Movatterモバイル変換

Cevasta zvona

С Википедије, слободне енциклопедије

Овај чланак јесироче зато штониједан чланак не води ка њему. Ако можете,додајте везе ка овом чланку урелевантним чланцима
Погледајтекако се мења страна за помоћ, илистрану за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.(јануар 2021)

Cevasta zvona
Udarački instrument
Čims/cevasta zvona (preduzećaJamaha)
Druga imena	Čajms
Klasifikacija	idiofoni
Hornbostel–Saksova klasifikacija	111.232 (Kompleti udaraljki)
Opseg sviranja
C₄–F₅ standard; prošireni opseg može uključivati C₄–G₅, bas F₃–B₃, mada to može da varira
Graditelji
Digan, Adams, Jamaha, Dženko, Premier Perkašon

Cevasta zvona (takođe poznata kaočajms)muzički instrumenti su u familijiudaraljki.^[1] Njihov zvuk podseća na zvukcrkvenih zvona,kariljona ilizvonika; originalna cevasta zvona su bila napravljena da dupliraju zvuk crkvenih zvona u ansamblu.^[2] Svakozvono je metalna cev, prečnika 30—38 mm (1 ¹⁄₄—1 ¹⁄₂ in), podešena promenom njegove dužine. Njegov pisani opseg je c¹–f², iako mnogi profesionalni instrumenti dostižu g², a instrument zvuči za oktavu niže. Cevasta zvona često zamenjuju studijska zvona, koja su manji i obično jeftiniji instrument. Studijska zvona su po izgledu slični cevastim zvonima, ali svako zvono ima manji prečnik od odgovarajućeg zvona na cevastim zvonima.

Cevasta zvona se ponekad udaraju po gornjoj ivici cevi čekićem sa glavom odsirove kože ili plastike. Često se postavljapedala za zadržavanje kako bi se omogućilo produženo zvonjenje zvona. Takođe se mogu povijena na dnu cevi da bi proizvela vrlo glasan i vrlo visok ton.

Korišćene cevi daju čistiji ton od čvrstih cilindričnih zvona, poput onih naobeleženom drvetu.

Čajms se često nalaze na repertoaru orkestarskih i koncertnih bendova. Njima se retko svira melodija, već se ona najčešće koriste kao boja za dodavanje zvuku ansambla. Povremeno se koriste solo, pri čemu često prikazuju crkvena zvona.^[2]^[3]

U cevastim zvonima, modovi 4, 5 i 6 određuju ton udara i imaju frekvencije u odnosima9²:11²:13² ili 81: 121: 169, „koji su dovoljno blizu odnosa 2:3:4 za uho da ih smatra gotovo harmoničnim i da ih koristi kao osnovu za uspostavljanje virtuelnog tona”.^[4] Prema tome, opažena „udarna jačina” je oktava ispod četvrtog moda (tj. nedostaje „1“ u gornjoj seriji).

Klasična muzika

[уреди |уреди извор]

Cevasta zvona su se prvi put pojavila između 1860. i 1870. godine u Parizu. Englez Džon Harington je patentirao cevasta zvona od bronze. Artur Salivan je verovatno bio prvi kompozitor koji je 1886. godine komponovao za cevasta zvona u orkestru. Početkom 20. veka cevasta zvona su takođe ugrađena u pozorišne orgulje zarad proizvođenja raznih efektata.

Cevasta zvona kao zamenu za crkvena zvona prvi su koristili Đuzepe Verdi u svojim operama „Trubadur“ (1853) i „Bal pod maskama“ (1859) i Đakomo Pučini u „Tosci“ (1900).

Pasaži u klasičnoj muzici:

Đuzepe Verdi –Rigoleto (1851)^[5]^[6]
Đuzepe Verdi –Trubadur (1853)^[7]^[8]
Đuzepe Verdi –Bal pod maskama (1859)^[9]^[10]
Modest Musorgski –Boris Godunov (1869, 1872, 1874)^[11]^[12]
Petar Čajkovski –Uvertirea 1812. (1880)^[13]^[14]
Pjetro Maskanji –Kavalerija rustikana (1890)^[15]^[16]
Ruđero Leonkavalo – (1892).Bajazo.
Gustav Maler –Simfonija broj 2 (1895)^[17].^[18]
Đakomo Pučini –Toska (1900)^[19]^[20]
Aleksandar Skrjabin –Poema ekstaze (1908)^[21]^[22]
Anton Vebern – Šest komada za veliki orkestar (1909–10, revidirano 1928)
Klod Debisi –Iberija (1910)
Gustav Holst –Planete (1914–16)
Đakomo Pučini –Turandot (1926)
Edgards Varese –Jonizacija (1931)
Rihard Štraus –Tiha žena (1935)
Paul Hindemit –Simfonijske metamorfoze tema Karl Marija fon Vebera (1944)
Bendžamin Britn –Albert Hering (1945)
Aron Kopland –Simfonija br. 3 (1946)
Olivije Mesijan –Turangalila-simfonija (1946–48)
Karl Orf –Antigona (1949)
Dmitrij Šostakovič –Simfonija br. 11 (1957)
Olivijer Mesajen –Hronohromi (1959–60)
Daron Hejgen–Šajning Brau (1993)

Druge upotrebe

[уреди |уреди извор]

Cevasta zvona mogu se koristiti kao crkvena zvona, na primer u anglikanskoj crkviSvetog Albana uKopenhagenu, Danska.^[23] Donirao ih jeČarls, princ od Velsa.

Cevasta zvona se takođe koriste usatovima sa dugim kutijama, posebno zato što proizvode jači zvuk odgongova i običnih zvučnika i zbog toga se lakše čuju.

Vidi još

[уреди |уреди извор]

Reference

[уреди |уреди извор]

^The Study of Orchestration, 3rd, Ed., Samuel Adler, W. W. Norton & Co, Inc, (2002).
^^а ^бJames Blades and James Holland. "Tubular bells". Grove Music Online. Oxford Music Online.Oxford University Press, accessed August 18, 2015,Oxfordmusiconline.com
^Sviraj^ⓘ
^Rossing, Thomas D. (2000).Science of Percussion Instruments. World Scientific. стр. 68.ISBN 978-981-02-4158-2.
^Budden, Julian (1984).The Operas of Verdi. 1: FromOberto toRigoletto. London: Cassell.ISBN 0-304-31058-1.
^Downes, Olin (1918),The Lure of Music: Depicting the Human Side of Great Composers. ^{[мртва веза]}. New York: Harper & Brothers, 1918
^Budden, Julian (1984).The Operas of Verdi: 2. From Il Trovatore to La Forza del destino. London: Cassell.ISBN 978-0-19-58-3 Проверите вредност параметра|isbn=: length (помоћ). . (hardcover);. 2006.ISBN 978-0-19-520450-6. Недостаје или је празан параметар|title= (помоћ)
^Grover-Friedlander, Michal (2005).Vocal Apparitions: The Attraction of Cinema to Opera. Princeton University Press.ISBN 978-0-691-12008-9.
^Baldini, Gabriele; et al. (1980) [1970].The Story of Giuseppe Verdi: Oberto to Un Ballo in Maschera. Превод:Roger Parker. Cambridge: Cambridge University Press.ISBN 0-521-29712-5.
^Budden, Julian (1984).The Operas of Verdi, Volume 2: From Il Trovatore to La Forza del Destino. London: Cassell.ISBN 978-0-19-520068-3.
^Abraham, G.,Essays on Russian and East European Music, Oxford: Clarendon Press, 1985
^Brown, D.Abraham, G., "Mikhail Glinka" and "Modest Musorgsky" inThe New Grove: Russian Masters 1, New York: W. W. Norton & Co. (1986)
^„Tchaikovsky Research : The Year 1812, Op. 49 (TH 49)”. Приступљено21. 6. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Lax, Roger; Smith, Frederick (1989).The Great SongThesaurus. Oxford: Oxford University Press. стр. 230.ISBN 978-0-19-505408-8.
^Kobbé, Gustav (1919).The Complete Opera Book. G. P. Putnam & Sons.
^Lauri-Lucente, Gloria (2003).„Cavalleria rusticana and metatextuality in Francis Ford Coppola'sThe Godfather III” (paper presented at theBritish Council conference,Reading Screens: From text to film, TV and new media,Corpus Christi College, Oxford, 6–12 April 2003). Архивирано изоригинала 2011-06-06. г.
^Mark Brown Arts correspondent (4. 8. 2016).„Beethoven's Eroica voted greatest symphony of all time | Music”.The Guardian. Приступљено2020-05-01. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Gilbert Kaplan (1941-2016)”. gustav-mahler.eu. Архивирано изоригинала 20. 12. 2018. г. Приступљено20. 12. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Ashbrook, William (1985).The Operas ofPuccini.Ithaca, New York: Cornell University Press.ISBN 978-0-8014-9309-6. „tosca cast bells.”
^Budden, Julian (2002).Puccini: His Life and Works (paperback изд.). Oxford: Oxford University Press.ISBN 978-0-226-57971-9.
^Kostitsyn, Evgeni (2003).„Scriabin, Alexander Nikolayevich”.CDKMusic.com. CDK Music, Inc. Приступљено2008-04-29.
^Benson, Robert E.„Scriabin's Poem of Ecstasy, Op. 54”.ClassicalCDReview.com. Архивирано изоригинала 21. 04. 2021. г. Приступљено2008-04-29.
^„About the Church Building”. St. Alban's Church. Приступљено21. 9. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Literatura

[уреди |уреди извор]

Blades, James (1992).Percussion Instruments and their History. Westport, CT: Bold Strummer. . 393, 401.
Baines, Anthony (1992).The Oxford Companion to Musical Instruments. New York: Oxford University Press.ISBN 978-0-19-311334-3.
Peinkofer, Karl; Tannigel, Fritz (1976).Handbook of Percussion Instruments. Mainz, Germany: Schott. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Shen, Sinyan, Acoustics of Ancient Chinese Bells, Scientific American, 256.94.
Schick, Steven (мај 2006).The Percussionist's Art – Same Bed, Different Dreams. University of Rochester Press.ISBN 978-1-58046-214-3. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Westcott, Wendell (1970). „Chapter 1: Bells of the Orient”.Bells and Their Music.G.P. Putnam.LCCN 76077762.
Sethares, William A. (2005).Tuning, Timbre, Spectrum, Scale.ISBN 9781846281136.
„Physics of Music: Make your own wind chimes”.Michigan Tech. 2009-01-08. Архивирано изоригинала 03. 07. 2017. г. Приступљено25. 12. 2020.
„Giant, Ominous Wind Chimes”.Milwaukee Makerspace. 2011-09-29.
„Wind chimes”.Virginia Tech Multimedia Music Dictionary. Virginia Tech. 2009-01-08. Архивирано изоригинала 30. 05. 2013. г. Приступљено25. 12. 2020.
MacKenzie, Peggy (25. 8. 2007). „Crafted silver chimes hit right note; Retooled cutlery the meat and potatoes of woman's successful small business”.The Toronto Star. стр. H05. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
„Bell”.Encyclopædia Britannica, 11th Edition.3. University Press. 1910. стр. 687—691. Приступљено2012-02-01.
Adamson, Archibald (1875).Rambles Round Kilmarnock. Kilmarnock: T. Stevenson.
Milham, Willis Isbister. (1944).Time and Timekeepers: Including the History, Construction, Care, and Accuracy of Clocks and Watches.OCLC [//www.worldcat.org/oclc/23271006 23271006. ] New York:Macmillan.
Murdoch, James. (1903). (1996).A History of Japan. [re-issued byRoutledge, London.ISBN 978-0-415-15416-1. . London: Paul, Trech, Trubner
Ponsonby-Fane; Richard A. B (1956).Kyoto: The Old Capital of Japan, 794–1869. Kyoto: The Ponsonby Memorial Society. .
Titsingh, Isaac. (1834). [Siyun-sai Rin-siyo/Hayashi Gahō (1652)].Nipon o daï itsi ran; ou,Annales des empereurs du Japon. Paris: Oriental Translation Fund of Great Britain and Ireland.
Fadul, Jose A. (2015).Fadul's Encyclopedia of Bells. Lulu Press.ISBN 978-131-260-110-9.
Spencer, Ann (2003)."And round me rings": bell tales and folklore. Toronto: Tundra.ISBN 0-88776-597-1.
Willis, Stephen Charles. (1986).Bells through the Ages: from the Percival Price Collection =Les Cloches à travers les siècles: provenant du fonds Percival Price. Ottawa: National Library of Canada, 1986. 34 p., ill. with b&w photos.N.B.ISBN 0-662-54295-9.
Falkenhausen, Lothar Von (1993).Suspended Music: Chime Bells in the Culture of Bronze Age China. University of California Press. стр. 132.ISBN 978-0-520-07378-4. Приступљено8. 2. 2013. „China seems to have produced the earliest bells anywhere in the world... the earliest metal bells may have been derived from pottery prototypes, which seem to go back to the late stage of the Yang-Shao culture (early third millennium BC)” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Huang, Houming (2002). „Prehistoric Music Culture of China”.Cultural Relics of Central China.3: 18—27.ISSN 1003-1731.
„Why do Hindus ring bell in temple”. 6. 1. 2014.Архивирано из оригинала 12. 3. 2015. г. Приступљено4. 3. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Cubberly, William H. (1989). „Metals”. Ур.: Bakerjian, Ramon.Tool and manufacturing engineers handbook. Dearborn, MI: Society of Manufacturing Engineers.ISBN 978-0-87263-351-3.
Jennings, Trevor (1988).Bellfounding. Princes Risborough, England: Shire.ISBN 0-85263-911-2.
„The Liberty Bell”(PDF). National Park Service.Архивирано(PDF) из оригинала 2010-11-30. г. Приступљено2010-08-11.