Clagett,Greek Science in Antiquity. New York: Collier Books. 1955. ; "Science is a systematic explanation of perceived or imaginary phenomena, or else is based on such an explanation. Mathematics finds a place in science only as one of the symbolical languages in which scientific explanations may be expressed." David Pingree, "Hellenophilia versus the History of Science,"Isis83, 559 (1982); Pat Munday, entry "History of Science,"New Dictionary of the History of Ideas (Charles Scribner's Sons, 2005).
  5. ^абLindberg, David C. (2007). „Science before the Greeks”.The beginnings of Western science: the European Scientific tradition in philosophical, religious, and institutional context (Second изд.). Chicago, Illinois: University of Chicago Press. стр. 1–20.ISBN 978-0-226-48205-7. 
  6. ^абGrant, Edward (2007). „Ancient Egypt to Plato”.A History of Natural Philosophy: From the Ancient World to the NineteenthCenturyСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата (First изд.). New York, New York: Cambridge University Press. стр. 1–26.ISBN 978-052-1-68957-1. 
  7. ^абLindberg, David C. (2007). „The revival of learning in the West”.The beginnings of Western science: the European Scientific tradition in philosophical, religious, and institutional context (Second изд.). Chicago, Illinois: University of Chicago Press. стр. 193–224.ISBN 978-0-226-48205-7. 
  8. ^Lindberg, David C. (2007). „Islamic science”.The beginnings of Western science: the European Scientific tradition in philosophical, religious, and institutional context (Second изд.). Chicago, Illinois: University of Chicago Press. стр. 163–92.ISBN 978-0-226-48205-7. 
  9. ^Lindberg, David C. (2007). „The recovery and assimilation of Greek and Islamic science”.The beginnings of Western science: the European Scientific tradition in philosophical, religious, and institutional context (2nd изд.). Chicago, Illinois: University of Chicago Press. стр. 225–53.ISBN 978-0-226-48205-7. 

Literatura

[уреди |уреди извор]
  • Joseph Agassi. Nauka i njena istorija: A Reassessment of the Historiography of Science (Boston Studies in the Philosophy of Science, 253) Springer. 2007. ISBN978-1-4020-5631-4., 2008.
  • Boorstin, Daniel (1983).The Discoverers : A History of Man's Search to Know His World and Himself. New York: Random House.ISBN 978-0-394-40229-1.OCLC 9645583. 
  • Bowler, Peter J (1993).The Norton History of the Environmental Sciences. 
  • Brock, W. H. The Norton History of Chemistry (1993)
  • Bronowski, J.The Common Sense of Science (Heinemann Educational Books Ltd.. London. 1951. ISBN978-84-297-1380-0. .) (Includes a description of the history of science in England.)
  • Byers, Nina and Gary Williams, ed..Out of the Shadows: Contributions of 20th Century Women to Physics,University Press. 2006. ISBN 0-5218-2197-1.
  • Heilbron, John L. (2003).The Oxford Companion to the History of Modern Science. New York: Oxford University Press.ISBN 978-0-19-511229-0. 
  • Herzenberg, Caroline L. 1986.Women Scientists from Antiquity to the Present Locust Hill Press.ISBN978-0-933951-01-3.
  • Kuhn, Thomas S. (1996).The Structure of Scientific Revolutions. University of Chicago Press.ISBN 978-0-226-45807-6.  (3rd ed.)
  • Deepak Kumar:Science and the Raj: A Study of British India, 2nd edition.. Oxford University Press. 2006. ISBN978-0-19-568003-4. 
  • Imre Lakatos (1978).History of Science and its Rational Reconstructions published inThe Methodology of Scientific Research Programmes: Philosophical Papers Volume 1. Cambridge: Cambridge University Press. 
  • Levere, Trevor Harvey (2001).Transforming Matter: A History of Chemistry from Alchemy to the Buckyball. 
  • Margolis, Howard (2002).It Started with Copernicus. New York: McGraw-Hill.ISBN 978-0-07-138507-7. 
  • Mayr, DErnst (1985).The Growth of Biological Thought: Diversity, Evolution, and Inheritance. 
  • Needham Joseph; Wang Ling (1954). „Science and Civilisation in China, Introductory Orientations”.1. Cambridge University Press. 
  • Joseph, Needham; Robinson Kenneth G.; Huang Jen-Yü (2004). „Science and Civilisation in China, part II General Conclusions and Reflections”.7. Cambridge University Press. 
  • North, John (1995).The Norton History of Astronomy and Cosmology. 
  • Nye, Mary Jo, ed (2002).The Cambridge History of Science, Volume 5: The Modern Physical and Mathematical Sciences. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
  • Park, Katharine, and Lorraine Daston, eds (2006).The Cambridge History of Science, Volume 3: Early Modern Science. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
  • Porter, Roy, ed (2003).The Cambridge History of Science, Volume 4: The Eighteenth Century. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
  • George Rousseau and Roy Porter, ур. (1980).The Ferment of Knowledge: Studies in the Historiography of Science. Cambridge: Cambridge University Press.ISBN 978-0-521-22599-1. 
  • Sambursky, Shmuel (1974).Physical Thought from the Presocratics to the Quantum Physicists: an anthology selected, introduced and edited by Shmuel Sambursky. New York: Pica Press. str. 584.ISBN 978-0-87663-712-8. . 
  • Indian Ancient Sciences : Archaeology Based.ISBN978-3-8383-9027-7., Lap Lambert-Germany.
  • Bruno, Leonard C. (1989).The Landmarks ofScienceНеопходна слободна регистрација.ISBN 978-0-8160-2137-6. 
  • Needham, Joseph (1956).History of scientific thought.Science and Civilisation in China.2. Cambridge University Press.OCLC 1120910827. 
  • Needham, Joseph; Robinson, Kenneth G.; Huang, Jen-Yü (2004). „General Conclusions and Reflections”.Science and Chinese society.Science and Civilisation in China.7. Cambridge University Press. 
  • Lindberg, David C.; Shank, Michael H., ур. (2013).The Cambridge History of Science. 2, Medieval Science. Cambridge University Press.ISBN 978-0-521-59448-6.doi:10.1017/CHO9780511974007. Архивирано изоригинала 10. 6. 2018. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  • Lipphardt, Veronika/Ludwig, Daniel,Knowledge Transfer and Science Transfer,EGO – European History Online, Mainz:Institute of European History, 2011, retrieved: March 8, 2020 (pdf).
  • Slotten, Hugh Richard, ed (2014).The Oxford Encyclopedia of the History of American Science, Medicine, and Technology. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).

Spoljašnje veze

[уреди |уреди извор]
Osnovne
Interdisciplinarne
Druge kategorizacije
Perspektive
Deklinacije
Glavni koncepti
Antiteze
Promene paradigme
uistoriji nauke
Povezane teme
Povezana debata
Metodi
Doprinosi
Zagovornici
Kritika
Kritičari
Koncepti u sukobu
Normativna kontrola: DržavneУреди на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorija_nauke&oldid=28414877”
Категорија:
Сакривене категорије:
[8]ページ先頭
©2009-2025 Movatter.jp