Распрострањеност холандског језика у Западној Европи
Већински језик
Мањински језик
Холандски језик (холандскиNederlandsⓘ,Nederlandse taal; изворно:duits der nederen landen, односноde duitse taal der nederen landen/њемачки језик ниских земаља, такође:Nederduits/доњоњемачки језик), према холандској регијиХоландији, из чијих се нарјечја холандски књижевни језик (доњоњемачки стандардни језик) првенствено развио, убраја се, као ињемачки језик, угерманску грануиндоевропских језика. Холандски језик се већином користи у Холандији, Белгији, те неким бившим и садашњим холандским колонијама. Варијанта холандског, која се користи у Белгији, понекад се називафламанским језиком. Највећи утицај је холандски добио одфранцуског илатинског, а од скорије и оденглеског.
Холандски језик је један одзападногерманских језика. Настао је издоњофраначког (једне од грана доњоњемачког) и других дијалеката доњоњемачкога језика, те се даље развијао у „нижим земљамаФраначке" – сјеверозападно одБенратер линије.Наука о индогерманским језицима/Германистика смјешта холандски језик као западну гранудоњоњемачког језика уз бокдоњосаксонског језика иисточнодоњоњемачке гране њемачког језика. Говорници доњоњемачких (сјеверноњемачких) нарјечја и они који их разумију, у правилу су способни (већим дијелом) разумјети и холандски. Холандски се језик стога с правом може описати као страни језик којег германофони најлакше могу научити. Због, у поређењу с холандским, сложеније њемачке граматике, ова изјава додуше не вриједи и за говорнике холандског језика који науче њемачки.
Првобитно се, а и данас претежно,холандски говори уХоландији, фламанском дијелуБелгије, уБриселу, као и у пограничним регијамаФранцуске иЊемачке. На језичној граници премањемачкоме нарјечјахоландског односнодоњофраначког непримјетно прелазе у западносредњоњемачка нарјечја, која су такођефраначког поријекла.
Холандски се заснива надоњоњемачком књижевном језику 17. стољећа, који је поступно био обогаћиван изразима из нарјечја покрајинаБрабант иХоландије. Старија варијанта био је прекорегионални језикХанзе, који је био у употреби уАнтверпену,Брижу, а недуго потом и у Холандији, гдје се проширио као језик трговине и учености. Посуђенице долазе изфранцуског те у новије вријеме претежноенглеског језика. Што се рјечника тиче, холандски је у знатно већој мјери од савременог њемачког очувао староњемачке ријечи. Даљи језични развитак и нови облици данашњег њемачког језика никад нису успјели ући у холандски језик, па тако у (књижевноме) њемачком већ нестали појмови настављају живјети у холандском (нпр.Oorlog,lenen,kiezen,verbazen). За разлику од књижевног њемачког, ријечи су гласовно непромијењене = "platt" (= ravne), дакле нису судјеловале упромјени сугласника у њемачком књижевном језику.
Историја холандског језика често се дијели на сљедеће фазе:
Старохоландски (отприлике 800-1100) – овим појмом означују се старофраначки дијалекти који су се простирали на данашњем холандском говорном подручју. Ти су дијалекти тек слабо утврђени, будући да су њихови трагови незнатни.
Подсредњохоландским (отприлике 1100-1500) подразумијевају се фламанска и брабантска нарјечја доњофраначког која су делимично била пренесена и у писани облик. Из овога су раздобља усменом предајом сачувана значајна дјела дворског и витешког пјесништва. Средњохоландски се обично звао "dietsch" или "dütsch". Од те речи потиче енглеска речDutch за холандски
Новохоландски (од 16. стољећа) се напротив заснива на прекорегионалноме доњоњемачком књижевном језику (nederdytsch; nederduitsch; „средњодоњоњемачки"). Од 17. стољећа те посебно јако средином 20. стољећа доњоњемачки је у сјеверној Њемачкој поступно потискиван од књижевног њемачког (навластито у градовима) те данас још постоји само у облику регионалних дијалеката. У Фландрији, Брабанту и Холандији се међутим доњоњемачки развио у савремени холандски књижевни језик.
Средишњи догађај у историји холандског језика било је довршење "Statenbijbel" (=Државне Библије) између 1618. и 1637. Она има слично значење као и њемачки превод БиблијеМартина Лутера. Пријевод је настао по налогу црквеног сабора уДордрехту те се усмјеравао према аутентичним грчким изворницима. Пријевод Библије битно је допринио поједностављењу језика.
Даља значајна издања, која су утицала на настанак јединственог језика, била су први холандски граматички приручникTwe-sprack vande Nederduitsche letterkunst, Шпигел, дјело настало радом Хендрика Лауренсцона и других чланова угледнеамстердамске „Редеријкерскамер“ око 1584, и темељно дјелоAanleidinghe ter Nederduitsche Dichtkunste, које је 1650. написао Јуст ван ден Вондел.
Дијарезе у холандском претежно служе да би могао да се дифтонг посматра као два одвојена гласа, а не као један глас, нпр.:België [bəlχɪə], да нема у тој ријечи дијареза, читало би се [bəlχi]. Такође, дијарезе се у дифтонгу или чак у трифтонгу додају на последњи самогласник тог дифтонга или трифтонга, нпр.:tweeënnegentig.
c: [k] у осталим случајевима. Када јеc само како год се чита (да није у диграфимаch иck) налази се углавном се налази у страним речима и властитим именима
ch: [x]
ck: [k]
dj: [d͡ʒ] или [d͡ʑ]
er: [ɹ]
f,ph: [f]
g: [χ] или [ɣ]
ng: [ŋ]
qu: [kw]
r: [ɹ] када је на крају слога или када после њега постоје још неки сугласници у једносложној речи, нпр.:eerst (први))
r,rh: [r] у осталим случајевима
s,sch: [s̠] глас који помало звучи на ш
sj: [ʃ] или [ɕ]
t,dt,th: [t]
tj,tsj: [t͡ʃ] или [t͡ɕ]
tie: [t͡siː] на крају ријечи
tiën: [s̠iəːn] на крају или при крају ријечи
w: [ʋ] глас где се само усне додирују и праве глас в
Двострука слова се читају као и да је само једно написано.
Осим у Краљевини Холандији и Белгији, холандски језик се у прошлости увелико користио и на сјеверу Француске, подручју знаном каоФранцуска Холандија. Данас га је на том подручју практично потпуно замијениофранцуски језик.
Укупно на свијету постоји око 23 милиона изворних говорника овог језика, без бројања говорникаафриканског, језика произашлог из холандског који се говори уЈужноафричкој Републици.
Холандски јеслужбени језик Краљевине Холандије (која обухвата европскуХоландију,Арубу иХоландске Антиле). Такође је једини службени језик независне државеСуринам, која је до1975. била дио Краљевине Холандије. УБелгији има статус једног од трију службених језика државе, те службеног језика покрајинеФландрије. Један је од службених језикаЕУ.
Од1980. тијело које регулише овај језик јеNederlandse Taalunie. Задатак ове организације је усклађивање и поједностављивање разних књижевних и граматичких аспеката овог језика. Организација је такође задужена и за промоцију холандског језика.Организација редовно издаје „зелену књижицу“ (groen boekje), списак службених ријечи холандског језика. Од2005. иСуринам је члан ове организације, тако да се сада уз белгијско-холандске, ту налазе и бројни суринамски изрази.
Блиски рођак холандског језика је африкански који се говори у Јужноафричкој Републици иНамибији. Овај језик је настао већином од разних дијалеката холандског из 17. стољећа. Говорници холандског језика обично могу разумјети и читати африканерски језик.
Такође постоји одређени број креолских језика холандског поријекла, већином уИндонезији иСАД.
Alle mensen zijn vrij en gelijk in waardigheiden rechten geboren. Ze zijn met reden engewetens en moeten elkaar ontmoeten in een geest van broederschap.
Холандски је инфлекијски језик - што значи да се односи мјеђу рјеченичким елементима исказују променом ријечи, односно додавањем наставака (наставци за падеж, наставци за број, наставци за вријеме за глаголе ...). Холандски је до прије 80 и више година имао четири падежа:номинатив,генитив,датив иакузатив, као и садањемачки. Данас, стандардни холандски више нема падеже, сем у неким фразама, нпр.:Koninkrijkder Nederlanden (Краљевина Холандија), гдје је у овом случају генитив.
Холандски поседује два одређена, један неодређеничлан и одређени члан за множину, као и дварода (заједнички и неутрални, осим код заменица, гдје су ту три рода).
De - означава заједнички род ;
Het - означава средњи род ;
De - означава множину.
Ово је неодређени члан:
Een - означава сва три рода у једнини.
Ово су одрични чланови (који имају идентичне облике и употребу као и неодређени члан, само што се користи и за множину):
У холандском је специфично да ријечи могу бити јако дуге (сложенице) или да се пишу заједно, гдје се у српском углавном пишу одвојено (стога и немамо утисак да су сложенице), нпр.hondehuisje (срп. кућица за псе).
Такође постоје бројни начини да се прошири значење основног глагола коришћењем више префикса, нпр.op (један од префикса који мјења значење глагола) +staan (стајати) =opstaan (устати).
Једна ствар специфична не само за глаголе, већ и за остале промјенљиве речи јесте када се основни облик ријечи или корен глагола завршава на један самогласник, а додају се одређене граматике или флексије које би промјениле значење ријечи, самогласник се често удвостручује да би се сачувала дужина гласа (једино се не ради за самогласникi). Треба рећи да се за 2. и 3. лице једнине уклањаt са глагола, ако се налази пре заменице.
Холандски језик је писан латиничним писмом, поред стандардних 26 латиничних знакова, холандски поседује четири самогласника са прегласима (дијарезама):Ëë,Ïï,Öö иÜü, (дијарезе претежно служе да други самогласник у дифтонгу одвоје да направе одвојени самогласник, да се не би прочитао као један дифтонг) као и посебан самогласник са акутним знаком (Éé), који служи да се разликује нагласак и акценат. Такође, дијаграфIJij се издваја као засебно слово. Притом, када се реч почиње словом са тим дијаграфом на почетку речи или је у питању властита именица, оба се слова се пишу великим почетним словом, нпр.:IJburg (насеље кодАмстердама).
Њемачки и холандски дијеле од око 60 до око 70% лексичке сличности. Иако имају доста сличности у граматици и вокабулару, битна разлика измјеђу њемачког и холандског јесте то што холандски припадавезерско-рајнској групизападногерманских језика, а њемачкилабској групи западногерманских језика. Такође, њемачки је доживео доста промена сугласника.
Jones, Russell (2008),„Loan-words in Indonesian and Malay”,Indonesian Etymological Project, KITLV Office Jakarta, Yayasan Obor Indonesia, Приступљено29. 6. 2010
Jordens, Peter; Lalleman, Josine A. (1988),„Language development”,Algemene Vereniging voor Taalwetenschap, Walter de Gruyter,5, Приступљено6. 11. 2010
Maurer, Friedrich (1942),Nordgermanen und Alemannen: Studien zur germanischen und frühdeutschen Sprachgeschichte, Stammes- und Volkskunde, Strasbourg: Hünenburg.
Putnam, Michael T. (2011), [tp://books.google.com/books?id=UkZTLU0ftjQCStudies on German-language Islands], John Benjamins Publishing Company, Приступљено7. 4. 2011
Weissenborn, Jürgen; Höhle, Barbara (2001),„Approaches to bootstrapping”,Phonological, lexical, syntactic and neurophysiological aspects of early language acquisition, John Benjamins Publishing Company,1, Приступљено6. 11. 2010
