 | |
| Програмер(и) | Мајкрософт |
|---|---|
| Прво издање | јануар 2002. |
| Стабилно издање | |
| Репозиторијум |  |
| Оперативни систем | Microsoft Windows |
| Платформа | .NET Framework |
| Веб-сајт | www.asp.net |
 | Овај чланак мождазахтевачишћењеи/илипрерађивање како би се задовољилистандарди квалитета Википедије. Ако сте у могућности,побољшајте овај чланак. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
ASP.NET (енгл.Active Server Pages .NET) је веб технологија компаније Microsoft која омогућавапрограмерима да праве динамичкевеб-сајтове,веб-апликације ивеб-сервисе. Први пут је објављена у јануару 2002. године са верзијом 1.0.NET Framework-а, па самим тиме ASP.NET је наследникASP технологије. ASP.NET је изграђен наCLR-у (енгл.Common Language Runtime), па тиме омогућава програмерима да пишу ASP.NET код у било компрограмском језику који подржава технологију .NETпрограмског оквира. ASP.NETSOAP проширење омогућава ASP.NET компонентама да обрађујуSOAP поруке.
Након издавањаIIS-а 4.0 (енгл.Internet Information Services) 1997. године,Мајкрософт је почео истраживање могућности за нови моделвеб апликација који би решио жалбе наASP, посебно у погледу раздвајања презентације и садржаја и могућности за писање „чистог“кода.Марк Андерс (енгл.Mark Anders), менаџерIIS тима иСкот Гутри (енгл.Scott Guthrie), који су се придружили Мајкрософту 1997. године након матурирања науниверзитету Дјук имали су задатак да утврде које је најбоље решење. Почетнидизајн је развијен током два месеца од странеАндерс-а иГутри-ја.
Првобитнипрототип звао сеXSP и био је написан помоћуЈаве, али ускоро је одлучено да се направи на новој платформи која је нудилаобјектно-оријентисано програмерско окружење и многе друге опције које Microsoft-оваComponent Model Object платформа није подржавала.
Након преласка на Common Language Runtime,XSP је поново имплементиран уC#-у, и име му је промењено у ASP+, јер је у том тренутку нова платформа гледана као наследник ASP-а.
Марк Андерс је први демонстрирао ASP+ наASP Connections конференцији уФиниксу,Аризона, 2. маја 2000. године. Бета верзија ASP+-а демонстрирана је 11. јула 2000. године уОрланду,Флорида, на конференцији „2000 Professional Developers Conference. Током уводне презентацијеБила Гејтса, компанијаFujistu је показала да је ASP+ у спрези саCOBOL-ом и подршком за разнепрограмске језику као што је најављено, укључујући новиVisual Basic .NET иC Sharp, као и Python iPerl.
Када је.NET брендирање одлучено у другој половини 2000, такође је одлучено да се име ASP+ промени у ASP.NET. Марк Андерс је објаснио наMSDN Show-у да су желели да доведу име нове платформе у складу са остатком платформе који чини.NET Framework.
Након четири године развоја, као и низ бета издања 2000 и 2001. године, ASP.NET 1.0 је објављен 5. јануара 2002. као део верзије 1.0.NET Framework-а. Чак и пре објављивања десетине књига је написано о ASP.NET-у. Мајкрософт је промовисао део своје платформе завеб сервисе.Гатри је постао менаџер за ASP.NET, и са развојем је наставио брзо, са верзијом 1.1 која је објављена 24. априла 2003. год као деоWindows Server 2003 оперативног система. Издање 1.1 било је фокусирано на побољшање подршке ASP.NET-а замобилне уређаје.
.NET странице, званично познате каовеб форме (енгл.Web Forms), главни су камен темељац за развојапликација. Веб форме суфајлови са *.aspxекстензијом. Оне најчешће садрже статичкиXHTML, као и ознаке које дефинишусерверску странувеб контрола и корисничких контрола гдепрограмери стављају све потребне статичке и динамичке садржаје странце. Поред тога, динамички код који се покреће на серверској страни може бити постављен у блоку <% динамички код %> који је сличан осталим технологијама завеб програмирање као што суPHP,JSP иASP.
Имајте на уму да се код који се.NET код који се уноси у веб форму мало разликује од онога који се уноси у кодни фајл странице:
<%@PageLanguage="C# "%><!DOCTYPEhtmlPUBLIC"-//W3C//DTD XHTML 1.0 Transitional//EN""http://www.w3.org/TR/xhtml1/DTD/xhtml1-transitional.dtd"><scriptrunat="server">protectedvoidPage_Load(objectsender,EventArgse){vreme.Text=DateTime.Now.ToLongTimeString();}</script><htmlxmlns="http://www.w3.org/1999/xhtml"><headrunat="server"><title>Samplepage</title></head><body><formid="form1"runat="server"><div>Тачновремеје:<asp:Labelrunat="server"id="vreme"/></div></form></body></html>
Microsoft препоручује да се приликом коришћењадинамичког кода код пише у страна.aspx.cs или страна.aspx.vbфајлу која се аутоматски креира приликом креирања веб форме. ASP.NET кодни фајл означава одступање од класичногASP-а, који омогућава дизајнеримавеб странице да изграде апликације на лакши начин. Самим тимедизајнер може да се фокусира надизајн и мање мора да брине да случајно не променипрограмски код стране.
usingSystem;namespaceDefault{publicpartialclassprimerKodnogFajla:System.Web.UI.Page{protectedvoidPage_Load(objectsender,EventArgse){Response.Write("Поздрав свете!");}}}
У овом случају, Page_Load() метода се позива сваки пут када се страница затражи.
Корисничке контроле су секције страна који се регистроване и користе се као контроле у ASP.NET-у. Корисничке контроле се чувају у ASCX екстензији. Они су најчешће фајлови који садрже статички(X)HTML садржај, као и ознаке које дефинишу веб контроле које се извршавају насерверској страни. Корисничке контроле секомпајлирају када се отвори страна која садржи ту контролу, а чувају се умеморији за касније захтеве. Ове контроле имају своје догађаје који се догађају током ASP.NET захтева. За разлику од ASP.NET веб форме (странице), корисничке контроле не могу се затражити независно већ једна страница мора садржати исту контролу.
Програмери могу израдити прилагођене контроле за ASP.NET апликације. За разлику од корисничке контроле, оне се не налазе у ASCX фајлу већ свој код имају компајлиран у DLL фајлу. Такве контроле могу се користити у вишевеб апликација иVisual Studio пројекта (корисничке контроле немају ову особину). Помоћу „Register,, директиве, контрола се може учитати у страну. Пример је антиспам „програмче“ под именомreCAPTCHA.
ASP.NET користи користи композитну технику рендеровања. Током компилације, шаблон (.aspx) фајл секомпајлира у иницијализациони код који гради контролно стабло које представља оригинални шаблон.Иницијализација код се комбинује са кориснички-написаним кодом (обично скупина вишепарцијалних класа) и резултат у класи специфичној за страну.
Стварни захтеви за странице су обрађени кроз неколико корака. Прво, током корака иницијализације, инстанца класе странице се креира и извршава се иницијализациони код. Ово даје почетно контролно стабло којим се сада може манипулисати помоћу метода странице и следећих корака. Сваки чвор у стаблу је контрола која је представљена као инстанца класе, код може да промени структуру стабла као и манипулисање својства/метода појединачних чворова. Током корака рендеровања посетилац се користи да посети сваки чвор у стаблу, тражећи сваки чвор да рендерује себе коришћењем методе посетиоца. Коначно,HTML резултат се шаље клијенту.
Након што се захтев обради,инстанца класе странице се одбацује као и цело контролно стабло. Ово је извор конфузије међу ASP.NETпрограмерима који се ослањају на чланове инстанце класе који се изгубе са сваке странице приликом захтева/одговора.
ASP.NET апликације сехостују помоћувеб сервера и приступа им се помоћуHTTP протокола (енгл.Hypertext Transfer Protocol).
Сесија на серверској страни је колекција кориснички-дефинисанихпроменљивих. Овим променљивама се приступа помоћуSession колекција, и она је јединствена за сваку сесију. Ова променљива може бити аутоматски уништена након одређеног времена неактивности иако се сесија још увек није завршила. Сесија на клијентској страни се одржава помоћу колачића или помоћуенкриптовања идентификационог броја сесије уURL-у.
ASP.NET подржава колачиће,упитне стрингове (енгл.Query String) и многе друге технологије.
Када је први пут објављен, ASP.NET-у је недостајаошаблон (енгл.Master page) који би могао бити приказиван на свим странама. Зато што је.NET Frameworkобјектно оријентисан и дозвољаванаслеђивање, многипрограмери би желели да дефинишу новубазну класу која би наследила "System.Web.UI.Page" методе које рендерујуHTML и омогућавају страницама и њиховим апликацијама наслеђивање из нове класе. Тиме је ASP.NET 2.0 представио концепт главне странице (енгл.Master page), које омогућавају странице које се заснивају нашаблону. Веб апликација може садржати један или више шаблона. Ови шаблони имајуContentPlaceHolder контролу у коју се уносидинамички креиран садржај. Странице која користи тај шаблон да би уContentPlaceHolder контролу унела одређени садржај мора такође садржи ту исту контролу. Шаблон не може бити самостално покренут тј. потребна му јевеб форма.
| Екстензија | Потребна верзија | Објашњења |
|---|---|---|
| asax | 1.0 | Global.asax, садржи методе који се покрећу приликом покретања, затварања, креирања сесије или завршетка сесије |
| ascx | 1.0 | произвољне корисничке контроле |
| ashx | 1.0 | произвољниHTTP handler-и. |
| asmx | 1.0 | веб сервис, од верзије 2.0 налази се уApp Code фолдеру. |
| browser | 2.0 | подешавања за одређенивеб-браузере |
| config | 1.0 | фајл који може подешаватисервер, написан је уXML формату |
| cs/vb | 1.0 | кодни фајл који је написан уVisual Basic-у илиC#-у |
| dbml | 3.5 | LINQ to SQL фајл |
| master | 2.0 | фајл који садржишаблон |
| resx | 1.0 | фајл са ресурсима |
| sitemap | 2.0 | конфигурациони фајл мапе сајта |
| skin | 2.0 | фајл за теме |
| svc | 3.0 | Windows Communication Foundation фајл |
| edmx | 3.5 | ADO.NET Entity Framework модел |
У принципу, ASP.NET структура директоријума може бити одређена подешавањима програмера. Имена специјалних директоријума су (само од верзије 2.0 па на даље):
Microsoft је објавио неколико екстензија које могу проширити функционалности ASP.NET-а:
| Датум | Верзија | Примедбе | Нове ASP.NET могућности |
|---|---|---|---|
| 16. јануар 2002 | 1.0 | Прва верзија објављена заједно саVisual Studio .NET |
|
| 24. април 2003 | 1.1 | објављена заједно саWindows Server 2003-ом објављена заједно саVisual Studio .NET 2003 |
|
| 7. новембар 2005 | 2.0 | објављено заједно саVisual Studio 2005,Visual Web Developer Express |
|
| 21. новембар 2006 | 3.0 |
| |
| 19. новембар 2007 | 3.5 | Објављен саVisual Studio 2008 иWindows Server 2008 |
|
| 11. август 2008 | 3.5 Service Pack 1 | Објављен са Visual Studio 2008 Service Pack 1 |
|
| 12. април 2010 | 4.0 | Објављен саVisual Studio 2010 | Паралелне екстензије са.NET Framework 4 могућностима |
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
Подаци на Википодацима
