Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Facebook

С Википедије, слободне енциклопедије
Facebook
Facebook logoFacebook wordmark
Врстаприватна компанија
ОснованаКембриџ,САД (2004)
СедиштеПало Алто,САД
Оснивач(и)Марк Закерберг
Едуардо Саверин
Састин Московиц
Крис Хјус
РуководиоциМарк Закерберг(извршни директор)
Крис Кокс(ПП управљања производа)
Шерил Сендберг(главни оперативни директор)
ВласникMeta Platforms
Запослени39.651 (2019)[1]
Веб-сајтwww.facebook.com
IPv6 подршкаДа,www.facebook.com/ipv6/
Врста сајтасервис за социјалну мрежу
Рекламирањепрекоигрица ибанера
Регистрацијаполупотребна
Корисници2,2 милијарде активних корисника (јануар 2018)
Језиквишејезични[2]
Покренуто4. фебруар 2004.; пре 21 године (2004-02-04)
Статусактиван
Групачланака
Meta Platforms
Производи и услуге
Људи
Значајни радници
Related organizations
Business

Facebook (транскр.Фејсбук) јесте америчкидруштвени медиј на мрежи иуслуга друштвеног умрежавања у власништву компанијеMeta Platforms. Основао га јеМарк Закерберг 4. фебруара 2004. с колегама студентима Колеџа Харвард и сустанаримаЕдуардом Саверином, Ендруом Маколумом, Дастином Московицем иКрисом Хјузом. Име му потиче од посебне врсте именика, званогкњига лица (енгл.face book), који је садржао фотографије и имена универзитетских студената. Чланство је у почетку било ограничено на студенте Харварда, а постепено се проширивало на друге северноамеричке универзитете. Од 2006. чланови могу бити све особе старије од 13 година.

Закључно с 2020. Facebook је имао 2,8 милијарди месечно активних корисника и био је на седмом месту у глобалној употреби интернета.[3] Био јемобилна апликација с највише преузимања десетих година 21. века.[4] Његови корисници се могу придруживати у мреже које су организоване поградовима,радним местима,школама и регионима да би се повезали и комуницирали с другим људима. Корисници могу додавати пријатеље, слати им поруке, а могу и постављати нове податке на своје профиле ради обавештавања пријатеља. У неким земљама, као што суСирија,[5]Кина,[6]Вијетнам[7] иИран,[8] приступ Facebook-у је повремено блокиран.[9]

Facebook-у се може приступити помоћу уређаја с могућношћу повезивања на интернет, попутличних рачунара,таблета исмартфона. Након регистрације, корисници могу направити профил ради објављивања података о себи. Они могу постављати текст, фотографије и мултимедијалну садржину који се деле са свим другим корисницима који су прихватили да буду њихови „пријатељи”. Осим тога, могуће је променити подешавањима приватности тако да објављени материјал буде јавно видљив. Корисници такође могу непосредно да комуницирају једни с другима помоћуFacebook Messenger-а, да се придруже групама корисника заједничког интересовања и да примају обавештења о активностима својих пријатеља и страница које прате.

Facebook је често тема извештавања о контроверзама. На пример, ту спадају проблеми у вези скорисничком приватношћу (попут скандала са фирмом Cambridge Analytica везаним за прикупљање података), политичка манипулација (попут оне токомПредседничких избора у САД 2016), психолошке последице попут зависности и ниског самопоуздања, садржина попутлажних вести итеорија завере, кршењеауторских права иговор мржње.[10] Коментатори су оптужили Facebook за потпомагање ширења такве садржине.[11][12][13][14] У посљедњој четвртини 2018. и првој четвртини 2019. откривено је 3 милијарде лажних налога[15] Многи критичари доводе у питање да ли Facebook уопште зна колико стварних корисника има.[15][16][17]

Историја

[уреди |уреди извор]

2003–2006:Thefacebook, Thielova инвестиција и промена имена

[уреди |уреди извор]

Зукерберг је направио вебсајт имена „Facemash” 2003. док је похађаоУниверзитет Харвард. Сајт се може упоредити саHot or Not, а користио је „слике компајлиране из онлајн фејсбука девет Кућа, стављајући две једну до друге истовремено и питајући кориснике да одаберу ’врелију’ особу”.[18] Фејсмаш је привукао 450 посетилаца и 22.000 прегледа слика током прва четири сата.[19] Сајт је послат на неколико групних лист-сервера кампуса, али је угашен неколико дана касније од стране администрације Харварда. Зукерберг се суочио са искључењем и оптужен је за нарушавање сигурности, кршењеауторских права и кршење индивидуалнеприватности. Ултимативно, оптужбе су одбачене.[18] Зукерберг је проширио овај пројекат тог семестра, стварајући алатку за социјалну студију пред финални испит изисторије уметности. Све уметничке слике је отпремио на вебсајт, а сваку је пратила и секција с коментарима; потом је поделио сајт са својим колегама-студентима.[20]Face book је студентски директориј са сликама и личним информацијама.[19] Године 2003, Харвард је имао само папирну верзију[21] уз приватне онлајн директорије.[18][22] Зукерберг је рекао заКримсон: „Свако је причао много о универзалном фејс буку на Харварду. ... Ја мислим да је то помало глупо да је требало Универзитету више година да то реши. Ја то могу да урадим боље него што они могу и ја то могу да урадим за недељу дана.”[22] У јануару 2004, Зукерберг је испрограмирао нови вебсајт, познат као „ТхеФацебоок”, инспирисанКримсоновим едиторијалом о Фејсмашу; изјавио је: „Јасно је да је технологија потребна за стварање централизованог вебсајта лако доступна ... користи је много.” Зукерберг се састао са студентом ХарвардаЕдуардом Саверином и обојица су пристали да инвестирају 1.000 долара у сајт.[23] Дана 4. фебруара 2004, Зукерберг је покренуо „TheFacebook”, оригинално на адресиthefacebook.com.[24]

Статистика

[уреди |уреди извор]

Ажурирано: 17. новембар 2024. (2024-11-17)[ажурирање] године, десет Facebook налога са највише следбеника су:

РанкВласникПратилаца

(милиони)

АктивностДржава
1Facebook188Друштвена мрежа САД
2Кристијано Роналдо170Фудбалер ПОР
2Samsung161Производ и услуге КОР
4Мистер Бин141Фиктивни лик УК
55-Minute Crafts126Интернет медиј КИП
6Шакира123Музичарка КОЛ
7CGTN121Државни медиј КИН
8ФК Реал Мадрид121Фудбалски клуб ШПА
9Лионел Меси116Фудбалер АРГ
10Вил Смит115Глумац САД

Види још

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^Company Info | About Facebook
  2. ^„Facebook Interface Languages”.Facebook (Select your language). 
  3. ^„The top 500 sites on the web”. Alexa Internet. Архивирано изоригинала 15. 07. 2018. г. Приступљено21. 1. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^Miller, Chance (17. 12. 2019).„These were the most-downloaded apps and games of the decade”.9to5Mac (на језику: енглески). Приступљено17. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  5. ^Oweis, Khaled Yacoub (23. 11. 2007).„Syria blocks Facebook in Internet crackdown”.Reuters. Приступљено15. 1. 2010. (језик: енглески)
  6. ^„China's Facebook Status: Blocked”. ABC News. 8. 7. 2009. Архивирано изоригинала 11. 7. 2009. г. Приступљено15. 1. 2010. (језик: енглески)
  7. ^Stocking, Ben (17. 11. 2009).„Vietnam Internet users fear Facebook blackout”. Associated Press. Архивирано изоригинала 21. 5. 2010. г. Приступљено15. 1. 2010. (језик: енглески)
  8. ^Shahi, Afshin (27. 7. 2008).„Iran’s digital war”. Daily News Egypt. Архивирано изоригинала 31. 5. 2010. г. Приступљено15. 1. 2010. (језик: енглески)
  9. ^Benzie, Robert (3. 5. 2007).„Facebook banned for Ontario staffers”. TheStar.com. Приступљено15. 1. 2010. (језик: енглески)
  10. ^Mahdawi, Arwa (21. 12. 2018).„Is 2019 the year you should finally quit Facebook? | Arwa Mahdawi”.The Guardian — преко www.theguardian.com. 
  11. ^Medrano, Kastalia.„Facebook Spreads Viral Fake News Story About Vaccines”.Newsweek. 
  12. ^Raphael, Rina.„A shockingly large majority of health news shared on Facebook is fake or misleading”.Fast Company. 
  13. ^„Facebook will not remove fake news - but will 'demote' it”.BBC. 
  14. ^Funke, Daniel.„Forget fake news stories. False text posts are getting massive engagement on Facebook.”.Poynter. 
  15. ^абSullivan, Mark.„Facebook catches 3 billion fake accounts, but the ones it misses are the real problem”.Fast Company. 
  16. ^Nicas, Jack (30. 1. 2019).„Does Facebook Really Know How Many Fake Accounts It Has?”.The New York Times (на језику: енглески).ISSN 0362-4331. Приступљено20. 9. 2019. 
  17. ^Silverman, Craig.„Facebook Removed Over 2 Billion Fake Accounts, But The Problem Is Getting Worse”.BuzzFeed News. 
  18. ^абвKaplan, Katharine A. (19. 11. 2003).„Facemash Creator Survives Ad Board”.The Harvard Crimson. Приступљено24. 6. 2017. 
  19. ^абMcGirt, Ellen (1. 5. 2007).„Facebook's Mark Zuckerberg: Hacker. Dropout. CEO.”.Fast Company. Mansueto Ventures. Приступљено4. 7. 2017. 
  20. ^Kincaid, Jason (24. 10. 2009).„Startup School: An Interview With Mark Zuckerberg”.TechCrunch.AOL. Приступљено24. 6. 2017. 
  21. ^Phillips, Sarah (25. 7. 2007).„A brief history of Facebook”.The Guardian.Guardian Media Group. Приступљено4. 7. 2017. 
  22. ^абTabak, Alan T. (9. 2. 2004).„Hundreds Register for New Facebook Website”.The Harvard Crimson. Приступљено4. 7. 2017. 
  23. ^Hoffman, Claire (15. 9. 2010).„The Battle For Facebook”.Rolling Stone. Wenner Media. Архивирано изоригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено4. 7. 2017. 
  24. ^Rothman, Lily (4. 2. 2015).„Happy Birthday, Facebook”.Time. Приступљено4. 7. 2017. 

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Више информација о чланкуFacebookпронађите наВикипедијиним
сестринским пројектима:
Производи и
услуге
Facebook
Instagram
Хардвер
Остали
производи
Бивши
Људи
Оснивачи
Одбор
Извршни
Службеници
Тренутни
Бивши
Значајни
радници
Тренутни
Бивши
Отворен код
Масовни медији
Бизнис
Спискови
Повезано
Личне
Професионалне
Онемогућено
Сервиси
Алатке
Концепти
Апликације
Кориснички интерфејс
Импликације
Протоколи
Градови
Колеџи и универзитети
Предузећа
(укључујући подружнице
и неутврђене компаније)
Међународне
Државне
Остале
Портал:
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Facebook&oldid=28857023
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp