Eliminacija konstantnom brzinom pri tipičnim koncentracijama:[8][7][6] • Range: 10–34 mg/dL/hour • Mean (men): 15 mg/dL/hour • Mean (women): 18 mg/dL/hr At very high concentrations (t1/2): 4.0–4.5 hours[5][4]
Etanol je samo jedna od nekoliko vrstaalkohola; drugi alkoholi kao što sumetanol iizopropil alkohol su znatno toksičniji.[11] Blaga, kratka izloženost izopropil alkoholu (koji je samo umereno toksičniji od etanola) verovatno neće izazvati bilo kakvu ozbiljnu štetu, dok je metanol smrtonosan čak i u malim količinama, samo 10-15 mililitara (2-3 kašičice). Međutim, nekolikoanaloga koji se prirodno javljaju kaopsihoaktivni alkoholi u alkoholnim pićima manje su toksični od etanola. Za razliku odprimarnih alkohola kao što je etanol, tercijarni alkoholi se ne moguoksidovati ualdehide ili metabolitekarboksilne kiseline, koji su često toksični. Na primer, tercijarni alkohol2M2B je 20 puta jači od etanola i koristi se rekreativno.
Alkohol ima niz kratkoročnih i dugoročnihštetnih efekata. Kratkoročni neželjeni efekti uključuju generalizovano oštećenje neurokognitivne funkcije, vrtoglavicu, mučninu, povraćanje i simptome nalik mamurluku. Alkohol izazivazavisnost kod ljudi i može dovesti doporemećaja upotrebe alkohola,zavisnosti ipovlačenja. To može imati niz dugoročnih štetnih efekata na zdravlje, kao što su oštećenjejetre imozga,[13][14][15] i njegova konzumacija možeizazvati rak.[16] Štetni efekti alkohola na zdravlje su najvažniji kada se koristi u prevelikim količinama ili često. Međutim, neki od njih, kao što je povećan rizik od određenih karcinoma, mogu se javiti čak i uz laganu ili umerenu konzumaciju alkohola.[17][18] U velikim količinama alkohol može izazvati gubitak svesti ili, u teškim slučajevima, smrt. Godine 2021, bilo je 2.627 smrtnih slučajeva u SAD zbog trovanja alkoholom.[19]
Alkohol deluje u mozgu prvenstveno povećavajući efekteγ-aminobuterne kiseline (GABA),[20] glavnog inhibitornogneurotransmitera u mozgu; olakšavajući delovanje GABA, alkohol potiskuje aktivnost CNS.[20] Ova supstanca takođe direktno utiče na niz drugih neurotransmiterskih sistema uključujućiglutamat,glicin,acetilholin iserotonin.[21][22] Ugodni efekti konzumacije alkohola rezultat su povećanog nivoadopamina iendogenihopioida unagrađujućim signalnim putevima mozga.[23][24] Alkohol takođe ima toksična i neprijatna dejstva u telu, od kojih su mnoga posredovana njegovim nusproizvodomacetaldehidom.[25]
^„10th Special Report to the U.S. Congress on Alcohol and Health: Highlights from Current Research”(PDF).National Institute of Health. National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism. јун 2000. стр. 134. Архивирано изоригинала(PDF) 21. 02. 2016. г. Приступљено21. 10. 2014. „The brain is a major target for the actions of alcohol, and heavy alcohol consumption has long been associated with brain damage. Studies clearly indicate that alcohol is neurotoxic, with direct effects on nerve cells. Chronic alcohol abusers are at additional risk for brain injury from related causes, such as poor nutrition, liver disease, and head trauma.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Venkataraman A, Kalk N, Sewell G, Ritchie CW, Lingford-Hughes A (март 2017). „Alcohol and Alzheimer's Disease-Does Alcohol Dependence Contribute to Beta-Amyloid Deposition, Neuroinflammation and Neurodegeneration in Alzheimer's Disease?”.Alcohol and Alcoholism.52 (2): 151—158.PMID27915236.doi:10.1093/alcalc/agw092.hdl:10044/1/42603.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^de Menezes RF, Bergmann A, Thuler LC (2013). „Alcohol consumption and risk of cancer: a systematic literature review”.Asian Pacific Journal of Cancer Prevention.14 (9): 4965—72.PMID24175760.doi:10.7314/apjcp.2013.14.9.4965.
^Bagnardi V, Rota M, Botteri E, Tramacere I, Islami F, Fedirko V, Scotti L, Jenab M, Turati F, Pasquali E, Pelucchi C, Bellocco R, Negri E, Corrao G, Rehm J, Boffetta P, La Vecchia C (фебруар 2013). „Light alcohol drinking and cancer: a meta-analysis”.Annals of Oncology.24 (2): 301—8.PMID22910838.doi:10.1093/annonc/mds337.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Centers for Disease Control and Prevention.„Multiple Cause of Death, 2018-2021”.National Vital Statistics System. National Center for Health Statistics. Приступљено29. 11. 2023.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Méndez M, Morales-Mulia M (јун 2008). „Role of mu and delta opioid receptors in alcohol drinking behaviour”.Current Drug Abuse Reviews.1 (2): 239—52.PMID19630722.doi:10.2174/1874473710801020239.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Y
.PMID 18311194.doi:10.1038/bjp.2008.30. „(Compulsive alcohol use) occurs only in a limited proportion of about 10–15% of alcohol users....” CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Podaci na Vikipodacima
