Faktor rasta je prirodna supstanca koja ima sposobnost stimulisanja celularnog rasta,[1] proliferacije ićelijske diferencijacije. To je običnoproteinski ilisteroidni hormon. Faktori rasta su važni za regulaciju varijeteta celularnih procesa.[2]
Faktori rasta tipično dejstvuju kao signalni molekuli između ćelija. Primeri takvih molekula sucitokini[3] ihormoni[4] koji se vezuju na specifičnereceptore na površini njihovih ciljnihćelija.
Oni često promovišu ćelijsku diferenciju i maturaciju, mada to može varira između faktora rasta. Na primer,koštani morfogenetski proteini stimulišu koštanu ćelijsku diferencijaciju, dokfibroblast faktori rasta ivaskularni endotelni faktori rasta stimulišu deobu krvnih sudova (angiogenezu).
Termin ‘’faktor rasta’’ je ponekad korišten među naučnicima kao sinonim terminacitokin. Istorijski, citokini su bili asocirani sahematopoetskim (krv formirajućim) ćelijama i ćelijamaimunskog sistema (npr., limfocitima i ćelijama tkiva izslezine,timusa, ilimfnih čvorova). Ucirkulatornom sistemu ikoštanoj srži, gde se ćelije mogu javiti u tečnoj suspenziji, a ne vezane za čvrstatkiva, razumljivo je da one komuniciraju putem rastvornih, cirkulišućih proteinskihmolekula. Međutim, kako su vremenom različite linije istraživanje konvergirale, postalo je jasno da su neki od tih istih signalnih proteina hematopoetskog i imunskog sistema tako]e korišćeni od strane niza drugih ćelija i tkiva, tokom razvoja i u odraslom organizmu.
Dokfaktor rasta implicira pozitivni efekat na ćelijsku deobu,citokin je neutralan termin u smislu uticaja molekula na proliferaciju. Dok neki citokini mogu biti faktori rasta, kao što suG-CSF iGM-CSF, drugi imaju inhibitorni efekat na ćelijski rast ili proliferaciju. Neki citokini, kao što jeFas ligand se koriste kao signali "smrti"; oni uzrokuju da ciljne ćelije podlegnu programiranojćelijskoj smrti iliapoptozi.
