Gesta Romanorum (Дела Римљана) је зборник анегдота, прича и легенди о личностима изкласичне антике, као и источњачких,библијских и средњовековних хришћанских легенди, налатинском језику.[1] Зборник је вероватно састављен крајемXIII или почеткомXIV века). Претпоставља се да је настао у монашкој средини, имајући у виду да приче имају дидактички карактер и да се интерпретирају каоалегорије које се доводе у везу сахришћанским учењем. Није искључено да је служио као приручник за проповеднике.[2]
Место његовог настанка није познато, а у науци су присутне различите хипотезе које га доводе у везу саФранцуском,Немачком иЕнглеском[3],[4] и различитим ауторима (Елинан из Фруамона, Пјер Берсуир)[3].
Зборник садржи до 240 прича у формианегдота које носе моралну поуку (exempla). Преписивачи су често додавали нове приче, па зато постоје извесне разлике између различитих рукописних верзија. Иако наслов сугерише да су у питању легенде изримске историје, зборник садржи и приче изгрчке митологије (оМедузи иПерсеју, Пираму и Тири,Одисеју исиренама), библијске (парафразе прича о Јестири и Јелисеју) и хришћанске легенде (о светитељима Јулијану Странопримцу, Григорију, Јевстатију), као ибасне (Андрокле и лав).[5]
До срединеXVI векаGesta Romanorum је била једна од најпопуларнијих књига, о чему сведочи и велики бројрукописних и штампаних издања и превода нафранцуски[2],енглески[6],немачки ихоландски језик.Мотиве и сижее из овог зборника директно или индиректно су преузимали и обрађивали писци из каснијих времена (Чосер,Бокачо,Шекспир).
