Шведска са поседима (укључујућиФинску) је планирала да пређе сајулијанског календара на грегоријански почетком1700. године изостављајућипреступне дане у наредних 40 година. Тако,1700. година није билапреступна уШведској – али су и1704. и1708. биле преступне године, насупрот плану. Због овога јешведски календар био један дан испред јулијанског, али десет дана иза грегоријанског. Јулијански календар је враћен када су,1712. године, додата два преступна дана, због чега је година добила 30. фебруар. Тај датум одговара29. фебруару у јулијанском календару и11. марту у грегоријанском рачунању. Овај шведски прелаз на грегоријански календар је коначно постигнут1753. године.
1929. године,Совјетски Савез увео јереволуционарни календар, где је свакирадни месец имао 30 дана, а преосталих 5 или 6 дана су били "безмесечни"празници. У овом календару, постојао је 30. фебруар у1930. и1931. години; револуционарни календар је напуштен 1931. Међутим, грегоријански календар се употребљавао и током овог периода у Совјетском Савезу.
Схоластичар из13. века,Сакробоско, тврдио је да јејулијански календар у фебруару имао 30 дана у преступним годинама између45. п. н. е. и8. п. н. е., када јеАвгуст скратио фебруар како би месец који је добио име по њему,август, имао исту дужину као ијул, који је добио име поЈулију Цезару. Међутим, све остали историјски докази везани за јулијански календар током овог периода оповргавају Сакробоска, укључујући и дуалне датуме саалександријским календаром.
Вештачки календари такође могу имати тридесет датума у фебруару. На пример, у климатском моделу, статистика може да се упрости тако што свих 12 месеци имају 30 дана.Hadley Centre GCM је један пример.
The Oxford Companion to the Year. Bonnie Blackburn & Leofranc Holford-Strevens. Oxford University Press }-. {{page|year=1999|isbn=978-0-19-214231-3|pages=98}99.
