Movatterモバイル変換

2021

С Википедије, слободне енциклопедије

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	2000-е 2010-е 2020-е 2030-е 2040-е
Године:	2018 2019 2020 2021 2022 2023 2024
2021 наВикимедијиној остави.

2021 је билапроста година, која је почела упетак. 2021. је двадесет и прва година3. миленијума, двадесет и прва година21. века и друга година2020-их.

Догађаји

[уреди |уреди извор]

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

Јануар

[уреди |уреди извор]

1. јануар — Магистралнигасовод „Балкански ток” уСрбији, којим се допремарускигас прекоТурске иБугарске, а који се протеже у дужини од 403 километра одЗајечара доХоргоша, званично је пуштен у рад уГоспођинцима, кодЖабља.
- Осморо младих људи угушило се плином у новогодишњој ноћи недалеко одПосушја уБосни и Херцеговини.
6. јануар — Демонстранти који су се окупили уВашингтону упали су у зградуКонгреса наКапитолу, током нереда четворо људи је изгубило живот.
9. јануар — Ухаварији индонежанског путничког авиона који се срушио непосредно након полетања изЏакарте, страдало је 56 путника и 6 чланова посаде.
10. јануар — Најмање четири особе смртно су страдале уШпанији, којој је олуја Филомена донела незапамћене снежне падавине.
11. јануар — Број заражених од Ковида-19 је прешао 90 милиона случајева широм света.
14. јануар —Представнички дом америчког Конгреса изгласао је опозив одлазећегамеричког председника Доналда Трампа после заузимања зграде Капитола, чиме је он постао први председник у историји САД који је опозван два пута.
15. јануар — Холандски премијерМарк Руте и његова влада колективно су поднели оставку због извештаја о лошем управљању субвенцијама за бригу о деци чиме је угрожена егзистенција више хиљада породица.
- Земљотрес наиндонежанском острвуСулавеси однео је 42 живота док је повређено више од 800 особа.
  - Број умрлих од Ковида-19 је широм света прешао 2 милиона. Сједињене Државе су постале прва држава у којој је од последица овог вируса преминуло 400 хиљада људи.
16. јануар — Најмање два припадникаавганистанских безбедносних снага отворила су ватру и убила 12 колега у провинцијиХерат, на западу земље.
20. јануар —Џо Бајденположио заклетву и ступио на дужност 46.председникаСАД.
- Најмање две особе погинуле су услед експлозије од које се срушио део зграде у центруМадрида.
21. јануар — Најмање 32 особе су погинуле у бомбашком нападу на једну пијацу уБагдаду.
22. јануар — Командант трећег корпусаАрмије БиХ,Сакиб Махмуљин, осуђен је на казну од 10 година затвора за злочине над заробљеним српским цивилима и војницима на подручју Завидовића и Возуће 1995. године.
24. јануар — У паду авиона који је превозио фудбалере бразилског Палмаса, погинуло је шест особа.
26. јануар — Број заражених од Ковида-19 је прешао 100 милиона случајева широм света.
27. јануар — Свечано је откривенспоменик Стефану Немањи у Београду уз присуство политичког руководстваСрбије иРепублике Српске.
28. јануар — Најмање шесторо људи је изгубило живот док је неколико хоспитализовано услед цурења течног азота у једном погону за паковање хране на североистокуЏорџије.
29. јануар — Најмање петоро људи је преминуло уследпожара у једној болници уБукурешту.
- Најмање 350 особа је повређено у сукобима полиције и демонстраната уТриполију.
30. јануар — Свих пет чланова посаде погинуло је приликом рушења војног хеликоптера у планинском подручју на истокуКубе.

Фебруар

[уреди |уреди извор]

1. фебруар — ВојскаМјанмара је извела пуч и ухапсила председницу ВладеАунг Сан Су Ћи, поставила генерала за привременог председника и прогласила ванредно стање на годину дана.
4. фебруар — У полицијској акцијиМУП борбе противорганизованог криминала ухапшено је 19 припадника навијачких група међу којима је и Велимир Беливук вођа навијача познат као „Веља Невоља”.
13. фебруар —Амерички Сенат је већином гласова ослободио бившег председникаДоналда Трампа оптужби за наводно подстицање побуне током нереда и упада у зградуКонгреса 6. јануара.
16. фебруар — Најмање 60 људи је страдало и на стотине је нестало након што је путнички брод изДР Конга, на којем се налазило више од 700 путника, потонуо у рекуКонго.
18. фебруар —Свети архијерејски сабор Српске православне цркве изабрао јемитрополита загребачко-љубљанског Порфирија за46.патријарх Српске православне цркве.
25. фебруар — Број умрлих од Ковида-19 је широм света прешао 2,5 милиона.
26. фебруар — Припадници исламистичке терористичке групеБоко харам киднаповали су више од 300 ученица из једне средње школе унигеријској државиЗамфара.
27. фебруар — Најмање 25 људи погинуло је након масовног бекства иззатвора уПорт о Пренсу, главном градуХаитија.

Март

[уреди |уреди извор]

1. март — Бивши председник Француске,Никола Саркози, осуђен је на три године затвора, од којих су две условно, због корупције.
4. март — Војнихеликоптер се срушио на истокуТурске, погинуло је 9 особа док су 4 повређене.
8. март — При експлозијама у војној касарни, најмање 31 особа погинула је уЕкваторијалној Гвинеји, а повређено је приближно 600 људи.
9. март —Европски парламент укинуо је имунитет за бившег каталонског лидераКарлеса Пуџдемона.
11. март — 27 људи, међу којима су и деца, погинуло је када је аутобус слетео са пута у близини градаСумеданга на индонежанском острвуЈава.
13. март — Четворица полицајаца је убијено у пуцњави наоружаних нападача у мексичкој државиЗакатекас.
17. март —Дик Хојт, маратонац и тријатлонац који је на такмичењима гурао свог сина с инвалидитетом Рика (Тим Хојт). (*1940)
23. март — Десеторо људи, међу којима један полицајац, убијено је у пуцњави у једном супермаркету у америчкој државиКолорадо.
24. март — Теретни брод Евер Гивентајванске компаније, дијагонално се заглавио уСуецком каналу и потпуно блокирао саобраћај.
26. март — Најмање 32 особе су погинуле, а 66 је повређено у судару два воза јужно одегипатског главног градаКаира.
30. март — УТанзанији је погинуло 45 људи у стампеду током јавног опроштаја од преминулог председникаЏона Магуфулија.

Април

[уреди |уреди извор]

2. април — Нападач и један полицајац погинули су у инциденту кодКапитол хила уВашингтону.
9. април — Бугарска Централна изборна комисија објавила коначне резултате парламентарних избора уБугарској, а највише гласова је освојила странкаГЕРБ.
10. април — Седам особа погинуло је уземљотресу магнитуде 5,9 степени који је погодиоиндонежанску провинцијуИсточна Јава.
16. април —Раул Кастро се повукао са места првог секретараКомунистичке партије Кубе.
- Број умрлих од Ковида-19 је широм света прешао 3 милиона.
18. април — Дванаест најбогатијих европских клубова основало јеСуперлигу Европе у фудбалу.
20. април — ПредседникЧада,Идрис Деби, преминуо је од повреда задобијених током обиласка трупа на фронту у борби против побуњеника на северу земље.
- Манчестер Сити се повукао из Суперлиге Европе, што је навело четири од преосталих клубова „велике шесторке” Премијер лиге да се повуку касније тог дана, а повлачењеЧелсија је довело до колапса предложене лиге.
24. април — Амерички председникЏо Бајден потписао указ о признавањумасовних злочина над Јерменима 1915. уОсманском царству каогеноцид.
29. април — Број заражених од Ковида-19 је прешао 150 милиона случајева широм света.
30. април — Најмање 44 људи је погинуло, а неколико десетина је повређено, током несреће на верском ходочашћу на североистокуИзраела.

Мај

[уреди |уреди извор]

8. мај — Бразилске снаге безбедности ликвидирале су 29 чланова банде у фавели Жакарезињу у северном делуРио де Жанеира.
9. мај — Убомбашким нападима на средњу школу уКабулу погинуло је најмање 55 особа, док је више од 150 особа повређено, махом ученица школе.
11. мај — Упуцњави у школи уКазању погинуло је девет, а повређено 32 људи.
12. мај —Израел је признао тзв. државуКосово, у складу саВашингтонским споразумом.^[1]
14. мај — У екплозији која се догодила уџамији уШакар Дару уАвганистану погинуло је најмање 12 људи, а неколико десетина је повређено.
16. мај — Одржани локални избори уХрватској.
18. мај — Одржано прво полуфиналеПесме Евровизије. У финале су се пласиралиЛитванија,Русија,Шведска,Кипар,Норвешка,Белгија,Израел,Азербејџан,Украјина иМалта.
19. мај —Белоруски војни авион срушио се на западу те земље, а погинула су оба пилота.
20. мај — Из другог полуфиналаПесме Евровизије у финале су се пласиралиСан Марино,Грчка,Молдавија,Исланд,Србија,Албанија,Португал,Бугарска,Финска иШвајцарска.
22. мај — Две особе су убијене, а осам је рањено у пуцњави која се догодила у америчком градуМинеаполису.
- Италијански бендМонескин однео је победу наПесми Евровизије уРотердаму са освојена 524 бода. На другом месту јеБарбара Прави изФранцуске са 499 поена, док је на трећем местушвајцарски представникGjon's Tears са освојена 432 поена. ПредставницеСрбије, групаHurricane су на 15. месту са 102 бода.
23. мај — Најмање 14 људи је погинуло у паду жичаре уИталији.
28. мај — Главни одборСрпске напредне странке одобрио је једногласно даСрпски патриотски савез (СПАС) приступи тој странци, после чега их је председник СНСАлександар Вучић предложиоАлександра Шапића за потпредседника Главног одбора напредњака.^[2]
29. мај —Свети архијерејски синод Српске православне цркве изабрао је владикуЈоаникија Мићовића за митрополитаМитрополије црногорско-приморске.
31. мај — Почела пријава за подстицајВладе Србије од 3.000 динара за грађане који су се вакцинисали макар једном дозом вакцине до 31. маја, односно, према Уредби о подстицајним мерама за имунизацију и спречавање и сузбијање заразне болестиЦОВИД-19.

Јун

[уреди |уреди извор]

6. јун — УМексику одржани парламентарни избори. Предизборну кампању обележило је насиље у којем је убијено 88 кандидата опозиције, од стране кеиминалних банди блиских владајућој партији Морена^[3].
7. јун — Према прелиминарним резултатимамексичка владајућа странка Морена и њени савезници имају већину у новом сазиву Доњег домаКонгреса.
- У судару два експресна воза у јужномПакистану погинуло је најмање 38 особа, а више десетина је повређено.
8. јун — Жалбено веће Механизма за кривичне судове уХагу осудило је генералаРатка Младића надоживотан затвор.
13. јун — Најмање 11 особа је погинуло, а 37 тешко рањено у експлозији гаса у централнојКини.
15. јун —Председник СрбијеАлександар Вучић, састао се са синомЏорџа Сороша, Алексендром Сорошем, који се захвалио Вучићу и Влади Србије наглашавајући да је Србија пример добре инклузије Рома.^[4]
20. јун — У компанијиСлобода Чачак дошло је експлозије током које је троје људи лакше повређено.
23. јун — Руско Министарство одбране је објавило снимак ловацаСу-24М и беспилотне летелице док надлећу британски разарач „Дефендер” у данашњем инциденту када су повређене руске државне границе.
24. јун — На Флориди уМајамију се срушио део стамбене дванаестоспратнице, страдало је 4 људи, а 159 се води као нестало.
- Уторнаду који је погодио неколико градова на југоистокуЧешке, погинуло је најмање 5 особа а преко 200 је повређено.
24. јун — На конференцији за штампу уПалати Србија председникАлександар Вучић је јавно позвао лидереНародне странке на тучу: “Ево ја их молим, комплетно руководство те странке, пошто су много снажни, немојте друге, на мене једног вас петорица се скупите. Овај црногорски националиста, сљедбеник Секуле Дрљевића, Боривоје Боровић, онај из Трстеника, па онај Гајић, Вук Јеремић и Бора Новаковић. Ево вас петорица мене линчујте, немојте неког другог, да видим како ћете вас петорица заједно то да урадите. Немојте друге, што да гоните ове недужне, обичне људе. Вас петорица дођите”.^[5]
25. јун — Суд у америчкој државиМинесота осудио је бившег полицајца Дерека Шовина на 22 године и шест месеци затвора за убиство АфроамериканцаЏорџа Флојда.

Јул

[уреди |уреди извор]

7. јул — ПредседникХаитија,Жовенел Моиз, убијен је у нападу на његову приватну резиденцију уПорт о Пренсу.
11. јул — НаКуби покренути антивладини протести због лоше економске ситуације, несташице хране и лекова, поскупљења и начина на који сеВлада бори против пандемијекорона вируса.
15. јул — Најмање 58 људи је настрадало, а десетине особа се воде као нестале након катастрофалних поплава уНемачкој. Непогоде су погодиле још иХоландију,Белгију иЛуксембург.
19. јул —Педро Кастиљо је изабран за 63. председникаПеруа.
23. јул—8. август —Олимпијске игре уТокију.
23. јул —Високи представник за Босну и Херцеговину Валентин Инцко је донео одлуку да искористи бонска овлашћења и наметне допуне Кривичног закона Босне и Херцеговине којима се забрањује и кажњава негирањегеноцида у Сребреници, одлуку која је критикована од стране разних српских политичара чиме је почеладруга политичка криза у Босни и Херцеговини.
27. јул — Након пет година рада компанија Геокс (Geox) затвара фабрику обуће уВрању, а без посла остаје 1.200 људи.
29. јул — У поплавама у планинској провинцијиНуристан на северуАвганистана настрадало је 150 људи.

Август

[уреди |уреди извор]

1. август — НемацKристијан Шмит преузео је дужност високог представника међународне заједнице заБиХ од Аустријанца Валентина Инцка.
4. август — Број заражених од Ковида-19 је прешао 200 милиона случајева широм света.
14. август — Земљотрес јачине седам јединицаРихтерове скале погодио јеХаити, епицентар земљотреса био је осам километара од града Пети Труд Нип на дубини од 10 километара.
15. август —Кабул, главни градАвганистана, пао је у рукеТалибана; председникАшраф Гани је напустио државу.
24. август—5. септембар —Параолимпијске игре уТокију.
26. август — У самоубилачком нападу код аеродрома уКабулу, страдало је најмање 170 људи, а више од 200 је повређено.
30. август — Последњи контигентамеричких трупа повукао се изАвганистана и предао је међународни аеродром уКабулу у рукеТалибанима чиме једвадесетогодишњи рат завршен.

Септембар

[уреди |уреди извор]

2. септембар — У поплавама које су погодилеЊујорк, живот је изгубило најмање 15 људи.
4. септембар —Женска одбојкашка репрезентација Италије постала је шампионЕвропског првенства 2021. године пошто је у финалу победиларепрезентацију Србије с резултатом 3 : 1.
4 —5. септембар — У нередима наЦетињу повређено је седам полицајаца, а приведено је 14 особа након сукоба полиције ицрногорских националиста који су покушали да силом спрече устоличењемитрополита Митрополије црногорско-приморске Јоаникија II Мићовића.
5. септембар — НаЦетињу је свечано устоличен нови митрополитМитрополије црногорско-приморске Јоаникије.
7. септембар — Снажан земљотрес магнитуде 7 степени погодио је југозападМексика, док је у централном делу земље од последица поплава страдало 16 особа.
8. септембар — Министар за ванредне ситуације Русије Јевгениј Зиничев погинуо је спасавајући човека током међуресорне вежбе уКраснојарској области.
10. септембар — Током јутарњег брифинга уГазпрому,Алексеј Милер, председник одбора, рекао је да је изградња цевоводаСеверни ток 2 у потпуности завршена ујутру у 8:45 сати (по московском времену), саопштила је Газпромова Дирекција за информације.
13. септембар —Данил Медведев иЕма Радукану су победници у појединачној конкуренцији наОтвореном првенству САД у тенису.
- Најмање 14 људи је погинуло у пожару који је избио у ковид-болници умакедонском градуТетову.
- Председник СрбијеАлександар Вучић примио је немачку канцеларкуАнгелу Меркел уБеограду. Испредпалате Србија приређен јој је свечани дочек.^[6]
15. септембар — Свечано је обележенДан српског јединства, слободе и националне заставе, слободе и националне заставе, празник установљен да се прославља на данПробоја солунског фронта.
- Потписан је војни савезАУКУС илиАукус (скраћено одАустралија,Уједињено Краљевство иСједињене Државе) иначе тројни пакт о војној безбедности између англосаксонских држава: Аустралије, Велике Британије и Сједињених Држава шзо је изазвало дипломатску кризу унутарНАТО савеза, пре свега саФранцуском, али и саНемачком,ЕУ иКином.
17. септембар —Иран је постао пуноправни чланШангајске организације за сарадњу.
18. септембар — Парада поноса „Београд прајд 2021” је одржана под слоганом „Љубав је закон”.
19. септембар —Одбојкашка репрезентација Италије постала је шампион Европског првенства 2021. године пошто је у финалу победиларепрезентацију Словеније с резултатом 3 : 2.
20. септембар — Припадници специјалне јединицеРОСУ су рано ујутру заузели два административна прелаза на северу Косова са око 20 возила, од чега више од 10 блиндираних, чиме је поново ескалирала десетогодишњакриза на северу Косова и Метохије.
- У близини административног прелаза Јариње где су већ осам дана били стационирани припадници специјалних јединица косовске полиције, у преподневним часовима појавили су се војници Кфора.
26. септембар — У посету снагамаВојске Србије, поред министра одбране и начелника Генералштаба, дошли су и амбасадор Руске ФедерацијеАлександар Боцан-Харченко и изасланик министра одбране генерал-мајорАлександар Зинченко како би се лично уверили у актуелну ситуацију. Два авиона „орао” Војске Србије пролетела су два круга изнадJариња. Пола сата пре авиона, простор на којем су распоређени специјалци косовске полиције и окупљени на протесту надлетао је хеликоптерКфора.
30. септембар — Постигнут јеспоразум између привремене управеКосова иСрбије уз посредовање ЕУ уБриселу, по коме се косовска полиција повукла 2. октобра 2021. Заједно са овим су уклоњене и барикаде које су поставили демонстранти. Уместо њих ће ући трупеНАТО-а.
- У вечерњим сатима, приликом ноћне смене специјалних полицијских јединица на прелазу Брњак, припадници Росу намерно су оштетили десетак приватних возила чији су власници Срби.
  - Бивши француски председникНикола Саркози проглашен је кривим за илегално финансирање кампање запредседничке изборе 2012. године.

Октобар

[уреди |уреди извор]

1. октобар — Руски „Гаспром” саопштио је да је почела испорука гаса преко „Турског тока” уБугарску,Србију,Мађарску и уХрватску.
- Бивши председникГрузије Михаил Сакашвили је ухапшен и пребачен у затвор уТбилисију.
- Почела Светска изложба Експо 2020. уДубаију. Њено отварање је првобитно било заказано за 20. октобар 2020, али је одложено због пандемије COVID-19.
2. октобар — Специјалне јединице косовске полиције Росу су се, после 13 дана повукле са прелазаЈариње иБрњак у складу садоговором у вези са регистарским таблицама возила који је постигнут30. септембра уБриселу.
4. октобар:
- У 8:00 сати нормализован је саобраћај на административним прелазимаЈариње иБрњак, пошто је за возила успостављен режим са налепницама за прекривање специфичних делова регистарских ознака.
- Компанија„Норд стрим АГ” почела је да пуни гасом први крак гасовода „Северни ток 2”.
- Објављена тајна докумената „Пандора папири", о компликованој мрежи повезанихофшор компанија на егзотичним острвима, у власништву политичара и бизнисмена Србије и Црне Горе -Синиша Мали иМило Ђукановић^[7].
7. октобар —Абдулразак Гурна изТанзаније, добитник јеНобелове награде за књижевност.
8. октобар — Најмање 100 особа је погинуло и повређено у снажној експлозији у џамији уКундузу уАвганистану.
9. октобар — Аустријски канцеларСебастијан Курц поднео је оставку.
11. —12. октобар — Београд је два дана био центар обележавања шест деценијаПокрета несврстаних земаља. Дводневни самит пратило је више од 550 делегата и више од 300 страних и домаћих новинара.
13. октобар —Косовска полиција спровела је поново акцију у којој је затворено више продавница у северном делуКосовске Митровице и околним местима и на тај начин изазвала реакцију житеља тог града, који су камионима и возилима блокирали поједине градске улице и раскрснице. У сукобима РОСУ и Срба са севера Косова више десетина људи је повређено и рањено, а једна особа је тешко повређена. УРашкој је у 15 сати одржан састанак председника Србије са Србима са КиМ.
- Нападач уНорвешкој убио четири жене и једног мушкарца док је наоружан луком и стрелом насумице гађао људе на улицама.
14. октобар — Најмање шест особа је убијено, а преко 60 их је рањено у пуцњави уБејруту.
15. октобар — У седиштуУједињених нација уЊујорку је одржана седницаСавета безбедности на којој је разматран редован шестомесечни извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о ситуацији на Косову који се односи на период од16. марта до15. септембра 2021. године.
- Бивша државна секретарка МУПДијана Хркаловић приведена је на основу доказа које поседују надлежни државни органи у вези са убиством Властимира Милошевића у улици краљице Марије у Београду.
  - Приликом експлозије у шиитској џамији уКандахару уАвганистану, страдало је најмање 32.
17. октобар —Самоопредељење премијера привремених приштинских институцијаАљбина Куртија није успело да победи ни у једној општини у првом кругу. КандидатиСрпске листе су победили у свих 10 општина са српском већином, саопштио је председник Српске листеГоран Ракић.
18. октобар —Русија је најавила да обуставља дипломатске односе са алијансомНАТО пакта.
- Срећко Софронијевић, кога су тешко ранили специјалци косовске полиције, пребачен је у Ургентни центар у Београду, због могућих постоперативних компликација, изјавио је за Танјуг директор КБЦ Косовска Митровица Златан Елек.
20. октобар — На седници Кризног штаба одлучено је да се у Србији уведу ковид пропуснице, али које ће се примењивати само после 22 сата, потврдила је после седнице Кризног штаба премијерка СрбијеАна Брнабић.
- Исто вече незадовољни најновијом одлуком Кризног штаба о увођењу ковид пропусница, грађани Београда су започелипротесте код Народне скупштине.
  - Одржан састанак у московском формату (Русија,Кина,Пакистан,Иран,Индија,Авганистан кога представљајуТалибани) о решавањуавганистанске кризе.
21. октобар —Француска је наговестила да би моглаПољској да уведе санкције, укључујући и финансијске, због недавне пресуде пољског Уставног суда да су поједини чланови повељеЕвропске уније неуставни у тој земљи.
- Ђорђу Јоксимовићу изКрагујевца враћене су три малолетне ћерке за чије се старатељство борио шест година.
  - Обележено 80 година од када сунемачке окупационе снаге у крагујевачкимШумарицамастрељале око 3.000 недужних цивила, међу којима и око 300 ђака и наставника.
    - Амерички глумацАлек Болдвин нехотице је убио директорку фотографијеГалину Хачинс и ранио режисера Џоела Соузу пошто је на филмском сету пуцао из сценског пиштоља.
22. октобар — Најмање 16 људи је погинуло, а 9 се води као нестало упожару који је избио у фабрици за производњу барута у руском регионуРјазањ.
23. октобар — Шест особа је погинуло, а више њих је повређено у пожару који се догодио у једној кући уБрчком.
- Турски председникРеџеп Тајип Ердоган наредио је да се 10 амбасадора прогласе (Канаде,Данске,Француске,Немачке,Холандије,Норвешке,Шведске,Финске,Новог Зеланда иСједињених Америчких Држава) „персонама нон грата” због позивања на ослобађање бизнисмена и филантропаОсмана Кавале.
24. октобар —Земљотрес магнитуде 6,2 степени потресао је североисточни деоТајвана.
- Колумбијске оружане снаге ухапсиле су главногнарко боса у тој земљи Даира Антонија Усугу, познатог под надимком Отонијел, оптуженог да је у САД испоручио на десетине тонакокаина.
25. октобар — Три особе су погинуле, а 80 их је повређено у протестима у престонициСудана,Картуму, пошто је војска преотела власт од прелазне владе те земље.УН,САД,Британија,Афричка унија иАрапска лига позивају на хитно ослобађање чланова суданске владе.
- Амбасаде Сједињених Држава, Канаде, Холандије и Новог Зеланда објавиле су наТвитеру да ће поступати у складу са одредбом 41 Бечке конвенције о дипломатским односима и да се неће мешати у унутрашња питања Турске. Ову објаву америчке амбасаде поделиле су и Шведска, Норвешка, Финска и Данска након чега је председник ТурскеРеџеп Тајип Ердоган наредио да се повуче одлука од два дана раније за 10 амбасадора да се прогласе „персонама нон грата”.
  - Пољски премијерМатеуш Моравјецки оптужио јеЕУ да поставља захтевеВаршави „упереним пиштољем у главу” и позваоБрисел да повуче претње правним и финансијским санкцијама ако жели да реши кризу око владавине права у тој земљи.
26. октобар — Египатски председникАбдел Фатах eл Сиси укинуо је ванредно стање у земљи након више од четири године.
- Немачка канцеларкаАнгела Меркел је и формално, у складу са законом, разрешена дужности, али ће остати на челу владе у техничком мандату до избора нове.
27. октобар — УЛондону почиње дводневно рочиште о изручењу оснивачаВикиликсаЏулијана АсанжаСједињеним Америчким Државама.
- Суданском премијеруАбдалаху Хамдоку и његовој супрузи, који су приведени након што је војска извршила пуч и преузела власт, дозвољено је да се врате у своју кућу у Картуму, потврдио је један војни званичник. У Савету безбедности УН без сагласности о ситуацији у Судану.
31. октобар — ПремијерСеверне Македоније,Зоран Заев, поднео је оставку након лоших резултата његове партијеСДСМ налокалним изборима.

Новембар

[уреди |уреди извор]

2. —3. новембар — Председник Владе Црне ГореЗдравко Кривокапић боравио је у дводневној посетиСрбији.
3. новембар — Земљотрес јачине 4,4 степена по Рихтеровој скали регистрован је на око четири километра одКрагујевца, наводиЕвропско-медитерански сеизмолошки центар (ЕМСЦ).
- Савет безбедности Уједињених нација једногласно је усвојио резолуцију којом се продужава мандат мисијеЕУ, Алтеа. У новој резолуцији не помињу сеОХР и високи представник.САД критиковалеМилорада Додика.Русија сматра да ОХР подриваДејтонски споразум.Хрватска тражила нови изборни закон.Србија: „Дијалог једини пут напред”.
4. новембар — Одржана јеИзборна скупштина САНУ 2021.
5. —6. новембар — У многим градовимаБосне и Херцеговине —Сарајеву,Мостару и околним местима због поплаве изазваних обилним падавинама ситуација је критична, а у појединим деловима су евакуисани грађани.
6. новембар — Српски тенисерНовак Ђоковић обезбедио је прво место на крају 2021. године по седми пут у каријери победом надХубертом Хуркач наПариз мастерсу, чиме је оборио рекорд свих времена.
- Најмање 84 особе су погинуле након што је цистерна за гориво експлодирала у предграђу главног градаСијера Леонеа,Фритауну.
8. новембар — Колона илегалних миграната напустила је територијуБелорусије и ушла уПољску.Варшава за то оптужује белоруске власти наводећи да је то „још једна акција белоруског непријатеља усмерена на Пољску”.
- Најмање 20 деце погинуло је упожару у школи уНигеру.
9. новембар — Наставила се мигрантска криза на границамаПољске иЛитваније саБелорусијом.Варшава саопштава да су забележили више од триста илегалних упада, док Виљнус наводи да се стотине миграната креће ка њеном граничном прелазу. Литванија је на делу територије прогласила ванредно стање и упутила четири војна камиона са наоружаним војницима.
10. новембар — Пољско министарство одбране саопштило је да је током ноћи било много покушаја упада миграната на територију те земље из правца Белорусије и да је на границу послато 15.000 пољских војника. Минск је критиковао Варшаву јер нису обавештени о распоређивању војске. Тврде и да Пољска не дозвољава посматрачима да дођу на границу како не би снимили шта се заиста дешава.
11. новембар — Више десетина хиљада људи предвођених десничарским организацијама прошетало је центромВаршаве у традиционалном маршу поводомДана независности Пољске.
- Два стратешка носача ракета Ту-160 Ваздушно-космичких снагаРусије патролирала су у ваздушном просторуБелорусије.
12. новембар —Естонија,Француска,Ирска,Норвешка,Сједињене Америчке Државе иУједињено Краљевство покренуле су питање мигрантске кризе током састанкаСавета безбедности Уједињених нација одржаног иза затворених врата.
13. новембар — На самиту о клими уГлазгову постигнут једоговор о борби против климатских промена како би се пораст температуре ограничио на 1,5 степен у односу на крај19. века.
14. новембар —Фудбалери Србије савладали суПортугалију са 2:1 у последњем колуквалификација за Светско првенство у Катару 2022. године и тиме изборили директан пласман наСветско првенство у Катару 2022. године.
- НаСветско првенство у Катару 2022. године квалификовале су сеБелгија,Данска,Енглеска,Немачка,Србија,Француска,Хрватска иБразил.
  - Нова центристичка антикорупцијска групаНастављамо промене победила је напарламентарним изборима у Бугарској са око 26 одсто гласова.
16. новембар — Набелоруско-пољској граници дошло је до жестоких сукоба када су мигранти покушали да пробију ограду, на шта је Пољска полиција одговорила употребом водених топова, димним бомбама исузавцем. Мигранти су одговорили бацањем каменица.
- Немачки регулатор (Федерална мрежна агенција) је обуставио сертификацију „Норд стрим 2 АГ”, као независног оператера гасовода „Северни ток 2”, наводи се у саопштењу.
  - Дошло је до ескалације на границиЈерменије иАзербејџана. Министарство одбране Јерменије саопштило је да 12 војника заробљено током борби на граници са Азербејџаном. Амбасадор Јерменије у РусијиВардан Тогањан каже да је ситуација на граници двеју земаља ванредна.
19. новембар —Председник САДЏо Бајден је током рутинског колоноскопског прегледа пребацио дужност на потпредседницуКамалу Харис, чиме је она на неколико сати била прва жена уСАД која је обављала дужност председника.
- Црногорска Скупштина усвојила је предлог за покретање поступка утврђивања да ли је председник Црне ГореМило Ђукановић повредиоУстав.
  - Шефу посланичког клубаНародне партије Аустрије (ОВП), некадашњем канцеларуСебастијану Курцу, парламент је укинуо посланички имунитет у циљу наставка истраге коју води Тужилаштво за привредни криминал и корупцију.
    - Белоруски граничари обавестили су пољску страну да у близини пунктаКузница више нема миграната и да желе да наставе са радом.
      - Најмање седам особа је повређено, међу којима и један полицајац, током насилних демонстрација због увођења нових антиковид мера уХоландији. Десетине су ухапшене, а полиција је употребила и водене топове.
20. новембар — Десетине хиљада демонстраната марширало јеПаризом и другим француским градовима тражећи додатни ангажман владе за спречавање насиља над женама чиме је обележена трећа годишњицаЖутих прслука.
21. новембар — Нереди су избили на протесту против мера ковида уБриселу, коме је присуствовало више десетина хиљада људи.
- У главном градуКартуму безбедносне снаге Судана убиле су једног 16-годишњака у суданском граду Омдурману, саопштио је Централни комитет суданских лекара. Претходно је свргнут премијерАбдал Хамдок склопио договор са војним заповедницима, по којем ће он поново бити постављен за премијера.
  - Актуелни председник БугарскеРумен Радев победио је у другом кругу председничких избора противкандидатаАнастаса Герџикова са 66 одсто освојених гласова. Герџиков је освојио 32 одсто.
23. новембар — Најмање шест особа је погинуло пошто се на истокуШри Ланке преврнуо трајект.
- Два радника су погинула, а 16 је повређено у експлозији у фабрици противградних ракета кодБубањ Потока.
  - Најмање 46 људи погинуло је у саобраћајној несрећи након што се путнички аутобус изСеверне Македоније запалио уБугарској.
24. новембар — На границиУкрајине иБелорусије почела је специјална гранична операција за спречавање мигрантске кризе, саопштила је прес служба државне граничне службе те земље.
- Мандатар за састав нове немачке владеОлаф Шолц потврдио је да су три странке —социјалдемократи,либерали изелени — постигле договор о формирању нове владе, чиме ће се окончати ера дугогодишње владавине канцеларкеАнгеле Меркел.
  - Парламент Шведске изабрао јеМагдалену Андерсон, председницуСоцијалдемократске партије, за новогпремијера, чиме је постала прва жена на челу шведске Владе. Само седам сати пошто је изабрана за прву шведску премијерку, Магдалена Андерсон је поднела оставку.
    - Грађани незадовољни предложеним законима о референдуму и о експропријацији и најављеним доласком „Рио Тинта” у Србију одржали су протест испред зграде Председништва у центру Београда где су у улици Краља Милана блокирали саобраћај.
      - Либијска изборна комисија одбацила је кандидатуруСејфа ал Ислама, свега десетак дана пошто је син некадашњег лидера те земљеМоамера Гадафија изразио жељу да се укључи у трку за председника Либије. За сада, 98 особа, укључујући и две жене, предало документе изборној комисији.
25. новембар — Председник СрбијеАлександар Вучић састао се уСочију са председником РусијеВладимиром Путином. Кључна тема 19. званичног састанка Вучића и Путина била је испорука и цена гаса, али су лидери две земље разговарали и о ситуацији на Западном Балкану, заједничким пројектима и економској сарадњи.
- Педесет две особе, укључујући шест спасилаца погинуле су у рударској несрећи уСибиру.
26. новембар —Скупштина Србије усвојила је измене и допуне Закона о експропријацији којима се утврђује да предмет експропријације могу да буду непокретности у свим облицима својине, као и да су сви поступци који се воде у складу са овим Законом хитни, имајући у виду да се покрећу и воде ујавном интересу.
- Четири особе убијене су у пуцњави на аутобус са ученицима у селуГлођане кодДечана.
27. новембар —Протест грађана и еколошких активиста у неколико градоваСрбије започео је раније најављеном једносатном блокадом саобраћајница. Као разлог за радикализацију протеста навели су усвајање Закона о референдуму и народној иницијативи и Закона о експропријацији.
- ПредседникСрпске напредне странкеАлександар Вучић одбио је да прихвати једногласан предлог свих чланова те странке и поново се кандидује као једини кандидат за председника СНС-а, казала је од потпредседница те странкеАна Брнабић.
  - Извршни и Централни одбор СДСМ-а прихватио је оставку председника те странкеЗорана Заева.
    - Палмеирас је освојио трофејКопа либертадорес, победом у финалу над фудбалеримаФламенга резултатом 2 : 1 након продужетака.
28. новембар — Под паролом„Стоп режимском насиљу” активисти покрета „Не да(ви)мо Београд” одржали су протестни скуп наТргу Републике. Окупљање је организовано као реакција на, како кажу организатори, насиље и хапшења грађана широм Србије, током блокаде путева. Као организатори скупа потписују се „Не да(ви)мо Београд”, Отворена грађанска платформа„Акција”,„Заједно за Србију” иЕколошки устанак. Протест одржан и уШапцу.
- Мост „Братољуб” отворен је за саобраћај, као и заједнички гранични прелаз измеђуЉубовије иБратунца уРепублици Српској. ДржаваСрбија је финансирала изградњу моста и завршила га пре четири године, а гранични прелаз и царински терминал финансирала јеБосна и Херцеговина.
  - ПредседникЧешке Милош Земан именовао јеПетра Фијалу, лидера алијансе десног центра, за новог председника владе на церемонији коју је водио из кабине од плексигласа, јер је утврђено да је позитиван на коронавирус.
29. новембар — УЛозници, грађани су се окупили да захтевају повлачење просторног плана града, који предвиђа изградњу рудника литијумаРио Тинто. Они су се окупили испред зградеОпштине Лозница, са захтевом да поднесу петицију са више од 5.000 потписа за повлачење тог плана.
30. новембар — Председник Народне скупштинеИвица Дачић расписао јереферендум о промениУстава Србије за16. јануар2022. године.
- Барбадос је званично постао најмлађа република на свету. На церемонији која је одржана током ноћи у главном градуБриџтауну,Сандра Мејсон положила је заклетву као председница.
  - Наоружани и маскирани припадници јединице блискеКалифи Хафтару још једном су запосели судницу уСабхи, како би спречили адвокатаСејфа ал Ислама да поднесе жалбу на одбијање његове кандидатуре, јављају либијски медији.

Децембар

[уреди |уреди извор]

1. децембар —Председник Русије Владимир Путин предложио је да се крене у преговоре око постизања правних гаранција за неширењеНАТО-а на исток.
3. децембар —Карл Нехамер је преузео дужност лидераНародне партије Аустрије.
4. децембар — УБеограду и у више градова Србије, окупили су се грађани који протестују противЗакона о експропријацији иЗакона о референдуму и народној иницијативи, блокирајући саобраћајнице. Током блокада забележено је неколико инцидената.
- Вулканска ерупција наиндонежанском острвуЈава послала је у небо огроман облак пепела, који је заклониоСунце, због чега је настала паника међу мештанима. Најмање једна особа је погинула, а 35 повређено у ерупцији вулкана Семеру.
5. децембар — Репрезентација Руског тениског савеза освојила јеДејвис куп, победивши у финалу Хрватску.
- Уцрногорским општинамаЦетиње,Петњица иМојковац одржани су локални избори.Демократска партија социјалиста изгубила је власт у Мојковцу после 16 година.
  - Више објеката на подручјуЧапљине уБиХ, недалеко од границе саХрватском, поплављено је због набујалих река.
6. децембар —Римски папа Фрања се током посетеГрчкој извиниоправославцима за поступкекатолика који су постали разлограскола између хришћана.
7. децембар —Председник РусијеВладимир Путин је свом америчком колегиЏозефу Бајдену током онлајн разговора говорио о „црвеним линијама” и претњама које забрињавајуМоскву. Путин је Бајдену означио „црвене линије” — даље напредовањеНАТО-а на исток и размештање офанзивног наоружања уУкрајини и другим земљама које се граниче са Русијом. Амерички председник је, са своје стране, изразио забринутост због заоштравања ситуације око Украјине.
- Нафтна мрља појавила се на акумулационом језеруОтиловићи уЦрној Гори, из које сеПљевља снабдевају водом, па је овај град остао без воде за пиће.
8. децембар —Влада Републике Србије је на вечерњој седници донела одлуку да из скупштинске процедуре повуче Закон оекспропријацији.
- НемачкиБундестаг изабрао јеОлафа Шолца изСоцијалдемократске партије Немачке за новог савезногканцелара.
9. децембар:
- ФудбалериЦрвене звезде ремизирали су на гостовањуБраги резултатом 1:1, у шестом колуЛиге Европе. Црвено-бели су тиме освојили Групу Ф и пласирали се директно у осмину финала такмичења.
- ФудбалериПартизана су ремизирали (1:1) на домаћем терену у последњем колу групне фазе Лиге конференција против кипарскогАнортозиса и обезбедили пласман у шеснаестину финала такмичења, као други у групи па га у наставку чекају трећепласирани тимови изЛиге Европе.
- Обрушио се потпорни зид на градилишту уИригу у Фрушкогорској улици и при том усмртио једног радника^[8].
- Најмање 49 особа, већином миграната изСредње Америке, погинуло је у судару камиона у јужној мексичкој државиЧијапас.
- Руски ловци су испратили изнадЦрног мора војне авионеСАД иФранцуске који су покушали да се приближе граници Русије, саопштили су у Националном центру за управљање одбраномМинистарства одбране Русије.
10. децембар —Народна скупштина Републике Српске усвојила је Декларацију о уставним принципима којом је предвиђено даВлада, у сарадњи са председницом Републике, припреми текстУстава Републике Српске којим ће се потврдити све надлежности Српске, осим оних које поУставу Босне и Херцеговине припадајуБиХ.
- Руски ловацСу-30 испратио је амерички извиђачки авион„Посејдон П-8А” изнадЦрног мора, саопштио је Центар за управљање одбраномРусије (деоМинистарства одбране Русије).
  - Норвешки шахистаМагнус Карлсен по пети пут је првак света, пошто је у десетој партији окршаја за планетарног шампиона био бољи од Руса Јана Непомњашчег и укупним скором 7,5:3,5 дошао до победе.
11. децембар — Учесници уличних протеста, који су се окупили на позивЕколошког устанка блокирали су поново аутопут кодмоста Газела уБеограду у оба правца, као и више путних праваца у другим градовима Србије, а захтев новог протеста је да се међународној рударској компанији „Рио Тинто” не дозволи експлоатација литијума.
- Око 44.000 људи учествовало је на протестима уБечу против обавезне вакцинације и корона мера, објавила је аустријска полиција.
  - Најмање 80 људи је погинуло након што је разорниторнадо погодио америчку државуКентаки.
12. децембар:
- УТермоелектрани Никола Тесла Обреновац је заустављена производња електричне енергије, око 130.000 грађана је остало без струје због неквалитетног, блатњавогугља који је коришћен за ложење. Термоелектрана није у резервама имала ни довољне количинемазута којим би се поспешило сагоревање угља^[9].
- Гласачи пацифичког архипелагаНова Каледонија већином су се изјаснили да остану деоФранцуске, на трећем и уједно завршном референдуму који су бојкотовале снаге које се залажу за независност.
- Тријумфом наВеликој награди Абу Дабија, возачРед була Макс Верстапен постао је победник шампионатаФормуле 1 засезону 2021.
12 —13. децембар — Велико снежно невреме погодило је већи деоСрбије изазвавши „саобраћајни колапс” и оставивши 90. 000 грађана без електричне енергије.
13. децембар —Бугарски посланици изабрали су данас за премијераКирила Петкова, лидера странке „Настављамо с променом” (ПП).
- Турска лира је пала за чак седам одсто, спустивши се у једном тренутку на нов рекордно низак ниво од близу 15 лира за долар.
  - Русија је ставила вето на резолуцијуУједињених нација која је климатске промене представила као претњу за међународни мир и стабилност. Подносилац предлога су билеНигер иИрска.
14. децембар — Скупштина градаЛознице је, на седници по хитном поступку, ставила ван снаге одлуку о доношењуПросторног плана којим је била предвиђена изградња рудникалитијума у том крају.
- Две особе су погинуле у експлозији која се догодила на међународном аеродрому „Камило Даза” у колумбијском градуКукута.
  - Окружни суд уГомељу осудио је белоруског блогераСергеја Тихановског, супруга бивше кандидаткиње за председницуБелорусије Светлане Тихановске, на 18 година затвора због више кривичних дела, укључујући организацијуграђанских нереда у Белорусији.
15. децембар — Одржан је разговорпредседника Русије иКинеВладимира Путина иСи Ђинпинга, разговор је био двојице пријатеља, изјавио је помоћник руског лидера Јуриј Ушаков. Он је додао да је кинески лидер подржао захтев Москве Западу за писмене гаранције безбедности и даљег не ширењаНАТО савеза на исток.
- Председник Владе Републике СрбијеАна Брнабић и председник скупштине Ивица Дачић присуствовали су отварању изложбе под називом "Двадесет година партнерства/заједно стварамо" поводом обележавања 20 година партнерстваАгенције за међународни развој – УСАИД иРепублике Србије. УСАИД у Србију уложио до тада 882 милиона долара.^[10]
- Велики пожар је избио уСветском трговинском центру у Хонгконгу, око 300 људи заробљено је на крову зграде.
16. децембар —Европски парламент подржао је већином гласова резолуцију којом се изражава забринутост због стања људских права вијетнамских радника у кинеској фабрици „Линглонг” уЗрењанину, као и поводомеколошких протеста у Србији.
- Најмање четворо деце је погинуло, а петоро је повређено после пада са замка на надувавање уАустралији.
17. децембар — Најмање 27 људи је страдало након што је пожар избио на једној психијатријској клиници ујапанском градуОсаки, а полиција сумња да је подметнут.
- Руско Министарство иностраних послова објавило је документ који је званичнаМосква послалаНАТО-у по питању гаранција безбедности о којима је недавно говориопредседник Руске Федерације Владимир Путин, а који се пре свега тичу ширења војног присуства Алијансе западним границамаРусије. ПредставнициСАД су изјавили да су се упознале са предлогом Русије, али неће учествовати у консултацијама на тему безбедности у Европи без учешћа партнера изЕУ.
17 —18. децембар — Хиљаде људи расељено је уМалезији због бујичних поплава, до којих је дошло јер киша непрекидно пада од петка ујутро, саопштили су званичници. Ватрогасна служба Селангора, најбогатије савезне државе, саопштила је да је до поподнева забележила 3.786 жртава поплава.
18. децембар — Демонстранти који се буне против ковид мера сукобили су се са полицијом током протеста у центруЛондона, након што су званичници истакли да су „изузетно забринути” због епидемиолошке ситуације у главном градуВелике Британије.
19. децембар — У снажној експлозији за коју се претпоставља да је узрокована цурењемгаса упакистанском градуКарачију, погинуло је најмање 16 особа а 11 је повређено.
- Најмање 49 особа погинуло је у централнојфилипинској провинцији Бохол, након што је снажан тајфун Раи погодио ту острвску државу, саопштио је гувернер локалне провинције Артур Јап, па се процењује да је број мртвих близу 100.
  - Габријел Борић изабран је за новог председникаЧилеa након победе другопласираног Хозеа Антонија Каста на председничким изборима.
20. децембар — Цене гасних фјучерса уЕвропи на почетку трговања поново премашују 1.700 долара, са растом од скоро 9 одсто, показују подаци са лондонске берзе ИЦЕ.
- Испред зграде Владе Албаније уТирани је, у организацији албанске опозиционеДемократске странке бившег премијераСаљија Берише, одржан протест против иницијативе „Отворени Балкан” на којем је запаљена заставаСрбије.
  - Земљотрес јачине 6,2 степени Рихтерове скале погодио је севернуКалифорнију.
21. децембар — Цена гаса уЕвропи први пут у историји достигла је чак 2.150 долара за хиљаду кубних метара, показују подаци са лондонске берзе ICE.
- Србија је успоставила дипломатске односе саДемократском Републиком Источни Тимор иСоломоновим Острвима, саопштило је данасМинистарство спољних послова Републике Србије.
22. децембар — Сенат Универзитета у Београду је поништио докторску диплому министру финансијаСиниши Малом.
- Европска комисија је одлучила да покрене прекршајни поступак за повреду права противПољске због озбиљне забринутости у погледу пољскогУставног суда који је раније ове године оценио одредбеЕУ Уговора као некомпатибилне са пољскимУставом и довео у питање приматЕУ права.
  - ПремијерСеверне Македоније Зоран Заев поднео је оставку на место председника владе те државе.
23. децембар — Председник РусијеВладимир Путин одржао је велику годишњу конференцију за новинаре на којој је сумирао резултате рада у протеклој години. Конференција је ове године трајала 3 сата и 56 минута, а шеф државе је одговорио на 55 питања.
- САД неће пристати на предлоге Русије о безбедности који се тичуНАТО-а, али би се могли сложити са другим иницијативама, изјавила је портпаролка Беле куће Џен Псаки.
  - Нова варијантакорона вируса, омикрон, регистрована је у Србији, потврдила је чланица Кризног штаба Тања Јовановић заТанјуг.
    - Влада Србије усвојила је на седници решење о престанку мандата директора полиције Владимира Ребића, саопштено је из Владе.
24. децембар — Ратни бродНАТО-а, француска вишенаменска фрегата „Оверња” Д654, упловила је у луку уОдеси, објавио је локални лист „Думска”.
- Бивша државна секретаркаДијана Хркаловић ухапшена је поново, пошто је усвојена жалба Тужилаштва за организовани криминал на њено пуштање из притвора.
- Велики пожар на препуном речном трајекту уБангладешу. Укупно 40 жртава и више десетина повређених.^[11]
25. децембар — Заменик генералног секретара Народне скупштине Бранко Маринковић (41) пронађен је мртав.
- Пет особа је убијено, а шест рањено у пуцњави током прославеБожића организоване на фудбалском терену у граду Фотралеза, на североистокуБразила.
26. децембар — Генерални секретарНАТО-аЈенс Столтенберг најавио састанак Савета Русија—НАТО12. јануара 2022.
- Земљотрес јачине 6 степени по Рихтеровој скали регистрован је у близиниКрита и то је трећи јак земљотрес који је тај дан погодио Грчку.
27. децембар — Лидер владајућег Социјалдемократског савеза Македоније (СДСМ)Димитар Ковачевски добио је на вечерњој седници Централног комитета странке поверење да буде мандатар будуће владеСеверне Македоније.
- Широм света је отказано скоро 2.000 летова, а одложено или померено готово 3.000, поводом петог таласапандемије ковида 19.
29. децембар — Скупштина привремених институција уПриштини прогласила је ванредно стање због енергетске кризе, чиме је подржала одлуку привремене владе о ванредним мерама за ограничавање снабдевања енергијом.
- Нова развојна банка (НДБ), коју су покренуле земљеБРИКС-а, укључила је у финансијску институцију новог члана —Египат, објављено је на сајту банке.
  - У улици Омладинских бригада наНовом Београду око 22 сата је дошло до експлозије и пожара у ресторану Кошница и цео објекат је изгорео. Две особе су повређене.
30. децембар — Словеначки премијерЈанез Јанша, чија земља са крајем ове године завршава председавањемЕУ рекао је да је много је опортунизма у Европској унији када је у питањуЗападни Балкан, један од европских лидера чак је у расправи рекао: „зашто бисмо их увели у ЕУ, кад су нам овако јефтинији као радна снага”.
- Амерички председникЏозеф Бајден и председник РусијеВладимир Путин разговарали су други пут овог месеца, а на дневном реду разговора биле су све веће тензије око Украјине. Разговор је завршен после 50 минута, додаје се у саопштењу америчке администрације.

Смрти

[уреди |уреди извор]

Главна категорија:Умрли 2021.

Јануар

[уреди |уреди извор]

4. јануар:
- Танја Робертс, америчка филмска глумица (*1955)
- Мартинус Велтман, холандски теоријски физичар и добитник Нобелове награде за физику 1999. године (*1931)
5. јануар
- Никола Стојановић, југословенски и српски филмски редитељ и сценариста (*1942)
7. јануар:
- Бисерка Цвејић, српска оперска певачица (*1923)
- Радивоје Кршић, пуковник Војске Републике Српске (*1939)
8. јануар:
- Никола Јовановић, српски веслач (*1988)
- Рајко Врачар, професор и ректор Универзитета у Београду (*1934)
- Јован Поповић, српски сликар, композитор и градитељ виолина (*1950)
11. јануар —Кристофер Мабулу, француски фудбалер (*1990)
12. јануар:
- Дарија Пантић, српска игуманија Манастира Давидовице (*1950)
- Олга Царевић, биохемичарка, научна радница и хуманитарка (*1925)
- Богдан Станојевић, румунски глумац и политичар српског порекла (*1958)
- Сава Живанов, српски политиколог и универзитетски професор (*1929)
13. јануар:
- Зигфрид Фишбахер, немачко-амерички забављач и мађионичар (*1939)
- Миле Бероња, пуковник Војске Републике Српске (*1948)
14. јануар:
- Леонидас Пелеканакис, грчки репрезентативац у једрењу (*1962)
- Радмила Жугић, српски лингвиста (*1952)
15. јануар —Михајло Вуковић, југословенски и српски кошаркашки тренер (*1944)
16. јануар —Фил Спектор, амерички музички продуцент (*1939)
18. јануар —Дундар Абдулкерим Османоглу, престолонаследник Османског царства (*1930)
19. јануар —Даниал Јахић, српски атлетичар, специјалиста за дисциплину скок удаљ (*1979)
20. јануар —Мира Фурлан, југословенска и хрватска глумица и певачица (*1955)
21. јануар:
- Натали Делон, француска глумица (*1941)
- Дарко В. Рибникар, српски новинар (*1939)
- Драган Вуксановић, српски кошаркаш и истакнути спортски радник (*1956)
22. јануар —Хенк Арон, амерички бејзбол играч (*1934)
23. јануар:
- Лари Кинг, амерички телевизијски и радијски водитељ, глумац и комичар (*1933)
- Хал Холбрук, амерички глумац (*1925)
24. јануар —Јеврем Брковић, црногорски писац, новинар и културни радник (*1933)
25. јануар —Риалда Кадрић, југословенска и српска глумица (*1963)
26. јануар:
- Сонг Ју-Џунг, јужнокорејска глумица (*1994)
- Осаму Јамаџи, јапански фудбалер (*1929)
27. јануар:
- Јерт Бломе, шведски хокејаш на леду (*1934)
- Клорис Личман, америчка глумица и комичарка (*1926)
28. јануар:
- Сисели Тајсон, америчка глумица (*1924)
- Паул Круцен, холандски хемичар и добитник Нобелове награде за хемију 1995. године (*1933)
- Ивон Дуи, француски фудбалер (*1935)
30. јануар —Софи, шкотска музичарка, музички продуцент, певачица, кантауторка и диск џокеј (*1986)
31. јануар —Мирослав Туђман, хрватски научник и политичар, најстарији син Фрање Туђмана (*1946)

Фебруар

[уреди |уреди извор]

1. фебруар —Ђуро Савиновић, југословенски ватерполиста (*1950)
3. фебруар —Хеја Харарит, израелска глумица (*1931)
5. фебруар —Кристофер Пламер, канадски филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1929)
9. фебруар —Чик Корија, амерички џез пијаниста и композитор (*1941)
10. фебруар:
- Лари Флинт, амерички предузетник и творац порнографског часописа — Хаслера (*1942)
- Горан Даничић, српски глумац (*1962)
11. фебруар —Никола Симић, српски полицијски официр из Републике Српске Крајине (*1957)
14. фебруар —Даг Маунтџој, велшки играч снукера (*1942)
15. фебруар —Леополдо Луке, аргентински фудбалер (*1949)
16. фебруар:
- Владимир Андрић, српски писац, драматург и редитељ (*1944)
- Драго Самарџија, пуковник Војске Републике Српске (*1946)
17. фебруар —Раш Лимбо, амерички радијски водитељ и конзервативни политички коментатор (*1951)
19. фебруар:
- Ђорђе Балашевић, југословенски и српски кантаутор и песник (*1953)
- Данило Бенедичич, југословенски и словеначки филмски и позоришни глумац (*1933)
21. фебруар:
- Златко Сарачевић, југословенски и хрватски рукометаш и рукометни тренер (*1961)
- Мирко Жарић, српски песник, новинар и драматург (*1949)
23. фебруар —Војкан Борисављевић, српски композитор и диригент (*1947)
24. фебруар —Алекса Крсмановић, пуковник Војске Републике Српске (*1943)
25. фебруар —Аркадиј Давидович, руски писац и афористичар (*1930)
26. фебруар —Мајкл Сомаре, премијер Папуе Нове Гвинеје (1975—1980; 1982—1985; 2002—2010; 2011) (*1936)
28. фебруар —Милан Бандић, хрватски политичар и градоначелник Загреба (*1955)

Март

[уреди |уреди извор]

1. март:
- Златко Крањчар, југословенски и хрватски фудбалер и фудбалски тренер (*1956)
- Миленко Савовић, југословенски и српски кошаркаш (*1960)
4. март —Атанасије Јевтић, епископ захумско-херцеговачки и приморски и бивши епископ банатски (*1938)
6. март:
- Борис Комненић, југословенски и српски глумац (*1957)
- Душан Нинков, југословенски и српски директор фотографије (*1945)
7. март:
- Александар Сања Илић, српски композитор и архитекта (*1951)
- Андреана Дружина Олга, учесница Народноослободилачке борбе, друштвено-политичка радница СР Словеније и народни херој Југославије (*1920)
- Милан Ненадић, српски књижевник (*1947)
- Илеана Урсу Ненадић, српска и румунска књижевница, песникиња и преводилац (*1954)
- Марко Ступар, српски сликар (*1936)
8. март —Јосип Алебић, југословенски и хрватски атлетичар (*1947)
9. март:
- Андрија Зафрановић, југословенски, хрватски и српски монтажер (*1949)
- Рафет Хусовић, црногорски и бошњачки политичар (*1964)
11. март:
- Петар Фајфрић, југословенски и српски рукометаш (*1942)
- Милутин Дедић, српски академски сликар, историчар уметности и путописац (*1935)
12. март:
- Дара Чаленић, југословенска и српска глумица (*1934)
- Иво Трумбић, југословенски и хрватски ватерполиста и ватерполо тренер (*1935)
13. март:
- Мари Вокер, енглески новинар и телевизијски коментатор (*1923)
- Обрен Јоксимовић, српски хирург, политичар и министар здравља у Влади Зорана Ђинђића (*1952)
14. март —Алберт Андијев, руски добровољац и снајпериста у 549. моторизованој бригади Војске Југославије (*1970)
15. март:
- Драгољуб Ђуричић, југословенски, црногорски и српски музичар (*1953)
- Јафет Кото, амерички глумац (*1939)
17. март:
- Ера Миливојевић, српски концептуални уметник (*1944)
- Џон Магуфули, танзанијски политичар и председник од 2015. до 2021. године (*1959)
- Дик Хојт, маратонац у Тиму Хојт (*1940)
19. март —Милован Милутиновић, пуковник Војске Републике Српске и доктор политичких наука (*1949)
21. март:
- Навал ел Садави, египатска списатељица, феминисткиња, активисткиња, лекар и психијатар (*1931)
- Михал Хасик, српски и словачки сликар и графичар (*1946)
- Роберт Макнајт, канадски хокејаш на леду (*1938)
22. март —Адам Загајевски, велики пољски и светски песник и есејиста (*1945)
23. март:
- Хана Хегерова, словачка и чешка певачица-шансоњерка и глумица (*1931)
- Џорџ Сегал, амерички глумац и музичар (*1934)
- Ирена Вркљан, хрватска песникиња, радио драматург, есејиста, преводилац (*1930)
24. март:
- Власта Велисављевић, југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац (*1926)
- Александар Анђелић, југословенски и српски хокејаш на леду и хокејашки тренер (*1940)
25. март:
- Зоран Ненезић, српски књижевник, публициста и новинар (*1952)
- Ерика Марјаш, југословенска и српска позоришна уметница (*1941)
26. март:
- Милутин Вучковац, српски и босанскохерцеговачки гинеколог и хуманиста (*1934)
- Желимир Алтарац Чичак, југославенски и босанскохерцеговачки новинар, уредник, диск-џокеј и музички промотер (*1947)
27. март —Зафир Хаџиманов, југословенски, српски и македонски филмски глумац, певач и композитор (*1943)
28. март —Дидје Ратсирака, адмирал и председник Мадагаскара у два наврата (1975—1993; 1997—2002) (*1936)
29. март:
- Александар Јоксимовић, српски модни креатор (*1933)
- Добрашин Јелић, српски књижевник (*1946)
- Гаврила Бедов, православна монахиња и игуманија Манастира Раковца (*1930)
31. март:
- Иван Клајн, југословенски, српски и јеврејски филолог и историчар језика (*1937)
- Радојица Рајо Булатовић, српски песник и сликар (*1949)

Април

[уреди |уреди извор]

1. април —Исаму Акасаки, јапански физичар и добитник Нобелове награде за физику 2014. године (*1929)
3. април —Жика Богдановић, српски теоретичар уметности и културе, филолог, филмолог, стриполог, новинар, преводилац, издавач и књижевник (*1932)
4. април —Роберт Мандел, канадски економиста и добитник Нобелове награде за економију 1999. године (*1932)
5. април:
- Весна Љубић, југословенска и босанскохерцеговачка редитељка и сценаристкиња (*1938)
- Пол Ритер, енглески филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1966)
- Маршал Салинс, амерички антрополог и универзитетски професор (*1930)
6. април —Предраг Живковић Тозовац, српски певач и композитор народне и фолк музике (*1936)
7. април:
- Милорад Митковић, српски ортопедски хирург, универзитетски професор и члан САНУ (*1950)
- Винко Димитријевић, српски сликар, иконописац и друштвени радник (*1960)
8. април:
- Јован Радосављевић, архимандрит Српске православне цркве (*1927)
- Антал Киш, мађарски атлетичар (*1935)
- Јован Дивјак, официр ЈНА и бригадни генерал АРБиХ (*1937)
- Милорад Телебак, српски лингвиста и универзитетски професор (*1942)
- Микеле Пазинато, италијански одбојкаш (*1969)
- Џон Незбит, амерички публициста, футуролог и говорник (*1929)
9. април:
- Принц Филип, војвода од Единбурга, британски принц и супруг краљице Елизабете II (*1921)
- Ди-Ем-Екс, амерички репер и глумац (*1970)
- Ремзи Кларк, амерички адвокат, политичар и врховни државни правобранилац (1967—1969) (*1927)
11. април:
- Зоран Симјановић, српски композитор музике за филм и позориште и универзитетски професор (*1946)
- Џозеф Сираво, амерички глумац, продуцент и педагог (*1957)
12. април:
- Дара Секулић, српска песникиња (*1930)
- Вук Рогановић, српски рукометаш (*1945)
- Данило Јокић, српски архимандрит и игуман (*1952)
14. април:
- Јилдирим Акбулут, турски политичар и премијер од 1989. до 1991. године (*1935)
- Мирослав Анђелковић, српски сликар, графичар, конзерватор и универзитетски професор (*1945)
16. април:
- Хелен Макрори, британска глумица (*1968)
- Надежда Павловић, најстарија жива особа у Србији у периоду од 2018. до 2021. године (*1912)
19. април:
- Виктор Шувалов, совјетски хокејаш на леду и фудбалер (*1923)
- Волтер Мондејл, амерички политичар и 42. потпредсједник Сједињених Америчких Држава (*1928)
20. април:
- Идрис Деби, председник Републике Чад од 1990. до 2021. године (*1952)
- Вероника Жилински, мађарска суперстогодишњакиња рођена на подручју данашње Србије (*1908)
22. април —Теренс Кларк, амерички колеџ кошаркаш (*2001)
23. април —Милорад Пелемиш, капетан Војске Републике Српске и командант 10. диверзантског одреда (*1964)
24. април:
- Милош Шобајић, српски и француски сликар и вајар (*1945)
- Златко Рендулић, пилот, ваздухопловни инжењер, доктор техничких наука и ваздухопловнотехнички генерал-пуковник ЈНА (*1920)
25. април —Ратко Марковић, српски правник, универзитетски професор и потпредседник Владе Републике Србије (1994—2000) (*1944)
26. април —Тамара Прес, совјетска атлетичарка (*1937)
27. април —Славица Јандрић, докторка, универзитетска професорка и академик АНУРС (*1952)
28. април —Мајкл Колинс, амерички војни пилот и астронаут (*1930)

Мај

[уреди |уреди извор]

1. мај —Олимпија Дукакис, америчка глумица, редитељка, продуценткиња, професорка и активисткиња (*1931)
2. мај —Агнија Станић, српска игуманија Манастира Боговађе (*1940)
5. мај:
- Саша Аночић, хрватски позоришни, телевизијски и филмски глумац (*1968)
- Феђа Стојановић, српски и југословенски позоришни и филмски глумац (*1948)
6. мај —Владимир Мијановић, српски борац за људска права и вођа студентских протеста 1968. године у Југославији (*1946)
8. мај:
- Миодраг Гвозденовић, југословенски и српски одбојкаш (*1944)
- Хелмут Јан, немачки архитекта (*1940)
9. мај —Братислав Петковић, српски редитељ, драмски писац, политичар и министар културе и информисања (2012—2013) (*1948)
11. мај —Горан Ђукић, српски стрипар и илустратор (*1956)
13. мај:
- Божидар Николић, српски и југословенски сниматељ и директор фотографије (*1942)
- Милена Јововић, српска песникиња и књижевница (*1931)
15. мај:
- Зеф Дедивановић, црногорски филмски и позоришни глумац и песник, албанског порекла (*1939)
- Ђорђе Марјановић, југословенски и српски певач (*1931)
16. мај —Јаков Лазароски, психолог, универзитетски професор и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Македоније (*1936)
18. мај —Чарлс Гродин, амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1935)
24. мај —Макс Мозли, британски аутомобилиста и председник Међународне Аутомобилске Организације (ФИА) (*1940)
26. мај —Тарчизио Бурњич, италијански фудбалер (*1939)
28. мај:
- Беноа Сокал, белгијски стрип аутор и дизајнер рачунарских и видео-игара (*1954)
- Марк Итон, амерички кошаркаш (*1957)
29. мај:
- Љубица Остојић, српска песникиња, књижевница и драматург (*1945)
- Паоло Мауренсиг, италијански писац (*1943)
30. мај —Коста Димитријевић, српски и југословенски књижевник, публициста и новинар (*1933)

Јун

[уреди |уреди извор]

3. јун:
- Анеруд Џугнаут, маурицијуски премијер (1982—1995; 2000—2003; 2014—2017) и председник (2003—2012) (*1930)
- Алан Милер, енглески фудбалски голман (*1970)
4. јун:
- Давид Душман, спортски мачевалац и тренер совјетске женске репрезентације у мачевању (*1923)
- Рихард Ернст, швајцарски физико-хемичар и добитник Нобелове награде за хемију 1991. године (*1933)
6. јун —Јован И. Деретић, српски публициста и истакнути представник српске аутохтонистичке школе (*1939)
7. јун —Бранко Гаврић, српски графички дизајнер (*1955)
8. јун —Десанка Пешут, српска стрелкиња (*1941)
9. јун:
- Едвард де Боно, британски психолог и доктор медицине (*1933)
- Готфрид Бем, немачки архитекта (*1920)
11. јун:
- Лусинда Рајли, ирска списатељица и некадашња глумица (*1966)
- Зоран Станојевић, југословенски и српски писац, преводилац, афористичар, сатиричар, радијски водитељ и омниолог (*1942)
13. јун —Нед Бејти, амерички филмски, позоришни и телевизијски глумац (*1937)
16. јун —Новица Здравковић, српски певач поп-фолк музике (*1947)
17. јун —Кенет Каунда, први председник Замбије, од 1964. године до 1991. године (*1924)
18. јун:
- Ђампјеро Бониперти, италијански фудбалер (*1928)
- Радоја Сергеј, српски политичар и писац (*1950)
20. јун —Луис дел Сол, шпански фудбалер и фудбалски тренер (*1935)
22. јун —Гордана Суша, југословенска и српска новинарка (*1946)
23. јун —Џон Мекафи, британско-амерички предузетник, оснивач компаније Мекафи и творац Мекафи компјутерског антивирусног програма (*1945)
24. јун —Бенигно Акино III, филипински политичар и 15. председник Филипина од 30. јуна 2010. до 30. јуна 2016. године (*1960)
25. јун —Драгослав Тодоровић, српски позоришни редитељ, глумац, пантомимичар и универзитетски професор (*1948)
28. јун —Вера Николић, југословенска и српска атлетичарка и атлетски тренер (*1948)
29. јун:
- Базил Зуколо, последњи преживели учесник пробоја логораша из логора Јасеновац (*1922)
- Доналд Рамсфелд, амерички републикански политичар (*1932)
30. јун —Андреја Маричић, српски глумац (*1959)

Јул

[уреди |уреди извор]

2. јул:
- Николај Сличенко, руско-ромски певачи, глумац и редитељ (*1934)
- Братислав Славковић, српски позоришни, филмски и ТВ глумац (*1945)
4. јул —Игор Гарниер, српски диск џокеј, композитор, текстописац и музички продуцент (*1990)
5. јул —Рафаела Кара, италијанска певачица, плесачица, телевизијска водитељка и глумица (*1943)
7. јул —Жовенел Мојс, хаићански политичар, предузетник и 42. председник Хаитија од 2017. до 2021. године (*1968)
8. јул —Миладин Прстојевић, генерал-мајор Војске Републике Српске (*1942)
9. јул —Пол Маринер, енглески фудбалер и фудбалски тренер (*1953)
16. јул —Сурека Сикри, индијска глумица (*1945)
17. јул —Милан Живадиновић, српски и југословенски фудбалер и фудбалски тренер (*1944)
18. јул —Ненад Стекић, југословенски и српски атлетичар (*1951)
22. јул —Воја Солдатовић, српски позоришни редитељ и професор глуме (*1945)
23. јул:
- Мирослав Тохољ, српски књижевник, политичар и министар информисања Републике Српске од 1993. до 1995. године (*1957)
- Мигел Анхел Вирасоро, аргентински физичар (*1940)
- Стивен Вајнберг, амерички теоријски физичар и добитник Нобелове награде за физику 1979. године (*1933)
- Тошихиде Масукава, јапански теоријски физичар и добитник Нобелове награде за физику 2008. године (*1940)
25. јул —Мирјана Марић, југословенска и српска модна креаторка (*1938)
26. јул:
- Иван Топлак, југословенски, словеначки и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1931)
- Џои Џордисон, амерички музичар, текстописац, продуцент и мултиинструменталиста (*1975)
- Алберт Бандура, амерички психолог (*1925)
27. јул —Нада Милошевић-Ђорђевић, српска историчарка књижевности, универзитетски професор и члан САНУ (*1934)
28. јул —Дасти Хил, амерички музичар (*1949)

Август

[уреди |уреди извор]

1. август —Мише Мартиновић, југословенски и хрватски филмски и позоришни глумац (*1926)
3. август:
- Мирослав Лазански, српски писац, новинар, војнополитички коментатор, политичар и амбасадор Србије у Русији (*1950)
- Ђорђе Пауновић, редовни професор Електротехничког факултета у Београду (*1938)
4. август —Марија Бенко, југословенска и словеначка филмска и позоришна глумица (*1938)
8. август —Данијел Винцек, ботаничар и планинар (*1926)
9. август —Новица Неговановић, српски композитор, свирач и певач народних песама (*1945)
10. август:
- Мирјана Стефановић, српска књижевница (*1939)
- Сабина Ајрула, југословенска, македонска и турска филмска и позоришна глумица (*1946)
11. август —Сима С. Мраовић, српски песник, драмски писац и председник удружења Срба у Француској (*1937)
12. август —Емилио Флорес Маркез, порторикански суперстогодишњак (*1908)
15. август —Герд Милер, немачки фудбалер (*1945)
16. август —Јарослав Пап, српски фотограф (*1957)
19. август —Лазар Стојковић, српски православни архимандрит и старешина Манастира Заграђе (*1958)
21. август —Марија од Вшиница и Тетауа, кнегиња Лихтенштајна (*1940)
22. август —Џек Хиршман, амерички песник и друштвени активиста (*1933)
23. август —Мајкл Нејдер, амерички глумац (*1945)
24. август:
- Чарли Вотс, енглески бубњар и члан Ролингстонса (*1941)
- Слободанка Марков, редовни професор на природно-математичком факултету у Новом Саду (*1945)
25. август —Милан Гутовић, српски филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1946)
26. август —Јован Вукобрад, пуковник Војске Републике Српске (*1942)
29. август:
- Ли Пери, јамајкански певач реге музике (*1936)
- Жак Рог, осми по реду председник Међународног олимпијског комитета (МОК) у периоду 2001—2013 (*1942)
- Ед Аснер, амерички позоришни, филмски, и ТВ глумац (*1929)
31. август —Горан Обрадовић, српски фудбалер (*1986)

Септембар

[уреди |уреди извор]

2. септембар —Микис Теодоракис, грчки композитор и политичар (*1925)
3. септембар —Љубо Бешлић, хрватски политичар из БиХ и градоначелник Града Мостара од 2004. дo 2021 (*1958)
3. септембар —Петар Лазовић, Српски новинар (*1944)
5. септембар:
- Живко Радишић, српски политичар из БиХ, начелник Бањалуке (1977—1982) и српски члан Предсједништва БиХ (1998—2002) (*1937)
- Шандор Егереши, српско-мађарски политичар, посланик у Скупштини АП Војводине и председник Скупштине АП Војводине (2008—2012) (*1964)
- Димитрије Ђурковић, југословенски и српски позоришни редитељ и универзитетски професор (*1925)
6. септембар:
- Жан-Пол Белмондо, француски глумац (*1933)
- Анжелика Николина Кучинар, српска пјесникиња (*1979)
8. септембар —Коста Бунушевац, српски академски сликар (*1948)
9. септембар:
- Данило Попивода, југословенски, словеначки и српски фудбалер (*1947)
- Предраг Пипер, српски слависта, лингвиста и редовни професор Универзитета у Београду (*1950)
11. септембар —Радмило Павловић, српски фудбалер (*1981)
13. септембар:
- Борисав Јовић, српски и југословенски политичар, писац и председник Председништва СФРЈ (1990—1991) (*1928)
- Ентони Хјуиш, британски радио-астроном и добитник Нобелове награде за физику 1974. године (*1924)
14. септембар —Јуриј Седих, совјетски атлетичар (*1955)
15. септембар:
- Жана Лелас, југословенска и хрватска кошаркашица и кошаркашки тренер (*1970)
- Јустин Јаворек, словачки и чехословачки фудбалски голман и тренер (*1936)
16. септембар:
- Душан Ивковић, југословенски и српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1943)
- Клајв Синклер, британски предузетник и проналазач (*1940)
17. септембар:
- Миња Субота, српски композитор, музичар, забављач и фотограф (*1938)
- Кемал Курспахић, босански адвокат и новинар (*1946)
- Абделазиз Бутефлика, пети председник Алжира од 27. априла 1999. до 2. априла 2019. године (*1937)
18. септембар —Зорка Грандов, српска докторка економских наука, професор емеритус и списатељица (*1947)
19. септембар:
- Џон Чалис, енглески глумац (*1942)
- Марина Туцаковић, југословенски и српски текстописац (*1953)
- Ромило Јелић, српски православни архимандрит и игуман Манастира Дубоки Поток (*1973)
- Џими Гривс, енглески фудбалер (*1940)
22. септембар:
- Абделкадер Бенсалах, алжирски политичар и вршилац дужности председника Алжира од 9. априла до 19. децембра 2019. године (*1941)
- Ненад Ненадовић, српски глумац (*1964)
25. септембар —Миодраг Цолић, српски специјалиста пластичне, реконструктивне и естетске хирургије (*1957)
26. септембар:
- Срђан Хофман, југословенски и српски композитор (*1944)
- Ангел, бугарски поп-фолк певач (*1985)
27. септембар —Бобан Петровић, југословенски и српски кошаркаш (*1957)
29. септембар —Иван Тасовац, српски пијаниста, министар културе и директор Београдске филхармоније (*1966)

Октобар

[уреди |уреди извор]

2. октобар —Мирјана Јонић Игић, српска књижевница (*1948)
4. октобар —Дејан Поповић, универзитетски професор и академик САНУ (*1950)
5. октобар:
- Зоран Станковић, српски патолог, политичар, санитетски генерал-мајор и министар одбране (2005—2006) и здравља Србије (2011—2012) (*1954)
- Франциска Целса дос Сантос, бразилска суперстогодишњакиња (*1904)
6. октобар —Аца Степић, српски композитор народне музике, аранжер и хармоникаш (*1932)
7. октобар —Милорад Бата Нонин, југословенски и српски кантаутор, композитор, аранжер, гитариста и певач (*1952)
9. октобар —Абулхасан Банисадр, ирански политичар и први председник Ирана (1980—1981) (*1933)
12. октобар:
- Драгутин Чермак, југословенски и српски кошаркаш (*1944)
- Бошко Милин, српски универзитетски професор, драматург, позоришни критичар, сценариста и преводилац (*1966)
14. октобар:
- Марко Живић, српски глумац (*1972)
- Звонимир Трајковић, српски политички аналитичар (*1948)
15. октобар —Иво Штивичић, југословенски и хрватски сценариста (*1936)
18. октобар:
- Колин Пауел, амерички генерал и 65. државни секретар од 20. јануара 2001. до 23. јануара 2005 (*1937)
- Павле Станишић, српски је књижевник и новинар (*1936)
19. октобар:
- Бранко Мамула, учесник Народноослободилачке борбе, адмирал флоте ЈНА и јунак социјалистичког рада (*1921)
- Зоран Кулина, српски певач (*1960)
- Владимир Ајдачић, српски физичар, еколог, књижевник и енциклопедиста (*1933)
20. октобар —Драган Пантелић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1951)
21. октобар —Галина Хачинс, украјинско-амерички сниматељ и новинар (*1979)
22. октобар —Алекс Кињонез, еквадорски спринтер (*1989)
24. октобар:
- Денис Теофиков, бугарски поп-фолк певач (*2000)
- Џејмс Мајкл Тајлер, амерички глумац (*1962)
25. октобар —Радован Миљанић, српски позоришни и филмски глумац (*1952)
26. октобар —Но Теву, јужнокорејски политичар и председник Јужне Кореје од 1988. до 1993. године (*1932)
28. октобар —Ратислав Ђелмаш, српски бубњар (*1950)
29. октобар —Пунит Раџкумар, индијски филмски глумац и певач (*1975)

Новембар

[уреди |уреди извор]

1. новембар:
- Пат Мартино, амерички џез гитариста и композитор (*1944)
- Славиша Сабљић, новинар и уредник Радио-телевизије Републике Српске (*1946)
2. новембар —Mилан М. Миловановић, српски архитекта, аудио-инжењер и музичар (*1971)
3. новембар —Јоана Бруздович, пољска композиторка (*1943)
5. новембар —Никола Поткоњак, српски педагог и универзитетски професор (*1924)
6. новембар:
- Маринко Роквић, српски певач фолк музике (*1954)
- Муамер Зукорлић, политичар, председник и главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији (*1970)
- Павол Молнар, словачки фудбалер (*1936)
7. новембар:
- Оскар Ковач, српски економиста и професор Мегатренд универзитета и политичар (*1937)
- Дин Стоквел, амерички филмски и телевизијски глумац (*1936)
- Јелена Никитовић, српска игуманија Манастира Вујан (*1944)
10. новембар —Јелена Минарди, српска планинарка (*1919)
11. новембар:
- Фредерик Вилем де Клерк, јужноафрички политичар, председник (1989—1994) и добитник Нобелове награде за мир 1993. године (*1936)
- Љиљана Ђурђић, српска књижевница, критичар и преводилац (*1946)
13. новембар —Вилбур Смит, замбијски романописац (*1933)
14. новембар —Рашид Шемсединовић, југословенски и српски хокејаш на леду (*1941)
17. новембар —Young Dolph, амерички репер и аутор песама (*1985)
19. новембар —Петар Милошевић, српски књижевник, историчар књижевности, антологичар и универзитетски професор у Будимпешти (*1952)
20. новембар:
- Мерима Његомир, српска певачица народне музике (*1953)
- Прибислав Симић, протођакон Српске православне цркве (*1935)
21. новембар —Зоран Јовановић, власник и директор Радио-телевизије „Мелос” из Краљева (*1961)
23. новембар —Чон Духван, јужнокорејски политичар и председник Јужне Кореје од 1980. до 1988. године (*1931)
26. новембар:
- Стивен Сондхајм, амерички композитор и текстописац (*1930)
- Павлос Тутузас, грчки кардиолог (*1935)
27. новембар:
- Алмудена Грандес, шпанска савремена списатељица (*1960)
- Милутин Мркоњић, српски политичар, почасни председник Социјалистичке партије Србије (СПС), народни посланик, бивши министар инфраструктуре и бивши министар саобраћаја Републике Србије (*1942)
28. новембар:
- Хусто Галего Мартинез, шпански римокатолички монах реда траптиста (*1925)
- Френк Вилијамс, оснивач и главни менаџер Формула 1 тима Вилијамс (*1942)
- Никола Николић Николица, српски сликар и педагог (*1937)
30. новембар —Милисав Секулић, пуковник ЈНА, генерал Српске војске Крајине и публициста (*1935)

Децембар

[уреди |уреди извор]

1. децембар —Ђоко Стојичић, српски књижевник, публициста, министар и амбасадор (*1936)
3. децембар —Момчило Вукотић, југословенски и српски фудбалер и фудбалски тренер (*1950)
4. децембар —Петар Волк, српско-словеначки позоришни и филмски критичар, историчар и теоретичар (*1931)
5. децембар —Стеван Јеловац, српски кошаркаш (*1989)
7. децембар —Андрија Рашета, генерал-пуковник Југословенске народне армије (*1934)
8. децембар:
- Кика Ђукић, српска јутјуберка (*2000)
- Марко Ковач, пуковник Војске Републике Српске (*1935)
11. децембар:
- Мануел Сантана, шпански тенисер (*1938)
- Ен Рајс, америчка књижевница готичких и новијих религијских романа (*1941)
12. децембар:
- Паулијас Матане, генерални гувернер Папуе Нове Гвинеје од 2004. до 2010. године (*1931)
- Божо Ђурановић, српски књижевник и пјесник из Црне Горе (*1940)
15. децембар —Бел хукс, америчка ауторка, феминисткиња и друштвена активисткиња (*1952)
16. децембар —Слободан Павловић, српски привредник (*1938)
17. децембар:
- Лука Ковачевић, епископ Српске православне цркве (*1950)
- Младен Налетилић, хрватски политички емигрант, заповедник ХВО и осуђеник у Хагу за ратне злочине (*1946)
- Миленко Лаловић, пуковник Војске Републике Српске (*1958)
19. децембар —Роберт Грабс, амерички хемичар и добитник Нобелове награде за хемију 2005. године (*1942)
20. децембар —Горан Собин, југословенски и хрватски кошаркаш (*1963)
22. децембар —Станко Јовановић, српски диригент (*1968)
26. децембар:
- Дезмонд Туту, јужноафрички активиста, англикански надбискуп и добитник Нобелове награду за мир 1984. године (*1931)
- Каролос Папуљас, грчки политичар и председник Грчке од 2005. до 2015. године (*1929)
31. децембар:
- Вадим Хамутцких, руски одбојкаш (*1969)
- Бети Вајт, америчка глумица, певачица, водитељка и писац (*1922)

Нобелове награде

[уреди |уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]

^Đokić, Aleksandar (2021-05-12).„Zašto je Izrael priznao Kosovo - Izraelski ambasador održao lekciju vlastima u Srbiji”.Pokreni (на језику: српски). Приступљено2025-09-02.
^„SPAS zvanično pristupio SNS, Šapić izabran za potpredsednika Glavnog odbora”.N1 Info RS (на језику: српски). 2021-05-29. Приступљено2025-08-29.
^J.S (2021-06-02).„Krvava predizborna kampanja u Meksiku: Ubijeno 88 kandidata”.Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено2025-08-29.
^„SOROŠ SE NA TVITERU ZAHVALIO VUČIĆU: Hvala Vam na mogućnosti da razgovaramo o jačanju otvorenog društva u Srbiji!”.www.kurir.rs (на језику: српски). 2017-11-20. Приступљено2025-08-28.
^„: Нова.рс: Вучић на конференцији за медије позвао функционере Народне странке на тучу”.Нова српска политичка мисао (на језику: српски). Приступљено2025-09-08.
^Tanjug (2021-09-14).„Merkel otputovala iz Beograda, ispratio je Vučić”.NOVA portal (на језику: српски). Приступљено2025-08-29.
^„Balkan, korupcija i Pandora papiri: Isplivali papiri o 24 stana u Bugarskoj, Siniša Mali i dalje negira da je vlasnik”.BBC News na srpskom (на језику: српски). Приступљено2025-08-25.
^„ТРАГЕДИЈА У ИРИГУ: Обрушио се потпорни зид и усмртио радника”.novosti.rs.
^Colic, Nina (2021-12-27).„Petrović: Nisam očekivao kolaps tolikih razmera u TENT-u, iako smo upozoravali na loše poslovanje - Ekonomija - Dnevni list Danas” (на језику: српски). Приступљено2025-08-24.
^srbija.gov.rs.„УСАИД снажан развојни партнер Србији”.www.srbija.gov.rs (на језику: српски). Приступљено2025-09-09.
^Tanjug (2021-12-25).„Požar na trajketu u Bangladešu: Do sada potvrđeno 40 žrtava, spasioci iz reke izvukli 37 tela”.Euronews.rs (на језику: српски). Приступљено2025-08-29.

п р у Датуми и месеци у години
Данас:13. новембар 2025.
Јануар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Фебруар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.
Март	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Април	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Мај	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Јун	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Јул	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Август	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Септембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Октобар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Новембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Децембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Слично: 0. јануар 30. фебруар

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=2021&oldid=30445820”

Категорије:

Сакривене категорије:

[8]ページ先頭