Amisulprid prvenstveno deluje kaoantagonistD2 iD3 receptora. On ima visok afinitet za te receptore sakonstantom disocijacije od 2.8 nM i 3.2 nM, respektivno. Mada standardne doze u opsegu 400 do 1200 mg na dan, koje se koriste za lečenjepsihoze, inhibirajudopaminergičkuneurotransmisiju, niske doze u opsegu 50 do 200 mg preferentno blokiraju inhibitornepresinaptičkeautoreceptore. To rezultuje u olakšavanju dopamina aktivnosti, iz tog razloga, niske doze amisulprida se takođe koriste za lečenjekliničke depresije.
^аб„Amisulpride” (на језику: French). BIAM online. 2000. Архивирано изоригинала 15. 04. 2012. г. Приступљено24. 03. 2012.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^абвRosenzweig, P.; Canal, M.; Patat, A.; Bergougnan, L.; Zieleniuk, I.; Bianchetti, G. (2002). „A review of the pharmacokinetics, tolerability and pharmacodynamics of amisulpride in healthy volunteers.”.Human Psychopharmacology.17 (1): 1—13.PMID12404702.doi:10.1002/hup.320.
-Amisulpride_Structural_Formulea_V.1.svg)
Y[1]
