Vibraciono bušenje aluminijumaRazne vrstesvrdala za bušenje.Alati za zabušivanje ili označavanje središta rupe.Svrdlo za proširivanje rupe.Upuštalo za upuštanje krajeva rupe.Završnorazvrtalo sa spiralnim zubima, kontinuirano po celoj duljini brida, a služi za najfiniju obradu.Prenosna električnabušilica.Stubna bušilica.Stono stubna bušilica.Različite ureznice za izradu navoja.
Bušenje je načinmašinske obrade odvajanjem čestica kojim se posebnimalatom (svrdlom) izrađujuvaljkaste (cilindrične) rupe u obratku. Alat obavlja glavno rotacijskokretanje i pravolinijsko pomično kretanje koje mora biti u smeru oserotacije. Bušenje je povezano s predradnjom zabušivanja i naknadnim operacijama proširivanja, upuštanja, razvrtanja i izbušivanja.[1]
Pod bušenjem u užem smislu razume se izrada okruglih rupa (navrta, uvrta, provrta) pomoćureznog alata (svrdla),[2] koje ujedno potpuno određuje i prečnik rupe u grubljojtoleranciji.[3][4]
Bušenje se izvodi naalatnim mašinama,[5] pretežnobušilicama, pri čemu je glavnokretanjekružno kontinuirano, a posmično kretanje (posmak) pravolinijsko kontinuirano koje se izvodi istodobno kad i glavno kretanje.Alat koji se koristi jesvrdlo koje je određeno brojem reznih oštrica, uglom žleba svrdla,materijalom svrdla, geometrijom vrha svrdla, jezgrom i geometrijom oštrice.[6]
Zabušivanje je postupak označavanja središta rupe specijalnim svrdlima zabušivalima. Svrha zabušivanja je centriranje rupe kako ne bispiralno svrdlo prilikom bušenja rupe napravilo otklon. Alati za zabušivanje su svrdla za centralni uvrt ili NC svrdla.
Proširivanje je postupak bušenja svrdlom većeg prečnika odprečnika već postojeće rupe. Proširivanje se može obaviti više puta, ali je preporučljivo da prečnik svake sledeće veće rupe bude veći od prethodne rupe.
Upuštanje je postupak obrade ulaza ili izlaza okrugle rupe. Upuštala surezni alati koji se upotrebljavaju za proširivanje ulaza ili izlaza rupe, te za postizanje tačnijeg oblika postojećih rupa. Režu kao i svrdla i izrađuju se s dve, tri ili više reznih oštrica. Upuštanje je grubaobrada metala. Njima se obrađuju čelne površine ravno ili poduglom. Služe za proširivanje, upuštanje zaglave vijka, obradu kosih krajeva rupe i za poravnavanje uzdignutih delova obratka.
Razvrtanje je postupak fine (završne) obrade cilindrične rupe.Tačnost dimenzije,geometrijski oblik ihrapavost površine koja se dobije nakon obrade svrdlom nije zadovoljavajući u većini slučajeva. Razvrtala su rezni alati koji se upotrebljavaju za završnu obradu rupe i služe za finu obradu već postojećih rupa, tj. za doterivanje glatkoće površine i postizanje veće tačnosti izbušenih rupa (dosed).
Urezivanje navoja u rupi je postupak izrade spiralnih utora u postojećoj rupi. Ureznica ulazi normalno u okruglu rupu određenimbrojem okretaja, te određenim pomakom, koji mora odgovarati korakunavoja.
Bušilice sualatne mašine kojima se pomoćualata za bušenje izrađuju okrugle rupe. Dele se na: ručne bušilice, prenosne električne bušilice, stone bušilice, stono stubne bušilice, stubne bušilice, redne bušilice, revolverske bušilice, viševretene bušilice, radijalne bušilice, horizontalne bušilice, bušilice glodalice, koordinatne bušilice, bušilice za duboko bušenje, bušilice za urezivanja navoja.[7]
U retkim slučajevima, posebno oblikovane burgije služe za rezanje rupa koje nisu kružnog preseka;kvadratni poprečni presek je moguć.[4][8]
Mašinske bušilice su alatne mašine kojima se pomoćualata za bušenje izrađuju okrugle rupe. Dele se na: stone bušilice, stono stubne bušilice, stubne bušilice, redne bušilice, revolverske bušilice, viševretene bušilice, radijalne bušilice, horizontalne bušilice, bušilice glodalice, koordinatne bušilice, bušilice za duboko bušenje, bušilice za urezivanja navoja.[9]
Radni sto kod stonih bušilica nalazi se na podložnoj ploči. Vretenište se može visinski pomicati. Prenossnage u vreteništu samotora na glavnovreteno vrši seklinastim remenom. Radno vreteno je uležišteno u pinoli koja omogućuje pomično kretanje ručnompolugom.
Razlika stono stubnih i stonih bušilica je u radnom stolu, koji se nalazikonzolno smešten na stubu bušilice i koji se može pomicati i zakretati. Stone i stono stubne bušilice moraju biti smeštene na povišenom radnom mestu ili radnom stolu.
Stubna bušilica se izrađuje s okruglim stubom za manje promere bušenja ili sa sandučasto oblikovanim stalkom za veće dubine i promere bušenja. Podložna ploča se kod stubnih bušilica pričvršćuje na temelje. Za prenos snage se koristi višeosovinskizupčasti prenosnik. Radni sto se visinski pomiče i moguće ga je, kod bušilica s okruglim stubom zakretati. Buše se dublje rupe većegprečnika. U podnožju je najčešće spremnik i pumpa za rashladnu tečnost.
Redne bušilice se sastoje od jednog čvrstog stola na koji je pričvršćeno više stonih, stono stubnih bušilica ili bušilica na stalku. Služe za obradu većeg broja rupa raznih dimenzija u istom obratku. Upotrebljavaju se zbog bolje ekonomičnosti u serijskoj proizvodnji. Lako seautomatizuju.
Revolverska bušilica namenski je slična rednim bušilicama, ali joj je svojstvena specijalna revolverska glava. Njom se obrađuje rupa čija obrada zahteva različite operacije. Obradak stegnut u steznoj napravi obrađuje se u jednom zahvatu.
Služi u serijskoj i masovnoj proizvodnji za istovremenu obradu više rupa, odnosno svih vrsta uvrta, provrta, upuštanja, navoja, na jednom obratku u jednom zahvatu. Razvila se iz stubne bušilice, dodavanjem zvona s nizom paralelno ukopčanih radnihvretena.
Glavno vretenište s bušnim vretenom pomiče se po konzoli.Konzola se može vertikalno pozicionirati, te zakretati oko stuba. Ovim se povećava radni prostor u kojem mogu precizno bušiti. Radijalna bušilica služi za obradu bušenja na velikim i teškim predmetima, koji bi se teško pomicali ispod bušnog vretena. Sva kretanja obavljaalat, dok je obradak pričvršćen za radni stol na temeljnoj ploči (podnožju).
Horizontalna bušilica služi za vrlo tačnu obradu bušenjem, najvećih delova u jednom zahvatu. Time se omogućuje tačan odnos među osima raznih provrta. Zbog tražene tačnosti horizontalna bušilica mora biti jako kruta. Na postolju je radni sto koji može prihvatiti izrazito velike i teške obratke. Jedan stub nosi vretenište s glavnim vretenom, dok drugi stub ima prihvatni ležaj za prihvat i centriranje bušne motke.
Kod bušenja svake rupe potrebno je odrediti parametre ili režime rada. Osnovni parametri subrzina rezanja,brzina okretanja svrdla, pomak,prečnik svrdla i dubina bušenja:
Brzina rezanjavc je obodnabrzina na svrdlu, tj. brzina s kojom alat obrađuje sirovac. Ona zavisi odmaterijala koji se obrađuje. Svaki materijal ima svoju brzinu kojom se može rezati. Brzina rezanja zavisi odalata kojim se buši, od potrebnog stanja površine nakon bušenja, od hlađenja za vreme bušenja, odsnage mašine, od pomaku. Brzine rezanja se mogu naći u obliku dijagrama, tablica, a ima i onih sa programskom podrškom, koje same računaju potrebne parametre.
Pomakvf je relativna brzina kretanja alata prema obratku, a kod bušenja uvek je u pravcu ose rotacije. To je brzina ulaza (penetracije) alata u materijal. Meri se umm/min.
Pomak po okretajufn (mm/okr) određuje se kao aksijalni pomak alata tokom jednog okretaja. Koristi se za računanje dubine penetracije, te za definisanje pomaka bušenja.[10]
Na odabranoj poziciji zabušiti navrt (označavanje središta rupe) ručnim ili NC zabušivalom;
Prema dimenziji i vrsti navoja odabira se potrebno svrdlo koje buši okruglu rupu. Na primer za M10 potrebna je rupa prema tablicamaD = 8,376 mm i odabira se spiralno svrdloD = 8,4mm. Ako je potrebno, izvrši se predbušenje spiralnim svrdlom, npr.D = 5mm;
Preporuka je upuštanje ulaza rupe zbog lakše daljnje obrade, te lakšeg kasnijeg uvođenja vijka;
Takođe se odabira ureznica s definisanim profilom koja urezuje navoj. Prema tablicama M10 ima korak 1,5 mm, te se prema njemu određuje brzina rezanja (400o/min) i pomak (400 ˑ 1,5 = 600 mm/min ili 1,5 mm/okr).
^Ivan Fumić: "Suvremeni rezni alati za izradu provrta", Završni rad, Fakultet strojarstva i brodogradnje, Zagreb,[1]Архивирано на веб-сајтуWayback Machine (4. март 2020), www. repozitorij.fsb.hr, 2015.
Oberg, Erik; Jones, Franklin D.; Horton, Holbrook L.; Ryffel, Henry H. (2000),Machinery's Handbook (26th изд.), New York: Industrial Press Inc.,ISBN978-0-8311-2635-3.
Modern machinery,5, Modern Machining Publishing Company, 1899, стр. 68.
Swan, Sam; Bin Abdullah, Mohammad Sayem; Kim, Dave; Nguyen, Dinh; Kwon, Patrick (новембар 2018). „Tool Wear of Advanced Coated Tools in Drilling of CFRP”.Journal of Manufacturing Science and Engineering.140 (11).doi:10.1115/1.4040916.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Nguyen, Dinh et al "Tool Wear of Superhard Ceramic Coated Tools in Drilling of CFRP/Ti stacks." Proceedings of the ASME 2019 14th International Manufacturing Science and Engineering Conference. Volume 2: Processes; Materials. Erie, Pennsylvania, USA. June 10–14, 2019. V002T03A089. ASME.Nguyen, Dinh; Voznyuk, Vadim; Bin Abdullah, Mohammad Sayem; Kim, Dave; Kwon, Patrick Y. (2019). „Tool Wear of Superhard Ceramic Coated Tools in Drilling of CFRP/Ti Stacks”.Volume 2: Processes; Materials.ISBN978-0-7918-5875-2.doi:10.1115/MSEC2019-2843.
[Machinery editors]. (1910)Deep hole drilling, 2nd edition.Machinery's Reference Series Number 25. A small monograph on gun drilling practice as of 1910. Compiled as part of a series by the editors of the journalMachinery by revising and republishing information from the journal. Reprinted, along with 2 otherMachinery articles on deep hole drilling from 1926 and 1927, by Lindsay Publications, Inc,ISBN1-55918-258-X.
Gan, E.K.W.; Zheng, H.Y.; Lim, G.C. (7. 12. 2000).Laser drilling of micro-vias in PCB substrates. Proceedings of 3rd Electronics Packaging Technology Conference. IEEE.ISBN0-7803-6644-1.doi:10.1109/eptc.2000.906394.
Kestenbaum, A.; D'Amico, J.F.; Blumenstock, B.J.; DeAngelo, M.A. (1990). „Laser drilling of microvias in epoxy-glass printed circuit boards”.IEEE Transactions on Components, Hybrids, and Manufacturing Technology. Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE).13 (4): 1055—1062.ISSN0148-6411.doi:10.1109/33.62548.
.jpg)
, Baltimore, MD: The Johns Hopkins University Press,ISBN 978-0-8018-9141-0 
