Компанија је30. јуна2007. имала 13.748 стално запослених радника.[4] Гуглов пословни циљ је „да организује светске информације и учини их светски доступним и корисним“.[5] Гуглова пословна филозофија укључује изјаве као што су „Не будите зли“ и „Посао би требало да буде изазован и изазов треба да буде забаван“, приказујући тако опуштену пословну културу.
Гугл су основалиЛари Пејџ иСергеј Брин док су били студенти наУниверзитету Станфорд и компанија је прво основана као приватна предузетничка компанија7. септембра1998. Гуглова прва јавна продаја акција одржала се19. августа2004. подижући вредност компаније са 1,67 милијардиамеричких долара на 23 милијарде долара. Преко серије нових производа, аквизиција и партнерства, компанија је проширила своју основну делатност претраге и рекламирања у друга подручја, укључујућиелектронску пошту, онлајн мапе, приказ видео формата, и остало.
Гугл су започели као истраживачки пројекат јануара1996.Лари Пејџ иСергеј Брин, два доктора наука, бивши студенти Универзитета Станфорд изКалифорније.[6] Они су засновалихипотезу да претраживач који анализира односе између веб-сајтова треба да даје боље резултате од тада постојећих технологија, које рангирају резултате према броју појављивања траженог појма на страници.[7] Њихов претраживач се првобитно називаоBackRub јер је систем проверавао повратне везе како би израчунао вредност сајта.[8] Мали претраживач по именуRankdex је већ имао сличну стратегију.[9] Убеђени да странице са највише веза ка њима, са осталих веома важних страница, морају бити најбитније странице повезане са претрагом, Пејџ и Брин су тестирали тезу као део својих студија, и поставили камен темељац за свој претраживач. Првобитни претраживач користио је сајт Станфордског универзитета на адресиgoogle.stanford.edu. Домен google.com је регистрован15. септембра1997. године,[10] а компанија је регистрована каоGoogle Inc.17. септембра1998. у пријатељевој гаражи у Менло Парку уКалифорнији. Укупан почетнифонд је порастао за нову компанију за скоро 1,1 милион долара, укључујући 100.000 долара од Ендија Бехтолшајма, једног од оснивачаСан Микросистема.[11][12][13]
Гуглов претраживач је привукао одане кориснике од растућег броја корисника интернета, који су заволели једноставан дизајн и лаку употребу.[15] Године2000. Гугл је почео са продајом реклама повезаних са кључним речима претраге.[6] Рекламе су биле текстуалне како би се уклопиле у једноставан дизајн страница, и како би убрзале брзину учитавања страница.[6] Кључне речи су продаване базирајући се на комбинацији цена и кликова, са износима почевши од 0,05 долара по клику.[6] Пионир овог модела продаје реклама јеЈаху.[16][17][18] Док су многи ривали пропадали на новом интернет тржишту, Гугл се тихо уздизао зарађујући.[6]
Патент који је део Гугловог механизма за рангирање (енгл.PageRank) је одобрен4. септембра2001. године.[19] Патент је приписан Универзитету Станфорд и приписује сеЛарију Пејџу.
Након брзог прерастања друга два популарна претраживачка сајта, компанија је2003. године изнајмила комплекс зграда уМаунтин Вјуу,Санта Клара,Калифорнија, на адреси Амфитеатар Парквеј 1600 одСиликон Графикса.[20] Компанија је на тој локацији остала све до сада, и комплекс се од тада називаГуглплекс (игра речи на реч гоголплекс, јединица праћена са гогол нула). Гугл је2006. откупио посед од Силикон Графикса за 319 милиона долара.[21]
Име Гугл долази од погрешног изговора речигугол[22][23] што је назив за број 10100 (цифра 1 праћена са стотину нула). Наиме, Лари Пејџ и Сергеј Брин када су одлучили да региструју интернет домен googol.com, установили су да је већ заузет те су морали мало да га модификују пошто нису хтели да одустану и траже друго име. Проналазећи употребу у свакодневном језику, енглеска речgoogle је2006. додата у енглески речникМеријам Вебстер иОксфордски речник чије је значење „употреба Гугл претраживача у проналажењу информација на интернету“.[24][25] Такође, у српском жаргону се употребљава глагол „гуглати“ са истим значењем.
Прва зарада Гугла као компаније је била 100.000 америчких долара које је поклониоАнди Бехтолшајм, један од оснивачаСан Микросистема; донирао је компанији која још није постојала.[26] Око шест месеци касније, објављена је много већа зарада.[26]
Гуглова јавна продаја акција је почела19. августа2004. године. Понуђено је 19.605.052 акција по цени од 85 долара по акцији.[27] Од тога, 14.142.135 (још једна математичка референца као квадратни корен од 2 ≈ 1.4142135) је Гугл сам ставио на понуду, а 5.462.917 су продавали акционари. Продаја је порасла на 1,67 милијарди, и то је дало Гуглу тржишну вредност више од 23 милијарде долара.[28] Већина од 271 милиона акција је остала под Гугловом контролом. Многи од запослених у Гуглу су постали милионери. Јаху, конкурент Гугла, такође је профитирао од продаје акција јер је поседовао 8,4 милиона Гуглових акција од9. августа2004, десет дана пре саме продаје.[29]
Стање акција након продаје је и даље било веома добро, са ценом до 500 долара по акцији до2007, због јаке продаје и зараде у рекламирању, као и због издавања нових производа као што суГугл десктоп и персонализована почетна страница[30]. Висину акција су одржавали индивидуалниинвеститори, насупрот великим инвеститорима и заједничкимфондовима.[30]
Компанија се налази на спискуNASDAQ-а под симболом GOOG.
Док је примарна делатност компаније била везана за садржај наинтернету, Гугл је почео да експериментише и на осталим пољима, као што сурадио иштампа. Гугл је17. јануара2006. објавио да је купио компанију за рекламирање на радију dMarc, која има аутоматизован систем који нуди фирмама да се рекламирају на радију.[31] Ово ће дозволити Гуглу да комбинује две врсте рекламирања, интернет и радио, дајући му способност да се фокусира на захтевније кориснике. Такође, почели су експеримент продаје реклама својих клијената у штампаним медијима (новине ичасописи).[32] Заузимали су рекламни простор у новинама који је обично био кориштен за постојеће рекламе.
Од2001, Гугл је купио неколико малих стартних компанија, који су најчешће имали иновативне тимове и производе. Једна од најранијих компанија коју је Гугл купио је билаPyra Labs. Они су креиралиБлогер, платформу за публикацијублогова, који се први пут појавио1999. године.Аквизиција је довела до много бесплатних опција у самом Блогеру. Ивн Вилијамс, оснивачPyra Labs-а је напустио Гугл2004. Почетком2006. Гугл је купиоUpstartle, компанију која је радила на програму и технологији за онлајн писање докумената,Writely. Технологију овог производа је касније употребио Гугл како би направио својГугл докс.
Фебруара2006, софтверска компанијаAdaptive Path је продала ГуглуMeasure Map, апликацију за статистике блогова. Регистрација за овај сервис је од тада онемогућена.
Крајем2006. Гугл је купио онлајн видео сајтЈутјуб за 1,65 милијарди долара у акцијама.[33] Убрзо затим,31. октобра2006. Гугл је објавио да је купиоJotSpot, креаторавики технологије за веб-сајтове на којима корисници међусобно сарађују.[34]
Гугл је13. априла2007. склопио уговор о куповиниДаблклика. Пристали су да купе компанију за 3,1 милијарду долара[35].
Дана9. јула 2007. године, Гугл је објавио да је потписао коначан уговор о куповини компанијеПостини, која пружа сигурносне услуге на Интернету везане за заштиту електронске поште.[36]
Године2005. Гугл је ушао у пословну сарадњу са осталим компанијама и владинимагенцијама у циљу унапређења својих сервиса и производа. Објавили су сарадњу саНАСА-ом како би саградили канцеларије и радили на истраживачким пројектима везаним зананотехнологију,рачунарство, исвемирску индустрију.[37] Гугл је такође ушао у партнерство саСан Мајкросистемсом уоктобру како би помогао у међусобном дељењу и дистрибуирању њихових технологија.[38] Склопили су уговор и саТајм Варнером,АОЛ-ом,[39] да би унапредили своје сервисе за претраживањевидео формата.
Гугл и медијска новинска агенцијаФокс Интерактив Медија су склопили уговор вредан 900 милиона долара како би омогућили претрагу и рекламирање у популарном корисничком мрежном сајтуМајспејсу.[40]
Већина Гуглових прихода долази из рекламних програма. За фискалну2006. годину, компанија је пријавила зараду од 10,492 милијарде долара од рекламирања и само 112 милиона долара од лиценцирања и осталих зарада[41].Гугл Адвордс (енгл.Google AdWords) дозвољава веб оглашивачима да прикажу рекламе у Гугловим резултатима претраге и Гугловом мрежном садржају, преко цена-по-клику или цена-по-прегледу шема. КориснициГугл Адсенс (енгл.Google AdSense) програма могу да прикажу рекламе на сопственом сајту и да зараде новац сваки пут када се на рекламу кликне.
Гугл је добро познат по својој претрази, која је главни фактор успеха компаније. Од децембра2006. Гугл је најкоришћенији претраживач на Интернету са 91,47% удела, испредБинга (2,75%) иЈахуа (2,25%). Гугл индексира милијарде веб страница, тако да корисници могу да претражују информације које желе преко кључних речи. Гугл је такође увео технологију претраге у друге сервисе, укључујући претрагу слика,Гугл вести, сајт за поређење цена, интерактивнеГугл групе,Гугл мапе и друге.
Године2004. Гугл је покренуо свој лични сервис бесплатне електронске поште, познат каоЏимејл.[42] Гмејл садржи филтрирање е-поште и могућност претраге поште уз Гуглову технологију претраге. Сервис зарађује приказујући рекламе саАдворда који су повезани са садржајем тренутне поруке.
Почетком2006. компанија је покренулаГугл видео, сервис који дозвољава корисницима да бесплатно гледају и претражују доступнефилмове ивидео клипове.
Гугл је такође направио неколико десктоп апликација, укључујућиГугл Земљу, интерактивни програм са сателитским снимцима Земље који покрива већи део планете Земље. За Гугл Земљу се сматра да је изузетно прецизна и веома детаљна. Многи већи градови имају толико детаљне слике да се може приближити до те мере да се виде аутомобили и пешаци изблиза. Упркос томе, националне сигурносне агенције су забринуте због оволико детаљних слика. Сателитски снимци се не освежавају често.
Многи други производи су доступни прекоГугл лабораторије, која чини колекцију недовршених програма који се и даље тестирају за јавну употребу.
Гугл промовише своје производе на различите начине. УЛондону, Гугл свемир је постављен нааеродромуХитроу, показујући неколико производа укључујући Џимејл, Гугл Земљу иПикасу.[43][44] Такође, слична страница је покренута за америчке студенте под називом „Студентски живот, преко Гугла“ (енгл.College Life, Powered by Google).[45]
Гугл је2007. године покренуоГугл премијум апликације, софтвер пакет за предузећа који садржи е-пошту, инстант поруке,календар, рад са документима, као и програм за рад сатабелама.[46] Овај производ је намењен примарно за правне кориснике, и стваран је у циљу конкуренцијеMicrosoft Office Сјут пакету, чија је цена отприлике 50 долара по кориснику за годину дана заMicrosoft Office.[46] Велики корисник Гугл апликација је Универзитет у Лејкхеду, Тандер Беј, Онтарио, Канада, са 38.000 инсталација[47].
Гугл је познат по својој опуштеној корпорацијској култури, која је позната каодот-ком бум. Ујануару2007.магазин Форчун (Fortune Magazine) је ставио Гугл на прво место од 100 компанија у којој је најбоље радити.[48] Пословна филозофија Гугла је базирана на много уобичајених принципа укључујући, „Можете стећи новац не чинећи зло“, „Можете бити озбиљни без одела“ и „Посао би требало да буде изазован и изазов треба да буде забаван“.[49] Њихова опуштена пословна култура се може видети и преко празничних варијација Гугловог логотипа.
Гугл критикују због доприноса нижих од индустријских стандарда. На пример, неки систем-администратори зарађују највише 35.000 долара годишње што је релативно ниско за ту врсту посла у Сан Франциску.
^„Alphabet Announces First Quarter 2018 Results”(PDF) (Press release). Mountain View, California:Alphabet Inc. 23. 4. 2018. стр. 1.Архивирано(PDF) из оригинала 17. 5. 2018. г. Приступљено17. 5. 2018. „Alphabet Inc. (NASDAQ: GOOG, GOOGL) today announced financial results for the quarter ended March 31, 2018. [...] Q1 2018 financial highlights[:] The following summarizes our consolidated financial results for the quarters ended March 31, 2017 and 2018 [...]: [...] Number of employees [as of] Three Months Ended March 31, 2018 [is] 85,050[.]”
.jpg)
