Alil grupa jesupstituent sa strukturnom formulom H2C=CH-CH2R, gde je R ostatak molekula. Ona se sastoji odmetilena (-CH2-) vezanog zavinil grupu (-CH=CH2).[1][2] Ime je izvedeno iz latinske reči zabeli luk,Allium sativum. Prvi alilni derivat je izolovan iz ulja belog luka1844.[3][4] Termin alil se odnosi na mnoštvo jedinjenja koja su srodna sa H2C=CH-CH2, neka od kojih su u svakodnevnoj upotrebi.
Alil je široko korišteni termin u organskoj hemiji.[5] Nespareni elektron je delokalizovan. Alilniradikali,anjoni, ikatjoni se često razmatraju kaointermedijeri u reakcijama. Svi sadrže tri susedna sp2-hibridizovana ugljenična centra.
Mesto na zasićenim atomu ugljenika se naziva „alilna pozicija“ ili „alilno mesto“. Grupa vezana za to mesto se ponekad opisuje kao „alilna“, npr. CH2=CHCH2OH sadrži alilnuhidroksilnu grupu. AlilneC-H veze su za oko 15% slabije od običnih C-H veza nasp3 ugljeničnim centrima, te su reaktivnije. Ova povećana reaktivnost omogućava laku oksidaciju alilnih C-H centara pri produkcijiacrilonitrila.
Benzilna i alilna grupa su srodne u pogledu strukture, jačine veze, i reaktivnosti. Druge reakcije alilnih jedinjenja sualilna oksidacija,Alder-en reakcija iTsuji–Trostova reakcija.
CH2 grupa koja povezuje dve vinil grupe je dvostruko alilna.Energija disocijacije C-H veze na dvostruko alilnom centru je oko 10% niža od energije alilne C-H veze. Oslabljene C-H veze odražavaju visoku stabilnost rezultujućeg pentadienilnog radikala. Jedinjenja koja sadrže C=C-CH2-C=C veze, npr. derivatilinoleinske kiseline su skloni autoksidaciji, koja može da dovede do polimerizacije ili formiranja semi čvrtih materijala. Ovaj patern reaktivnosti je fundamentalno srodan sa formiranjem filmova lanenih ulja, koja su komponenteuljanih boja ilakova.
Termin homoalilni se odnosi na poziciju u ugljeničnom lancu pored alilne pozicije. U but-3-enil hloridu CH2=CHCH2CH2Cl, hlorid zauzima homoalilnu poziciju.
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
