 | |
 | |
| IUPACime | |
|---|---|
(+)-3-methoxy-17-methyl-(9α,13α,14α)-morphinan | |
| Klinički podaci | |
| Kategorija trudnoće | |
| Način primene | Oralno |
| Pravni status | |
| Pravni status | |
| Farmakokinetički podaci | |
| Bioraspoloživost | 11%[1] |
| Metabolizam | Hepatički, enzimi: glavniCYP2D6, u manjoj meriCYP3A4, iCYP3A5 |
| Poluvreme eliminacije | 1.4–3.9 časova |
| Izlučivanje | Renalno |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 125-71-3  Y |
| ATC kod | R05DA09 (WHO) |
| PubChem | CID15978238 |
| DrugBank | APRD00655 |
| ChemSpider | 13109865 Y |
| UNII | 7355X3ROTS Y |
| KEGG | D03742 Y |
| ChEMBL | CHEMBL52440 Y |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C18H25NO |
| Molarna masa | 271.4 g/mol |
| |
| |
| Fizički podaci | |
| Tačka topljenja | 111 °C (232 °F) |
Dekstrometorfan (DXM iliDM) jeantitusivnilek (supresant kašlja). On je jedan od aktivnih sastojaka mnogihna-slobodno lekova zaprehladu ikašalj, kao što suRobitusin,NyQuil,Dimetap,Vicks,Koricidin,Tusin,Delsim, i drugih, što obuhvatageneričke lekove. Dekstrometorfan ima i niz drugih medicinskih primena, od olakšavanja bola dopsiholoških primena. On se prodaje u obliku sirupa,tableta, sprejeva, i bombona za grlo. U čistom obliku, dekstrometorfan je beli prah.[2]
DXM takođe ima rekreacionu primenu. U dozama koje prekoračuju dozvoljene maksimalne doze, dekstrometorfan deluje kaodisocijativnihalucinogen. Njegovmehanizam akcije se ispoljava putem višestrukih efekata, koji obuhvataju neselektivnuinhibiciju preuzimanja serotonina[3], agonizamsigma-1 receptora[4][5], i dejstvo njegovog glavnog metabolitadekstrorfana kaoantagonist NMDA receptora, što proizvodi efekte slične kontrolisanim supstancama:ketamin ifenciklidin (PCP),[6] kao i aktivnog metabolita3-metoksimorfinana koji proizvodianestetičke efekte kod pacova sa potencijom većom od dekstrorfana a manjom od dekstrometorfana.[7]
Nuspojave dekstrometorfana obuhvataju:[8]
Dekstrometorfan takođe može da prouzrokuje druge gastrointestinalne poremećaje. Za dekstrometorfan se mislilo da izaziva neurotoksičnost antagonista NMDA receptora kad se dozira intravenski, međutim to nije bilo potvrđeno, delom kao posledica nedovoljnog obima istraživanja na ljudima. Testovi su izvršeni na pacovima, koji su dozirani sa 50 mg i više svaki dan u trajanja do jednog meseca. Neurotoksične promene, kao što je vacuolacija, su zapažene u posteriornom cingulatu i retrosplenijalnim korteksima pacova tretiranih sa drugim NMDA antagonistima, kao što jePCP, ali ne sa dekstrometorfanom.[10][11] U nekim retkim dokumentovanim slučajevima, dekstrometorfan je proizveopsihološku zavisnost kod nekih ljudi koji su ga koristili recreaciono. Međutim, on ne proizvodifizičku adikciju, premaWHO komitetu za zavisnost lekova.[12]
|access-date= захтева|url= (помоћ)
.PMID 15723099.doi:10.1038/sj.bjp.0705998. Приступљено6. 5. 2011.  | Molimo Vas, obratite pažnju navažno upozorenje u vezi sa temama izoblasti medicine (zdravlja). |
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
