Movatterモバイル変換

2025

С Википедије, слободне енциклопедије

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	2000-е 2010-е 2020-е 2030-е 2040-е
Године:	2022 2023 2024 2025 2026 2027 2028
2025 наВикимедијиној остави.

2025. је проста година која је почела усреду. 2025. је двадесет и пета година3. миленијума, двадесет и пета година21. века и шеста година2020-их.

Догађаји

[уреди |уреди извор]

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Јануар

[уреди |уреди извор]

1. јануар:
- Бугарска иРумунија су се придружилеШенгенској зони.^[1]
- Дванаест особа убијено наЦетињу. Полиција пронашла Аца Мартиновића, осумњиченог за масакр.^[2]
- Унападу камионетом на масу људи на улици уЊу Орлеансу убијено је 16 људи а више од 36 је рањено.^[3]
3. јануар:
- Братислав Живковић, српски добровољац уруским редовима, погинуо је у борбама уКурској области у близини места Ивановское наконукрајинског артиљеријског напада системаХИМАРС.^[4]
4. јануар:
- Репортер листа„Известија“Александар Мартемјанов је погинуо, док су дописнициРИА Новости Максим Ромањенко иМихаил Кевхијев и још троје запослених у медијима рањени у нападуукрајинског дрона на цивилни аутомобил на аутопутуДоњецк-Горловка.^[5]
- Аустријски канцелар Карл Нехамер (ОВП) је прекинуо преговоре саСПО и поднео оставку на место канцелара.^[6]
5. јануар:
- Оружане снаге Украјине започеле су око 9 сати ујутру већи контранапад у свим правцима уКурској области.^[7]
6. јануар:
- Индонезија се званично придружилаБРИКС-у као пуноправна чланица.^[8]
- Председник Аустрије Александер Ван дер Белен дао је мандат за формирање коалиционе владе десничарској „Слободарској партији Аустрије“.^[9]
- Џастин Трудо објавио да ће поднети оставку на месту лидераЛибералне партије ипремијера Канаде.^[10]
- Амерички Конгрес је сертификовао победуДоналда Трампа напредседничким изборима одржаним 5. новембра 2024. године.^[11]
- Амерички председник Доналд Трамп предложио је да сеКанада придружиСАД као 51. држава након најаве предстојеће оставкеЏастина Трудоа.^[12]
7. јануар:
- Земљотрес јачине 7,1 степени Рихтера погодио је градШигаце наТибету у ком је погинуло 126 људи.^[13]
- У низушумских пожара у јужнојКалифорнији (САД), 11 особа је страдало и 180000 је евакуисано.^[14]
8. јануар:
- НовоизабраниАмерички председник Доналд Трамп изјавио је да жели да одДанске купиарктичко острвоГренланд, а да у случају одбијања данске владе ће преузети острво силом што је изазвало бурне реакције уЕУ.^[15]
9. јануар:
- Активисти Градског одбораСНСД Добој су поводомДана Републике, на ауто-путу9. јануар развилизаставу Српске дужине 33 метра, који симболизује 33. рођендан Републике.^[16]
- Либански парламентарци у другом кругу изабрали су генералаЏозефа Ауна за 14. председника земље на мандат од шест година.^[17]
10. јануар:
- САД увеле санкције српској нафтној компанијиНИС.^[18]
12. јануар:
- У другом кругуизбора у Хрватској актуелни председникЗоран Милановић је освојио 74,68 одсто гласова (или 1.122.859), а Приморац 25,32 одсто гласова (380.752).^[19]
- У експлозији на бензинској станици ујеменској централној провинцијиАл Бајда погинуло је најмање 17 људи, а 67 је повређено.^[20]
15. јануар:
- Јужнокорејски истражитељи ухапсили су председникаЈун Сук Јола ради испитивања услед оптужби да је предводио побуну.^[21]
- Постигнут споразум о прекиду ватре уПојасу Газе измеђуИзраела иХамаса.^[22]
17. јануар:
- Руски лидер Владимир Путин и председникИрана Масуд Пезешкијан потписали су споразум о свеобухватном стратешком партнерству две земље.^[23]
19. јануар:
- Прекид ватре уГази измеђуИзраела иХамаса ступио је на снагу.^[24]
20. јануар:
- Доналд Трамп инаугурисан за 47.председника САД.^[25]
- Амерички председник Доналд Трамп је потписао укидање 78 извршних декрета који је увео његов претходникЏо Бајден међу којима и извршну наредбу којом се суспендује америчка помоћ другим земљама на 90 дана како би проценио усклађеност програма са спољном политикомСАД.^[26]
- Доналд Трамп је потписао извршну уредбу о повлачењу изСветске здравствене организације.^[27]
21. јануар:
- Најмање 76 људи је погинуло, а стотине је повређено у пожару који је захватио хотел у познатомтурском ски центруБолуу.^[28]
22. јануар:
- Председник САД Доналд Трамп је потписао декрет о затварању јужне границеСАД саМексиком и уредбу којом се мексички картели означавају страним терористичким организацијама.^[29]
28. јануар:
- Премијер СрбијеМилош Вучевић поднео оставку на ту функцију.^[30]
29. јануар:
- Путнички авион у којем су биле 64 особе се сударио са војним хеликоптеромБлек Хок који је превозио три војника и срушио у рекуПотомак док је покушавао да слети нааеродром „Роналд Реган” у близиниВашингтона. У несрећи није било преживелих.^[31]^[32]
31. јануар — Јавни дуг Србије на крају јануара 2025. године износио је 39,01 милијарду евра а његово учешће у БДП-у износило је 44,2 одсто.^[33]

Фебруар

[уреди |уреди извор]

2. фебруар:
- Рукометна репрезентација Данске освојила јеСветско првенство победивши у финалуХрватску резултатом 32 : 26.
4. фебруар:
- САД су почеле са применом додатних такси уведених за кинеску робу.Кина је узвратила увођем царине у износу од 10 до 15 одсто на одређене америчке производе.
9. фебруар:
- У финалу59. Супербола,Филаделфија иглси су победилиКанзас Сити чифсе резултатом 40 : 22. Џејлен Херц је проглашен за MVP-ја.
21. фебруар:
- У великој акцији противкорупције, ухапшени су председникопштине Обреновац Милорад Грчић, бившаградоначелница Ниша Драгана Сотировски и неколико привредника.
26. фебруар:
- Суд Босне и Херцеговине првостепеном пресудом прогласио је кривимпредседника Републике Српске Милорада Додика (на слици) и казнио га затворском казном од годину дана и шест година забране обављања председничке функције због неизвршавања одлукевисоког представника за БиХ.
- Председник Србије Александар Вучић сазвао је хитну седницу Савета за националну безбедност.^[34]
27. фебруар:
- Скупштина РС усвојила Предлог закона о забрани деловања вануставних институцијаБиХ.^[35]
28. фебруар:
- Принц је победио наПесми за Евровизију '25 са песмомМила те ће представљатиСрбију наПесми Евровизије 2025. уБазелу.
- Отказан договор о ретким земним металима измеђуСАД иУкрајине након јавног сукоба пред камерама америчког председникаДоналда Трампа и украјинског председникаВладимира Зеленског.^[36]

Март

[уреди |уреди извор]

2. март:
- Амерички председникДоналд Трамп потписао је извршну наредбу којом јеенглески проглашен за званични језик уСједињеним Америчким Државама.^[37]
3. март:
- Шумски пожар у префектуриИвате уЈапану, прерастао је у највећи у земљи током најмање претходних пет деценија.
4. март:
- Сједињене Америчке Државе су око 2.30 зауставиле испоруку војне помоћи Украјини, а истовремено повећале царине на увозну робу изКине,Индије иЕУ.^[38]
- ПарламентГрузије усвојио је у првом читању нацрт закона о страним агентима.^[39]
6. март:
- Скупштина Србије усвојила измене и допуне Закона о високом образовању.^[40]
7. март:
- УСрбији одржани масовни протести и општи генерални штрајк.^[41]
8. март:
- Крст се срушио на једној од купола цркве Свих Светих уКијево-Печерској лаври.^[42]
- Новесиријске „власти“ извршиле су масакр над алавитима и хришћанима уТартусу иЛатакији.^[43]
9. март:
- Централна изборна комисијаРумуније забранила јеКалину Ђорђескуу да се кандидује на председничким изборима.^[44]
- Више од 4.000 људи погинуло је у најгорем тродневном масакру у западнојСирији.Русија иСАД упутиле су захтевСавету безбедности УН за одржавање затворених консултација о ситуацији у^[45]
10. март:
- Сједињене Америчке Државе су обновиле испоруку војне помоћиУкрајини и обавештајних информација.^[46]
11. март:
- Бивши председникФилипина Родриго Дутерте ухапшен је данас по доласку на аеродром у Манили, након што је Интерпол издао међународни налог за његово хапшење на основу захтеваМеђународног кривичног суда.^[47]
- Две особе су погинуле, док је троје деце повређено у украјинском нападу дронова наМоскву и Подмосковље.^[48]
12. март:
- Тужилаштво Босне и Херцеговине, чије је деловање забрањено уРепублици Српској, издало је судској полицији наредбу за привођење председника РСМилорада Додика, премијераРадована Вишковића и председникаНародне скупштине РС Ненада Стевандића.^[49]
- Србија је повукла глас за антируску резолуцију уУН од 24. фебруара.^[50]
- Народна скупштина Републике Српске усвојила је Предлог одлуке да се приступи доношењу новогУстава РС.^[51]
- Руска војска је повратила контролу над градомСуџа који јеукрајинска војска заузеле токомнапада на деоКурске области.^[52]
- Руска Федерација одбила предлог америчког председникаДоналда Трампа о тридесетодневном примирју.^[53]
13. март:
- Земљотрес јачине 4,4 степена погодио је рано ујутруФлегрејска поља у Италији и осетио се и уНапуљу.^[54]
- Народна скупштина Републике Српске усвојила је Нацрт устава Републике Српске и Закон о заштити уставног уређења Српске који предвиђа^[55]
14. март:
- Марк Карни је наследиоЏастина Трудоа на позицијипремијера Канаде.
15. март:
- УБеограду је одржан великипротестни скуп.
- Председник САД Доналд Трамп потписао је извршну наредбу којом се налаже укидање седам федералних агенција, укључујући ону која надгледа медијску кућу„Глас Америке” и„Слободна Европа”.^[56]
- ОснивачТелеграма Павел Дуров је уз одобрење суда напустиоФранцуску и отпутовао уДубаи (УАЕ).^[57]
- Амерички председникДоналд Трамп је наредиовојсци САД да започне војну акцију противХута уЈемену.^[58]
16. март:
- УКочанима уСеверној Македонији је погинуло најмање 59 особа док је преко 196 повређено упожару у дискотециПулс.
- Олујни ветрови и торнада уСједињеним Државама однели су животе 31 особе.^[59]
17. март:
- Србија јеЦрној Гори изручила осумњиченог двоструког убицуАлију Балијагића на граничном прелазу Добраково.^[60]
18. март:
- Израел обновио нападе наГазу у којима је погинуло преко 310 људи.^[61]
- Званичници министарстава одбранеАлбаније,Хрватске ивладе у Приштини, потписали су уТирани трилатерални меморандум о сарадњи у области одбране и заједничке заштите.^[62]
- Обављен други разговор америчког председникДоналда Трампа и руског лидераВладимира Путина након трогодишњег захлађења односа, а разговор је завршен након два и по сата што је оборило светски рекорд у историји разговора између два председника.^[63]
- Оружане снаге Украјине започеле копнени напад наБелогородску област.^[64]
- Администрација америчког председникаДоналда Трампа објавила је десетине хиљада поверљивих записа о убиству некадашњегпредседника САД Џона Ф. Кенедија 1963. године, на основу Трамповог указа донетог с циљем да буду објављена сва владина документа у вези са атентатом.^[65]
19. март:
- Турска полиција ухапсила је градоначелникаИстанбула Екрема Имамоглуа због оптужби за вођење криминалне организације, мито, намештање тендера и помагање терористичкој организацији.^[66]
- Руска војска добила је наређење од врховног команданта да заустави нападе на енергетску инфраструктуру Украјине након разговора руског и америчког председника.^[67]
- Скупштина Србије констатовала оставку председника ВладеМилоша Вучевића.^[68]
- Најмање 21 особа је погинула, а 6.419 је повређено уИрану претходне вечери на прославама поводом фестивала ватре „Чахаршанбе Сури”.^[69]
21. март:
- Преминула је још једна особа због повреда претрпљених токомурушавања надстрешнице у Новом Саду. Тиме је број жртава порастао на 16.
26. март:
- Кенија је признала независносттакозваног Косова.^[70]
- Ратни дописник Првог каналаАна Прокофјева погинула је уБелгородској области.^[71]
- У шумским пожарима уЈужној Кореји погинуло је 24 људи, а 27.000 је евакуисано.^[72]
- Молдавске власти привеле суЕвгенију Гуцул, председникаГагузије, аутномног округа на југу Молдавије.^[73]
27. март:
- УКини извршена прва у свету трансплантација генетски модификоване свињске јетре у људско тело.^[74]/
28. март:
- Мјанмар је погодиоземљотрес јачине 7,7 степени поРихтеровој скали, а потрес се осетио и уБангладешу,Индији,Тајланду,Лаосу иКини.
31. март:
- Лидерка францускекрајње десничарске странкеНационално окупљање Марин Ле Пен осуђена је на четвородогишњу казну затвора, од чега две године условно, као и на новчану казну од 100.000 евра.^[75]

Април

[уреди |уреди извор]

1. април:
- Министри одбранеМађарске иСрбије,Криштоф Салаи Бобровницки иБратислав Гашић, потписали су споразум у области одбране уПалати Србије.
4. април:
- Социјалистичка партија Србије суспендовала јеБранка Ружића на шест месеци са свих функција у странци.^[76]
- У ракетном нападу Оружаних снага Русије на украјински град Криви Рог погинуло 18 људи, а десетине су рањене.^[77]
5. април:
- САД су по наредбипредседника Доналда Трампа увеле царину од 10% за увоз робе у САД из свих других држава, док је за поједине државе царина још виша.Србија,Босна и Херцеговина иСеверна Македонија су међу државама са највишим царинама, са 37%, 36% и 33%.
- Најмање 16 људи погинуло је у поплавама и торнадима широмСједињених Америчких Држава, јавили су амерички медији.^[78]
6. април:
- Председник СрбијеАлександар Вучић предложио је проф. дрЂуру Мацута за новог мандатара за формирање нове владе Србије.^[79]
8. април:
- Уурушавању крова дискотеке [en] уСанто Домингу уДоминиканској Републици, погинуло је више од 113 људи.
- Вулкан Канлаон наФилипинима еруптирао је са стубом пепела и дима који је достигао висину од четири километра.^[80]
9. април:
- Кина иЕвропска унија уводе додатне царине на робу изСАД као одговор наамеричке царине. Кинеске царине су ступиле на снагу одмах, док европске царине ступају на снагу15. априла.
- ПредседникДоналд Трамп најавио је 90-дневну суспензију царина за све земље осимКине, чије ће тарифе порасти на 125%.^[81]
- Оружане снаге Руске Федерације су започеле велику пролећну офанзиву уУкрајини на свим фронтовима дуж линије контакта, а нарочито у правцу градоваСуми иКостјантињивка.^[82]
12. април:
- Судан признао независност „Косова”.^[83]
13. април:
- УБеограду је завршен тродневни сабор „Не дамо Србију” организован поводом оснивањасвенародног покрета.
- Најмање 34 људи је погинуло, међу њима и двоје деце дете, док је 117 рањено, у руском нападу балистичким ракетама у недељу на градСуми, на североистокуУкрајине.^[84]
14. април:
- Мађарски парламент је усвојио амандман на устав којим се признају само два пола — мушки и женски.^[85]
17. април:
- Руска Федерација скинула авганистански покретТалибан са листе терористичких организација и званично признала талибанску власт уАвганистану.^[86]
21. април:
- Врховни поглаварКатоличке цркве папаФрања преминуо је у 89. години.^[87]
- Клаус Шваб, оснивач и председник Управног одбораСветског економског форума уДавосу, поднео је оставку на ту функцију.https://www.rts.rs/vesti/svet/5697816/klaus-svab-ostavka-svetski-ekonomski-forum-vef.html
- Председник Русије Владимир Путин потписао закон је о ратификацији споразума о стратешком партнерству саИраном.^[88]
26. април:
- Током велике експлозије која се догодила у иранској луци Шахид Раџаи животе је изгубило 70, а повређено 1076 људи.^[89]
28. април:
- Либерална партија Канаде, предвођена премијеромМарком Карнијем, освојила је највећи број мандата на савезним изборима уКанади.
- Масовни нестанак струје погодио је велики деоШпаније иПортугалије, потврдио је шпански оператор електроенергетске мреже.^[90]

Мај

[уреди |уреди извор]

3. мај:
- Аустралијска лабуристичка партија, предвођена премијеромЕнтонијем Албанизом, однела убедљиву победу на савезним изборима у Аустралији.
5. мај:
- КинезЏао Синтунг освојио јеСветско првенство у снукеру, победивши у финалуМарка Вилијамса са 18 : 12. Први јеКинез у историји који је освојиоСветско првенство у снукеру.
6. мај:
- Индијске ваздухопловне војне снаге напале суПакистан, покренувшивојну операцијуСиндур.
- Амерички председникДоналд Трамп потписао је указ којим се укида савезно финансирање истраживања потенцијално опасних вируса са стеченим мутацијама, укључујући и у другим земљама.^[91]
- Фридрих Мерц ступио на дужностканцелара Немачке.
8. мај:
- Изласком белог дима из димњакаСикстинске капеле,конклава изабрала новогпапу. За новог поглавара католичке цркве изабран је амерички кардинал Роберт Франсис Привоуст, који је одабрао папско имеЛав XIV.
9. мај:
- НаЦрвеном тргу уМоскви је одржана парадаДана победе поводом 80 година од победе над фашизмом. Паради је присуствовало 29 делегација из разних држава.
10. мај:
- Председник САДДоналд Трамп саопштио је да је потписао извршну уредбу којом се покреће први програм „самоинициране депортације за илегалне имигранте”.^[92]
- Индија иПакистан су пристали на потпуни и тренутни прекид ватре.^[93]
11. мај:
- Земљотрес јачине 4,6 степени регистрован је уРумунији, објавио је Европско-медитерански сеизмолошки центар.^[94]
- Администрација америчког председникаДоналда Трампа склопила је трговински споразум са Кином током данашњих преговора у Женеви.^[95]
12. мај:
- Радничка партија Курдистана (ПКК), којуТурска сматра терористичком организацијом, објавила је да се распушта и окончава оружани сукоб са званичномАнкаром који траје више од 40 година.^[96]
- Председник УкрајинеВладимир Зеленски потписао је закон о ратификацији споразума измеђуСједињених Америчких Држава иУкрајине о минералним ресурсима.^[97]
14. мај:
- Суд правдеЕУ прогласио је председницуЕвропске комисије Урсулу фон дер Лајен одговорном за прикривање информација о уговорима за куповину вакцина против ковида 19 у периоду 2021-2023. године.^[98]
15. мај:
- САД укинуле санкцијеСирији након свргавања режима Башара ел Асада.^[99]
16. мај:
- УИстанбулу почели нови преговори измеђуУкрајине и Русије после више од три године ратних дејстава.^[100]
- Израелска војска почелатрећу фазу офанзиве у Гази под називом„Гидеонова колица“.^[101]
18. мај:
- Никушор Дан победио у другом кругу председничких избора у Румунији.
20. мај:
- Европска унија усвојила 17. пакет антируских санкција.^[102]
- ЕУ је одлучила да потпуно укине економске санкције против^[103]
22. мај:
- Председник Руске ФедерацијеВладимир Путин донео је одлуку о стварању безбедносне зоне у пограничним подручјима саУкрајином уЧерниговској,Сумској иХарковској области.^[104]
23. мај:
- Најмање 45 људи је погинуло у јакој грмљавини током претходне ноћи у државиУтар Прадеш.^[105]
25. мај:
- Фенербахче је подруги пут постао првакЕвролиге победом у финалу противМонака резултатом 81 : 70.
26. мај:
- Велика Британија,Француска,Немачка иСАД укинуле су ограничења на домет оружја које испоручујуУкрајини^[106]
29. мај:
- Огроман комад глечераБирч затрпао је велики део селаБлатен ушвајцарском кантонуВале.^[107]
31. мај:
- Пари Сен Жермен je по први пут освојиоУЕФА Лигу шампиона, победивши уфиналу Интер Милано са 5 : 0.

Јун

[уреди |уреди извор]

1. јун:
- Најмање седам особа је погинуло, а 70 је повређено када се уБрјанској области уРусији срушио друмски мост на ауто-путу и пао на воз пун путника који је био у покрету.Русија је за ову несрећу оптужилаукрајинске диверзанте.^[108]
2. јун:
- Бивша немачка министарка спољних пословаАналена Бербок изабрана за председницуГенералне скупштине УН.^[109]
3. јун:
- Ли Џе-мјунг је победио на изборима за председникаЈужне Кореје.
6. јун:
- УСАД започели масовни протести који су због рација против илегалних миграната наредних дана проширили су се на најмање десет америчких градова.^[110]
8. јун:
- Оружане снаге Руске Федерације су продрле по први пут уДњепропетровску област.^[111]
10. јун:
- Упуцњави [en] која се догодила у гимназији уГрацу, погинуло је 11 људи укључујући нападача, a 12 je повређено.
12. јун:
- Лет 171 авион-компанијеЕр Индија са најмање 242 особе, на лету заЛондон, срушио се у близиниАхмедабада.
13. јун:
- У раним јутарњим часовима, масовним ударима авијације по нуклеарним постројењима и војним становима,Израел је отпочео напад на Иран.
22. јун:
- Амерички бомбардери извели су напад наиранска нуклеарна постројења, од којих је најважнијиФордов, утврђење дубоко закопано у иранским планинама.^[112]
23. јун:
- Иран је гађао америчку ваздухопловну базуАл Удеид уКатару дан после нападаВашингтона на њиховануклеарна постројења.^[113]
24. јун:
- Израел иИран постигли су споразум о примирју уз посредство америчког председникаДоналда Трампа чиме јеДванаестодневни рат завршен.^[114]
28. јун:
- УБеограду први пут избили већи улични нереди токомвишемесечних протеста против корупције након чега су протести и уличне блокаде проширили широмСрбије.^[115]

Јул

[уреди |уреди извор]

5. јул:
- Контроверзни хрватски певачМарко Перковић Томпсон одржао јеконцерт [hr] пред око7005500000000000000♠500000 људи наЗагребачком хиподрому у ком су величанеусташе ипронацистички поздрави.
12. јул:
- Француска иНова Каледонија су постигле договор о високом нивоу аутономије за Нову Каледонију, планираним оснивањем каледонске државе унутар Француске, као и давањем каледонског држављанства становницима острва.
13. јул:
- Ига Свјонтек иЈаник Синер су освојили титулу наВимблдону у појединачној конкуренцији.
- Челси је освојиоСветско клупско фудбалско првенство, победивши у финалуПари Сен Жермен са 3 : 0.
23. јул
- Израелски кнесет је изгласао симболичну декларацију о анексијиЗападне обале.
24. јул:
- Председник Француске Емануел Макрон најавио је да ће Француска у септембру признатиПалестину.
25. јул:
- Оружане снаге Руске Федерације започеле сувелику летњу офанзиву фронталним нападом наПокровск,Мирноград,Купјанск,Кременску шуму,Дњепропетровску иЗапорошку област.^[116]
31. јул:
- Руска војска заузела украјински градЧасов Јар после годину ипо дана тешких борби.^[117]

Август

[уреди |уреди извор]

4. август:
- У бродолому код обалеЈемена, страдало 68 миграната.^[118]
6. август:
- Осморо људи погинуло у хеликоптерској несрећи уГани, укључујући министре одбране и заштите животне средине те западноафричке земље.^[119]
7. август:
- Царине које је увео амерички председникДоналд Трамп ступиле су на снагу, обухватајући више од 70 земаља.^[120]
8. август:
- Вулкан Кључевској наКамчатки произвео је снажан облак пепела до висине од 11,5 километара, саопштила је Главна управа руског Министарства за ванредне ситуације за Камчатски крај.^[121]
- ПредседникАзербејџана Илхам Алијев и премијерЈерменије Никол Пашињан потписали су у петак у Белој кући, заједно с председникомСједињених Америчких Држава Доналдом Трампом, заједничку декларацију која се односи на мировно решавање сукобаБакуа иЈеревана око областиНагорно-Карабах.^[122]
11. август:
- НовинарАл Џазире убијен је заједно са четворицом колега у израелском ваздушном нападу.Израелска војска је саопштила да је намерно циљала и убилаАнаса ел Шарифа, тврдећи да је он предводио ћелију Хамаса и да је био умешан у ракетне нападе наИзраел.^[123]
15. август:
- Састанак америчког и руског председникаДоналда Трампа иВладимира Путина одржан је уЕнкориџу наАљасци.^[124]
23. август:
- Оружане снаге Руске Федерације су преузеле пуну контролу над украјинским градомТорецк.^[125]
30. август:
- Најмање 70 људи jе погинуло након превртања брода код западне обалеАфрике.^[126]
31. август:
- Најмање хиљаду људи је погинуло у клизишту које је уништило цело село у области планина Мара у западномСудану , а само једна особа је преживела.^[127]

Септембар

[уреди |уреди извор]

1. септембар:
- Најмање 800 људи погинуло је у земљотресу јачине шест степени Рихтерове скале који је око поноћи погодиоавганистанску провинцијуКунар.^[128]
3. септембар:
- Најмање 16 особа је погинуло, а 23 повређено када јеуспињача Глорија, уЛисабону, исклизнула из шина [en] и ударила у зграду.
7. септембар:
- Женска одбојкашка репрезентација Италије освојила је Светско првенство, победивши у финалуТурску резултатом 3 : 2.
8. —12. септембар:
- У сукобу полиције и демонстраната [en] уНепалу, погинула је 51 особа.
9. септембар:
- Америчка погранична полиција започела је полицијску операцију"Мидвеј блиц" масовна хапшења више особа уЧикагу, током акције која се спроводи у оквиру планова председникаДоналда Трампа за успостављањем реда у граду.^[129]
11. септембар:
- Бивши председник БразилаЖаир Болсонаро је осуђен на 27 година затвора за учешће у планирању државног удара.
15. септембар
- Оружане снаге Руске Федерације започеле сувелику јесењу офанзиву фронталним нападом наПокровск,Мирноград,Северск,Красни Лиман,Волчанск,Харковску Дњепропетровску иЗапорошку област.
20. септембар:
- Поводом обележавањаДана српског јединства, слободе и националне заставе организована је највећавојна парада у историји савремене Србије, под називомСнага јединства.
- УМоскви одржано прво Међународно музичко такмичење под називомИнтервизија 2025..^[130]^[131]
21. септембар:
- Велика Британија,Канада иАустралија призналеПалестину као државу.^[132]
22. септембар:
- Француска призналаПалестину.^[133]
- Амерички председникДоналд Трамп потписао је указ којим сеАнтифа проглашена терористичком организацијом.^[134]
25. септембар:
- Париски суд је прогласио бившегфранцуског председника Николу Саркозија кривим за заверу у случају који се тиче либијског финансирања његове предизборне кампање и осуђен на пет година затвора.^[135]
26. септембар:
- Због изузетно лошег здравственог стања, механизам уХагу је донео одлуку да превремено пусти на слободу генералаНебојшу Павковића.^[136]
28. септембар:
- ГенералНебојша Павковић вратио се уСрбију после 20 година затвора проведеног због оптужби заратне злочине од странемеђународног суда у Хагу токомрата на Косову и Метохији.^[137]
- Одбојкашка репрезентација Италије освојила јеСветско првенство, победивши у финалуБугарску резултатом 3 : 1.
29. септембар:
- Бела кућа је објавилаТрампов „свеобухватни“ план од 20 тачака за окончањесукоба у Гази.^[138]
30. септембар:
- У снажномземљотресу од 6,2 рихтерове скале који је погодиоФилипине погинуле су 74 особе.^[139]

Октобар

[уреди |уреди извор]

1. октобар:
- Савезна влада САД званично је обуставила рад, први пут од2019. године, након штоКонгрес није успео да усвоји меру финансирања неопходну за наставак функционисања.^[140]
3. октобар:
- Гијом V је постао суверенЛуксембурга и тренутнивелики војвода Луксембурга.
- Због обилних падавина улице насеља уБургаској области су поплављене, а најмање четири особе су изгубиле живот у непогода.^[141]
4. октобар:
- Лидер политичког покретаАНО и бивши премијерАндреј Бабиш прогласио је победу на парлaмeнтарним изборима уЧешкој.^[142]
6. октобар:
- На снагу су ступиле санкцијеСједињених Америчких Држава наНафтну индустрију Србије.^[143]
- ПремијерФранцуске Себастијан Лекорни поднео оставку после 27 дана функције.
7. октобар:
- Сиријски министар одбранеМорхеф абу Касра и командант курдских снага „Сиријске демократске снаге“ постигли су договор о потпуном прекиду ватре дуж читаве линије фронта на северу и северо-истоку Сирије.

^[144]

9. октобар:
- Избио оружани сукоб измеђуАвганистана иПакистана.^[145]
10. октобар:
- ВладаИзраела одобрила је предлог америчког председникаДоналда Трампа мировног споразума заГазу.^[146]
- Земљотрес 7,4 степенаРихтерове скале погодио је обалуФилипина, а издато је упозорење на цунами.^[147]
- Нобелову награду за мир добила јеМарија Корина Марчадо, опозиционар изВенецуеле.^[148]
- У експлозији која је уништила фабрику војног експлозива уТенесију погинуло 19 људи.^[149]
11. октобар:
- Победник парламентарних избора уЧешкој, лидер покретаАНО Андреј Бабиш постигао је договор са Странком слободе и директне демократије (СПД) и „Мотористима“ о саставу владе.^[150]
- Фудбалска репрезентација Србије поражена је у мечуквалификација за Светско првенство одАлбаније резултатом 0:1.^[151]
12. октобар:
- Троје званичникакатарског Министарства спољних послова погинуло је у саобраћајној несрећи у близиниШарм ел Шеика, уЕгипту.^[152]
- Српска листа убедљиво победила у 9 општина налокалним изборима наКосову и Метохији.^[153]
14. октобар:
- Микаел Рандријанирина постао је председникМадагаскара након што јеАндри Раџоелина напустио земљу услед масовних протеста и војног удара.
15. октобар:
- Оружане снаге Руске Федерације су започеле десант преко рекеДњепра у Херсоснској области иофанзиву на градХерсон и територије са којих су се повукли три године раније.^[154]
17. октобар:
- Бивши саветник америчког председникаДоналда Трампа за националну безбедност у првом мандатуЏон Болтон позван је на саслушање након што је оптужен за шпијунажу.^[155]
- Укинуте америчке санкције за четири особе из Републике Српске.^[156]
18. октобар:
- Народна скупштина Републике Српске, на 27. посебној седници, усвојила је Одлуку о именовањуАне Тришић Бабић за вршиоца дужностипредседника Републике Српске.^[157]
19. октобар:
- Део француских краљевских драгуља украден је токомпљачке Лувра.
- Пакистан иАвганистан су се договорили о моменталном прекиду ватре.^[158]
21. октобар:
- Бивши француски председникНикола Саркози напустио је свој дом и упутио се ка затворуЛа Санте уПаризу, где ће почети да служи казну од пет година под оптужбом за корупцију.^[159]
- Специјализовани кривични суд условачком градуБанској Бистрици осудио је Јураја Цинтулу (72) на 21 годину затвора због покушаја убиства премијераРоберта Фица у мају предходне године.^[160]
- У мађарској рафинеријиМОЛ-а недалеко одБудимпеште избио је велики пожар као и у румунској рафинерији „Петротел Лукоил“.^[161]
- Оружане снаге Руске Федерације су тестирали ракету на нуклеарни погон "Буревестник".^[162]
24. октобар:
- Сједињене Државе увеле су санкцијеколумбијском председникуГуставу Петроу, његовом сину, супрузи, као и министру унутрашњих послова под оптужбом за трговину дрогом.^[163]
25. октобар:
- Срушена су два расхладна торња у нуклеарној електраниГундреминген уБаварској, која је затворена2021. године.^[164]
26. октобар:
- Руски председникВладимир Путин објавио је да је тестирано подводно аутономно пловило на нуклеарни погон "Посејдон" само неколико дана после пробног лансирања крстарец́е ракете "Буревестник".^[165]
- Тајланд иКамбоџа потписали су мировни споразум уз посредовање америчког председникаДоналда Трампа у оквиру самитаАСЕАН-а одржаном уМалзији.^[166]
27. октобар:
- Руски председникВладимир Путин потписао је закон о ратификацијиСпоразума са Венецуелом о стратешком партнерству и сарадњи.^[167]
- Земљотрес јачине 6,1 степен по Рихтеровој скали погодио је западнуТурску, саопштио јеЕвропско-медитерански сеизмолошки центар, додајући да је епицентар земљотреса био источно одИзмира, на око осам километара од градаСиндиргија, на дубини од шест километара.^[168]
28. октобар:
- Америчка војска извела је уТихом океану три удара на пловила за која тврди да припадају наркокартелима и то приликом ликвидирано је 14 особа.^[169]
- УЦрној Гори избили протести против миграната након рањавања Подгоричанина у инциденту у којем су, према наводима Управе полиције, учествовали држављаниТурске иАзербејџана.^[170]
- Најмање 64 особе погинуле у размени ватре између полиције и банде уБразилу.^[171]
29. октобар:
- Сједињене Америчке Државе укинуле санкције председникуСНСД-аМилораду Додику и за још 48 особа укључујућиЖељку Цвијановић иРадована Вишковића.^[172]
- Сирија признала тзв.Косово.^[173]
30. октобар:
- Вељко Пауновић, српски фудбалски тренер, именован је за селекторафудбалске репрезентације Србије.^[174]

Новембар

[уреди |уреди извор]

1. новембар:
- Велики број људи присуствовао је протестном комеморативном скупу уНовом Саду, на годишњицуурушавања надстрешнице Железничке станице.^[175]
5. новембар:
- Најмање 12 особа је погинуло у пожару у старачком дому уТузли, уБосни и Херцеговини.^[176]
13. новембар:
- Председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп потписао је закон о финансирању владе, чиме је окончана историјска блокада од 43 дана која је изазвала финансијске потешкоће за федералне службенике, застоје на аеродромима и дуге редове испред банака хране.^[177]
15. новембар:
- Клизиште однело најмање 70 живота у илегалном руднику у провинцијиЛуалаба уДР Конго.^[178]
16. новембар:
- Маскирана групаАлбанаца у подножју брдаШоп испалила је 15 хитаца у правцу припадникаВојске Србије и том приликом је погођен пас који се налазио у непосредној близини патроле.^[179]
- Носач авиона „Џералд Р. Форд“ упловио је уКарипско море.^[180]
19. новембар:
- Влада Србије усвојила је сет предлога закона из области енергетике Предлог закона о нафти, Предлог закона о гасу и Предлог закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса и оснивање компаније"Гас инфраструктура".^[181]
- Изашао "нови митовни планСАД у 28 тачака" за решењесукоба у Украјини по писању „Аксиоса“ и „Фајненшел тајмса“ и '"Ројтерс"'.^[182]
20. новембар:
- Председник СAД Доналд Трамп потписао је закон којим се од Министарства правде тражи да у року од 30 дана објави досијее повезане са осуђеним сексуалним преступникомЏефријем Епстином.^[183]
- Вјоса Османи, председник привремених приштинских институција потписала је Одлуку о распуштању парламента уПриштини након састанка са лидерима странака и расписалаванредне парламентарне изборе за 28. децембар.^[184]
21. новембар:
- Најмање 52 људи изгубило је животе у поплава које су погодиле централниВијетнам, док се више од 67 хиљада домаћинстава налази под водом.^[185]
- САД су запретилеУкрајини да ће обуставити испоруке оружја и зауставити размену обавештајних података ако не потпише мировни план до27. новембра.^[186]
- Наоружани нападачи отели су 52 ученика из католичке школе Света Марија у централнојНигерији.^[187]
23. новембар:
- УЖеневи су почели преговори о решавањусукоба у Украјини између представникаВашингтона иКијева.^[188]

Смрти

[уреди |уреди извор]

Главна категорија:Умрли 2025.

Јануар

[уреди |уреди извор]

1. јануар:
- Игор Познич, југословенски и словеначки фудбалер (*1967)
- Чед Морган, аустралијски кантри певач и гитариста (*1933)
2. јануар —Агнес Келети, мађарско-израелска гимнастичарка (*1921)
3. јануар:
- Ла Чунга, шпанска и ромска плесачица фламенка и сликарка наивне уметности (*1938)
- Стипица Калођера, југословенски и хрватски композитор, аранжер, диригенат и продуцент (*1934)
- Братислав Живковић, српски добровољац на руској страни у рату у Украјини (*1975)
4. јануар:
- Ана Глигић, српска и југословенска вирусолошкиња (*1934)
- Золтан Халмоши, мађарски фудбалер и тренер (*1947)
5. јануар:
- Горанка Матић, српска историчарка уметности и фотографкиња (*1949)
- Костас Симитис, грчки политичар, лидер (ПАСОК)-а и председник владе Грчке (1996−2004) (*1936)
6. јануар —Душан Маравић, српски фудбалер и репрезентативац Југославије (*1939)
7. јануар:
- Милорад Милинковић, српски редитељ, сценариста, глумац и публициста (*1965)
- Жан-Мари ле Пен, француски националистички политичар (*1928)
14. јануар:
- Срђан Дедић, српски филмски и позоришни глумац (*1955)
- Драган Роквић, српски публициста и књижевник (*1961)
15. јануар —Дејвид Линч, амерички редитељ, сценариста, продуцент, музичар, писац и глумац (*1946)
16. јануар —Џоун Плаурајт, енглеска глумица (*1929)
17. јануар:
- Денис Лоу, шкотски фудбалер (*1940)
- Пунсалмаџин Очирбат, монголски политичар и председник Монголије (1990−1997) (*1942)
19. јануар —Слободан Пуро Ђурић, црногорски сликар, градоначелник Цетиња (1984-1989) и културни стваралац (*1935)
21. јануар —Маурисио Фунес, салвадорски политичар и председник Ел Салвадора од 2009. до 2014. године (*1959)
23. јануар —Васо Микан, пуковник Војске Републике Српске (*1943)
25. јануар:
- Архиепископ тирански Анастасије, архиепископ Тиране, Драча и целе Албаније од 1992. до 2025 (*1929)
- Дражен Далипагић, југословенски кошаркаш и српски тренер (*1951)
27. јануар —Марјан Хластец, југословенски и словеначки филмски и позоришни глумац (*1936)
30. јануар:
- Вера Бердовић, српска оперска певачица (*1941)
- Зоран Јакшић, српски научник, писац научне фантастике и преводилац (*1960)
- Димитрије Миленковић, српски књижевник (*1935)

Фебруар

[уреди |уреди извор]

1. фебруар —Хорст Келер, немачки политичар и председник Немачке (2004–2010) (*1943)
2. фебруар —Игор Бојовић, српски драмски писац, драматург и сценариста (*1969)
3. фебруар:
- Теофил Панчић, српски новинар, колумниста и критичар (*1965)
- Лима, бразилски фудбалски репрезентативац (*1942)
5. фебруар —Дејан Матић, српски глумац и позоришни уметник (*1963)
7. фебруар:
- Тони Робертс, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1939)
- Меџикал Пауер Мако, јапански авангардни музичар и композитор (*1954)
8. фебруар —Сем Нујома, председник Намибије, од 1990. до 2005. године (*1929)
12. фебруар:
- Драгољуб Војнов, српски филмски епизодни глумац, продуцент и професор (*1947)
- Бетси Аракава, америчка класична пијанисткиња (*1959)
13. фебруар —Јанош Дунаи, мађарски фудбалер (*1937)
15. фебруар —Мухсин Хендрикс, јужноафрички имам, исламски учењак и ЛГБТ активиста (*1967)
19. фебруар —Градимир Стојковић, српски књижевник (*1947)
18. фебруар -Џин Хекман, амерички глумац и писац (*1930)
20. фебруар —Питер Џејсон, амерички позоришни, филмски, ТВ и гласовни глумац и продуцент (*1944)
21. фебруар —Милан Распоповић, српски физичар и дугогодишњи директор Математичке гимназије у Београду (*1936)
24. фебруар:
- Френк Џеј Визнер, амерички дипломата (*1938)
- Роберта Флек, америчка певачица (*1937)
26. фебруар:
- Бетси Аракава, америчка класична пијанисткиња (*1959)
- Остоја Ђукић, српски педагог, филозоф, социолог, журналиста и универзитетски професор (*1947)
- Милош M. Радовић, српски писац, драматург, телевизијски и филмски сценариста, уредник у Играном програму РТС (*1953)
- Мишел Трахтенберг, америчка глумица (*1985)
27. фебруар —Борис Спаски, руски шаховски велемајстор (*1937)

Март

[уреди |уреди извор]

1. март:
- Саша Поповић, српски предузетник, телевизијски водитељ и музичар (*1954)
- Тулио Ланесе, италијански фудбалски судија и председник Удружења италијанских судија (*1947)
3. март —Хоакин Аријас, кубански фудбалер (*1914)
10. март —Љубомир Катић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1934)
12. март —Брус Главер, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1932)
13. март:
- Радиша Илић, српски фудбалски голман (*1977)
- Софија Губајдулина, совјетска и европска композиторка (*1931)
- Антим Русас, митрополит солунски (*1934)
14. март —Немања Поповић, српски рударски стручњак и универзитетски професор (*1936)
15. март —Вингс Хаузер, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац, сценариста и повремени редитељ (*1947)
16. март:
- Андреј Ђорђијески, македонски музичар (*1982)
- Милорад Комраков, српски новинар (*1955)
17. март —Бранислава Перуничић, емеритус професор аутоматике на Универзитету у Сарајеву (*1936)
18. март —Стана Савић, српска педијатрица (*1935)
19. март:
- Андрија Делибашић, црногорски фудбалски тренер и фудбалер (*1981)
- Надежда Гаће, југословенска и српска новинарка (*1950)
20. март —Еди Џордан, оснивач и власник тима Формуле 1 (*1948)
21. март:
- Олег Гордијевски, руско-британски дупли шпијун (*1938)
- Џорџ Форман, амерички боксер (*1949)
22. март:
- Франческо Беноцо, италијански филолог и музичар (*1969)
- Игуманија Салафаила, монахиња СПЦ и игуманија Манастира Благовештења Рудничкога (*1939)
23. март —Михаило Војводић, српски историчар, универзитетски професор и члан САНУ (*1938)
24. март —Радивој Шајтинац, српски књижевник (*1949)
25. март:
- Хуан Агилера, шпански тенисер (*1962)
- Шинода Масахиро, јапански редитељ (*1931)
- Милош Бељић, дипломата и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Југославије (*1933)
26. март —Ник Лалић, аустралијски политичар српског порекла (*1945)
27. март —Ото Толнаи, српски и мађарски писац, уредник и књижевни преводилац (*1940)
29. март —Ричард Чемберлен, амерички глумац (*1934)
30. март —Маринко Колнаго, југословенски и хрватски музичар (*1942)

Април

[уреди |уреди извор]

1. април:
- Вал Килмер, амерички глумац (*1959)
- Бојана Андрић, српска и југословенска драматуршкиња, сценаристкиња, телевизијска уредница, ауторка и редитељка (*1944)
- Алфи Кабиљо, југословенски и хрватски композитор и музичар (*1935)
2. април —Хамтај Сифандон, лаошки политичар, премијер (1991–1998) и председник Лаоса (1998–2006) (*1924)
3. април —Здравко Печар, словеначки и југословенски бацач диска (*1950)
4. април —Амаду Багајоко, малијски вокалиста и гитариста (*1954)
8. април:
- Обрад Стевановић, генерал-потпуковник полиције Србије (*1953)
- Војин Кајганић, југословенски и српски филмски и позоришни глумац (*1949)
- Марија Александровић, српска и ромска професорка српске и ромске књижевности и језика (*1972)
9. април —Мел Новак, амерички глумац српског порекла (*1934)
10. април:
- Маријан Јантољак, југословенски и хрватски фудбалски голман и фудбалски тренер (*1940)
- Лео Бенхакер, холандски фудбалски тренер (*1942)
11. април —Макс Ромео, јамајчански реге музичар (*1944)
13. април:
- Џин Марш, британска глумица (*1934)
- Марио Варгас Љоса, перуански романописац, новинар, есејиста, универзитетски професор и нобеловац (2010) (*1936)
14. април —Филип Давид, јеврејско-српски књижевник, есејиста, драматург и сценариста (*1940)
17. април —Љубомир Симовић, српски књижевник, преводилац и академик САНУ (*1935)
18. април —Никола Покривач, хрватски фудбалер (*1985)
19. април —Срђан Тодоровић, српски политичар из БиХ (*1980)
20. април —Недељко Шиповац, српски политичар и министар (*1942)
21. април —Папа Фрања, врховни поглавар Римокатоличке цркве (*1936)
22. април —Зураб Церетели, руски и грузијски уметник, вајар и академик (*1934)
23. април —Фуад Мебаза, тунишки политичар и вршилац дужности председника Туниса (2011) (*1933)
25. април:
- Мирјана Миочиновић, српска театролошкиња, преводитељка и универзитетска професорка (*1935)
- Гостимир Поповић, пуковник Војске Републике Српске (*1949)
26. април:
- Анђелка Миливојевић Тадић, српска филмска, телевизијска и позоришна глумица (*1964)
- Жаир, бразилски фудбалер (*1940)
28. април —Џејн Гардам, енглески писац белетристике за децу и одрасле (*1928)
30. април —Ина Канабаро Лукас, бразилска монахиња, часна сестра и суперстогодишњакиња (*1908)

Мај

[уреди |уреди извор]

1. мај —Маноло, шпански фудбалски навијач (*1949)
4. мај —Зоран Здравковић, српски композитор, гитариста, текстописац и фронтмен групе Краљевски апартман (*1955)
5. мај —Луис Галван, аргентински фудбалер (*1948)
6. мај —Каћуша Јашари, албанска политичарка (*1946)
7. мај:
- Џо Дон Бејкер, амерички филмски и телевизијски глумац (*1936)
- Ерол Кадић, српски филмски глумац и редитељ (*1955)
8. мај —Дејвид Саутер, амерички правник и судија (*1939)
9. мај:
- Милорад Мирчић, српски политичар (*1956)
- Драган Лабовић, српски кошаркаш (*1987)
11. мај —Роберт Бентон, амерички филмски редитељ и сценариста (*1932)
12. мај —Недим Ђухерић, југословенски и босанскохерцеговачки глумац и редитељ (*1942)
13. мај —Хосе Мухика, уругвајски политичар, герилски борац и председник Уругваја (2010-2015) (*1935)
14. мај —Арсеније Јовановић, српски редитељ, сценариста и преводилац (*1932)
15. мај —Душан Вујовић, српски политичар, економиста и универзитетски професор (*1951)
17. мај —Игуманија Доротеја, православна монахиња и игуманија Манастира Подластве (*1943)
19. мај —Милан Блануша, српски сликар (*1943)
20. мај:
- Чан Дик Лионг, вијетнамски политичар и председник Вијетнама (1997-2006) (*1937)
- Нино Бенвенути, италијански боксер (*1938)
- Џорџ Вент, амерички глумац, редитељ, продуцент и комичар (*1948)
21. мај:
- Аластер Макинтајер, британски филозоф (*1929)
- Раде Верговић, српски сликар и глумац (*1939)
22. мај —Весна Томајек, српска и југословенска рукометашица (*1962)
26. мај —Мухамед ез Зентани, либијски политичар (*1937)
28. мај:
- Карољ Лапиш, мађарски патолог, академик и инострани члан САНУ (*1926)
- Џорџ Смит, амерички физичар, научник, коинвентор ЦЦД сензора и нобеловац (*1930)
- Нгуги ва Тионго, кенијски писац (*1938)
31. мај —Тереза Кочиш, српска гимнастичарка (*1934)

Јун

[уреди |уреди извор]

2. јун —Иван Станчић, југословенски и хрватски музичар, продуцент и академски сликар (*1953)
3. јун —Јошка Броз, српски политичар (*1947)
4. јун —Осте Ерцег, српски сликар (*1947)
6. јун —Дитрих Х. Велте, немачки геолог и академик (*1935)
7. јун —Милка Подруг Кокотовић, југословенска и хрватска филмска и позоришна глумица (*1930)
8. јун —Матија Дедић, хрватски и српски музичар (*1973)
9. јун —Фредерик Форсајт, енглески романописац, новинар, сценариста, продуцент и војни пилот (*1938)
10. јун:
- Харис Јулин, амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1937)
- Бујар Букоши, албански уролог и политичар (*1947)
- Славиша Ђурковић, југословенски и српски фудбалер (*1968)
11. јун:
- Момо Пићурић, црногорски телевизијски и позоришни глумац (*1947)
- Петар Милошевић, пуковник Војске Републике Српске и ратни командант Требавске бригаде (*1943)
- Брајан Вилсон, амерички музичар, текстописац, певач и музички продуцент (*1942)
14. јун —Виолета Чаморо, председница Никарагве (1990-1997) (*1929)
17. јун:
- Кисмо Лесмо, српски репер
- Бернар Лакомб, француски фудбалер (*1952)
- Гејлард Сартејн, амерички филмски, позоришни и телевизијски глумац (*1946)
18. јун —Димитрије Бјелица, српски шаховски мајстор ФИДЕ, шаховски писац и новинар (*1935)
20. јун:
- Франсис Грејам-Смит, енглески астроном (*1923)
- Ивар Јевер, норвешко-амерички физичар и нобеловац (1973) (*1929)
21. јун —Радисав Радојковић, српски филмски и позоришни глумац (*1937)
22. јун:
- Зоран Ковачевић, српски биохемичар и академик САНУ (*1935)
- Жижа Стојановић, српска филмска, позоришна и телевизијска глумица (*1930)
23. јун —Милан Јовановић Пинки, српски репер и кошаркаш (*1978)
25. јун —Сергеј Ферари, југословенски и словеначки глумац (*1933)
26. јун —Лало Шифрин, аргентински џез пијаниста, диригент и композитор (*1932)
27. јун:
- Драгољуб Ацковић, српски и ромски етнолог, политиколог, књижевник и доктор ромолошких наука (*1952)
- Иљана Силај, румунско-мађарска атлетичарка (*1941)
28. јун —Гојко Варда, српски архитекта унутрашње архитектуре, дизајнер и педагог (*1936)
29. јун —Петар Мошић, српски сликар (*1981)

Јул

[уреди |уреди извор]

2. јул —Џулијан Макман, аустралијски глумац (*1968)
3. јул:
- Диого Жота, португалски фудбалер (*1996)
- Мајкл Медсен, амерички глумац (*1957)
4. јул —Рихард Мерц, српски професор, пионир, оснивач и вишегодишњи шеф Kатере за снимање и дизајн звука при ФДУ (*1939)
10. јул —Радомир Дамњановић Дамњан, српски сликар и концептуални уметник (*1935)
12. јул —Александар Чиликов, црногорски историчар умјетности (*1950)
13. јул:
- Мухамаду Бухари, генерал-мајор, војни вођа Нигерије и њен седми председник (*1942)
- Тима Џебо, југословенска и босанскохерцеговачка кошаркашица (*1963)
14. јул —Чедомир Петровић, српски и југословенски глумац, режисер и писац (*1949)
15. јул —Пинар Кур, турска књижевница и преводилац (*1943)
16. јул —Владимир Гоати, српски публициста, аналитичар, политиколог и професор политичких (*1939)
17. јул —Феликс Баумгартнер, аустријски падобранац (*1969)
18. јул —Хитоми Обара, јапанска рвачица (*1981)
19. јул —Јосип Пејаковић, југословенски и босанскохерцеговачки филмски глумац и драмски писац (*1948)
20. јул —Малколм-Џамал Ворнер, амерички глумац, музичар и песник (*1970)
22. јул:
- Ози Озборн, британски певач и текстописац (*1948)
- Новак Кондић, српски универзитетски професор, доктор економских наука и политичар (*1952)
24. јул —Халк Хоган, амерички глумац, рвач и рок басиста (*1953)
27. јул —Челсо Вали, италијански композитор, диригент, аранжер и продуцент плоча (*1950)
28. јул —Лаура Далмајер, немачка биатлонка (*1993)
29. јул —Младен Јагушт, српски диригент (*1924)

Август

[уреди |уреди извор]

2. август —Грујо Борић, генерал-потпуковник Војске Републике Српске (*1938)
4. август —Талгат Мусабајев, казашки тест пилот и космонаут (*1951)
5. август:
- Јон Илијеску, румунски политичар и председник Румуније (1989-1996; 2000-2004) (*1930)
- Франк Мил, немачки фудбалер (*1958)
- Жорже Кошта, португалски фудбалер и тренер (*1971)
- Зоран Спасојевић, српски писац (*1949)
6. август:
- Ђорђе Андријашевић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1931)
- Сулејман Обеид, палестински фудбалер (*1984)
7. август:
- Немања Ђурић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1936)
- Џим Лавел, амерички астронаут и капетан Америчке ратне морнарице (*1928)
9. август:
- Махмуд Фаршчијан, ирански мајстор персијског сликарства и минијатуре (*1930)
- Томислав Маринковић, српски песник (*1949)
10. август —Кунишиге Камамото, јапански фудбалер (*1944)
11. август:
- Габи Новак, југословенска и хрватска певачица забавне музике (*1936)
- Бене Капоста, мађарски фудбалер (*1942)
12. август —Оља Грастић, југословенска и српска филмска и позоришна глумица (*1934)
16. август —Ден Тана, српски и амерички угоститељ, спортски радник, филмски глумац и продуцент (*1935)
17. август —Теренс Стамп, британски глумац (*1938)
20. август —Френк Каприо, амерички судија и политичар (*1936)
22. август:
- Јарослав Јевдокимов, украјинско-белоруски певач (*1946)
- Петар Милатовић, српски књижевник и новинар (*1949)
25. август —Рајнер Вајс, немачко-амерички физичар и нобеловац (2017) (*1932)

Септембар

[уреди |уреди извор]

1. септембар:
- Снежана Трстењак, српски редитељ, сценариста и аниматор (*1963)
- Грејам Грин, канадски домородачки глумац (*1952)
2. септембар —Миро Вуцо, хрватски академски вајар (*1941)
4. септембар —Ђорђо Армани, италијански модни креатор (*1934)
5. септембар —Јелица Курјак, српски дипломата и политичарка (*1952)
6. септембар:
- Дејвид Балтимор, амерички биолог и нобеловац (*1938)
- Андреј Маринц, словеначки политичар (*1930)
7. септембар:
- Добрица Агатоновић, српски позоришни и филмски глумац (*1942)
- Михаило Вукобратовић, српски филмски и телевизијски редитељ (*1952)
9. септембар:
- Стефано Бени, италијански писац, новинар, песник, драматург, сценариста и хумориста (*1947)
- Рајнхард Лауер, немачки историчар књижевности и академик (*1935)
10. септембар —Чарли Кирк, амерички политички активиста, књижевник и медијска личност (*1993)
11. септембар:
- Миле Новаковић, српски генерал полиције (*1953)
- Ана Виђен, хрватска и српска вајарка и сликарка (*1931)
12. септембар —Јован Томовић, српски привредник, друштвенополитички радник и хуманитарни радник (*1932)
14. септембар —Хаиме Родригез, салвадорски фудбалер (*1959)
15. септембар —Славко Обадов, српски џудиста и професор физичке културе (*1948)
16. септембар:
- Роберт Редфорд, амерички филмски глумац, режисер, продуцент и филантроп (*1936)
- Дејан Миловановић, српски фудбалер (*1984)
- Оскар Каликс, аргентински фудбалер (*1939)
17. септембар —Џон Серл, амерички филозоф и универзитетски професор (*1932)
18. септембар —Јаирус Бирех, кенијски атлетичар (*1992)
21. септембар:
- Џон Степлтон, британски новинар (*1946)
- Сулејман Спахо, српски политичар (*1949)
22. септембар —Енвер Петровци, југословенски, српски и албански филмски и позоришни глумац (*1954)
23. септембар:
- Никола Пилић, југословенски и хрватски тенисер и тениски тренер (*1939)
- Клаудија Кардинале, италијанска глумица (*1938)
24. септембар:
- Џорџ Смут, амерички астрофизичар, космолог и нобеловац (*1945)
- Василије Видовић Васке, српски четнички војвода (*1954)
25. септембар —Бранислав Гавриловић Брне, српски четнички војвода (*1964)
28. септембар —Хосе Аракистајн, шпански фудбалски голман (*1937)
29. септембар —Војислав Симић, српски музичар, композитор и диригент (*1924)
30. септембар —Слободан Васковић, српски новинар и блогер (*1962)

Октобар

[уреди |уреди извор]

1. октобар:
- Џејн Гудол, британски приматолог, етолог и антрополог (*1934)
- Клаус Офе, немачки политички социолог марксистичке оријентације (*1940)
3. октобар:
- Антон Пелинка, професор политичких наука и студија национализма (*1941)
- Еду Манга, бразилски фудбалер (*1967)
4. октобар:
- Иван Клима, чешки књижевник (*1931)
- Милан Мандарић, српско-амерички предузетник (*1938)
5. октобар:
- Рон Дин, амерички позоришни, филмски и ТВ глумац (*1938)
- Дејан Гвозден, српски певач, гитариста и аутор песама (*1970)
7. октобар:
- Халид Бешлић, босанскохерцеговачки певач народне и поп-фолк музике (*1953)
- Џон Гердон, британски биолог и нобеловац (*1933)
8. октобар:
- Ђерђ Мезеи, мађарски фудбалер и фудбалски тренер (*1941)
- Здравко Шотра, српски режисер и сценариста (*1933)
- Илија Тодоров, генерал-мајор Војске Србије (*1963)
11. октобар:
- Дајана Китон, америчка глумица (*1946)
- Кестутис Шапка, совјетски и литвански атлетичар (*1949)
- Флавијус Домиде, румунски фудбалер и тренер (*1946)
12. октобар —Добромир Жечев, бугарски фудбалер и тренер (*1942)
13. октобар —Дру Струзан, амерички уметник (*1947)
15. октобар:
- Љубомир Обрадовић, генерал-мајор Војске Републике Српске (*1950)
- Саманта Егар, британско-америчка глумица (*1939)
- Бане Минић, српски академски сликар (*1938)
- Иван Зафиров, бугарски фудбалер и тренер (*1947)
17. октобар —Ђино Пиватели, италијански фудбалер и тренер (*1933)
18. октобар —Чен-Нинг Јанг, кинески физичар и нобеловац (*1922)
20. октобар:
- Анто Јаковљевић, хрватски, југословенски и босанскохерцеговачки фудбалер (*1962)
- Небојша Павковић, генерал-пуковник Војске Југославије (*1946)
23. октобар —Виктор Шустиков, руски и совјетски фудбалер и тренер (*1939)
24. октобар:
- Велизар Ђерић, министар спорта у Влади Савезне Републике Југославије (*1952)
- Макс Лоренц, немачки фудбалер (*1939)
25. октобар:
- Југослав Костић, српски политичар и дипломата (*1939)
- Небојша Чолић, српски глумац (*1957)
27. октобар:
- Хосе Мануел Очоторена, шпански фудбалски голман (*1961)
- Шрага Бар, израелски фудбалер (*1948)
- Алис Гаст, америчка хемичарка (*1958)
31. октобар:
- Слободанка Груден, српска лекарка и политичарка (*1940)
- Фатос Нано, албански политичар и премијер Албаније (*1952)
- Чеки Карјо, француски глумац турског порекла (*1953)

Новембар

[уреди |уреди извор]

3. новембар:
- Радомир Путник, српски писац, драматург, театролог, позоришни и књижевни критичар (*1946)
- Младен Жижовић, српски фудбалер и тренер (*1980)
- Дајана Лед, америчка глумица (*1935)
- Рудолф Белин, југословенски и хрватски фудбалер (*1942)
- Дик Чејни, амерички политичар и 46. потпредседник САД (*1941)
- Драган Симеуновић, југословенски и српски фудбалер (*1954)
4. новембар:
- Игуманија Евгенија, православна монахиња и игуманија Манастира Покајнице (*1947)
- Кнут Ћелстали, норвешки историчар и политичар (*1948)
5. новембар:
- Емерик Јенеј, румунски фудбалски тренер и фудбалер (*1937)
- Роналд Венетијан, суринамски математичар, политичар и председник Суринама (*1936)
- Полин Колинс, енглеска глумица (*1940)
6. новембар —Џејмс Д. Вотсон, амерички молекуларни биолог, генетичар, зоолог и нобеловац (*1928)
7. новембар:
- Исмет Ђухерић, потпуковник Војске Републике Српске (*1949)
- Александар Радојевић, српски архитекта и универзитетски професор (*1934)
8. новембар —Владимир Вукчевић, српски правник и тужилац (*1950)
9. новембар:
- Радоман Кањевац, српски песник (*1960)
- Лени Вилкенс, амерички кошаркаш и кошаркашки тренер (*1937)
10. новембар:
- Хам Лини, политичар и премијер Вануатуа (*1951)
- Дејан Ристановић, српски публициста, инжењер и уредник (*1963)
11. новембар —Сали Киркланд, америчка глумица (*1941)
13. новембар —Марина Левицка, британски романописац украјинског порекла (*1946)
16. новембар —Драгослав Шиљак, српски инжењер електротехнике, научник, професор, спортиста и инострани члан САНУ (*1933)
17. новембар:
- Алис и Елен Кеслер, немачке певачице, плесачице и глумице (*1936)
- Ребека Ен Хајнеман, америчка дизајнерка видео-игара и програмерка (*1963)
- Пол Екман, амерички психолог (*1937)
18. новембар —Драган Шкорић, српски инжењер пољопривреде, генетичар, универзитетски професор и академик САНУ (*1937)
20. новембар:
- Бранислав Ивковић, српски политичар, министар и универзитетски професор (*1952)
- Бранко Иванда, југословенски и хрватски редитељ, сценариста и глумац (*1941)
- Милан Чуда, чехословачки одбојкаш (*1939)
23. новембар —Удо Кир, немачко амерички позоришни, филмски и ТВ глумац, продуцент и редитељ (*1944)

Нобелове награде

[уреди |уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]

п р у Датуми и месеци у години
Данас:24. новембар 2025.
Јануар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Фебруар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.
Март	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Април	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Мај	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Јун	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Јул	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Август	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Септембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Октобар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Новембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Децембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Слично: 0. јануар 30. фебруар

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=2025&oldid=30547340”

Категорије:

Сакривене категорије:

[8]ページ先頭