Šesnaest izraza lica koji izražavaju ljudske emocije - obojena gravura autora Dž. Pasa, iz 1821. godine, premaŠarlu Lebrenu
Emocija je uzbuđenost izazvana situacijom ilistimulusom koji je osobi važan. Sastoji se iz tri komponente:fiziološke,izražajne isubjektivne. Fiziološka komponenta pripremaorganizam za adekvatno reagovanje, izražavanjem se obavljaneverbalna komunikacija, a prekodoživljaja spoznajemo u kakvom smo stanju. Emocije imaju adaptivnu i komunikativnu funkciju. Dele se naosnovne,složene,prijatne,neprijatne. Osnovne emocije su urođenereakcije nadraži, i izražavaju se kod svih ljudi na sličan način. To susreća,tuga,ljutnja,strah,gađenje iiznenađenje.Afekt,raspoloženje isentiment su emocionalna stanja različitog intenziteta i trajanja, aafektivni ton je doživljaj prijatnosti i neprijatnosti i sastavni je deo svakogosećanja.[1] Postoji višeteorija o tome kako nastaju emocije:Džejms-Langeova,Kenon-Bardova iTeorijakognitivneprocene. Prema Džejms-Langeovoj teoriji,emocija je doživljaj fizioloških promena uorganizmu koje se refleksno dešavaju u određenoj situaciji i pokreću određenoponašanje. Prema kognitivnim teorijama, emocija je rezultat procene smisla i značaja situacije. Nijedna dosadašnjateorija emocija nije primenljiva na sve ljude i sve situacije.
Emocija je bilo kojesvesno iskustvo[2][3][4] karakterisano intenzivnom mentalnom aktivnošću i izvesnim stepenomzadovoljstva ilinezadovoljstva.[5][6] Naučni diskurs se pomerio na druga značenja i nema višesvesnog u definiciji. Emocije su običnoisprepletane saraspoloženjem,temperamentom,personalnošću,dispozicijom, imotivacijom.[7] Po nekim teorijama,spoznaja je važan aspekat emocije. Osobe koje prvenstveno deluju sledeći emocije koje osećaju mogu da izgledaju kao da ne razmišljaju, mada su mentalni procesi i dalje neophodni, naročito u tumačenju događaja. Na primer, realizacija našeg uverenja da smo u opasnoj situaciji i naknadno uzbuđenje živčanog sistema našeg tela (brz rad srca i disanja, znojenje, napetost mišića) je sastavni deo iskustva našeg osećajastraha. Međutim, druge teorije tvrde da je emocija odvojena i da može prethoditi spoznaji.
Emocije su kompleksne. Prema nekim teorijama, one su stanja osećanja koja rezultiraju fizičkim i psihološkim promenama koje utiču na naše ponašanje.[6]Fiziologija emocije je blisko povezana sauzbuđenjemnervnog sistema, pri čemu su različita stanja i jačine uzbuđenja povezani sa specifičnim emocijama. Emocije su isto tako povezane sa tendencijama ponašanja. Ekstrovertirani ljudi su po prirodi više socijalni i izražavaju svoje emocije, dok su introvertne osobe u većoj meri društveno povučene i sakrivaju svoje emocije. Emocija je često pokretačka silamotivacije, pozitivne ili negativne.[8]
Emocije obuhvataju različite komponente, kao što su subjektivno iskustvo,kognitivni proces, izražajno ponašanje, psihofiziološke promene i instrumentalno ponašanje. Svojevremeno su akademici pokušali da poistovete emociju sa jednom od komponenti:Vilijam Džejms sa subjektivnim iskustvom,bihevioristi sa instrumentalnim ponašanjem,psihofiziolozi sa fiziološkim promenama, i tako dalje. U bližoj prošlosti se smatralo da se emocija sastoji od svih komponenti. Različite komponente emocije su kategorisane donekle različito u zavisnosti od naučne discipline. Upsihologiji ifilozofiji, emocija tipično obuhvatasubjektivno,svesnoiskustvo prvenstveno karakterisano psihofiziološkimizrazima,biološkim reakcijama, imentalnim stanjima. Sličan višekomponentni opis emocije je prisutan usociologiji. Na primer, Pegi Toits[9] je pisala da emocije obuhvataju fiziološke komponente, kulturne ili emocionalne etikete (ljutnja, iznenađenje, etc.), ekspresivne radnje tela, i procenu situacija i konteksta.
Obim istraživanja o emocijama značajno je povećan u poslednje dve decenije, sa mnogim oblastima koja doprinose uključujućipsihologiju,neurologiju,endokrinologiju,medicinu,istoriju iračunarske nauke. Brojne teorije koje pokušavaju da objasne poreklo, neurobiologiju, iskustvo ifunkciju emocija samo su dodatno podstakle intenzivnije istraživanje o ovoj temi. Trenutne oblasti istraživanja koncepta emocije uključuju razvoj materijala koji stimulišu i izazivaju emocije. Pored togaPET skeniranje ifMRI snimci pomažu u izučavanju afektivnih procesa u mozgu.[10]
„Emocije se mogu definisati kao pozitivno ili negativno iskustvo koje je povezano sa određenim obrascem fiziološke aktivnosti.” Emocije proizvode različite fiziološke, bihevioralne i kognitivne promene. Originalna uloga emocija bila je da motiviše adaptivno ponašanje koje bi u prošlosti doprinelo opstanku ljudi. Emocije su odgovor na značajne interne i eksterne događaje.[11]
Reč „emocija” datira unazad iz 16. veka, kad je bila adaptirana od francuske rečiémouvoir, sa značenjem „uzbuditi”. Termin emocija je uveden u akademske diskusije kao pojam koji obuhvatastrasti,sentimente inaklonosti.[12] Prema jednom rečniku, najranije preteče reči verovatno datiraju iz vremena samog nastanka jezika.[13] Moderna reč emocija je heterogena.[14] U nekim upotrebama reči, emocije su intenzivna osećanja koja su usmerena na nekog ili nešto.[15] S druge strane, reč emocija se može koristiti za označavanje stanja koja su blaga (npr. iznerviran ili zadovoljan) i stanja koja nisu usmerena na nešto specifično (kao u anksioznosti i depresiji). Jedna linija istraživanja tako razmatra značenje reči emocije u svakodnevnom jeziku[14] i ova upotreba je prilično različita od onog u akademskom diskursu.Jedna druga linija istraživanja razmatra niz drugih jezika, pored engleskog, a jedan zanimljiv zaključak je da mnogi jezici imaju sličan, ali ne identičan pojam.[16][17] U antropologiji, nemogućnost izražavanja ili uočavanja emocija ponekad se naziva aleksitimijom.[18]
Neki teoretičari opisuju emocije kao diskretne i dosledne odgovore na interne ili eksterne događaje koji imaju poseban značaj za organizam. Emocije su kratkotrajne i sastoje se od koordiniranog skupa odgovora, koji mogu uključivati verbalne,fiziološke, ponašanje ineuralne mehanizme.[19] Psihoterapeut Majkl K. Graham opisuje sve emocije kao da postoje na kontinuumu intenziteta.[20] Stoga strah može ići od blage zabrinutosti do užasa, ili sram može biti u opsegu od jednostavnog stida do toksične sramote.[21] Emocije su isto tako bile opisane kao biološki date i kao rezultatevolucije, jer su pružile dobra rešenja za drevne i ponavljajuće probleme sa kojima se se susretali naši preci.[22] Raspoloženja su osećanja koja su manje intenzivna od emocija i često nemaju kontekstualni stimulans.[15]
Osećanja se najbolje mogu razumeti kaosubjektivna reprezentacija emocija, privatna za osobu koja iz doživljava.
Raspoloženja sudifuzna afektivna stanja koja generalno traju znatno duže od emocija i isto tako su obično manje intenzivna od emocija.
Afekat je zaokružujući pojam, koji se koristi za sveukupno opisivanje tema emocija, osećaja i raspoloženja, iako se često upotrebljava sinonimno s emocijom.
Dodatno, postoje odnosi između emocija, kao što je posedovanje pozitivnih ili negativnih uticaja, sa direktnim suprotnostima postojećeg. Ovi koncepti se opisuju putemkontrastiranja i kategorizacije emocija. Graham razlikuje emocije kao funkcionalne ili disfunkcionalne i tvrdi da od svih funkcionalnih emocija osoba ima koristi.[23]
Kada doživljavamo emociju, u organizmu se dešavaju fiziološke promene kao što su ubrzan rad srca,ubrzanodisanje,pojačano lučenjehormona, napetost mišića itd. Funkcija fizioloških promena je da povećaju nivoenergije i tako pripremeorganizam za napor i hitnu reakciju. Što su fiziološke promene jače, to je snažniji i doživljaj emocije.
Emocije se izražavaju kroz smeh, plač,facijalnom ekspresijom,gestikulacijom, tonom i bojomglasa itd. Funkcija emocionalnih izraza jekomunikacija, tj.prenošenjeporuka. Izražavajući emocije, ljudi prenose poruku kako se osećaju, šta nameravaju da urade i šta očekuju od ostalih. S druge strane, ljudi prepoznaju tuđe emocionalne izraze i tako se pripremaju i odlučuju kako će se ponašati.
Lični doživljaji sreće, tuge, straha, ljubomore, ljutnje su subjektivna komponenta emocije. Oni nas usmeravaju da razmišljamo o njihovim uzrocima i tako učimo kako da izbegnemo neprijatna iskustva i da kontrolišemo okolnosti sa kojima se susrećemo. Postoji mnogo emocija, a jedan psiholog je registrovao preko 500 izraza kojima se opisuju.
U prvoj polovini dvadesetog veka bilo je više eksperimentalnih pokušaja da se nastanak emocija pripiše aktivnosti jedne specifične moždane strukture[25]. Tako je najpre ključna uloga u razvoju emocija pripisivana hipotalamusu, da bi nešto kasnije limbički sistem bio opisan poput neke vrste "emocionalnog mozga".Prema jednom od savremenih pogleda, emocije su odraz aktivnosti više moždanih struktura[26]:
kortikalnih, koje stvaraju odgovarajuće kognitivno stanje;
limbičkih, koje aktiviraju moždano stablo i talamus;
hipotalamičkih, koje regulišu humoralni i autonomni nervni odgovor;
moždanog stabla i talamusa, koji održavaju kortikalnu budnost.
Medijalni deo prefrontalnih režnjeva je mesto emocionalno-kognitivnih interakcija. Metoda oslikavanja mozga pokazala je aktivnost u ovom delu mozga u situacijama kada su emocionalne reakcije kognitivno suprimirane ili razmatrane[27].
Afekt je intenzivna i kratkotrajna emocija koja se iznenada javlja. Primeri su paničanstrah, nesavladivbes, euforičnasreća,očaj itd. Afekt ponekad izaziva blokadumišljenja i tada osoba može izgubiti kontrolu nad ponašanjem i postati nasilna.Raspoloženje je osećanje slabog intenziteta i dužeg trajanja. Raspoloženje se opisuje izrazima poput dobro, loše, vedro, tmurno. Nekada raspoloženje nastaje bez vidljivog razloga i tada se dovodi u vezu satemperamentom.Sentiment je složen emocionalni odnos, koji uključujestavove ivrednosti, a predstavlja dispoziciju da se određena emocija ponovo javi. Primeri sentimenta suljubav,mržnja,patriotizam. Kao emocionalni odnos, sentiment obuhvata razna osećanja, koja se javljaju u zavisnosti od situacije.Afektivni ton je doživljaj ekstremne prijatnosti i neprijatnosti. Sastavni je deo svih vrsta emocija. Intenzitet afektivnog tona kreće se od ekstremne prijatnosti do ekstremne neprijatnosti i od njega zavisi kvalitet doživljaja.
Teorije o emocijama se povlače malo predaleko što se tičestoikeAntičke Grčke iAntičke Kine. U Kini, verovalo se da je preterana emocija štetilači, što zauzvrat šteti vitalnimorganima.[30]Hipokratova teorija četiri humora doprinela je proučavanju emocija na isti način kao imedicine.
lustracija izIzražavanje emocija u čoveku i životinjama.
Perspektive emocija iz evolucionarne teorije pokrenute su sredinom i krajem 19. veka knjigomČarlsa Darvina iz1872. godineIzraz emocije u čoveku i životinjama.[36] Darvin je tvrdio da su emocije zapravo služile ljudima u komunikaciji i u pomaganju njihovog preživljavanja. Darvin je, stoga, tvrdio da su emocije evoluirale putemprirodne selekcije i stoga imaju univerzalne međukulturne duplikate. Darvin je takođe detaljno opisao vrline osećanja emocija i paralelnih iskustava koja se javljaju kod životinja. Ovo je omogućilo istraživanje emocija životinja i eventualno određivanje nervnih osnova emocija.
Savremeniji pogledi evolucionog psihološkog spektra pretpostavljaju da su se osnovne emocije i društvene emocije razvijale da motivišu (socijalna) ponašanja koja su prilagodljiva u nasleđenoj okolini.[8] Trenutna istraživanja sugerišu da su emocije suštinski deo bilo kojeg ljudskog donošenja i planiranja odluka, a čuvena razlika između razuma i emocija nije toliko jasna koliko se čini.Pol D. Maklin tvrdi da se emocija takmiči sa više instinktivnim odgovorima, sа jedne strane, i apstraktnijim obrazloženjem, sa druge strane. Povećani potencijal u neuroimejžingu je omogućio istragu o starim evolucionim delovima mozga. Važne neurološke perspektive su proizašle baš iz ovih perspektiva1990-ih godina od straneĐžozefa E. Lidoksa iAntonija Damasa.
Istraživanje socijalnih emocija takođe se fokusira na fizički prikaz emocije, uključujući jezik tela životinja i ljudi (pogledajte prikaz uticaja). Na primer, čini se dainat deluje protiv pojedinca, ali može da utvrdi reputaciju pojedinca kao nekoga ko se plaši.Sram iponos mogu motivisati ponašanja koja pomažu nekome da održi svoje stajanje u zajednici, a samopoštovanje je procena njegovog statusa.[8][37]
Džejm-Langeova teorija govori da su emocije instinktivne, odnosno da se u određenoj situaciji automatski pokreću fiziološke promene u organizmu i promene uponašanju. Prema ovoj teoriji, prvo nastaju fiziološke reakcije i ponašanje, a potom emocionalni doživljaj;ljudi u hitnim situacijama prvo reaguju,a zatim dožive emociju. Iz ove teorije sledi da se emocije ne mogu svesno regulisati zato što su refleksne.[38][39]
Volter Kenon i Filip Bard nisu se slagali sa Džejm-Langeovom teorijom da je emocija instiktivna reakcija. Oni su smatrali da su fiziološke promene slične kod većine emocija i da su sve tri komponente istovremeno pokrenute opažanjem,odnosno procesima umozgu, a ne unervnom sistemu.[40][41][42]
Prema ovoj teoriji, emocije zavise od toga kako osoba procenjuje situaciju odnosno koji joj smisao pridaje. Od smisla koji osoba pridaje određenoj situaciji zavisi kako će reagovati. Ljudi različito reaguju na iste situacije zato što ih različito tumače. Prema kognitivnoj teoriji, ljudi mogu da menjaju način emocionalnog doživljavanja i reagovanja svojim razumom ili načinom razmišljanja. Čak i u ekstremno hitnim situacijama prvo se procenjuje a zatim reaguje,zato što se misli i procene mogu toliko brzo odvijati da ih nismo ni svesni. Brzina procene zavisi od složenosti situacije, načina mišljenja, znanja, iskustva i uverenja. Procene mogu biti pogrešne i tada izazivaju neadekvatne emocionalne reakcije.
^Panksepp, Jaak (2005).Affective neuroscience : the foundations of human and animal emotions ([Reprint] изд.). Oxford [u.a.]: Oxford University Press. стр. 9.ISBN978-0-19-509673-6. „Our emotional feelings reflect our ability to subjectively experience certain states of the nervous system. Although conscious feeling states are universally accepted as major distinguishing characteristics of human emotions, in animal research the issue of whether other organisms feel emotions is little more than a conceptual embarrassment”
^Davidson Paul Ekman; Richard J., ур. (1994).The Nature of emotion : fundamental questions. New York: Oxford University Press. стр. 291—93.ISBN978-0-19-508944-8. „Emotional processing, but not emotions, can occur unconsciously.”
^Pavlović, D.Neuropsihologija sa osnovama bihevioralne neurologije. Beograd: Kaligraf. 2011..
^Phelps, E. A. (2004). The human amygdala and awerness: Interactions between emotion and cognition. In M. S. Gazaniga (Ed.), The cognitive neuroscience. Cambridge: MIT Press.
^Schwarz, N. H. (1990). Feelings as information: Informational and motivational functions of affective states. Handbook of motivation and cognition: Foundations of social behavior, 2, 527-561.
^Suchy, Yana (2011).Clinical neuropsychology of emotion. New York: Guilford Press.ISBN978-1-60918-074-4.
^Damasio, Antonio R. (2003).Looking for Spinoza: Joy, sorrow and the feeling brain. London: Heinemann.ISBN978-0-434-00787-5.OCLC52566641.
^Leviathan (1651), VI: Of the Interior Beginnings of Voluntary Notions, Commonly called the Passions; and the Speeches by which They are Expressed
^Darwin, Charles (1872).The Expression of Emotions in Man and Animals. Note: This book was originally published in.1872, but has been reprinted many times thereafter by different publishers
Ekman, Paul (1971).Universals and Cultural Differences in the Judgments of Facial Expressions of Emotion. California: American Psychological Association.
Freitas-Magalhães, A. (Ed.)..Emotional Expression: The Brain and The Face. Porto: University Fernando Pessoa Press. 2009.ISBN978-989-643-034-4.. .
Freitas-Magalhães, A.The Psychology of Emotions: The Allure of Human Face. Oporto:University Fernando Pessoa. 2007.. Press.
González, Ana Marta (2012).The Emotions and Cultural Analysis. Burlington, VT: Ashgate.ISBN9781-4094-5317-8.
Ekman, P (1999). „Basic Emotions”.Handbook of Cognition and Emotion(PDF). John Wiley & Sons, Inc Ltd. Архивирано изоригинала(PDF) 28. 12. 2010. г. Приступљено16. 07. 2017.. In:T. Dalgleish and M. Power (Eds.). Sussex, UK:.
LeDoux, J.E.The neurobiology of emotion. 1986. Chap. 15 in J.E. LeDoux & W. Hirst (Eds.)Mind and Brain: dialogues in cognitive neuroscience. New York: Cambridge..
Nussbaum, Martha C. (2001)Upheavals of Thought: The Intelligence of Emotions. Cambridge: Cambridge University Press..
Plutchik, R.„A general psychoevolutionary theory of emotion”.Emotion: Theory, research, and experience: Vol. 1. Theories of emotion. New York: Academic. 1980.. In: R. Plutchik & H. Kellerman (Eds.), (pp. 3–33)
Dror Green (2011). "Emotional Training, the art of creating a sense of a safe place in a changing world". Bulgaria: Books, Publishers and the Institute of Emotional Training.
.jpg)
