Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Amnesty International

С Википедије, слободне енциклопедије
Амнести интернашонал
  Одељења Амнести интернашонала по државама
Мотобоље је упалити свећу него проклињати таму
ОснивачПитер Бененсон
Датум оснивањајул 1961.
Типнон профит,
невладина организација[1]
Метод деловањамедијска пажња,
апели,
кампање,
лобирање
СедиштеЛондон,
 Уједињено Краљевство
Подручје деловањаширом света
Члановивише од 7 милиона[2]
Генерални секретарАгнес Каламар
Веб-сајтwww.amnesty.org
Протест против кршења људских права у затвору Гуантанамо 2006.

Амнести интернашонал, скраћеноАмнести илиАИ (енгл.Amnesty International,Аmnesty илиAI - међународна амнестија) је светска организација за заштитуљудскихправа,[3] Организација има више од седам милиона чланова, са подршком у бројним земљама. Чланство се супротставља акцијама влада и група које покушавају да осујете људе у коришћењу својихправа.

Организацију је уЛондону1961. године основао адвокатПитер Бененсон,[3] на темељима међународно прихваћених стандарда људских права,Универзалне декларације о људским правима и других докумената. Амнести интернашонал је пре свега независна, непрофитна и невладина организација.[4] Амнести интернашонал је добитникНобелове награде за мир1977. за кампању против мучења,[5] наградеУједињених нација на пољу људских права 1978.[6] иЕвропске награде људских права (награде Парламентарне скупштинеСавета Европе за људска права), медицинској секцији ове организације 1983. године.

Препознатљив симбол и лого Амнести интернашонала је свећа која гори, обавијена бодљикавом жицом, где свећа упозорава јавност и представља светлост и наду за све оне чија су права и животи угрожени. Мото организације је:Боље је упалити свећу, него проклињати таму. Амнести интернашонал делује кроз кампање, лобирања, истраживања и медијско скретање пажње на проблеме. Главне области деловања чланова организације су људско достојанство, права жена и деце, права избеглица, као и подршка свима осталима на којима се због својихуверења и статуса мањине крше људска права. Захтеви за укидањесмртне казне, вршење притисака на владе држава за ослобађање заточеника савести и политичких затвореника, обезбеђивање праведних суђења, кампање противтортуре, окрутног поступања у затворима, политичких убистава и прогонаљуди због другачијегмишљења[7], још су неке од важних области деловања Амнестија. Организација делује независно одвлада иидеологија.[7]

Амнести интернашонал је основана уЛондону 1961. године, након објављивања чланка „Заборављени затвореници“ у часописуThe Observer 28. маја 1961. године,[8] заслугом адвокатаПитера Бененсона. Амнести скреће пажњу на кршење људских права и залаже се за поштовањемеђународних закона и стандарда. Ова организација ради на мобилизацијијавног мњења како би се створио притисак на владе у областима у којима се врши злостављање.[9] Амнестијасмртну казну сматра „ултиматним, неповратним ускраћивањем људских права.“[10] На пољу међународнихорганизација за заштиту људских права, Амнести има трећу најдужу историју, послеМеђународне федерације за људска права[11] иУдружења за борбу против ропства.

Историја

[уреди |уреди извор]

2019.

[уреди |уреди извор]
Знак Амнести интернашонал уРуану, 4. маја 2019

У фебруару 2019. управа Амнести интернашонала понудила је оставку након што је једаннезависни извештај открио оно што назива „токсичном културом”насиља на радном месту и пронашао доказе омалтретирању, узнемиравању,сексизму ирасизму, након што је затражено да се истражесамоубиства тридесетогодишњег ветерана агенције Гаетана Мута у Паризу у мају 2018. године (који је оставиоопроштајно писмо наводећи радне притиске), и 28-годишња приправнице Росалинд Макгрегор у Женеви у јулу 2018.[12]

У априлу 2019. заменик директора Амнести интернашонала за истраживање у Европи, Масимо Морати, упозорио је да ће се, ако буде изручен Сједињеним Државама, оснивачВикиликсаЏулијан Асанж суочити са „ризиком од озбиљних кршења људских права, наиме услова притвора, који би могли прекршити забрану мучења".[13]

Дана 24. априла 2019. демонстранти су заузели рецепцију Амнестијских канцеларија у Лондону, протестујући против онога што су они сматрали неактивношћу Амнестије по питању кршења људских права противКурда у Турској, укључујући затварање и изолацију оснивачког чланаКурдистанске радничке партије,Абдулахе Оџалана. Они су прогласили штрајк глађу.[14] Било је тврдњи да је неактивност Амнестије узрокована непримереним поштовањемтурског икатарског режима. Дана 26. априла Амнести је позвала полицију да насилно избаци демонстранте, и канцеларије су очишћене.

Дана 14. маја 2019. године, Амнести интернашонал поднео је петицију Окружном суду у Тел Авиву, Израел, тражећи укидање извозне дозволе компанијеНСО Група за надзорну технологију.[15] У пријави се наводи да „особље Амнести Интернашонала има стални и основани страх да ће и даље бити циљани и ултиматно надгледани“[16] помоћу НСО технологије. Против НСО-а покренуте су и друге тужбе на израелским судовима због наводних кршења људских права, укључујући пријаву саудијског дисидента Омара Абдулазиза из децембра 2018. године, који је тврдио да је софтвер НСО-а циљао његов телефон током периода у којем је био у редовном контакту са убијеним новинаромЏамалом Кашогџијем.[17]

У септембру 2019. године, изабрана председница Европске комисијеУрзула фон дер Лајен створила је ново место „потпредседника зазаштиту нашег европског начина живота“, који ће бити одговоран за одржавање владавине закона, унутрашњу безбедност и миграције.[18] Амнести Интернашонал је оптужилаЕвропску унију да „користи кадрирање крајње деснице“ повезујући миграцију са сигурношћу.[19]

Дана 24. новембра 2019,Анил Раж, бивши члан одбора Амнести Интернашонала, убијен је аутомобилском бомбом током рада на Развојним пројектом Уједињених нација. Државни секретар САДМајк Помпео објавио је Ражову смрт на брифингу 26. новембра, током којег је дискутовао о другим терористичким делима.[20]

Дана 5. децембра 2019. Куми Најду, генерални секретар организације, донео је одлуку да одступи са своје функције из здравствених разлога.[21]

2020-те

[уреди |уреди извор]

У августу 2020. године, Амнести Интернашонал је изразила забринутост због, како је то названо, „широко заступљеног мучења мирних демонстраната“ и поступања са притворенима у Белорусији.[22] Организација је такође изјавила да су више од 1.100 људи убили бандити у руралним заједницама на северу Нигерије током првих шест месеци 2020.[23] Амнести Интернашонал је истражила оно што је назвала „прекомерним“ и „незаконитим“ убиствима тинејџера од стране анголске полиције, која је спроводила ограничења током пандемије коронавируса.[24]

У мају 2020. године, организација је изразила забринутост због безбедоносних пропуста у примени софтвера за утврђивањеКовид 19 контаката који је мандаторан уКатару.[25]

У септембру 2020. године, Амнести је обуставила своје индијске операције након што је влада те земље замрзла њихове банкарске рачуне због наводних финансијских неправилности.[26]

Дана 29. октобра 2020. године, Амнести Интернашонал је покренула апликацију за учењељудских права под називом „Амнести Академи“.[27]

Дана 2. новембра 2020. године, Амнести Интернашонал је известила да су припадници ОЛФ у селу Гава Канка, Етиопија,убили 54 особе - углавномамхарске жене, децу и старије људе.[28][29]

Награде

[уреди |уреди извор]
  • Еразмова награда за мир (1976)
  • Нобелова награда за мир (1977)[3]
  • Награда Уједињених нација (1978)
  • Европска награда људских права (1983)
  • Награда слободе говора (Freedom of speech Award) (1984)
  • Награда Улоф Палме (1991)

Њен први директор,Шон Макбрајд је 1974. године добио Нобелову награду за мир.[3]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^„Dr Agnès Callamard appointed as Secretary General of Amnesty International”.amnesty.org. Приступљено4. 4. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^„Who we are”. Amnesty International. Приступљено16. 3. 2015. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^абвгМишић, Милан, ур. (2005).Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 43—44.ISBN 86-331-2075-5. 
  4. ^„Amnesty International's Statute”.www.amnesty.org. 
  5. ^„The Nobel Peace Prize 1977 - Presentation Speech”. Nobel Prize. 
  6. ^„United Nations Prize in the field of Human Rights”(PDF). 
  7. ^абОвај чланак или његов део изворно је преузет изРечника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
  8. ^Benenson, Peter (28. 5. 1961).„The Forgotten Prisoners”.The Observer. Приступљено28. 5. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^„About Amnesty International”. Amnesty International. Приступљено20. 7. 2008. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^„Death Penalty”. Amnesty International. Приступљено30. 5. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^Ronand, James; Ramos, Howard; Rodgers, Kathleen (2005).„Transnational Information Politics: NGO Human Rights Reporting, 1986–2000”(PDF).International Studies Quarterly. стр. 557—587. Архивирано изоригинала(PDF) 18. 3. 2009. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  12. ^„Amnesty management team offers to resign over 'toxic culture' of bullying”.RTÉ News. 23. 2. 2019. Приступљено24. 2. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  13. ^„UK's Labour Party calls for PM to prevent Assange's extradition”.Al-Jazeera. 12. 4. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  14. ^„Amnesty and ITV offices occupied to break the silence over jailed Kurdish leader Abdullah Öcalan”.The Canary[date=24 April 2019. 
  15. ^„Amnesty supports legal action to stop chilling spy web”.www.amnesty.org (на језику: енглески). Приступљено6. 6. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  16. ^Sabbagh, Dan (18. 5. 2019).„Israeli firm linked to WhatsApp spyware attack faces lawsuit”.The Guardian (на језику: енглески).ISSN 0261-3077. Приступљено6. 6. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  17. ^Buchanan, Tom (октобар 2002).„'The Truth Will Set You Free': The Making of Amnesty International”.Journal of Contemporary History.37 (4): 575—597.JSTOR 3180761.S2CID 154183908.doi:10.1177/00220094020370040501. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  18. ^„New EU post to protect European Way of Life slammed as 'grotesque'.Reuters. 10. 9. 2019. Архивирано изоригинала 13. 9. 2019. г. Приступљено6. 6. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  19. ^„EU chief under fire over 'protecting way of life' portfolio”.BBC News. 11. 9. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  20. ^[1]Архивирано на веб-сајтуWayback Machine (6. јун 2021) India West News
  21. ^„Amnesty International's Secretary General steps down”.www.amnesty.org (на језику: енглески). Приступљено5. 12. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  22. ^Homan, Timothy R. (15. 8. 2020).„Pressure builds on US to respond to brutal crackdown in Belarus”.The Hill (на језику: енглески). Приступљено19. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  23. ^„More than 1,100 villagers killed in Nigeria this year: Amnesty”.www.aljazeera.com. 24. 8. 2020. Приступљено25. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  24. ^„Teens killed by Angolan police enforcing virus curbs: Amnesty”.Aljazeera. 25. 8. 2020. Приступљено25. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  25. ^Anwar, Nessa (17. 8. 2020).„Governments have collected large amounts of data to fight the coronavirus. That's raising privacy concerns”.CNBC (на језику: енглески). Приступљено19. 8. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  26. ^„Amnesty International to halt India operations”.BBC News (на језику: енглески). 29. 9. 2020. Приступљено29. 9. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  27. ^„Amnesty launches human rights learning app to equip next generation of activists”.Amnesty International. Приступљено29. 10. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  28. ^„At least 54 killed in Ethiopia massacre, says Amnesty”.The Guardian. 2. 11. 2020. Приступљено3. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  29. ^„Ethiopia: over 50 killed in 'horrendous' attack on village by armed group”.Amnesty International. 2. 11. 2020. Приступљено3. 11. 2020. CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Литература

[уреди |уреди извор]

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
1900-е
1910-е
1920-е
1930-е
1940-е
1950-е
1960-е
1970-е
1980-е
1990-е
2000-е
2010-е
2020-е
Међународне
Државне
Академске
Људи
Остале
Amnesty International насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Amnesty_International&oldid=30554683
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2026 Movatter.jp