U inteligenciji i veštačkoj inteligenciji,inteligentni agent (IA) je agent koji deluje nainteligentan način; Onopaža svoju okolinu,samostalno preduzima akcije kako bi postigao ciljeve i može poboljšati svoje performanseučenjem ili sticanjemznanja. Inteligentni agent može biti jednostavan ili složen:termostat ili drugikontrolni sistem se smatra primerom inteligentnog agenta, kao iljudsko biće, i svaki sistem koji ispunjava definiciju, kao što jefirma,država ilibiom.[1]
Vodeći udžbenici veštačke inteligencije definišu „veštačku inteligenciju“ kao „proučavanje i dizajn inteligentnih agenata“, što je definiciju koja smatra da je ciljno usmereno ponašanje suština inteligencije. Agenti usmereni ka cilju su takođe opisani korišćenjem termina pozajmljenog izekonomije, „racionalni agent“.[1]
Agent ima „objektivnu funkciju“ koja obuhvata sve IA ciljeve. Takav agent je dizajniran da kreira i izvrši bilo koji plan koji će, po završetku, maksimiziratiočekivanu vrednost funkcije cilja.[2] Na primer, agent zapodržano učenje ima „funkciju nagrađivanja“ koja omogućava programerima da oblikuju željeno ponašanje IA,[3] dok je ponašanjeevolucionog algoritma je oblikovano „funkcijom sposobnosti“.[4]
Inteligentni agenti u veštačkoj inteligenciji su usko povezani saagentima uekonomiji. Verzije paradigme inteligentnih agenata se isto tako proučavaju ukognitivnoj nauci,etici, filozofijipraktičnog razuma, kao i u mnogiminterdisciplinarnimsocio-kognitivnimmodelovanjima i kompjuterskimdruštvenim simulacijama.
Inteligentni agenti se često šematski opisuju kao apstraktni funkcionalni sistem sličan kompjuterskom programu. Apstraktni opisi inteligentnih agenata se nazivajuapstraktni inteligentni agenti (AIA) da bi se razlikovali od njihovih implementacija u stvarnom svetu.Autonomni inteligentni agent je dizajniran da funkcioniše u odsustvu ljudske intervencije. Inteligentni agenti su takođe blisko povezani sasoftverskim agentima (autonomnim računarskim programima koji izvršavaju zadatke u ime korisnika).
. 
