Конопља (лат.Cannabis — „канабис”)[2] је родједногодишњихдикотиледоних биљака из фамилијеCannabaceae, који укључује више врста. Број врста унутар рода је оспораван. Три врсте могу бити препознате:Cannabis sativa,Cannabis indica, иCannabis ruderalis;C. ruderalis се може укључити уC. sativa. Све три се могу третирати као подврсте једне врсте,C. sativa;[1][3][4][5] или сеC. sativa може узети као појединачна нераздељена врста.[6] Верује се да је пореклом изцентралне Азије,Кине и северозападаХималаја, и већ вековима се користи у индустријске, медицинске, духовне и уживалачке сврхе.[7][8]
Свака конопља, па и индустријска, садржи психоактивни састојак делта-9-тетрахидроканабинол (∆9-THC, THC), у просеку око 3%. Претежан деоTHC-а се налази у цветним врховима женске биљке, док мушка биљка углавном није психоактивна. У цветовима женских биљака гајених за уживање, тај ниво достиже до 20-30%, док је код биљака гајених за индустријску употребу, и до сто пута нижи (испод 0,3%).
Обично се под називоминдустријска конопља подразумева конопља која се употребљава за добијањетканина, док се у уживалачке, духовне и медицинске сврхе користе посебне сорте, и то искључиво женске биљке. Конопља је позната и по називима:канабис (латински),ганџа (индијски),марихуана (шпански назив изМексика),трава (жаргонски), итд.
Историја конопље у писаном облику траје скоро 5000 хиљада година, а евидентно је да су употребу конопље људи бележили од почетака своје писмености. Конопља је једна од првих култивисаних биљака и сматра се да је употреба конопље стара колико и пољопривреда. У почетку се највише гајила због влакана, а стари Кинези су од ње правили конопце, одећу и хартију. Најранија помињања њених психоактивних својстава могу се наћи у ведском спису Атхарва-Веда, индијском светом спису старом четири хиљаде година.
Употребу конопље на Балканским просторима је још у 5. веку п. н. е. забележиоХеродот:
Конопља у њиховој земљи расте дивља, али јеСкити и сеју, а народиТракије од ње праве одећу. Скити узму семе ове конопље, уђу под своје шаторе и бацају га на усијано камење, па се оно дими и ствара пару, којој није равно ни једно парно купатило у целој Грчкој. Од те паре, Скити су одушевљени од весеља.
Речи разних словенских народа за конопљу (старословенско коноплиа, руско конопля, чешко конопи, пољско конопие) су толико сличне, да она засигурно вуче порекло из заједничке словенске прапостојбине. Познавање речи нам указује и на познавање биљке, па тако етимологија може помоћи да се открије колико дуго Словени познају конопљу, када други, археолошки или писани, извори недостају.
Адолф Пикте[9] сматра да су Грци први пут преко Херодота чули за конопљу, а да су одТрачана преузели ту реч:„Вероватно је, да су они то име примили од Трачана, скупа са самом биљком и то после Херодотовог времена. После тога, Грци су то име пренели као '’Каннабис’’, или '’Канабис’’ Римљанима, од којих је она ушла у новолатинске језике, да би се поново срела са словенским и германским речима, донетим, без сумње, непосредно са истока.” У српском језику се срећемо још са речима канап и конац, које су настале од истог корена као и конопља.
Конопља расте као самоникла биљка, али се такође већ неколико хиљада година узгаја широм планете, што је резултовало изузетном варијабилношћу врсте. Постоје три варијанте исте ботаничке врсте:
Cannabis sativa, која је узгајана уЕвропи а забележио ју је1753. године дефинисавши је као монотипску биљку.
Cannabis ruderalis, биљка самоникла у југоисточним деловимацентралне Азије, коју је почетком XX века дефинисао руски ботаничар В. Јанишевски, остављајући отвореним питање ради ли се о посебној врсти или о посебном типу.
У ботаници постоје монотипски и политипски приступ класификацији конопље, који се споре око тога да ли је реч о једној врсти с бројним варијацијама или о више различитих врста с различитим својствима.
Конопља која служи за индустријску употребу се најчешће назива индустријска конопља. Она се користи у индустрији ради изграде конопаца, тканине, платна, хартије, одеће, горива, грађевинских материјала, итд. Одликује се веома ниским нивоом главног опојног састојка, ТХЦ-а (обично испод 0,3%).
Узгој и прерада конопље је представљао саставни део модерних економија све до XIX века. Конопља је била незамјењиви ресурс у производњи тканина, у поморству, у производњи хране, у грађевинарству, у производњи папира. Али конопља је, пред крај XIX века изгубила на својој конкурентности пред нарастајућим индустријама памука и нафте. Крајем 20. века, шири друштвени интерес за узгој индустријске конопље највише се испољава у земљама Европске уније и она бива повремено укључена у државне подстицаје еколошки одрживој производњи.
Конопља се као лек употребљава преко 5000 година.[10] 2740. године п. н. е. је забележена прва употребе конопље као лека у Кини. Хербаријум кинеског цара Шен Нунга конопљу спомиње као биљку која може бити делотворна у лечењу маларије и констипације.
Данас се у медицини конопља најчешће употребљава као лек против стреса, губитка апетита, мучнине изазване хемотерапијом, ради ублажавања последица тешких болести, итд.[11]
О уживалачкој или рекреативној употреби конопље се говори онда када се она употребљава због њених опојних дејстава а не, на пример, ради добијања влакана или лечења.[12] Конопља се најчешће ужива путем пушења, и то цветови женске биљке. Ручно смотана цигарета од конопље се називаџоинт, буксна или справа. Након дуже и учестале рекреативне употребе конопље може се јавити психичказависност.[13]
О ритуалној употреби конопље се говори онда када се ова биљка користи у религији уритуалне сврхе. Конопља има дугу историју ритуалне употебе у многим култовима и религијама широм света. У Индији се употребљава већ вековима у част богаШиве.Растафаријанци је сматрају светом биљком, а њено уживање верским чином. Уисламу су је користили дервишки (суфи) редови. Неки историчари сматрају да је употребљавана и ујудаизму ираном хришћанству[14].
Кључно питање у закону се односи на разликовање типова конопље који поседују психоактивни састојак ТХЦ од типова конопље који не поседују ТХЦ. Законодавство већине земаља у свету заступа монотипски приступ који сматра да наглашена варијабилност ипак не допушта дефинисање различитих врста биљке. Узгајиваче конопље директно погађа и обесхрабрује деловање служби друштвене контроле засновано на поистовећивању индијске и индустријске конопље. Премда узгајивачи могу разликовати психоактивне примерке конопље од индустријских, јер стратегије узгоја варирају већ од одабира сјеменки, преко начина садње, све до временског периода сазријевања биљке, државне службе не посвећују превелику пажњу разликовању. Биљка чије се могућности и узгој данас све више истражују, у контексту одрживог развоја, неретко је предмет систематског уништавања. На пример, преко 90% конопље које су 1990-их америчке државне агенције (понајвише DEA — Drug Enforsement Agency) заплениле и уништиле, отпада на некултивисану (дивљу) конопљу која углавном не поседује психоактивне састојке[15]. Тако у „рату против дрога” уз примерке врсте који су циљани због психоактивних састојака, као колатерална жртва пада и индустријска конопља.
Демонстрације против прохибиције у Ванкуверу, Канада2005.
Као реакција на рестриктивне законе о конопљи у појединим државама, широм света се јавља низ протеста задекриминализацију илилегализацију конопље.Светски марш конопље је глобална манифестација која се прве суботе маја месеца, сваке године одржава у стотинама градова широм планете. Циљ марша је укидање прохибиције конопље и омогућавање њене легалне медицинске, индустријске, уживалачке и духовне употребе.
Hulsewé, A. F. P. (1979).China in Central Asia: The Early Stage 125 BC — AD 23: an annotated translation of chapters 61 and 96 of the History of the Former Han Dynasty. E. J. Brill, Leiden.ISBN90-04-05884-2.
Mallory, J. P. and Victor H. Mair (2000).The Tarim Mummies: Ancient China and the Mystery of the Earliest Peoples from the West. Thames & Hudson, London.ISBN0-500-05101-1.
