Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато штоима премалоизвора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (редних референци). (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)
Цератопсиди (енг.Ceratopsia;грч.sɛrəˈtɒpsiə,"лица са роговима") су били групадиносаурусабиљоједа, са карактеристичним вратним наборима, роговима на лицу и папагајским кљуновима. Хранили су се жилавим биљем због тога су имали веома снажне вилице. Научници сматрају да су се кретали у крдима.
Остаци цератопсида су пронађени уАзији иСјеверној Америци, алифосили указују на њихово присуство и на територијиЕвропе. Њихов развој се веже за период од прије око 85 милиона година. У почетку су, за диносаурусе, били прилично мали. Ширењем по Азији и Сјеверној Америци постају све већи и бројнији. Највећи цератопсид био јетрицератопс (лат.Triceratops), 9 метара дужине. До прије 65 милиона година ови биљоједи су били једни од најбројнијихдиносауруса. Научници су пронашли остатке око 30 врста цератопсида али се сматра да их је било много више. Диносауруси са роговима су живјели у исто вријеме када и диносауруси са оклопом, попут еуоплоцефалуса (лат.Euoplocephalus).
Цератопсиди су постали бројни због својих зуба и вилица. Моћни мишићи који су се налазили на великим наборима са задње стране лобање, омогућавали су помијерање вилица које су биле испуњене десетинама оштрих зуба. Својим оштрим папагајским кљуном и снажним зубима могли су да одгризу и прогутају велике количине жилавих и тврдих биљака коју други диносауруси нису могли да једу. Имали су и до неколико оштрих рогова које су користили за одбрану од напада карносауруса (лат.Carnosauria)- диносауруса ловаца, попуттираносауруса (лат.Tyrranosaurus). Научници сматрају да су рогове можда користили и у сукобима око територије и вођства крда. Рогове цератопсида чинила су два дијела унутрашњи- коштана срж и спољни, кератински заштитни омотач. Ти рогови су слични саставу рогова данашњихсисара. Дужина им је од 2 до 9 метара са тежином до 5 тона. Најмањи цератопсиди су били величинедомаће свиње. Младунци су се легли из јаја. Фосилни остаци свједоче да су младунципситкосауруса (лат.Psittacosaurus) били мало дужи од људског длана.
Најранији цератопсид је био пситкосаурус (лат.Psittacosaurus), дугачак око два метра чији су фосили пронађени уисточној Азији. Имао је карактеристичан птичији кљун али још није развио рогове на лицу и наборе на врату.
Каснији припадници ове групе су били огромни, као нпр.трицератопс (лат.Triceratops) који је имао кратак чврст врат заштићен са коштаним набором већим од стола за ручавање.
Једну од највећих лобања међу копненим животињама имао је цератопсид торосаурус (лат.Torosaurus) – била је дугачка преко 2,6 метара.
Цератопсиди су постали бројнији са ширењем биљакацвјетница.
Већина цератопсида је имала веома слична тијела па научници распознају различите врсте само ако пронађу лобање, наиме различите врсте диносауруса са роговима распознају се на основу облика рогова.
Претпоставља се да су велики вратни набори били јарких боја и користили су их као пријетња другим диносаурусима.
Цератопсид моноклонијус (лат.Monoclonijus) познат је на основу веома малог бојафосила.
Већина цератопсида је имала рогове усмјерене унапријед, док су рогови стиракосауруса (лат.Styracosaurus) били усмјерени уназад.
Најпознатије врсте цератопсида и мјесто проналаска фосила
^абRich, Thomas H.; Kear, Benjamin P.; Sinclair, Robert; Chinnery, Brenda; Carpenter, Kenneth; McHugh, Mary L.; Vickers-Rich, Patricia (2014). „Serendipaceratops arthurcclarkei Rich & Vickers-Rich, 2003 is an Australian Early Cretaceous ceratopsian”.Alcheringa.38: 456—479.doi:10.1080/03115518.2014.894809.