Digitalni identifikator objekta (engl.Digital Object Identifier,DOI) je ime koje se koristi za jedinstvenu identifikacijuelektronskih dokumenata i drugih entiteta. DOI je stabilniji metod označavanja dokumenata negoURL. U DOI sistemu, ime dokumenta je nepromenljivo u toku životnog veka dokumenta, za razliku odURL adrese koja je podložna promenama, kao što je promena organizacije datoteka na veb serveru. DOI sistem se može koristiti za lociranje validne URL adrese dokumenta.[traži se izvor]
DOI sistem je ostvaren kroz saradnju DOI agencija za registrovanje, koordiniranu kroz Internacionalnu DOI zadužbinu,[1] koja je razvila i nadgleda sistem. Od 2000. godine, DOI sistem je razvijen i ugrađen u više izdavačkih programa. Do kraja 2009. godine ovaj sistem je u upotrebi u nekih 4000 organizacija, koje su izdale oko 43 miliona DOI imena.[2]
DOI ime se formira od niza simbola koji su podeljeni u dva dela: prefiks i sufiks. Prefiks označava registranta, a sufiks označava specifični objekat. Većina validnihUNICODE karaktera su dozvoljeni. Ne pravi se razlika između velikih i malih slova. Na primer, u DOI imenu10.1000/182, prefix je10.1000, a sufiks je182.
