Filozofija jezika je granafilozofije koja proučava vezu jezika i smisla, odnos između smisla i misli,[1] tj. traži odgovore na pitanja kako se misao otelovljuje u jeziku, kakva je gnoseološka uloga jezika, što se može doznati iz strukture jezika o čoveku kao misaonom biću.[2]
Da je filozofija jezika važna zaanalitičku filozofiju se podrazumeva, jer se smatra da bi se filozofski problemi prvo trebali razjasniti analizom jezika. Filozofi poputFregea,Rasela iVitgenstajna posvetili su zato puno vremena logičkim temeljima za jednu takvu analizu.[3]
Filozofija svakodnevnog jezika je deo filozofije jezika koja proučava svakodnevni jezik i koja nastoji da prouči prirodu samog jezika, kao i želju da uz pomoć znanja o funkcijama svakodnevnog jezika dobiju odgovori i na neke druge filozofske probleme poputmorala imetafizike. Važni predstavnicu su J.L. Ostin i H. Pol Grajs.
Na Zapadu istraživanje jezika seže do 5. veka pre nove ere kodSokrata,Platona,Aristotela istoika.[10] U Indiji i u Grčkoj, lingvističke spekulacije prethode nastankugramatičkih tradicija sistematskog opisivanja jezika, koje su se pojavile oko 5. veka pre nove ere u Indiji (vidiJaska), i oko 3. veka pre nove ere u Grčkoj (vidiRian).
U dijaloguKratil, Platon je razmatrao pitanje da li su imena stvari određena konvencijom ili prirodom. On je kritikovaokonvencionalizam, jer je doveo do bizarne posledice da se bilo šta može konvencionalno označiti bilo kojim imenom. Stoga se ne može objasniti tačna ili netačna primenu imena. On je tvrdio da postoji prirodna ispravnost imena. Da bi to uradio, on je istakao dasložene reči i fraze imaju čitav niz ispravnosti. Takođe je tvrdio da su primitivna imena imala prirodnu ispravnost, jer je svakafonema predstavljala osnovne ideje ili osećanja. Na primer, za Platona slovol i njegov zvuk predstavljali su ideju mekoće. Međutim, do krajaKratilusa priznao je da su uključene i neke društvene konvencije, i da postoje greške u ideji da foneme imaju pojedinačna značenja.[11] Platon se često smatra zagovornikomekstremnog realizma.
Aristotel se zanimao za pitanjalogike, kategorija i stvaranja značenja. Sve stvari je razdvojio u kategorijevrsta iroda. On je smatrao da je značenjepredikata uspostavljeno apstrakcijom sličnosti između različitih pojedinačnih stvari. Ova teorija se kasnije nazvananominalizmom.[12] Međutim, budući da je Aristotel smatrao da su te sličnosti stvorene stvarnom zajednicom oblika, češće se smatra zagovornikom „umerenog realizma“.
Stoički filozofi su dali važan doprinos analizi gramatike, razlikujući pet delova govora: imenice, glagole,apelative (imena iliepitete),veznike ičlanove. Takođe su razvili sofisticiranu doktrinu olektonu povezanu sa svakim znakom jezika, ali različitu i od samog znaka i od stvari na koju se odnosi. Ovajlektron je bio značenje (ili smisao) svakog pojma. Kompletnilekton rečenice je ono što bi se sada zvalo njenimpropozicijom.[13] Samo su se predlozi smatrali „nosiocima istine“ ili „vozilima istine“ (tj. mogli bi se nazvati istinitim ili lažnim), dok su rečenice jednostavno njihova sredstva izražavanja. Različitelekte takođe mogu izražavati stvari osim predloga, kao što su naredbe, pitanja i uzvici.[14]
^See the quotes in Carlo Ierna, “Husserl’s Critique of Double Judgments”, in: Filip Mattens, editor,Meaning and Language: Phenomenological Perspectives, Phaenomenologica 187 (Dordrecht/Boston/London: Springer, 2008, pp. 50 f.
^David Kreps,Bergson, Complexity and Creative Emergence, Springer, 2015. стр. 92.
^Blackburn, S. "History of the Philosophy of Language". In.Oxford Companion to Philosophy. ed. Ted Honderich. Oxford: Oxford University Press. 1995. ISBN0-19-866132-0.
^Plato.Cratylus.ISBN978-0-521-58492-0. (c. 360 BCE). Series: Cambridge Studies in the Dialogues of Plato. Trans. David Sedley. Cambridge: University of Cambridge Press. (2003) also available fromProject Gutenberg.
^Steven K. Strange, (1992).Porphyry: On Aristotle, Categories. Ithaca: Cornell University Press.ISBN0-8014-2816-5..
Hale, B. and Crispin Wright, Ed. (1999). Blackwell Companions To Philosophy. Malden, Massachusetts, Blackwell Publishers.
Plato,Cratylus (c. 360 BCE). Series: Cambridge Studies in the Dialogues of Plato.. Trans. David Sedley. Cambridge: University of Cambridge Press. 2003. ISBN978-0-521-58492-0.
Joseph, John E.; Love, Nigel; Taylor, Talbot J. (2001).Landmarks in Linguistic Thought II: The Western Tradition in the Twentieth Century. London: Routledge.ISBN0-415-06396-5.
