Golosemenice (lat. Gymnospermae) su biljke sasemenom kod kojihsemeni zametak nije zatvoren ulistolike organe. Najčešće semeni zametak leži na listu (megasporofilu) unutaršišarke. Listovi golosemenica su veoma različiti: sitni ljuspasti kod tuje; igličasti kod kleke, jele i bora; lepezasti kod ginka i perasto deljeni kod cikasa. Grupa golosemenica obuhvata 4 savremena razdela sa 947vrsta[1]. Sve savremene i izumrle golosemenice su drvenaste ivišegodišnje biljke, u formižbuna ilidrveta[2]. Hrane sefotoautotrofno, izuzev dveparazitske vrste —Gnetum trinerve iParasitaxus ustus. Golosemenice su više ili manje prisutne u šumama na svim kontinentima izuzevAntarktika, sa najvećom brojnošću u severnoj cirkumpolarnoj zoni, gde gradebiomtajgi. Poznate vrste suborovi,jele,smrče,Pančićeva omorika,ariši,čempresi iginko. Značaj golosemenica se, sem ekološkog, nalazi i u njihovoj upotrebi u industriji, u ishraniživotinja,hortikulturi ipejzažnoj arhitekturi, zaštiti oderozija.
Golosemenice predstavljaju relativno mladu grupukopnenih biljaka (najstarijifosilni nalazi datirani su kaodevonski). Iako su nekada smatrane prirodnom imonofiletskom grupom, sve je više diskusija na ovu temu i činjenica koje govore o parafiletskoj prirodi ove grupe. U okviru biljaka semenjača, najsrodnije fosilne grupe golosemenicama susemene paprati ibenetiti. Pretpostavlja se da su golosemenice nastale od semenih paprati nalik na rodoveLyginopteris[2] iliArchaeopteris.
