Edgar Dega, rođen kaoIler Žermen Edgar de Ga(fr.Hilaire-Germain-Edgar de Gas; *19. jul1834.Pariz -†27. septembar1917. Pariz) je bio francuskislikar,grafičar ivajar. On se posebno identifikuje sa temom plesa; više od polovine njegovih dela prikazuje plesače.[1] Smatra se jednim od istaknutih predstavnika francuskogimpresionizma, iako sam sebe nikada nije uvrštavao u impresionistički pokret.[2] Zaokupljen urbanim prizorima,balerinama, prizorima sa trka konja, Dega ne raskida nikada u potpunosti sa majstorimarealizma, kao što suEngr iDelakroa, stvara većinu svojih dela u ateljeu, ali i pored toga većina istoričara umetnosti se slaže da je njegovo mesto u okviru impresionizma. On je bio izuzetancrtač, sa osobenim majstorstvom u prikazivanju pokreta, kao što se može videti u njegovim izvedbama plesača, subjekata sa konjskih trkališta inagih žena. Njegoviportreti su zapaženi po njihovoj psihološkoj kompleksnosti i po njihovom prikazu ljudske izolacije.[3]
Na početku svoje karijere, Dega je želio da budeistorijski slikar, poziv za koji je bio dobro pripremljen njegovim rigoroznom akademskom obukom i detaljnim studijama klasične umetnosti. U svojim ranim tridesetim godinama, on je promenio pravac, i primenjujući tradicionalne metode istorijskog slikara na savremene teme, postao je klasični slikar modernog života.[4]
Dega je rođen u Parizu u Francuskoj, u umereno bogatoj porodici. On je bio najstarije od petoro dece. Dega je bio sin bankaraitalijanskog porekla i Kreolke izNju Orleansa (SAD), koja je umrla kada je Edgar imao 13 godina. Njegov deda s majčine strane Germajn Mason, je bio rođen uPort o Prens. OvajHaićanin francuskog porekla se naselio u Nju Orleansu 1810. godine[5] Dega (on je adaptirao manje grandiozno spelovanje svog prezimena kad je odrastao)[6] je započeo svoje školovanje u svojoj jedanaestoj godini. Kako je njegova majka preminula par godina kasnije, njegov otac i deda su postali njegovi glavni uticaji tokom ostatka njegove mladosti.
Godine1853. počeo je studijeprava, ali se1855. godine prijavio na Akademiju lepih umetnosti. Zatim Dega putuje u Rim.1866. godine se vraća iz Rima u Pariz obogaćen iskustvima koje je sakupio. U početku je slikao istorijske teme iportrete po ugledu na Engrea, a za razliku od Engra - samo portrete svojih prijatelja, samo u ulju a 70- tih godina je zavoleo i počeo da slika u pastelu i temperi. Pod uticajem italijanskog slikarstva, zabavljen uglavnom koloritom i koloritnom stranom pojave slikao je pored portreta i aktova pojave iz svakodnevnog života i uglavnom scene iz pozorišta - balerine i konjičkih trka. Zahvatao je u svojim slikama sa izraženom skraćenicom i lepršavim pokretom trenutna raspoloženja a njegovo duboko osećanje karaktera ljudi daje težinu čak i naizgled slučajnim prizorima. I kada je prišao impresionizmu on nije napustio svoju sklonost ka crtanju i crtežu i njegova najlepša dela su nastala u tehnici pastela.
Godine1865. izlaže u Salonu (službena izložba na Akademiji lepih umetnosti u Parizu) i njegovi su radovi bili oberučke prihvaćeni u svetu konvencionalne umetnosti. Poznat je po slikama balerina iz pozorišnoga života i konja iz konjskih trka i pre se zanimao za motive iz života negoli za mitološke teme.1870. Izbio jeFrancusko-pruski rat u kome je učestvovao.1873. posećuje severnu Ameriku.1886. godine učestvuje poslednji put na izložbi sa impresionistima. Od1886. nalazi nove motive i aktivno slika. Dega je kroz rat otkrio svoje probleme sa vidom i očima što ga je jako zabrinjavalo i kako se nikada nije ženio poslednje godine je proveo skoro slep lutajući ulicama Pariza dok nije tu i umro1917. godine.
Pred kraj života postavši skoro slep počeo je da izrađuje male figure svojih omiljenih motiva balerina i konja u vosku i glini. Jedna od njih "Balerina" nalazi su u Metropoliten muzeju uNjujorku.
^The family's ancestral name was Degas. Jean Sutherland Boggs explains that De Gas was the spelling, "with some pretensions, used by the artist's father when he moved to Paris to establish a French branch of his father's Neapolitan bank." While Edgar Degas's brother René adopted the still more aristocratic de Gas, the artist reverted to the original spelling, Degas, by age thirty.Baumann; et al. (1994). стр. 98.Недостаје или је празан параметар|title= (помоћ)
Benedek, Nelly S. (2004).„Degas's Artistic Style”.Metropolitan Museum of Art. Архивирано изоригинала 12. 11. 2006. г. Приступљено6. 5. 2006.
Bowness, Alan. ed. (1965) "Edgar Degas."The Book of Art Volume 7. New York: Grolier Incorporated :41.
Brettell, Richard R.; McCullagh, Suzanne Folds (1984).Degas in The Art Institute of Chicago. New York: The Art Institute of Chicago and Harry N. Abrams, Inc.ISBN978-0-86559-058-8.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). :
Kendall, Richard; Degas, Edgar; Druick, Douglas W.; Beale, Arthur (1998).Degas and The Little Dancer. New Haven: Yale University Press.ISBN978-0-300-07497-0.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Krämer, Felix (мај 2007). „'Mon tableau de genre': Degas's 'Le Viol' and Gavarni's 'Lorette'”.The Burlington Magazine.149 (1250): 323—325.JSTOR20074827.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Mannering, Douglas (1994).The Life and Works of Degas. Great Britain: Parragon Book Service Limited.
Muehlig, Linda D (1979).Degas and the Dance, 5–27 April May 1979. Northampton, Mass: Smith College Museum of Art..
Peugeot, Catherine, Sellier, Marie (2001).A Trip to the Orsay Museum. Paris: ADAGP.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). 39.
