Француски језик је изведен изговорног латинског језикаРимског царства, као што су и језици:италијански,португалски,шпански,румунски,каталонски и други. Француски је еволуирао из гало-романског, говорног латинског у Галији, и специфичније у Северног Галији. Његови најближи сродници су другиромански језици — језици који се историјски говоре у северној Француској и у јужној Белгији, које је Француски у углавном заменио. Француски је такође био под утицајем матерњихКелтских језика северне римскеГалије, као што јеБелгијска Галија и (фермански)франачки језици пост-римскихФраначких освајача. У данашње време, захваљујући француској прекоморској експанзији, постоје бројни Креолски језици утемељени на француском језику, пре свегахаићански креолски језик. Особа са француског говорног подручја се називафранкофон.
Према истраживању Европске комисије, француски је четврти најшире коришћени матерњи језик уЕвропској унији.[2] Он је трећи по броју људи који га разумеју у ЕУ.[3] Услед француског и белгијског колонијализма почевши од 17. и 18. века, француски је уведен у нове територије Америка, Африке и Азије. Већина оних који га користе као други језик пребива у франкофонској Африци, посебно уГабону,Алжиру,Маурицијусу,Сенегалу иОбали Слоноваче.[4] Године 2007, процењивало се да постоји око 75 милиона особа којима је Француски матерњи језик;[5] и да укупно има 338 милиона људи који могу да га говоре. Према демографским пројекцијама које су произвелиUniversité Laval иRéseau Démographie de l'Agence universitaire de la francophonie, тотални број говорника француског ће бити приближно 500 милиона године 2025. и 650 милиона до 2050 или 7% будуће светске популације.[6] У складу са овим предвиђањима, извештај који је 2014. издала организацијаLa Francophonie процењује да 274 милиона људи говори француски, било као први или други језик.[7][8]
Француски има дугу историју као међународни језик трговине, дипломатије, књижевности и научних стандарда и он је званични језик многих међународних организација укључујућиУједињене нације,Европску унију,NATO,WTO иICRC. Године 2011,Bloomberg Businessweek је проценио да је француски један од три највише коришћена пословна језика, наконенглеског икинеског.[9]
Од1970. постоји међународна организација за сарадњу земаља у којима је француски званични, или важан језик у комуникацији и култури. Ова организација се зове „Франкофонија“.
Познавање француског језика у земљама ЕУ и њеним кандидатима[10]
Матерњи језик
>50%
20% - 49%
10% - 19%
5% - 9%
<5%
Нема података
Са 12% говорника међуЕУ становништвом, француски је четврти највише заступљени матерњи језик уЕвропској унији, након немачког, енглеског и италијанског; он је такође трећи по свеукупној заступљености у Унији, након енглеског и немачког (33% ЕУ популације изјављује да зна да говори енглески, док 22% Европљана разуме немачки и 20% француски).[2][11]
Поуставу Француске, француски је био службени језик републике од 1992[12] (мада га јеуредба Вилер-Котре учинила мандаторним у правним документима 1539. године).Француска прописује коришћење француског у службеним владиним публикацијама, јавномобразовању, изузев у специјалним случајевима (иако се те одредбе често игноришу), и правнимуговорима;огласи морају да садрже превод страних речи.
УБелгији, француски је званични језик уВалонији (изузев делаИсточних кантона, у којима се говоринемачки) и један од два званична језика — упоредо сахоландским — региона главног градаБрисела, где га говори већина становништва често као примарни језик.[13]
Француски је један од четири службена језикаШвајцарске (заједно санемачким,италијанским ироманшким) и говори се у западном делу Швајцарске званомРомандија, у коме јеЖенева највећи град. Језичке поделе у Швајцарској се не подударају са политичким поделама и некикантони имају билингвални статус, на пример градови попут Бил/Бјен или кантони, као што је Вале-Фрибур-Берн. Француски је матерњи језик за око 20% швајцарској становништва, а говори га 50,4%[14] популације.
Сматра се да суЗаклетве из Стразбура (les serments de Strasbourg) из842. први текст написан на протофранцуском.
КраљФрансоа I је1539. наредио да француски буде званични језик администрације и двора у Француској.
Кардинал Ришеље је1634. основаоФранцуску академију (Académie française), која се бавила „Унапређењем и заштитом француског језика“. Одседамнаестог века француски је постаоlingua franca европских племића, прво уцентралној, а у18-ом и19. векуисточној Европи (Пољска,Русија,Румунија). У ово време Француска је постала колонијална сила, чиме је поставила основе за ширење француског језика ван Европе.Белгија, која је стекла независност1830, такође је увела француски језик у своје колоније.
Иако је тек трећи по броју говорника међу романским језицима (изашпанског ипортугалског), француски језик је и даље геополитички гледано најважнији романски језик. И док је још у 19. веку (и на почетку 20. века) уживао статус главног светског језика, током 20. века француски је драстично изгубио на важности, до те мере да се каткада (неутемељено) сводити само на језик културе и дипломације.
Међутим, оснивањем и деловањемМеђународне организације Франкофонија (l'Organisation Internationale de la Francophonie) (краће:Франкофонија), свестраном сурадњомФранцуске иБелгије с бившим колонијама, промовисањем францускога у свету, те пре свега брзим демографским растом великог броја земаља чланицаФранкофоније и описмењивањем становништва у истима (претежно онима смештенима у Африци) тренд стагнације француског је заустављен, па се у последњих пар деценија могу приметити потпуно друкчија кретања.
Према најновијим подацима француски језик учи 89 634 000 људи у свету (пораст од готово 10% у 7 година - од задњег истраживања 1998.), што га чини другим највише ученим светским језиком (одмах наконенглеског). Од тога броја 37,26% се односи на субсахарску Африку, 30,9% на Европу, 20,1% на Северну Африку и Блиски исток, 9,47% на Северну и Јужну Америку, а 2,25% на Азију (без Блиског истока) и Океанију.
Француски језик је веома далеко од фонетских правила читања и писања. Завршнисугласник у речима се никад не изговара. Слова n и m се понекад не изговарају. Француски се чита „течно“, што значи да се завршни сугласници често спајају са наредном речи. У писању се користи пет врстаакцента:акут ´,грав `,циркумфлекс ˆ,умлаут или трема ¨, ицедиља ¸.
e,es: [-] не читaју се уопште када су на крају речи
ain,ein,aim,eim,in (уопштено неки самогласник (или чак ништа + in): [ẽ] (назални глас)
eu: [ø] (или мукло е), каже се е, само се скупе усне у круг као да ће се рећи о
i,y,ï: [i]
o,ô: [ɔ]
on,om: [ɔ̃] (назални глас)
œ: [œ] сличан је као глас [ø], само је отворенији
ou: [u]
u,ü,û: [y] (или фућкајуће и), каже се и, само се скупе усне у круг као да ће се рећи у
ue: [-] не читa се уопште када je на крају речи
[õ] и [ã] јако слично звуче, само је разлика између [õ] и [ã] у томе да су код првог усне заокружене, као код правог о, а код другог развучене као у а, али у брзом говору се то неће опазити.
a, o и œ имају 2 верзије отворенију и затворенију, али се на то мање-више не обраћа нека пажња.
Ако су случајноn илиm двоструко нпр.Vienne онда глас није назал и чита се нормално [vjen]. Ако изаn илиm постоји други самогласник, глас није назал и чита се нормално нпр. ananas [anana]. Глаголи у трећем лицу презента добијају наставак –ent, који се уопште не чита (изузетак).
Треба рећи да се крајње е никада не чита, осим ако е нема акут ´.
Комбинација [аu] се чита као ai+i, дакле еј. Уопштено u је као 2 и (али то некада не дође до изражаја). Ако су на самогласнику 2 тачкице, комбинација самогласника се не чита, већ се читају одвојено, нпр. noël [no.el]
ti+on,ti+al,ti+el,ti+eux: [si], [se] (нпр. station [stasiõ], nation [nasiõ], démocratie [demokχasi], impartial [ãpaʁsial], potentiel [potensiel], ambitieux [ãbisiøz])
x: [ks] (мање-више)
x: [gz] (међу самогласницима) нпр. example [egzãpl]
x: [s] (некад)
На крају речи која има више од једног слога последњи сугласник (осим ако нисуc,r,f илиl (енглескоCaReFuL:) се не чита. Ако следећа реч почиње са самогласником (или са h) неки се сугласници онда додају тој речи, а речи се спајају, нпр. nous avons [nuzavɔ̃]. То се зове лијезон, франц.:liason [ljɛzɔ̃].
Tous les hommes deviennent libres et égaux en digniténé. Ils sont dotés de raison et de conscience,et ils devraient se traiter les uns les autres dans un esprit de fraternité.
Француски је инфлекијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за број, наставци за време за глаголе ...).
једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 300-400 глагола који се неправилно мењају.
три лица: првом, другом и трећем
два броја: једнини и множини
четири начина: индикатив, субјунктив, кондиционал и императив
два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и повратни.
четири проста времена (présent,imparfait,futur simple иpassé simple (не користи се у говорном језику)) и 4 сложена времена (passé composé,plus-que-parfait,futur intérieur иfutur antérieur (не користи се у говорном језику))
У француском се, за разлику од већине других романских језика, не може избацити субјекат.
Постоје три групе глагола у инфинитиву. То су они који се завршавају на-er, -ir и-re.
Партицип садашњи је облик који се користи за описивање радње која се дешава истовремено са радњом која се прича у реченици. Може такође имати улогу придева или прилога (као глаголски прилог). Гради се искључиво суфиксом -ant.
Пример глагола који се завршава на-eraimer (волети):aim- + -ant =aimant
Пример глагола који се завршава на-irfinir (завршити):fini- + ss+ -ant =finissant
Пример глагола који се завршава на-reprendre (узети):pren- + -ant =prenant
Пример реченице са функцијом придева:Une personne charmante (шармантна особа).
Пример реченице са функцијом прилога:Il parle en marchant (говори ходајући).
Прогресивни облик је облик где се користи партицип и један глагол у презенту. Може и да се користи облик презента сличном енглескомpresent continuous-у, где иду помоћни глаголêtre, реченицаen train d(е) и инфинитив глагола, па онда партицип.
Пример реченицебезen train d(е):Il écrit en mangeant (он пише док једе).
Пример реченицесаen train d(е):Il est en train d'écrire tout en mangeant (он пише док једе) (дословно: он је у процесу писања док једе).
Партицип прошли је облик који се користи за грађење прошлог времена (перфекта и плусквамперфекта), футура II, као и пасива. Уједно представља иглаголски придев трпни. Када се налази после глаголаavoir, онда његов облик остаје исти. Међутим, ако се налаи испред глаголаêtre, онда постоје родови: мушки и женски. Постоји уједно и множина. Стандарни облик је у мушком роду једнине.
Процењује се да најмање 13% француског језика чинепозајмљенице (око 4.200 речи). 1.054 речи су из енглеског језика, 707 изиталијанског, 550 изстаровисоконемачког, 481 из старих галороманских језика, 215 изарапског, 164 изнемачког, 160 изкелтског, 159 из шпанског, 153 изхоландског, 112 изперсијског исанскрта, 101 из разних индијанских језика, 89 из разних азијских језика, 56 из разних афроазијских језика, 55 из разних славенских и балтичких језика и 144 из разних других језика.
Већина речи у француском потиче излатинског језика или је изведена из грчко-латинских основа речи. Многе речи имају дублете тако да је једна верзија из латинског, а друга је народна. Пример за то су многеименице и изведенипридеви, као:mère /maternel,frère /fraternel,froid / frigide,œil / oculaire,sûreté / sécurité, и слично.
У француском, често се креирајунеологизми који замењују, углавном енглеске, позајмљенице. На пример, „баладер“ (baladeur) замењује енглеске речи „вокмен“ и „дискмен“ (walkman,diskman).
Добродошли наНово Насеље,Нови Сад (билборд добродошлице на француском језику на Новом Насељу у Новом Саду, постављен током музичког фестивалаEXIT 2010).
Регионални француски представља речник и изразе који се користе у појединим регионимафранцуског језичког подручја, али не припадају званичним речницима француског, нити се користе на целом говорном подучју.
^(језик: француски)Loi constitutionnelle 1992Архивирано на веб-сајтуWayback Machine (30. април 2008) –C'est à la loi constitutionnelle du 25 juin 1992, rédigée dans le cadre de l'intégration européenne, que l'on doit la première déclaration de principe sur le français, langue de la République.
^Van Parijs, Philippe.„Belgium's new linguistic challenge”(PDF).KVS Express (Supplement to Newspaper de Morgen) March–April 2006. republished by the Belgian Federal Government Service (ministry) of Economy – Directorate–general Statistics Belgium: 34—36. Приступљено5. 5. 2007. – The linguistic situation in Belgium (and in particular various estimations of the population speaking French and Dutch in Brussels) is discussed in detail.
Nadeau, Jen-Benoît, and Julie Barlow (2006).The Story of French. First U.S. ed. New York: St. Martin's Press.ISBN978-0-312-34183-1.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Jacques Maurais, Pierre Dumont, Jean-Marie Klinkenberg,.L’avenir du français. Paris: Éditions des archives contemporaines.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), 2008
Claude Hagège,Combat pour le français: Au nom de la diversité des langues et des cultures, Éditions Odile Jacob, 2006
Jean-Marcel Lauginie,Importance du français dans le monde des affaires, Favre d'Echallens, 2004
Antes, Theresa (2007).Analyse linguistique de la langue française. Yale University Press.ISBN978-0-300-10944-3.
Günter Holtus, Michael Metzeltin, Christian Schmitt (eds.):Lexikon der Romanistischen Linguistik. 12 Bände. Niemeyer, Tübingen 1988–2005; Band V,1:Französisch. 1990.ISBN978-3-484-50235-2..
