Naslovna strana kineskeDijamantne sutre, njastarije poznate datiraneštampane knjige na svetu
Dijamantna sutra (sanskrit:Vajracchedikā Prajñāpāramitā Sūtra) jemahajanska (budistička)sutra izprajnaparamitskih sutri ili žanra 'Perfekcije mudrosti'. Ona je prevedena na različite jezike u širokom geografskom rasponu.Dijamantna sutra je jedna od najuticajnijih mahajanskih sutri uIstočnoj Aziji, a posebno je prominentna uČan (iliZen) tradiciji,[1] zajedno saSutrom srca.
Sanskritski naslov za ovu sutru jeVajracchedikā Prajñāpāramitā Sūtra, što se približno može prevesti kao „vajranski odsečna perfekcija sutre mudrosti” ili „savršenstvo teksta mudrosti koje seče poput groma”.[1] Na engleskom su uobičajeni skraćeni oblici kao što jeDijamantna sutra iVajra sutra. Naslov se oslanja na snagu vajre (dijamanta ili munje, ali i na apstraktni izraz za moćno oružje) pri presecanju stvari kao metafori za vrstu mudrosti koja seče i razbija iluzije da bi se dostigla konačna stvarnost.[1] Sutru se naziva i imenom „Triśatikā Prajñāpāramitā Sūtra” (savršenstvo u 300 linija suteruvida).
Dijamantna sutra je visoko poštovana u brojnim azijskim zemljama sa tradicijama mahajanskog budizma.[1] Prevodi ovog naziva u jezike dela tih zemalja obuhvataju:
VijetnamskiKim cương bát-nhã-ba-la-mật-đa kinh, skraćeno zaKim cương kinh
Tibetanski འཕགས་པ་ཤེས་རབ་ཀྱི་ཕ་རོལ་ཏུ་ཕྱིན་པ་རྡོ་རྗེ་གཅོད་པ་ཞེས་བྱ་བ་ཐེག་པ་ཆེན་པོའི་མདོ།,Vajli:’phags pa shes rab kyi pha rol tu phyin pa rdo rje gcod pa zhes bya ba theg pa chen po’i mdo
Tačan datum nastanka Dijamantne sutre na sanskrtu je neizvestan, a izneti su argumenti za 2. i 5. vek.[1] Prvi kineski prevod datira sa početka 5. veka, ali postoje indikacije da su do tog vremena monasiAsanga iVasubanda tokom 4. ili 5. veka već napisali autoritativne komentare o njegovom sadržaju.[1]
Vadžračedika sutra je bila uticajno delo u budističkoj mahajanskoj tradiciji. Rani prevodi na brojne jezike pronađeni su na lokacijama širom centralne i istočne Azije, što sugeriše da je tekst široko proučavan i prevođen. Pored prevoda na kineski, prevodi teksta i komentara napravljeni su natibetanskom, a prevodi, obrade i parafraze preživeli su i na mnogim centralnoazijskim jezicima.[1]
Smatra se da je prvi prevod Dijamantne sutre na kineski uradio 401. godine poštovani i plodni prevodilacKumarađiva.[7] Kumarađivin prevodilački stil je karakterističan, ima protočnu glatkoću koja odražava njegovo prioritetno prenošenje značenja nasuprot preciznom doslovnom iskazivanju.[8] Kumarađivin prevod je bio posebno cenjen vekovima, i ta verzija se pojavljuje naDuenhuanškom svitku iz 868 godine. To je najšire korišćena i najpopularnija kineska verzija.[9]
Pored prevoda Kumarađive, postoji i niz kasnijih prevoda.Dijamantnu sutru je ponovo preveo sa sanskrita na kineski jezikBodiruci 509. godine,Paramarta 558. godine, Darmagupta (dva puta, 590. i 605~616),Sjuencang (dva puta, 648 i 660~663), iJiđing 703. godine.[10][11][12][13]
Kineski budistički monah Sjuencang je posetio manastirMahasamgika-Lokotaravada u mestuBamijan, uAvganistanu, u 7. veku. Koristeći Sjuencangove putne zapise, savremeni arheolozi identifikovali su mesto ovog manastira.[14] Na lokalitetu su otkriveni fragmenti Birčbarkovog rukopisa iz nekoliko mahajanskih sutri, uključujućiVajracchedikā Prajñāpāramitā Sūtra (MS 2385), koji su sada deoŠojenove kolekcije.[14] Ovaj rukopis je napisan na sanskrtskom jeziku, i predstavljen je u ukrašenom oblikuGupta pisma.[14] Taj isti rukopis na sanskrtu takođe sadržimedicinsku budističku sutru (Bhaiṣajyaguruvaiḍūryaprabhārāja Sūtra).[14]
Dijamantna sutra je podstakla razvoj kulture umetničkih dela, poštovanja sutri i pisanje rasprava u istočnoazijskom budizmu. Do krajadinastije Tang (907) u Kini je napisalo se preko 80 komentara o njoj (samo 32 su sačuvana), poput radova uglednih kineskih budista kao što suSengdžao,Sje Lingiun,Džiji,Đicang,Kuejđi iCungmi.[15][1] Kopiranje i recitacijaDijamantne sutre bila je široko ražirena molitvena praksa, a priče koje pripisuju čudesne moći tim delima beleže se u kineskim, japanskim, tibetanskim i mongolskim izvorima.[1]
Jedan od najpoznatijih komentara jeEkegeza o Dijamantskoj sutri autoraHuinenga, šestog patrijarha Čanove škole.[16]Dijamantna sutra je prominentno istaknuta uPlatformnoj sutri, religioznoj biografiji Huinenga, gde je slušanje njene recitacije trebalo da pokrene prosvetljujući uvid, što je podstaklo Huinenga da napusti svoj život kao drvoseča i postane budistički monah.[1]
Cole, Alan (2005).Text as Father: Paternal Seductions in Early Mahayana Buddhist Literature. Berkeley: U Cal Press. стр. 160—196... For a close reading of the text's rhetoric, see chapter 4, entitled "Be All You Can't Be, and Other Gainful Losses in theDiamond Sutra."
Joyce Morgan and Conrad Walters (2011).Journeys on the Silk Road: a desert explorer, Buddha's secret library, and the unearthing of the world's oldest printed book. Picador Australia.ISBN978-1-4050-4041-9.
Agócs, Tamás (2000). The Diamondness of the Diamond Sutra. Acta Orientalia Academiae Scientiarum Hungaricae 53, (1/2), 65–77
Soeng, Mu (2000).The Diamond Sutra: Transforming the Way We Perceive the World. Boston: Wisdom Publications.ISBN0-86171-160-2.
Friedrich MaxMüller, ed. (1894).The Sacred Books of the East, Volume XLIX: Buddhist Mahāyāna Texts. Oxford: Clarendon Press.ISBN1-60206-381-8.CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза)
Red Pine (2001).The Diamond Sutra: The Perfection of Wisdom; Text and Commentaries Translated from Sanskrit and Chinese. Berkeley: Counterpoint.ISBN1-58243-256-2.
Frances Wood and Mark Barnard:.The Diamond Sutra: The Story of the World's Earliest Dated Printed Book.ISBN978-0-7123-5090-7.. British Library, 2010
Fairbank, John King; Goldman, Merle (2006),China: A New History (2nd enlarged изд.), Cambridge: MA; London: The Belknap Press ofHarvard University Press,ISBN978-0-674-01828-0Непознати параметар|orig-date= игнорисан (помоћ)
Graff, David A. (2002),Medieval Chinese Warfare, 300-900, Warfare and History, London: Routledge,ISBN978-0415239554
