Представници реда Hyaenodonta су по свом изгледу наликовали на сисаре из редазвијери. Мањи представници овог реда су наликовали нацибетке икуне, док су веће врсте наликовали напсе. Ови сисари су посједовали дуге лобање са уским вилицама које су им омогићавале јак угриз. Омјер величине главе и мозга у поређењу са тјелом код ови сисара, када се упореди са звијерима, је доста другачији. Док су им главе биле доста велике, мозгови су им били мали. Осјећај мириса је био јако изражен код ови сисара. Ноге код ови сисара су сличне ногамахијена и кратке су у поређењу са тјелом[10] Представници реда Hyaenodonta су се углавном креталиплантиградно, иако су неке врсте биле способне и да се крећудигитиградно или полудигитиградно. Такође, неке врсте су биле способне и да се пењу по дрвећу. Највећи знани представник овог реда сисара је била врстаSimbakubwa kutokaafrika, која је била већа и одполарног медвједа.[11] Поред ове врсте, постојало је још неколико велики представника овог реда сисара, као што суHyainailouros sulzeri,Megistotherium osteothlastes иHyaenodon gigas.
Сви представници реда Hyaenodonta су посједовали карнасалне зубе (тј. зубе дераче), који имају крунице у облику ножа и њих су користили да би кидали месо, па чак и да би сјекли хрскавицу и кост. Код представника овог реда сисара су то углавном били модификовани први и други пар горњикутњака (M1 и M2) и други и трећи пар доњи кутњака (m2 и m3), иако су поједини представници овог реда посједовали само M2/m3 комбинацију карнасални зуба.[12][13][14] Код представника породицеLimnocyonidae трећи пар кутњака (M3/m3) није био присутан у вилицама или је био знатно умањен (тј. редукован).[12][15][16] Представници парафилетске породицеBoualitomidae су посједовали само три парапреткутњака (p2 до p4) у доњој вилици, а први пар преткутњака (p1) није био присутан.[17][18][19]
Поред карнасални зуба, и четврти пар горњи преткутњака (P4) и први пар доњи кутњака (m1) је био оштар и у облику ножа.[14] Зуби код сисара из реда Hyaenodonta су били више прилагођени за резање меса и тетива него за дробљење костију.[20][13] За разлику од звијери, представници овог реда сисара су у току свог одрастања спорије мјењали своје зубе, из млијечних у трајне зубе.[21] Према истраживањима везаним за врсте из родаHyaenodon, младунцима је било потребно 3 до 4 године да би им изникли сви зуби, што указује на дугу фазу адолесценције. Такође је утврђено да код сјеверноамерички врста из родаHyaenodon је прво ницао први горњи парпреткутњака (P1) прије првог пара горњи кутњака (M1), док је то код европских врсти обрнуто.[22]
мапа неки од познати фосилни локалитета на подручју Африке иАрабијског полуострва гдје су пронађени фосили сисара из реда Hyaenodonta
Представници реда Hyaenodonta воде поријекло од заједнички сјеверноамерички предака са блиско сродним изумрлим родомAltacreodus, који су се разгранали у двије одвојене линије сисара у периоду каснекреде.[23][1] Ови преци су по свом изгледу наликовали накуне,мунгосе ицибетке. Процјењено је да су се представници реда Hyaenodonta као група сисара развили у периоду касне креде (око 70,4 милиона година) на простору Европе, одакле су се касније (почеткомпалеоцена) проширили на простор Африке, Азије и Сјеверне Америке.[11][24] Раније се сматрало да је Африка била мјесто гдје су се ови сисари прво развили.[25][26] На простор Азије су ови сисари доспјели путем или преко Европе или из Африке прекоИндије, а на простор Сјеверне Америке или преко Европе или преко Азије.[25]
Најранији знани представник овог реда сисара је била врстаLahimia selloumi, која се живјела средином палеоцена (од 61,6 до 59,2 милиона година) на просторуМарока.[18] Поред ове врсте, други најстарији доказ о постојању ови сисара су окамењени отисци стопала начињени на простору фосилни локалитета из Поркјупајн Хилс геолошке формације средином палеоцена (од 61,4 до 60,9 милиона година) уАлберти (Канада) од стране ихноврстеSarjeantipes whitea.[27] Најкаснији знани представник овог реда сисара је била врстаDissopsalis carnifex, која се живјела крајеммиоцена (од 16,1 до 8,8 милиона година) на просторуИндије иПакистана.[28]
Сматра се да су главни разлози за изумирање ови сисара климатке промјене које су узроковале нестанак шума у којима су ови сисари обитавали и ширење травнати равница, као и појава конкуренције у види звјери које су биле боље прилагођене овим новим еколошким условима.[29][30][31]
Представници реда Hyaenodonta су били копненимесоједи, који су се прилагодили различитим предаторскимнишама.[32] Мање врсте су биле активне током ноћи, а веће преко дана. Неке врсте су биле способне да се пењу по дрвећу, док су друге живјеле на тлу и ту тражиле свој плијен. Ови сисари су за водили усамљенички начин живота, ловећи свој плијен из засједе заскачући га, и нису били прилагођени брзом трчању, нити трчању на велике удаљености. Плијен су убијали својим снажним вилицама. Мањи представници овог реда су се хранили са малим плијеном (инсектима, малимсисарима, малимптицама, малимгмизавцима и сл.) и сајајима, и живјеле су слично као данашње цибетке, мунгоси и куне. Средње велики представници су се хранили са птицама, гмизавцима и малим до средње великим сисарима, и живјеле су слично као данашње лисице, шакали и вукови. Велики представници су билипредатори који су се хранили са великим сисарима (сурлашима,носорозима и др.). Неке врсте су такође билесваштоједи, а некелешинари. Врсте из родаQuercytherium и из потпородицеApterodontinae су се такође храниле и сапужевима,шкољкама ираковима[26][33][34]. Врсте из потпородице Apterodontinae су биле водоземни,полуфосоријални сисари који су живјели слично каовидре.[26]
Ред Hyaenodonta је раније, као породица Hyaenodontidae, био уврштаван као представникизумрлог редаCreodonta.[35] У каснијим истраживањима се пак утврдило да је ред Creodontaполифилетски ред сисара, а породица Hyaenodontidae је уврштена у засебан ред сисара Hyaenodonta.[25][21][11][34]
^абвгMatthew R. Borths; Nancy J. Stevens (2019). „Simbakubwa kutokaafrika, gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya”.Journal of Vertebrate Paleontology.39 (1): e1570222.doi:10.1080/02724634.2019.1570222.
^Bastl, Katharina Anna (2013). „First evidence of the tooth eruption sequence of the upper jaw inHyaenodon (Hyaenodontidae, Mammalia) and new information on the ontogenetic development of its dentition”.Paläontologische Zeitschrift.88 (4): 481—494.doi:10.1007/s12542-013-0207-z.
^Faurby, S.; Silvestro, D.; Werdelin, L.; Antonelli, A. (2024). „Reliable biogeography requires fossils: insights from a new species-level phylogeny of extinct and living carnivores”.Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences.291 (2028). 20240473.PMID39106959.doi:10.1098/rspb.2024.0473.
^Barry, J. C. (1988). „Dissopsalis, a middle and late Miocene proviverrine creodont (Mammalia) from Pakistan and Kenya”.Journal of Vertebrate Paleontology.48 (1): 25—45.doi:10.1080/02724634.1988.10011682.
^de Vries, D.; Heritage, S.; Borths, M. R.; Sallam, H. M.; Seiffert, E. R. (2021). „Widespread loss of mammalian lineage and dietary diversity in the early Oligocene of Afro-Arabia”.Communications Biology.4 (1): Article number 1172.doi:10.1038/s42003-021-02707-9.
^Solé, F.; Fischer, V.; Le Verger, K.; Mennecart, B.; Speijer, R. P.; Peigné, S.; Smith, T. (2022). „Evolution of European carnivorous mammal assemblages through the Palaeogene”.Biological Journal of the Linnean Society.doi:10.1093/biolinnean/blac002.
^Christison, B. E.; Gaidies, F.; Pineda-Munoz, S.; Evans, A. R.; Gilbert, M. A.; Fraser, D. (2022). „Dietary niches of creodonts and carnivorans of the late Eocene Cypress Hills Formation”.Journal of Mammalogy.103 (1).doi:10.1093/jmammal/gyab123.
^Floréal Solé; Bastien Mennecart (2019). „A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene”.Acta Palaeontologica Polonica.64 (2): 275—290.doi:10.4202/app.00581.2018.
^Solé, F.; Morlo, M.; Schaal, T.; Lehmann, T. (2021). „New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene”.Geobios. 66-67: 119—141.doi:10.1016/j.geobios.2021.02.004.
Susumu Tomiya, Shawn P. Zack, Michelle Spaulding and John J. Flynn (2019.) "Carnivorous mammals from the Middle Eocene Washakie formation, Wyoming, U.S.A., amd their diversity trajectory in a post-warming world", in"The Society of Vertebrate Paleontology 79th annual meeting"
Friscia, A. R.; Borths, M. R.; Croft, D. A. (2023). „Comparing the Evolution of the Extinct, Endemic Carnivorous Mammals of South America and Africa (Sparassodonts and Hyaenodonts)”. Ур.: Isaac Casanovas-Vilar; Lars W. van den Hoek Ostende; Christine M. Janis; Juha Saarinen.Evolution of Cenozoic Land Mammal Faunas and Ecosystems. 25 Years of the NOW Database of Fossil Mammals. Vertebrate Paleobiology and Paleoanthropology. Springer. стр. 59—77.ISBN978-3-031-17490-2.doi:10.1007/978-3-031-17491-9_5.
Serio, C.; Brown, R. P.; Clauss, M.; Meloro, C. (2024). „Morphological disparity of mammalian limb bones throughout the Cenozoic: the role of biotic and abiotic factors”.Palaeontology.67 (4). e12720.doi:10.1111/pala.12720.
Johann Lang, Andreas; Martin, Thomas (2024). „Hypoflexid function in the “trenchant heel” of carnassial teeth, with comments on talonid evolution”.Mammal Research.doi:10.1007/s13364-024-00762-1.
Juhn, M. S.; Balisi, M. A.; Doughty, E. M.; Friscia, A. R.; Howenstine, A. O.; Jacquemetton, C.; Marcot, J.; Nugen, S.; Van Valkenburgh, B. (2024). „Cenozoic climate change and the evolution of North American mammalian predator ecomorphology”.Paleobiology: 1—10.doi:10.1017/pab.2024.27.
Lihoreau, F.; Yans, J.; Benammi, M.; Girard, F.; Ballas, G.; Bourget, H.; Boyrie, C.; Caillaud, J.; Charruault, A.-L.; Gernelle, K.; Solé, F.; Valentin, X.; Vautrin, Q.; Vianey-Liaud, M.; Tabuce, R. (2025). „Impact of the EECO on mammalian faunas: New Ypresian localities from Montpellier (France), a multidisciplinary approach”.Proceedings of the Geologists' Association.doi:10.1016/j.pgeola.2025.01.001.
.PMID 29020030.doi:10.1371/journal.pone.0185301. 
