Одећа кроз историју, приказани (одозго) Египћани, антички Грци, Римљани, Византијци, Франци, и Европљани од 13. до 15. века.Дете обучено за зиму.
Одећа штитиљудско тело од екстремног времена и осталих утицаја из окружења. Носи се ради безбедности, удобности,моде али да би се истакле религиозност, културни или социјални карактер.Људи су једина створења која носе одећу добровољно, иако неки људи стављају одећу и на њиховеживотиње.
Практична функција одеће је да штити људско тело од опасности из околине: време (јако сунце, екстремне врућине или хладноће),инсекти, опасне хемикалије, сама природа. Одећа може заштитити од многих ствари које могу повредити голо људско тело. Одећа која је превише чиста, танка и мала нуди мању заштиту.
Истраживање одеће и текстила прати доступност и коришћење текстила и других материјала и развитак технологије израде одеће кроз историју.
Ношење одеће је искључиво људска карактеристика и део је већег дела друштва. Није познато када су људи почели да носе одећу, али антрополози верују да животињске коже и биљке су биле претворене у покриваче као заштита од хладноће, велике топлоте и кише поготово зато што су људи мигрирали на територије са другачијом климом. Алтернативна хипотеза је да су ти покривачи били у почетку коришћени у друге сврхе као што су магијске, за декорацију, веровања или престиж, а касније су схватили да имају практичније сврхе.
Историја служи као извор инспирације данашњим модним дизајнерима, као и тема професионалног интереса за купце који граде за представе, филмове и телевизију.
Постоји одећа за мушкарце и жене. Разлике су и у стиловима, боји и тканинама. У неким друштвима сукње, хаљине и ципела на штиклу су карактеристичне за женску одећу док је кравата за мушку. Генерално је прихватљиво да жене носе мушку традиционалну одећу, а обратно се сматра необичним.
У неким културама установљен је закон који гласи да оно што носе мушкарци морају и жене. Ислам захтева да жене носе више "скромну" одећу, обичнохиџаб. Оно што се квалификује као "скромно" варира у различитим исламским друштвима. Од жена се тражи да покрију већи део тела него мушкарци. У исламу жене носе од мараме добурке.
Мушкарци понекад одлуче да носе мушке сукње, као што су тоге или килтови, нарочито на свечаним приликама. У Шкотској је то вековни обичај. Такве сукње у прошлости су биле уобичајен начин одевања за поједине државе.[1]
Не постоји једноставан начин одређивања времена кад је одећа први пут била развијена, мада су неке информације произведене проучавањемваши. Према тим проценама одећа је уведена пре око 42.000-72.000 година.[2][3][4][5][6]
Најочигледнија функција одеће је побољшање удобности носиоца, путем заштите носиоца од елемената окружења. У топлим климама, одећа пружа заштиту одопекотина од сунца или повреда уследветра, док су у хладним климама њенатермоизолациона својства генерално важнија. Склониште обично смањује функционалну потребу за одећом. На пример,капути,капе,рукавице и други спољни слојеви се нормално скидају приликом уласка у топлу кућу, поготово ако особа тамо живи или спава. Слично томе, одећа има сезонске и регионалне аспекте, тако да се тањи материјали и мањи број слојева одеће углавном носи у топлијим регионима и сезонама него у хладнијим.
Одећа обавља низ друштвених и културних функција, као што су индивидуална, професионална и родна диференцијација, и социјални статус.[7] У многим друштвима, норме о одећи одражавају стандардескромности,религије,пола идруштвеног статуса. Одећа такође може да функционише као облик украшавања и израза личног укуса или стила.
Одећа може да буде и била је у прошлости израђена од веома широког спектра материјала.Материјали се крећу од коже и крзна до тканих материјала, до сложених и егзотичних природних и синтетичких тканина. Не сматрају се сви телесни покривни предмети одећом. Предмети који се носе уместо да се облаче (као што суторбице), носе на једном делу тела и лако уклањају (шалови), који се носе само ради украшавања (накит) или они који служе функцији која није заштитна (наочаре), обично се сматрајудодатном опремом, пре него одећом, изузев ципела.
Одећа штити од многих утицаја који могу да повреде откривено људско тело. Одећа штити људе од елемената, укључујући кишу, снег, ветар и друге временске прилике, као и од сунца. Међутим, одећа која је превише прозрачна, танка, мала, уска, итд, нуди заштиту у мањој мери. Одговарајућа одећа такође може да умањи ризик током активности као што су рад или спорт. Нека одећа штити од специфичних опасности, као што суинсекти, штетне хемикалије, време,оружје и контакт са абразивним супстанцама. Насупрот томе, одећа може да заштити животну средину од носиоца одеће: на пример доктори носемедицинску одећу.[8][9]
Људи су били довитљиви у изналажењу решења за одећу у одговору на животну средину или друге опасности: као што сузаштитно одело космонаута,климатизована одећа,оклопи,ронилачка одела,купаћи костими,пчеларска опрема,мотоциклистичка одећа,одећа високе видљивости, и други комадизаштитне одеће. У међувремену, разлика између одеће и заштитне опреме није увек јасна, јер одећа која је дизајнирана да буде помодна често има заштитну вредност, а одећа намењена функцији често узима у обзир моду у свом дизајну. Избор одеће такође има друштвене импликације. Она покрива делове тела које друштвене норме захтевају да буду покривени, делује као облик украшавања и служи другим друштвеним циљевима. Неко ко нема средстава да набави разумну одећу збогсиромаштва или њене приуштивости, или услед једноставног непостојања инклинације, понекад се каже да је одрпан, дроњав или отрцан.[10]
Дисертације о одећи и њеним функцијама се појављују од 19. века, када су се колонисти бавили новим окружењима.[11] У првој половини 20. века спроведена су планска научна истраживања психосоцијалних,физиолошких и других функција одеће (нпр. заштитна, носива), уз појаву репрезентативних публикација као што јеЏ. Ц. Флигелова „Психологија одеће” из 1930. године,[7] и Њубургов семинални рад „Физиологија топлотне регулације и наука о одећи” из 1949. године.[12] До 1968. године, област физиологије животне средине се значајно развила и проширила, док се наука о одећи у односу на физиологију животне средине мало променила.[13] Од тада су спроведена знатна истраживања, и база знања је значајно порасла, мада су главни концепти остали непромењени. Стога савремени аутори и даље често цитирају Њубургову књигу, укључујући и оне који покушавају да развију терморегулаторне моделе развоја одеће.[14]
Према налазима археолога и антрополога, најранија одећа се вероватно састојала одкрзна,коже, лишћа, и траве који су били огртани, обмотавани или везани око тела. Познавање такве одеће остаје инференцијално, пошто се материјали за одећу брзо деградирају у поређењу са каменом, костима, шкољкама и металним артефактима. Археолози су идентификовали врло ранешиваће игле од костију и слоноваче из периода око 30.000. п. н. е., пронађених у близиниКостјонковског,Русија 1988. године.[15] Осушена влакналана која су могла да буду кориштена за израду одеће су нађена у праисторијској пећини уГрузији. Она потичу из периода око 34.000. п. н. е.[16][17] Дрво и кости су први материјал за израду игала за шивење. Били су довољно јаки, удобни за употребу и дуго су служили.[18]
Научници и даље расправљају када су људи почели да носе одећу. Ралф Китлер, Манфред Кајзер и Марк Стоункинг,антрополози приМакс Планковом институту за еволуциону антропологију, су спровели генетичку анализу људскетелесне ваши и извели су закључак да је одећа кориштена током задњих 170.000 година. Телесне ваши су индикатор ношења одеће, пошто већина људи има веома ретку длаку, те је стога вашима неопходно да људи носе одећу да би преживеле. Њихово истраживање сугерише да се изум одеће вероватно поклапао са миграцијом модернеHomo sapiens врсте на север далеко од топлеклимеАфрике, за коју се сматра да је почела пре између 50.000 и 100.000 година. Међутим, друга група истраживача је користећи сличне генетичке методе проценила да је одећа кориштена у задњих 540.000 година.[19] За сад, датум порекла одеће остаје нерешен. До осамнаестог века деца су углавном носила одећу сличну оној одраслих.[20]
Смола која се користи за израду негужвајућих кошуља отпуштаформалдехид, који може да узрокујеконтактни дерматитис код неких људи.[21][22] Не постоје законски захтеви за декларисање ове појаве. Године 2008. је америчкиУред за одговорност владе[23][24] тестирао за присуство формалдехида у одећи и утврђено је да је генерално присутан у највишим концентрацијама у негужвајућим кошуљама и панталонама.[25] Године 1999, једно истраживање утицаја прања на нивое формалдехида је утврдило да је шест месеци након прања 7 од 27 кошуља имало нивое веће од 75 ppm, што је безбедносни лимит за директно излагање коже.[26]
Коришћена, неносива одећа може наћи примену у изради креветнихпрекривача,крпара,тепиха,завоја, и многим другим кућним употребама. Она исто тако може да буде рециклирана упапир. У западним друштвима, стара одећа се често баца или се донира у добротворне сврхе (као што је путемконтејнера за одећу). Она се исто тако продаје путемконсигнација, агенција за одећу,бувљих пијаца, и наонлајн аукцијама. Кориштена одећа се често прикупља у индустријским размерама да би била сортирана и отпремљена за даљу употребу у сиромашнијим земљама. Глобално, кориштена одећа је вредна око 4 америчких долара милијарде,[27] при чему су САД водећи извозник са 575 америчких долара милиона.[28]
Постоји много забринутости у погледу животног циклуса синтетичке одеће, која првенствено долази од петрохемикалија. За разлику од природних влакана, њихов извор није обновљив и она нисубиоразградива.[29]
Вишак инвентара одеће се понекад уништава како би се сачувала вредност марке.[30]
^абFlugel, John Carl (1976),The Psychology of Clothes, International Psycho-analytical Library, No.18, New York: AMS Press. First published by Hogarth Press, London,ISBN978-0-404-14721-1Непознати параметар|orig-date= игнорисан (помоћ) Alternative.Flugel, John Carl (1976).The Psychology of Clothes. AMS Press.ISBN978-0-404-14721-1. (This work is one of the earliest attempts at an overview of the psycho-social and practical functions of clothing)
^Newburgh, Louis Harry, ур. (1968),Physiology of Heat Regulation and The Science of Clothing, New York & London: Hafner PublishingНепознати параметар|orig-date= игнорисан (помоћ)
^Gilligan, Ian (јануар 2010), „The Prehistoric Development of Clothing: Archaeological Implications of a Thermal Model”,Journal of Archaeological Method and Theory,17 (1): 15—80,S2CID143004288,doi:10.1007/s10816-009-9076-x
^Hoffecker, J., Scott, J.,Excavations In Eastern Europe Reveal Ancient Human Lifestyles, University of Colorado at Boulder News Archive, March 21, 2002,colorado.eduАрхивирано 2011-07-19 на сајтуWayback Machine
Payne, Blanche; Winakor, Geitel; Farrell-Beck JaneThe History of Costume, from the Ancient Mesopotamia to the Twentieth Century,.The History of Costume: From Ancient Mesopotamia Through the Twentieth Century (2nd изд.). HarperCollins. 1992.ISBN978-0-06-047141-5.
Ashelford, Jane:The Art of Dress: Clothing and Society 1500–1914, Abrams.Ashelford, Jane (1996).Art of Dress. Harry N. Abrams.ISBN978-0-8109-6317-7.
Arnold, Janet:Patterns of Fashion: the cut and construction of clothes for men and women 1560–1620, Macmillan Revised edition 1986. (.Patterns of Fashion: The Cut and Construction of Clothes for Men and Women, C1560-1620. Macmillan. 1985.ISBN978-0-89676-083-7.)
Arnold, Janet (1988).Queen Elizabeth's Wardrobe Unlock'd. Leeds: W S Maney and Son.ISBN978-0-901286-20-8.
Braudel, Fernand,Civilization and Capitalism, 15th–18th centuries, Vol 1: The Structures of Everyday Life, William Collins & Sons, London 1981
Gordenker, Emilie E. S. (2001).Anthony van Dyck (1599-1641) and the Representation of Dress in Seventeenth-century Portraiture. Brepols.ISBN978-2-503-50880-1.
Kõhler, Carl:A History of Costume, Dover Publications reprint, from 1928 Harrap translation from the German.kHler, Carl; Sichart, Emma von (1963).A History of Costume. Courier Corporation.ISBN978-0-486-21030-8.C1 control character у|last1= на позицији 2 (помоћ)
Lee, John S.:The Medieval Clothier, Woodbridge, Boydell.Lee, John S. (2018).The Medieval Clothier. Boydell & Brewer.ISBN9781783273171.
Lefébure, Ernest:Embroidery and Lace: Their Manufacture and History from the Remotest Antiquity to the Present Day, London, H. Grevel and Co., 1888, ed. by Alan S. Cole, atOnline Books, retrieved 14 October 2007
Netherton, Robin, andGale R. Owen-Crocker, editors,Medieval Clothing and Textiles, Volume 1, Woodbridge, Suffolk, UK, and Rochester, NY.Medieval Clothing and Textiles. the Boydell Press. 2005.ISBN978-1-84383-123-5.
Netherton, Robin, and Gale R. Owen-Crocker, editors,Medieval Clothing and Textiles, Volume 2, Woodbridge, Suffolk, UK, and Rochester, NY.Medieval Clothing and Textiles. the Boydell Press. 2006.ISBN978-1-84383-203-4.
Netherton, Robin, and Gale R. Owen-Crocker, editors,Medieval Clothing and Textiles, Volume 3, Woodbridge, Suffolk, UK, and Rochester, NY,. the Boydell Press. 2007.ISBN978-1-84383-291-1.Недостаје или је празан параметар|title= (помоћ)
Payne, Blanche:History of Costume from the Ancient Egyptians to the Twentieth Century, Harper & Row, . for this edition;. 1965.ASINB0006BMNFShttps://www.amazon.com/dp/B0006BMNFS.Недостаје или је празан параметар|title= (помоћ)
Sylvester, Louise M., Mark C. Chambers and Gale R. Owen-Crocker, editors,Medieval Dress and Textiles in Britain: A Multilingual Sourcebook, Woodbridge, Suffolk, UK, and Rochester, NY,Boydell Press.Sylvester, Louise; Chambers, Mark C.; Owen-Crocker, Gale R. (2014).Medieval Dress and Textiles in Britain: A Multilingual Sourcebook. Boydell Press.ISBN978-1-84383-932-3.
_(cropped).jpg)
.jpg)
.jpg)
_(cropped).jpg)
