| Đavolja kandža | |
|---|---|
 | |
| Harpagophytum procumbens | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | Angiosperms |
| Класа: | Eudicots |
| Ред: | Asterids |
| Породица: | Pedaliaceae |
| Род: | Harpagophytum |
| Врста: | Procumbens |
Đavolja kandža је biljka iz porodice susama. Glavna vrsta ovog rodaHarpagophytum procumbens, obično se naziva đavolja kandža. Na grčkom rečphiton znači biljka, a rečharpagos, znači kukica.[1]
Ovo jevišegodišnja,zeljasta, puzajuća biljka. Listovi biljke su naspramno raspoređeni, a cvetovi su krupni, tamnopurpurne boje. Plod biljke je u vidu čaure. Đavolja kandža se sakuplja zbog njenih lekovitih delova, što su krtolasto zadebljali, bočni korenovi. Radi lakšeg sušenja koren se seče u kriške. Spoljni deo korena je svetlobraon, a unutrašnjost je svetlija. Ukus korena je gorak.[1]
Afrička plemena već hiljadama godina koriste ovu biljku kao sredstvo protiv bolova i za lečenje kožnih tegoba. Za prenos biljke u Evropu zaslužan je nemački lekarOtto Heinrich Volk, koji je drugi svetski rat proveo u Namibiji. Posmatrao je seoskog šamana kako leči lokalne ratnike. U Nemačkoj je đavolja kandža službeno priznata kao lekovito sredstvo u lečenjuartritisa,reumatoidnog artritisa. Biljka raste u polupustinjskim oblastima južneAfrike.
Koren đavolje kandže sadrži iridoidne heterozide (0,5-3%)[2]. Najvažniji suharpagozid iprokumbin. Prisutni su i fitosteroli, flavonoidni heterozidi, šećeri. Gorki sastojci izazivaju pojačano lučenjeenzima u digestivnom traktu. Upotrebljava se u obliku čaja, od suvog korena,kapsula,tableta,ekstrakata,masti igela za kožu. Koristi se kod oboljenja jetre i stomačnih problema, kao sredstvo za poboljšanje apetita i varenje hrane.[2]
Нормативна контрола: Државне |
|---|