Zbog mogućih letalnih dijetarnih i farmakoloških interakcija, inhibitori monoaminske oksidaze su istorijski bili rezervisani kao zadnja linija tretmana, i korišćeni su samo kad druge klase antidepresanata (na primerselektivni inhibitori preuzimanja serotonina itriciklični antidepresivi) nisu uspešne.[1] Nedavna istraživanja ove klase lekova sugerišu da najveći deo problema usled njihovih opasnih interakcija sa hranom potiče od miskoncepcija i neobaveštenosti, te da je ova klasa lekova nedovoljno korišćena uprkos njene efektivnosti.[2][3]
^Meghan M. Grady; Stephen M. Stah (2012). „Practical guide for prescribing MAOIs: debunking myths and removing barriers”.CNS Spectrums.17: 17, pp 2—10.doi:10.1017/S109285291200003X.
