Bespolno,vegetativno iliaseksualno razmnožavanje je proces u kojem organizmi stvaraju genetički slične ili identične sopstvene kopije, bez doprinosa genetičkog materijala nekog drugog organizma. Poznato je i pod nazivima bespolna reprodukcija.
Bakterije se bespolno dele putem binarne fisije;virusi preuzmu kontrolu nad ćelijom domaćina da bi proizveli više virusa;hidra ikvasac su u mogućnosti da serazmnožavajupupljenjem. Ovi organizmi često ne poseduju različitepolove, a sposobni su za "cepanje" u dva ili više sopstvenih primeraka. Većinabiljaka ima sposobnost za bespolnu reprodukciju, kao i mrav vrsteMycocepurus smithii. Smatra se da se u potpunosti i redovno razmnožavaju aseksualnim putem.[1][2][3]
Najpoznatiji primeri bespolnog razmnožavanja se primenjuju uvoćarstvu ilihortikulturi, gde se od pojedinihbiljnih tkiva i organa dobijaju celovite nove jedinke. Najčešćireprodukcijski materijal su oreznice izdanaka,listovi, pupovi, položenice,stoloni,podanci,gomolji,rizomi i druge pogodne vegetativne strukture.
Savremeni način vegetativnog razmnožavanja u ovim i drugim oblastima je putemkulture tkiva, kojom se jedna biljka može umnožiti u praktično beskonačno mnogo primeraka.
Neke vrste koje se reprodukuju bespolno, kao što suhidra ikvasac mogu da pređu napolno razmnožavanje. Na primer, većinabiljki je sposobna za vegetativno razmnožavanje –reprodukciju bezsemena ilispora, mada se može se reprodukovati i seksualno. Isto tako,bakterije mogu razmenjivatigenetičke informacije, tj. rekombinovati genetički materijal, putem povremenogkonjugiranja.[4][3]
Prokarioti (Archaea iBacteria) se razmnožavaju aseksualno putembinarne fisije, u kojoj se roditeljski organizam deli na dva dela da bi proizveo dva genetski identična organizma.Eukarioti (kao što suprotisti i jednoćelijskegljive) mogu da se reprodukuju na funkcionalno sličan načinmitozom; većina njih je takođe sposobna za seksualnu reprodukciju.
Višestruka fisija na ćelijskom nivou javlja se kod mnogihprotista, npr.sporozoa ialgi.Jezgro roditeljske ćelije deli se nekoliko putamitozom, stvarajući nekoliko jezgara. Citoplazma se zatim razdvaja, stvarajući više ćerki ćelija.[9][10][11]
Neke ćelije se delepupljenjem (na primer,pekarski kvasac), što dovodi do ćelije „majke“ i „ćerke“ koje su u početku manja od roditeljske. Pupljenje je takođe poznato na višećelijskom nivou; životinjski primer jehidra,[14] koja se razmnožava pupljenjem. Pupoljci izrastaju u potpuno zrele jedinke koje se na kraju odvajaju od matičnog organizma.
Unutrašnje pupanje je proces aseksualne reprodukcije, koji favorizuju paraziti kao što jeToxoplasma gondii. Uključuje neobičan proces u kome se dve (endodiogenija) ili više (endopoligenija) ćerke ćelije proizvode unutar matične ćelije, koje potomci konzumiraju pre njihovog odvajanja.[15]
Vegetativno razmnožavanje je vrsta aseksualne reprodukcije koja se nalazi u biljkama gde se nove jedinke formiraju bez proizvodnje semena ili spora i samim tim bezsingamije ilimejoze.[16] Primeri vegetativne reprodukcije uključuju formiranje minijaturizovanih biljaka zvanih sadnice na specijalizovanim listovima, na primer u kalanhoji (Bryophyllum daigremontianum), a mnoge proizvode nove biljke izrizoma ilistolona (na primer ujagodama). Druge biljke se razmnožavaju formiranjemlukovica ilikrtola (na primer lukovicalala i krtoladalije). Neke biljke imajuslučajne izdanke i mogu formiratiklonsku koloniju. U ovim primerima, sve jedinke su klonovi, a klonska populacija može pokriti veliko područje.[17]
Neke vrste vrše prelaze između seksualne i aseksualne strategije u zavisnosti od okolnosti, što je sposobnost poznata kaoheterogamija. Alternacije su uočene kod nekoliko vrstarotatorija (ciklična partenogeneza npr. kod vrsteBrachionus) i nekoliko tipova insekata, kao što sulistne uši koje pod određenim uslovima proizvode jaja koja ne prolaze krozmejozu, te tako kloniraju sebe. Južnoafričke pčeleApis mellifera podvrsta.capensis se mogu reprodukovati aseksualno putem procesa zvanogtelitoki. Nekoliko vrsta vodozemaca, reptila, i ptica ima sličnu sposobnost (pogledajte na primerpartenogenezu). Slatkovodni ljuskarDaphnia se reprodukuje putem partenogeneze u proleće da bi brzo popunio jezera, zatim prelazi naseksualnu reprodukciju sa povećanjem intenziteta kompeticije i predacije. Još jedan primer su već pomenute monogonontnerotatorije rodaBrachionus, koje se reprodukuju putem ciklične partenogeneze: pri niskim gustinama populacije ženke se reprodukuju aseksualno, dok se pri većim gustinama hemijski znaci akumuliraju i indukuju prelaz na seksualnu reprodukciju. Mnogi protisti i gljive alterniraju između seksualne i aseksualne reprodukcije.
Sluzava plesanDictyostelium podleže binarnoj fiziji (mitozi) u obliku jednoćelijske amebe pod povoljnim okolnostima. Međutim, kad okolnosti nisu povoljne, ćelije formiraju agregate i slede jedan od dva različita razvojna puta, u zavisnosti od uslova. U društvenom putu, one formiraju višećelijskog puža koji zatim formira plodonosno telo sa aseksualno generisanim sporama. U seksualnom putu, dve ćelije se spajaju da formiraju gigantsku ćeliju koja se razvija u veliku cistu. Kad ta makrocista proklija, ona oslobađa stotine amebnih ćelija koje su produkt mejotičke rekombinacije između dve originalne ćelije.[18]
Hife obične plesni (Rhizopus) imaju sposobnost da proizvedu mitotičke kao i mejotičke spore. Mnoge alge slično tome prelaze između seksualne i aseksualne reprodukcije.[19] Brojne biljke koriste seksualni i aseksualni način formiranja novih biljki, neke vrste menjaju svoje primarne modove reprodukcije od seksualnih do aseksualnih sa promenom okolnosti životne sredine.[20]
^абSofradžija A., Šoljan D., Hadžiselimović R. (1996): Biologija 1, Svjetlost, Sarajevo,ISBN978-9958-10-686-6.
^Mayr E. (2000).The growth of biological thought – Diversity, evolution, and inheritance, 11th printing, first: Copyright 1982. The Belknap Press of Harvard University Press Cambridge (Mass.ISBN978-0-674-36445-5.. ), London (England) , ;ISBN978-0-674-36446-2.
^Halliday T. R., Kraig A., Eds (1986): Reptiles & Amphibians. Torstar Books,ISBN978-0-920269-81-7.
^Leeuwenhoek, Antoni Van (1703-12-31). „IV. Part of a letter from Mr Antony van Leeuwenhoek, F. R. S. concerning green weeds growing in water, and some animalcula found about them.”.Philosophical Transactions of the Royal Society of London (на језику: енглески).23 (283): 1304—1311.ISSN0261-0523.S2CID186209549.doi:10.1098/rstl.1702.0042.
Graham, L., J. Graham, & L. Wilcox. (2003).Plant Biology. Pearson Education.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). Inc., Upper Saddle River, N.J.: pp. 258–259.
Raven, P.H., Evert, R.F., Eichhorn, S.E (2005).Biology of Plants (7th изд.).CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). W.H. Freeman and Company Publishers, NY.
Friedrich W. Stöcker, Gerhard Dietrich (Hrsg.):.Brockhaus abc Biologie.ISBN978-3-325-00071-9.. 7. Auflage. Brockhaus, Leipzig, 1986, .
Gvaladze G.E. (1976). Forms of Apomixis in the genusAllium L. In: S.S. Khokhlov (Ed.): Apomixis and Breeding, Amarind Pub., New Delhi-Bombay-Calcutta-New York pp. 160–165
Bhojwani S.S.& Bhatnagar S.P. (1988).The Embryology of angiosperms. Vikas Publishing house Pvt Ltd. New Delhi.
Heslop-Harrison, J. (1972) "Sexuality in Angiosperms,"pp. 133–289, In Steward,F.C. (ed.) Plant Physiology, Vol. 6C, Academic Press New York.
Scarcelli, N.; Tostain, S.; Vigouroux, Y.; Agbangla, C.; Daïnou, O.; Pham, J.-L. (август 2006). „Farmers' use of wild relative and sexual reproduction in a vegetatively propagated crop. The case of yam in Benin”.Molecular Ecology.15 (9): 2421—2431.ISSN0962-1083.PMID16842416.S2CID19699365.doi:10.1111/j.1365-294X.2006.02958.x.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Bonga, J. M. (1982). „Vegetative Propagation in Relation to Juvenility, Maturity, and Rejuvenation”.Tissue Culture in Forestry. Forestry Sciences.5. Springer, Dordrecht. стр. 387—412.ISBN9789048182725.doi:10.1007/978-94-017-3538-4_13.
