Igra je opsegintrinzično motivisanih aktivnosti zarekreativno zadovoljstvo i uživanje.[1] Igra se obično povezuje sa aktivnostima dečijeg i maloletničkog nivoa, mada igra se dešava u bilo kojoj životnoj fazi, a među ostalim životinjama sa višim funkcijama, poputsisara.
Mnogi ugledni istraživači u oblasti psihologije, uključujućiMelaniju Klajn,Žan Pijažea,Vilijama Džejmsa,Sigmunda Frojda,Karla Janga iLeva Vigotskog, gledali su na igru kao ograničenu na ljudsku vrstu, verujući da je igra važna za ljudski razvoj i koristili su različite istraživačke metode za dokazivanje svojih teorija.
Igra se često tumači kao neozbiljna; mada igrač može biti veoma usmeren na svoj cilj, posebno kada je igranje strukturirano i orijentisano na ciljeve, kao u takmičarskojigri. Prema tome, igra se može kretati od opuštene, slobodne i spontane, preko neozbiljne do planirane ili čak kompulzivne.[2] Igra nije samo zabavna aktivnost; ona ima potencijal da služi kao važno sredstvo u brojnim aspektima svakodnevnog života adolescenata, odraslih i kognitivno naprednih čoveku sličnih vrsta (poputprimata). Igra ne samo što promoviše i pomaže u fizičkom razviću (kao što jekoordinacija ruke i oka), već takođe pomažekognitivnom razvoju isocijalnim veštinama, pa čak može poslužiti i kao odskočna daska u svet integracije, što može biti vrlo stresan proces. Igra je nešto u čemu učestvuje većina dece, ali način na koji se igra izvršava je različit između kultura i način na koji se deca upuštaju u igru, univerzalno varira.
Seminalni tekst iz oblasti studija igre je knjigaHomo Ludens koja je prvi put objavljena 1944. godine, čemu je sledilo nekoliko izdanja, u kojojJohan Hejzing definiše igru na sledeći način:[2]:13
„Rezimirajući formalnu karakteristiku igre, mogli bismo je nazvati slobodnom aktivnošću koja prilično svesno stoji izvan običnog života kao „neozbiljna”, a istovremeno apsorbuje igrača intenzivno i potpuno. To je aktivnost nepovezana sa materijalnim interesom, i od nje se ne može dobiti profit. Ona se odvija unutar sopstvenih granica vremena i prostora prema fiksnim i uređenim pravilima. Ona promoviše formiranje društvenih grupacija koje imaju tendenciju da se okruže tajnošću i da prikrivanjem ili drugim sredstvima potenciraju razliku od uobičajenog sveta.”
Ova definicija igre kao konstituvno zasebne i nezavisne sfere ljudske aktivnosti ponekad se naziva pojmom igre „magičnog kruga”, frazom koja se takođe pripisuje Hejzingu.[2] Postoje mnoge druge definicije.Žan Pijaže je izjavio, „mnoge teorije igre izložene u prošlosti jasan su dokaz da je fenomen teško razumeti.”[3]
Postoje višestruki aspekati igre na koje se ljudi usredsređuju pri njenom definisanju. Jedna definicija iz knjigePsihologije igre Suzan Milar navodi da je igra: „svaka svrsishodna mentalna ili fizička aktivnost koja se izvodi pojedinačno ili grupno u slobodno vreme ili na poslu radi uživanja, opuštanja i zadovoljstva u realnom vremenu ili dugoročnih potreba”.[4] Ova definicija posebno naglašava uslove i koristi koje se mogu steći određenim radnjama ili aktivnostima vezanim za igru. Druge definicije se usredsređuju na igru kao aktivnost koja mora slediti određene karakteristike, uključujući spremnost na angažovanje, neizvesnost ishoda i produktivnost aktivnosti u društvu.
Još jedna definicija igre iz dvadeset prvog veka dolazi od Nacionalnog udruženja igrališta (engl.National Playing Fields Association - NPFA). Definicija glasi: „igra je slobodno izabrano, lično usmereno, intrinzično motivirano ponašanje koje aktivno uključuje dete.”[5] Ova se definicija u većoj meri stavlja fokus na dečiju slobodu izbora i ličnu motivaciju vezanu za neku aktivnost.
Sportske aktivnosti su jedan od najuniverzalnijih oblika igre. Različiti kontinenti imaju svoje popularne/dominantne sportove. Na primer,evropske,južnoameričke iafričke zemlje uživaju ufudbalu, doksevernoameričke zemlje preferirajukošarku,hokej na ledu,bejzbol iliamerički fudbal.[6] UAziji se sportovi poputstonog tenisa ibadmintona se igraju profesionalno; međutimfudbal ikošarka se igraju među običnim ljudima,[6] akriket je popularan uJužnoj Aziji.[7] Događaji kao što suOlimpijske igre iFIFA Svetsko prvenstvo prikazuju zemlje koje se međusobno takmiče i prenose se širom sveta.Sport se može igrati kaoslobodna aktivnost ili u okvirutakmičenja. Prema sociologuNorbertu Elijasu; to je važan deo „civilizacionog procesa“.[8]Pobede iporazi u sportu mogu uticati na nečijeemocije do tačke u kojoj se sve ostalo čini nebitnim.[8] Ljubitelji sporta takođe mogu da zamisle kakav je osećaj igrati za svoj omiljeni tim.[8] Osećanja ljudi mogu biti toliko nadrealna da utiču na njihove emocije i ponašanje.[8]
Sport mladih može dati pozitivan ishod za razvoj mladih. Istraživanja pokazuju da su adolescenti motivisani i više angažovani u sportu od bilo koje druge aktivnosti,[9][10] i ovi uslovi predviđaju bogatiji lični imeđuljudski razvoj.[11] Anksioznost, depresija i gojaznost mogu proizaći iz nedostatka aktivnosti i društvene interakcije.[12] Postoji velika korelacija između količine vremena koje mladi provode baveći se sportom i efekatafizičkih (npr. bolje opšte zdravlje),psiholoških (npr. subjektivno blagostanje),akademskih (npr. školske ocene) idruštvenih beneficija (npr. sklapanje prijatelja).[11] Elektronika se u proteklih 10 godina smatrala oblikom vremena za igru, ali istraživači su otkrili da većina elektronskih igrica dovodi do nedostatka motivacije, socijalne interakcije i može dovesti do gojaznosti.[13] Igra je prvobitno zasnovana na ideji da deca koriste svoju kreativnost dok razvijaju svoju maštu, spretnost, fizičku, kognitivnu i emocionalnu snagu. Dramska igra je uobičajena kod mlađe dece.[12]
Uz redovno učešće u raznim sportovima, deca mogu da se razviju i postanu veštija u raznim sportskim veštinama (uključujući, ali ne ograničavajući se na,skakanje,šutiranje,trčanje,bacanje, itd) ako je fokus na ovladavanju veštinama i razvoju.[14][15] Mladi ljudi koji se bave sportom takođe razvijajuagilnost,koordinaciju,izdržljivost,fleksibilnost,brzinu isnagu. Tačnije, mladisportisti mogu da razviju sledeće[14][15]
Štaviše, istraživanja pokazuju da je redovno bavljenje sportom i fizičkom aktivnošću veoma povezano sa smanjenjem rizika oddijabetesa,srčanih bolesti,gojaznosti i drugih srodnih bolesti. Prema istraživanju Australijske inicijative za mentalno zdravlje u ranom detinjstvu,[16] deci se može pomoći u suočavanju sa stresom i upravljanju njime razvijanjem osećaja optimizma kada se bave sportom.[17] Mladi ljudi takođe imaju tendenciju da budu svesniji u pogledu ishrane kada se bave sportom[14][18][19] Devojke koje se bave sportom imaju tendenciju da se povezuju sa manjim šansama za tinejdžerskutrudnoću, počnu dapuše i/ili razvijurak dojke.[20] Mladi sportisti su pokazali niže nivoe ukupnogholesterola i druge povoljne profile u parametrimaserumskih lipida povezanih sakardiovaskularnim oboljenjima.[14][15][18] Sport omogućava mladim ljudima da budu fizički aktivni i na taj način smanjuju vreme provedeno u sedećim aktivnostima, kao što su gledanjetelevizije i igranjevideo igrica.[15]
.PMID 26396697.doi:10.5812/ijp.2178. .PMID 11392861.doi:10.1037/0003-066x.55.1.170. . | Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
