Movatterモバイル変換

2015

С Википедије, слободне енциклопедије

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	1990-е 2000-е 2010-е 2020-е 2030-е
Године:	2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018
2015 наВикимедијиној остави.

2015. је билапроста година.

Догађаји

[уреди |уреди извор]

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

Јануар

[уреди |уреди извор]

1. јануар —Литванија је постала 19. чланЕврозоне.
- УМоскви основанаЕвроазијска економска унија.
2. јануар —Јерменија постала 4. чланЕвроазијске економске уније.
3—10. јануар — Припадници терористичке групеБоко харам напали су град Бага на северуНигерије и масакрирали преко 2.000 људи.
7. јануар — Упуцњави у редакцији сатиричног листа „Шарли Ебдо“, у центруПариза, познатог по карикатурама муслиманских лидера, убијено је 12 људи, укључујући и два полицајца.
11. јануар —Колинда Грабар-Китаровић победила у тесном изборном финишу председничке трке на изборима за председникаРепублике Хрватске.
13. јануар — Напад на аутобус у Волновахи као део нове ескалацијерата у источној Украјини.
14. јануар — Након што јеШвајцарска народна банка укинула доњу границу девизног курса премаевру, вредностшвајцарског франка је драстично порасла.
- ПредседникИталије Ђорђо Наполитано је поднео оставку услед старости.
20. јануар — Шиитски побуњеници у главном градуЈемена Сани заузели председничку палату.
21. јануар — УЗагребу умроКемал Монтено босанскохерцеговачки кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер.
22. јануар — Артиљеријски напад на станицу транспорта "Доњецкгомарш" "Босе" у Доњецку, при чему је погинуло најмање 8 цивила, а најмање 13 било рањено.
- ДНР иЛНР објавиле крај примирја и покренуле контраофанзиву у којој су заузеле Доњецки аеродром и започеле битку заДебаљцеве (стратешко железничко чвориште).
25. јануар —Коалиције радикалне левице (СИРИЗА) коју предводиАлексис Ципрас, победила је наванредним парламентарним изборима освојивши 149 мандата од укупно 300 мандата.
26. јануар — Након избора,Алексис Ципрас је постао председник владеГрчке.
26. јануар — Адвокати уСрбији се вратили на посао после 4-месечногштрајка (измењен закон о јавним бележницима).
27. јануар — Сукоб полиције и демонстраната уПриштини, преко 90 повређених -покрет Самоопредељење тражи смену министра Јаблановића (смењен 3. 2.) и да "Трепча" буде јавно предузеће.
27. јануар — ЛидерСИРИЗЕ Алексис Ципрас је формирао владу са десно оријентисаном странкомНезависни Грци.
31. јануар —Серђо Матарела је изабран запредседника Италије.

Фебруар

[уреди |уреди извор]

1. фебруар —Новак Ђоковић освојио је рекордну пету титулу наОтвореном првенству Аустралије у тенису, победившиЕндија Марија са 3-1.
- Репрезентација Француске је освојилаСветско првенство у рукомету 2015. победом у финалу надКатаром од 25:22.
- Њу Ингланд патриотси савладали суСијетл сихоксе са 28:24 на 49.Супербоулу.
- Хиљаде косовскихАлбанаца прелазе прекоСрбије уМађарску и даље уЕУ.

3. фебруар — "Исламска Држава" објавила снимак спаљивањајорданског пилота заробљеног у децембру.

3. фебруар —Међународни суд правде уХагу одбацио тужбуХрватске противСрбије, као и противтужбу Србије загеноцид.
6. фебруар —Влада Србије ангажовала је консултанстку кућу бившег британског премијераТонија Блера, за помоћ у формирању стручних тимова у оквиру кабинета премијераАлександра Вучића.
8. фебруар — Шесторица радника изСрбије страдала у пожару насибирском полуострву Јамал (дан жалости 12. 2.).
9. фебруар — УБеограду умроБоба Стефановић српски кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер.
10. фебруар — ДелегацијеБеограда иПриштине парафирале уБриселу споразум оправосуђу.
12. фебруар — УМинску су данас после 17 сати преговарања завршени разговори лидераРусије,Украјине,Француске иНемачке као и разговори Контакт групе који су резултирали усвајањем новог споразума под називомМинск 2, којим је предвиђен прекид ватре од15. фебруара.
14. фебруар — Напади на трибину о слободи говора и насинагогу уKопенхагену - по једна жртва, нападач убијен сутрадан.
14. фебруар — Потврђено да је "Исламска Држава" уЛибији убила 21 египатског радника, коптских хришћана, на шта ће египатско ваздухопловство одговорити ударима 16. 2..
14/15.фебруар — Званично ступа на снагу примирје уУкрајини, према договору изМинска (уз посредовање Немачке и Француске) - много кршења.
15.фебруар — Премијер СрбијеАлександар Вучић дошао је уЗагреб, где је присуствовао инаугурацији хрватске председницеКолинде Грабар Китаровић, а за хрватски јавни сервис изјавио је да очекује добру сарадњу са новом председницомХрватске.
18. фебруар — Грчки парламент изабрао јеПрокописа Павлопулоса за новог председникаГрчке.
- Новорусијски побуњенициушли у Дебаљцево, чиме су успоставили везу Доњецк-Луганск.
22. фебруар — Најмање три особе су погинуле а више од 10 је повређено у експлозији која се догодила током марша посвећеног годишњици збацивања бившег председникаВиктора Јануковича уХаркову.
27. фебруар —Борис Немцов, вођа руског опозиционог Покрета солидарности убијен је у центруМоскве.

Март

[уреди |уреди извор]

8. март —Земљотрес јачине 4,6 степени Рихтерове скале дана у 21.47 сати по локалном времену, епицентар у селуМрчићи (Косјерић).

8. март — Увече земљотрес северно одKосјерића, оштећено око 100 сеоских објеката.

9. март — У судару два хеликоптера на северуАргентине погинуло 10 особа, од којих су 8 били француски држављани. У несрећи су страдали пливачицаКамиј Мифа, боксерАлексис Вастен и једриличаркаФлоренс Арто.
12. март —Исланд повукао кандидатуру за пуноправно чланство уЕвропској унији.
13. март — У ширем рејонуаеродрома Сурчин срушио се војни хеликоптерМи-17 војске Србије. Погинуло је свих 7 путника и чланова посаде, међу њима и беба стара 5 дана.
13. март —Београд, поподне: двогодишња девојчица отета на улици, убрзо пронађена на ауто-путу, отмичари, француски држављани ухапшени.
14. март — Тропски циклон „Пам“ опустошио пацифичку државуВануату. Ветар достизао брзине и до 320 km/час.
17. март — Ванредни избори уИзраелу, највише гласова заЛикуд премијераНатањахуа.
18. март — УСрбији ухапшено осам особа поводоммасакра у Сребреници.
18. март — Терористички напад "Исламске Државе" у тунишком музеју Бардо, убијено 19 туриста и двојеТунишана.
18. март — Отварање новог седиштаЕвропске централне банке уФранкфурту окружено нередима, десетине рањених и стотине ухапшених.
20. март —Помрачење Сунца је било видљиво широм Европе, а тотално помрачење је било на подручју северније одФарских острва иСвалбарда.
- У нападима бомбаша-самоубица на две џамије уСани погинуло је више од 130 особа.
22. март —Новак Ђоковић освојио 50. титулу у каријери победивши ШвајцарцаРоџера Федерера у финалу Индијан Велса са 2-1.
24. март — Копилот авионаЕрбас А320 немачке компанијеЏерманвингс са 144 путника и 6 чланова посаде је намерно срушио авион уфранцуским Алпима.
25. март —Саудијска Арабија је почела ваздушне нападе нахутске милиције и њихове савезнике како су се они почели приближаватиАдену, привременом главном градуЈемена.
27. март — У 19.42.57UTC ракетомСојуз са космодромаБајконур лансирана трочлана посада каМеђународној свемирској станици. Посаду су чинилиГенадиј Падалка иМихаил Корнијенко из агенцијеРоскосмос иСкот Кели изНасе.

Април

[уреди |уреди извор]

2. април — У нападу припадникаАл Шабаба у студентском граду уГариси на североистокуКеније погинуло је најмање 147 људи.
13. април — Немачки књижевник и нобеловацГинтер Грас преминуо у 88. години живота.
ОснивањеСлободне Републике Либерланд.
15. април — Српски тенисерНовак Ђоковић проглашен за најбољег спортисту света на церемонији доделе Лауреус награде.
16. април — Одлуком СаветаМегатренд универзитета, а на основу писане сагласности Џона Незбита, Мегатренд универзитет променио је своје име у „Универзитет Џон Незбит”.
19. април — 28 особа је спашено са брода који је потонуо 96 km од либијске обале и на ком се налазило најмање 700 афричких избеглица.
21. април — 40 наоружаних особа које су носили униформе са ознакамаУЧК, заузело је око два часа ноћу караулу у селуГошинце, у општиниЛипково, потврдила је македонска полиција.
25. април — Уземљотресу магнитуде 7,9 степени који је погодиоНепал страдало преко две хиљаде људи (Земљотрес у Непалу 2015.).
26. април —Нурсултан Назарбајев пети пут изабран за ПредседникаКазахстана.
- Македонско министарство унутрашњих послова покренуло је велику полицијску операцију у близини границе са јужном српском покрајиномКосовом и Метохијом.
27. април — Узворничку полицијску станицу је око 19.10 упао наоружани припадниквехабијског покрета са пушком пумпарицом и пуцао у полицајце. У размени ватре један полицајац је убијен, двојица рањена, а нападач ликвидиран.

Maj

[уреди |уреди извор]

7. мај —Конзервативна партија осваја највећи број гласова напарламентарним изборима у Уједињеном Краљевству и први пут после 18 година добија већину у парламенту.
9. мај — У сукобима између македонске војске и терористичке албанске групе уКуманову погинуло 8 полицајаца, 37 их је рањено, а погинуло је 10 терориста.
- ОдржанаПарада победе у Москви 2015.
14. мај — Виши суд у Београду рехабилитовао је генералаДрагољуба Михаиловића и вратио му грађанска права која су му била одузета у политичко-идеолошком процесу комунистичког режима 1946. године.
21. мај —Киргистан постао 5. чланЕвроазијске економске уније.
23. мај —Ирска је постала прва држава на свету која је легализовалаистополне бракове на уставном референдуму.
- 23. мај — Шведски музичарМонс Селмерлев је победио наПесми Евровизије са песмомHeroes.
24. мај —Анджеј Дуда победио је тренутног председникаБроњислава Коморовског у другом кругу председничких избора уПољској.
27. мај — Премијер СрбијеАлександар Вучић у првој посетиАлбанији поводом окупљања премијера региона.

Јун

[уреди |уреди извор]

1. јун — Путнички брод са 450 особа преврнуо се на рециЈангце на југуКине.
3. јун — Дошло до нове ескалације сукоба у источној Украјини након жестоког окршаја украјинске војске и снага Доњецке народне републике у месту Маринка (предграђеДоњецка).
- Број пролазака избеглица саБлиског истока путем преко источногСредоземља прекоТурске иГрчке, порастао је за више од 500% од почетка години, а више од половине избеглица су билиСиријци, рекао је Фронтекс.
5. јун — ТерористиИсламске државе пореклом из БиХ и са Косова позвали су муслимане са подручја Балкана наџихад ихиџру (исељавање ради вере), а они који не могу да се боре у Босни, Србији…
6. јун — Представник администрације председника Украјине Андреј Лисенко, саопштио је новинарима да Украјина одустаје од Минског споразума.
- Украјинска војска из самоходних артиљеријских јединица и хаубица жестоко гранатирала Доњецк, причинивши велику материјалну штету и доста повређених цивила.
  - ФудбалериБарселоне освојили су титулу првака Европе победом надЈувентусом 3:1 (1:0) у финалуЛиге шампиона.
9. јун — У експлозијама у складишту нафте уКијеву неколико особа је погинуло, а на десетине повређено.
17. јун — УБеограду умроВластимир Ђуза Стојиљковић српски филмски и позоришни глумац.
20. јун — Репрезентација Србије освојила јеСветско првенство у фудбалу до 20. године победом над Бразилом 2-1.
25. јун — У топлотно таласу који је захватиоПакистан смртно је страдало више од хиљаду особа.
26. јун —Врховни суд САД је легализоваоистополне бракове на територији целе земље.
- У терористичком нападу на хотел утуниском градуСусу убијено 37 страних туриста, при чему је један нападач убијен, други ухапшен.
  - Усиријском градуКобани припадници Исламске државе ликвидирали су 146Арамејаца, а у Француској у фабрици гаса убијен један мушкарац.
28. јун —Женска кошаркашка репрезентација Србије освојила јеЕвропско првенство победом над Француском.

Јул

[уреди |уреди извор]

5. јул — ГрађаниГрчке су већином гласова на референдуму гласали против услова кредитирања који нудеЕвропска комисија,Европска централна банка иМеђународни монетарни фонд.
8. јул —Савет безбедности УН није усвојио резолуцију поводом20 годишњице злочина уСребреници, пошто јеРусија као стална чланица уложилавето.
- Премијерка НемачкеАнгела Меркел је дошла у посету Београду. ИспредПалате "Србија" јој је приређен свечани дочек, где је дочекао премијерАлександар Вучић.^[1]
9. јул —Народна скупштина Републике Србије је усвојила предлог посебног закона за утврђивање јавног интереса и посебних поступака експропријације и издавања грађевинске дозволе за пројекат „Београд на води“. Током дискусије, која је у појединим тренуцима попримила и оштар тон, опозициони парламентарци покушали су да укажу на то да је „Београд на води“ због којег се доноси специјални закон који, између осталог, подразумева одузимање земљишта није пројекат од јавног значаја.
11. јул — У Меморијалном центруПоточари данас је обележено 20 година одзлочина над муслиманским становништвом у Сребреници уз присуство великог броја грађана и страних делегација, међу којима је био и премијер СрбијеАлександар Вучић.
- Премијер Србије Александар Вучић нападнут је од стране окупљене муслиманске руље на уласку на гробље у Поточарима и задобио ударац каменом и песницом у леву страну главе.
  - У центруКуманова је активирана експлозивна направа која је причинила материјалну штету, али није било жртава ни повређених.
12. јул — Српски тенисерНовак Ђоковић одбранио је титулу наВимблдону, пошто је у великом финалу победио ШвајцарцаРоџера Федерера са 7:6 (7:1), 6:7 (10:12), 6:4, 6:3.
14. јул — СондаНови хоризонти је постала прва сонда која је пролетела близуПлутона.
18. јул — Теретни воз испао из шина код лесковачког селаГуберевац.
20. јул — Најмање 30 особа је погинуло, а око 100 људи је повређено у експлозији утурском граду Суручу, који се налази у близини границе саСиријом. Турски званичници сумњају да је реч о самоубилачком нападуИсламске државе.
22. јул — Чланови тројног председништваБосне и Херцеговине,Младен Иванић,Бакир Изетбеговић иДраган Човић посетили су Србију и састали се са српским премијером Александром Вучићем.
- У 21.02.44UTC ракетомСојуз са космодромаБајконур лансирана трочлана посада каМеђународној свемирској станици. Посаду су чинилиОлег Кононенко из агенцијеРоскосмос,Чел Линдгрен изНасе иКимија Јуј из агенцијеJAXA.
24. јул — Турска је отпочела ваздушне ударе на позиције милитаната Исламске државе и курдскеРадничке партије Курдистана на северу Сирије и Ирака, после самоубилачког напада у турском пограничном граду Суручу.
30. јул — Одлуком министарства грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, чији је министар билаЗорана Михајловић, држава је поклонила 2213 хектара земље на Златибору приватном предезећу. Процењена вредност земљишта је око 4 милијарде евра.

Август

[уреди |уреди извор]

6. август — Српска глумицаЂурђија Цветић преминула је у Београду после дуге и тешке болести у 73. години.
8. август —Ватерполо репрезентација Србије‎ освојила је златну медаљу наСП у Казању победом противХрватске 11:4.
12. август — Велика експлозија укинеском градуТјенцину усмртила је 145 људи, док је више стотина збринуто у болницама.
14. август — Подизањем америчке заставе уХавани након пуне 54 године отворена амбасадаСАД наКуби.
16. август — Индонежански цивилни авион ударио у планину на територији Папуе Нове Гвинеје, при чему је свих 54 путника смртно страдало.
17. август — Познати кантаутор и шансоњерАрсен Дедић преминуо је у Загребу у 78. години.
19. август —Радио телевизија "Студио Б" продата је на јавном надметању уАгенцији за приватизацију за 530 хиљада евра београдском предузећу "Максим Медиа", власника Радија "Хит ФМ" и регионалних радио станица ТДИ, Каролина и ЈАТ.
20. август — Премијер ГрчкеАлексис Ципрас поднео је оставку.
25. август — УБриселу постигнута четири споразума Србије и Косова, о Заједници српских општина, енергетици, телекомуникацијама имосту на Ибру.
26. август —Убиство Алисон Паркер и Адама Ворда.
27. август — УАустрији пронађена хладњача са лешевима преко 70 миграната; два чамца потонула поредЛибије, можда стотине мртвих.
27. август — После дуге и тешке болести, у 67. години у Ротердаму преминуо јеБорис Аранђеловић српски рок музичар и певач групеСмак.
- НаСамиту земаља Западног Балкана 2015. уБечу Србију је представљао премијерАлександар Вучић, који се том приликом састао са премијерком НемачеАнгелом Меркел.
28. август — Српска атлетичаркаИвана Шпановић освојила је бронзану медаљу на Светском првенству уПекингу уз национални рекорд.
29. август — Историчар и академикМилорад Екмечић преминуо је у Београду у 86. години живота.
31. август — Један припадникНационалне гарде Украјине је погинуо, а готово 100 повређено код зградеукрајинског парламента, током сукоба полицајаца и учесника митинга против измена Устава.

Септембар

[уреди |уреди извор]

2. септембар — У 04.37.42UTC ракетомСојуз са космодромаБајконур лансирана трочлана посада каМеђународној свемирској станици. Посаду су чинилиСергеј Волков изРоскосмоса, Ајдин Аимбетов из Казахтана иАндреас Могенсен изЕвропске свемирске агенције.
3. септембар — Главни одборСПС-а изабрао је за потпредседнике странкеБранка Ружића,Александра Антића,Славицу Ђукић Дејановић,Жарка Обрадовића иПредрага Марковића, а за почасног председника странкеМилутина Мркоњића, за председника извршног одбора изабрана јеДијана Вукомановић, а нови шеф посланичког клуба СПС-а јеЂорђе Милићевић. У Главни одбор су именованиНикола Шаиновић иБата Живојиновић, док је у председништво именованПетар Шкундрић.
6. септембар — 6 особа погинуло на релију у шпанској Ла Коруњи након што је један од аутомобила улетео у публику.
8. септембар — У бомбашком нападу на истоку Турске, у вилајетуИгдир, погинуло је 12 турских полицајаца.
9. септембар — КраљицаЕлизабета II је око 18.30 часова по српском времену постала најдуже владајући британски монарх у историји, престигавшиВикторију Хановерску.
11. септембар — Најмање 111 особа смртно је страдало када се грађевински кран срушио на Свету џамију у саудијском градуМека, при чему је и сама зграда џамије значајно оштећена.
13. септембар —Србин Новак Ђоковић освојио јеОтворено првенство САД у тенису победивши у финалу Роџера Федерера 3:1.
14. септембар — Бивши командантСрпске војске Крајине генералМиле Новаковић преминуо је у Бановцима, код Београда, у 65. години.
- Мађарска полиција затворила је поподне пружни пролазХоргош-Сегедин, код места Реска, на српско-мађарској граници, који су избеглице саБлиског истока најчешће користиле за прелазак у ту земљу.
16. септембар — УШид су током ноћи пристигле прве избеглице које су прекоХрватске промениле руту за одлазак у Западну Европу након што је Мађарска затворила границе.
- Избеглице са Блиског истока пробиле су нешто пре 15 сати ограду на граничном прелазу Хоргош 2 покушавајући да уђу у Мађарску. Око хиљаду миграната поново је пробило ограду око 17.30. Мађарска полиција бацала је сузавац и тукла новинареРТС-а. На границу су стигли и српски полицајци који треба да спрече даље сукобе.
20. септембар — Други пут заредом, а укупно четврти пут одржанапарада поноса у Београду заједно са првом транс парадом. Скупови су прошли без већих инцидената.
21. септембар — Хрватска је од поноћи затворила гранични прелазБатровци за теретни саобраћај, док се улаз теретних возила из те земље у Србију и даље одвија уз веће застоје. Премијер Србије Александар Вучић сазвао хитну седницу Владе због потеза Хрватске.
24. септембар — Најмање 1100 особа је погинуло и још 934 особе су повређене током стампеда токомхаџилука уСаудијској Арабији.
24. септембар — Србија је од поноћи увела контрамере Хрватској забранивши увоз робе из ове земље. Забрана се односи и на камионе и вагоне трећих држава који превозе хрватску робу. Хрватска забранила улазак возила са српским таблицама на њену територију.
25. септембар — Хрватска је у 17 сати одблокирала границу са Србијом и сва путничка и теретна возила пролазе без оптерећења. Исто је учинила и Србија неколико сати касније.
26. септембар —Демократска странка Србије иПокрет Двери организовали су протестни скуп у Београду са којег су затражили да се одустане од продајеТелекома Србије и „распродаје преосталих природних и привредних богатстава Србије“.
27. септембар — Премијер Србије Александар Вучић и представник "Игл хилса" Мухамед Алабар поставили су камен темељац за две стамбене куле, чиме је званично почела изградња пројектаБеоград на води, вредног 3,5 милијарди евра.
- Поводом почетка изградње "Београда на води", одвојено су одржани протести Иницијативе "Не давимо Београд" иДемократске странке заједно саНовом странком.
  - Испред зградеСкупштине Црне Горе уПодгорици, одржан је протест опозиционогДемократског фронта (ДФ), који ће се наставити, како су најавили организатори, све док се не испуне њихови захтеви, а то су формирање прелазне владе и организовање фер избора.
    - На парламентарним изборима уКаталонији већину места освојиле су странке које се залажу за независност тешпанске покрајине.
28. септембар — АгенцијаНАСА потврдила да се наМарсу токомлета јавља течна вода на површини.
30. септембар —Авиони Ваздушно-космичких снага Русије почели су да спроводе ваздушну операцију наношења прецизних удара по позицијама Исламске државе у Сирији.

Октобар

[уреди |уреди извор]

10. октобар — Најмање 86 људи је погинуло, а више од 126 је повређено у две експлозије у центруАнкаре код железничке станице.

17. октобар —Мађарска затворила за избјеглице зелену границу саХрватском, преусмеравају се каСловенији ("План Ц").
19. октобар — Победа либерала уKанади, нови премијер Џастин Трудеау.

22. октобар —Народна скупштина Републике Српске усвојила декларацију о геноцидуНДХ надСрбима,Јеврејима иРомима токомДругог светског рата.
24. октобар — Полиција употребила сузавац и шок бомбе приликом сукоба са демонстрантима у Подгорици током протеста опозиционог Демократског фронта. Демонстранти испред Скупштине бацали петарде и бакље.
25. октобар — У остацимасредњовековног града Рудника пронађен печат кнезаЛазара.
26. октобар —Светска здравствена организација уврстила сувомеснате производе и месне прерађевине на листу потенцијалноканцерогених.
- Земљотрес магнитуде 7,5 је погодиоАвганистан иПакистан, усмртивши најмање 280 особа и повредивши више од 800.
29. октобар — ВластиНР Кине након 36 година укинуле закон ополитици једног детета.
- У 86. години преминуо је кошаркашки тренерРанко Жеравица.
  - Бидија Деви Бандари је постала прва жена која је изабрана да буде председникНепала.
30. октобар — Најмање 56 особа је погинуло, а 180 повређено у експлозији и пожару у ноћном клубу „Колектив” изБукурешта.
31. октобар —Ербас А321 руске авио-компаније Когалимавија са 217 путника и 7 чланова посаде, срушио се наСинају непосредно по полетању изШарм ел Шеика.

Новембар

[уреди |уреди извор]

9. новембар — Генерална конференцијаУнеска одбацила је пријемКосова у ову организацију.
12. новембар — Најмање 37 особа је погинуло у два одвојена бомбашка напада уБејруту.
12. новембар — ОзлоглашениЏихадиста Џон убијен јеамеричким дроном усиријском градуРака.
13. новембар — Најмање 130 особа је убијено, а 352 рањеноу серији пуцњава и експлозија уПаризу. ПредседникФрансоа Оланд је затворио државне границе и прогласио ванредно стање на територији целеФранцуске.
16. новембар — На основу договора земаљаШенгена, Србија је обавештена да ће доћи до затварања граница Словеније, Аустрије, Хрватске и Македоније.
18. новембар — У терористичком нападу уСарајеву убијена два припадникаОружаних снага БиХ, док су три особе рањене.
19. новембар — У Београду преминула новинарка и глумицаДуња Ланго.
20. новембар — У терористичком нападу на хотел уБамаку, исламисти убили најмање 29 особа.
21. новембар — УБеограду физички нападнута Мирослава Миленовић, чланица Савета за борбу против корупције.
22. новембар — КонзервативацМаурисио Макри победио је у другом кругу председничких избора уАргентини.
- Новак Ђоковић је освојио рекордни четврти узастопни Мастерс куп и пети укупно, победивши Роџера Федерера у финалу са 2-0.
24. новембар —Турска је оборила руски војни авион јер је, како је саопштено, летелица повредила њен ваздушни простор на граници са Сиријом.
- Москва потврдила да је уСирији оборен руски хеликоптер и да је том приликом пилот погинуо.
28. новембар — Председник РусијеВладимир Путин одобрио је економске санкције против Турске као одговор на обарање руског авиона изнад Сирије.

Децембар

[уреди |уреди извор]

2. децембар — Најмање 14 особа је убијено, а 17 рањено у нападу на центар за особе са посебним потребама у Сан Бернардину у Калифорнији. Пуцњава и у болници у Хјустону, убијена једна особа. У потери за бегунцем у Денверу нападач убијен, полицајац рањен. Окршај и у Савани, жена убијена, троје рањено.
2. —4. децембар — УБеограду је почела дводневна Министарска конференцијаОЕБС.
3. децембар —Владимир Лазаревић, бившигенерал-пуковникВојске Југославије пуштен из Хашког трибунала након одслужења две трећине казне.
- Британски борбени авиони извели су прве нападе против Исламске државе у Сирији, само неколико сати пошто је парламент усвојио одлуку о покретању такве акције, саопштило јебританско Министарство одбране.
5. децембар — Нападач са мачетом повредио троје људи на станици метроа уЛондону, узвикујућиОво је за Сирију, пре него што га је полиција савладала.
8. децембар —Скупштина Србије је на предлогВладе Србије изгласала Закон о рударству и геолошким истраживањима, чиме је страним инвеститорима олакшан поступак добијања дозвола и истраживања руда у Србији.^[2]
12. децембар — На самиту COP21 уПаризу, представници 195 земаља усвојили су споразум о борби противглобалног загревања.
- Женама уСаудијској Арабији дозвољено је да први пут гласају на изборима.
15. децембар — У 11.03.09UTC ракетомСојуз са космодромаБајконур лансирана трочлана посада каМеђународној свемирској станици. Посаду су чинилиЈуриј Маленченко изРоскосмоса,Тимоти Копра изНасе иТимоти Пик изЕвропске свемирске агенције.
22. децембар — РНФалкон 9 v1.1FT, након лансирања 11 сателита у орбиту, успешно је приземљила први степен недалеко одлансирне рампе са које је полетела.

22. децембар — Полицијска акција "Рез" уСарајеву, ухапшено 11 особа доведених у везу са "Исламском Државом".
23. децембар — Мандатар нове хрватске владе је привредникТихомир Орешковић, кандидат Моста и Домољубне коалиције.
23. децембар — Уставни суд Kосова утврдио да принципи оЗаједници српских општина нису у потпуности усаглашени саУставом Kосова, али да би се могли ускладити законским актом Владе Kосова и статутом - Скупштина Kосова је наредних осам месеци у блокади, уз опозиционе протесте са сузавцем.

26. децембар — У акцији спроведеној по налогу министраМУП Србије Небојше Стефановића. ухапшено је 80 особа осумњичених да су наводно починили више кривичних дела 2004. године, углавном чланова и високих функционераДемократске странке. Ни за једног од ухапшених није доказана кривица, тако да се акција сматра политички мотивисаном.^[3]

Рођења

[уреди |уреди извор]

Главна категорија:Рођени 2015.

2. мај —Принцеза Шарлот од Кембриџа

Смрти

[уреди |уреди извор]

Главна категорија:Умрли 2015.

Јануар

[уреди |уреди извор]

1. јануар —Улрих Бек, немачки социолог (*1944)
6. јануар —Властимил Бубњик, чешки хокејаш и фудбалер (*1931)^[4]
7. јануар —Род Тејлор, аустралијски глумац (*1930)^[5]
9. јануар —Младен Марков, српски писац (*1934)^[6]
11. јануар:
- Анита Екберг, шведска глумица и модел (*1931)
- Јене Бузански, мађарски фудбалер и фудбалски тренер (*1925)^[7]
19. јануар —Предраг Симић, професор Факултета политичких наука (*1954)^[8]
21. јануар —Кемал Монтено, босанскохерцеговачки кантаутор, текстописац, композитор ишансоњер (*1948)^[9]
23. јануар —Абдулах од Саудијске Арабије, краљ Саудијске Арабије (*1924)^[10]
25. јануар:
- Павле Минчић, српски глумац (*1931)^[11]
- Демис Русос, грчки поп и рок певач (*1946)^[12]
27. јануар —Чарлс Хард Таунс, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (*1915)^[13]
31. јануар —Лизабет Скот, америчка глумица (*1922)^[14]

Фебруар

[уреди |уреди извор]

5. фебруар —Вал Логсдон Фич, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (*1923)^[15]
9. фебруар —Боба Стефановић, српски кантаутор, текстописац, композитор и шансоњер (*1946)^[16]
14. фебруар —Фрањо Михалић, југословенски атлетичар и тренер (*1920)^[17]
16. фебруар —Лорена Рохас, мексичка глумица и певачица (*1972)^[18]
21. фебруар —Холм Зундхаусен, немачки историчар (*1942)
27. фебруар:
- Борис Немцов, руски политичар (*1959)
- Ленард Нимој, амерички глумац и редитељ (*1931)^[19]
28. фебруар —Ентони Мејсон, амерички кошаркаш (*1966)

Март

[уреди |уреди извор]

1. март —Мирослав Миња Дедић, српски позоришни и телевизијски редитељ и професор ФДУ (*1921)^[20]
5. март —Влада Дивљан, српски рок музичар (*1958)^[21]
8. март —Сем Сајмон, амерички продуцент (*1955)^[22]
9. март:
- Камиј Мифа, француска пливачица (*1989)^[23]
- Фрај Ото, немачки архитекта и грађевински инжењер (*1925)
- Алексис Вастен, француски боксер (*1986)^[24]
- Флоренс Арто, француска једриличарка (*1957)
12. март —Тери Прачет, енглески писац (*1948)
23. март —Ли Гуангјао, сингапурски политичар (*1923)
26. март —Томас Транстремер, шведски писац, песник и преводилац, добитник Нобелове награде за књижевност (*1931)
28. март —Станимир Аврамовић, југословенски и српски глумац (*1924)^[25]

Април

[уреди |уреди извор]

1. април —Мисао Окава, најстарија жива особа на свету (*1898)^[26]
6. април —Гертруда Вивер, најстарија жива особа на свету (*1898)^[27]
13. април —Гинтер Грас, немачки књижевник (*1927)^[28]
20. април —Никола Калај, хрватски хемичар (*1942)^[29]
30. април —Бен Е. Кинг, амерички музичар (*1938)

Мај

[уреди |уреди извор]

2. мај —Маја Плисецка, руска примабалерина (*1925)^[30]
3. мај —Зоран Лаловић, српски рок музичар, продуцент и певач хеви метал групеКраљевски апартман (*1950)^[31]
9. мај —Кенан Еврен, турски генерал и политичар
14. мај —Б. Б. Кинг, амерички блуз певач, текстописац и гитариста (*1925)^[32]
18. мај —Рејмонд Гослинг, енглески физичар и молекуларни биолог (*1926)
23. мај —Џон Неш, амерички математичар, добитник Нобелове награде за економију (*1928)

Јун

[уреди |уреди извор]

1. јун:
- Владимир Фурдуј, српски рок музичар и бубњарКорни групе (*1943)^[33]
- Михајло Собољевски, учесникНародноослободилачке борбе,потпуковник ЈНА и један од најистакнутијих борацапољског порекла уНОР-у (*1923)
7. јун —Кристофер Ли, енглески глумац (*1922)^[34]
11. јун —Рон Муди, британски глумац, певач, композитор и писац (*1924)^[35]
15. јун —Жана Фриске, руска глумица и певачица (*1974)^[36]
17. јун:
- Сулејман Демирел, турски политичар
- Властимир Ђуза Стојиљковић, српски глумац (*1929)^[37]
20. јун —Естер Бранд, јужноафричка атлетичарка (*1922)^[38]
21. јун —Веијо Мери, фински писац (*1928)
26. јун —Јевгениј Примаков, некадашњиПремијер Русије (*1929)
29. јун —Јозеф Масопуст, чехословачки фудбалер (*1931)^[39]

Јул

[уреди |уреди извор]

3. јул —Горан Гогић, српски фудбалер (*1986)
5. јул —Јоичиро Намбу, амерички физичар јапанског порекла, добитник Нобелове награде за физику (*1921)^[40]
10. јул —Омар Шариф, либанско-египатски глумац (*1932)^[41]
13. јул —Илдико Шварценбергер, мађарски мачевалац (*1951)^[42]
17. јул —Жил Бјанки, француски возач Формуле 1 (*1989)
19. јул —Галина Прозуменшикова, совјетска пливачица (*1948)^[43]

Август

[уреди |уреди извор]

6. август —Ђурђија Цветић, српска глумица (*1942)^[44]
17. август —Арсен Дедић, кантаутор и шансоњер (*1938)^[45]
27. август —Борис Аранђеловић, српски рок музичар и певач групеСмак (*1948)^[46]
29. август —Милорад Екмечић, српски историчар и академик (*1928)^[47]
30. август —Вес Крејвен, филмски режисер, најпознатији похорор филмовима,Страва у Улици брестова иВрисак^[48]

Септембар

[уреди |уреди извор]

3. септембар —Чандра Бахадур Данги, најнижи човек у историји (*1939)
5. септембар —Mirko Vujković, српски спортски радник, свестрани спортиста, рукометаш, хокејаш и ватерполиста (*1943)
8. септембар —Мирослав Јосић Вишњић, српски књижевник (*1946)^[49]
14. септембар —Миле Новаковић, бивши командант и генералСрпске војске Крајине (*1950)

Октобар

[уреди |уреди извор]

1. октобар —Уснија Реџепова, српско-македонска певачица (*1946)^[50]
24. октобар —Морин О’Хара, ирска глумица (*1920)^[51]
29. октобар —Ранко Жеравица, српски и југословенски кошаркашки тренер (*1929)^[52]

Новембар

[уреди |уреди извор]

2. новембар —Петар Лаловић, српски филмски редитељ, сниматељ и сценариста (*1932)^[53]
6. новембар -Перо Перовић, најстарији грађанинЦрне Горе (*1909)
10. новембар —Хелмут Шмит, немачки политичар (*1918)
19. новембар —Дуња Ланго, ТВ водитељка и спикерка (*1941)^[54]
22. новембар —Ким Џунг-сам, јужнокорејски политичар (*1927)

Децембар

[уреди |уреди извор]

20. децембар —Блаже Алексоски, југословенски и македонски глумац (*1933)^[55]
21. децембар —Дејан Брђовић, српски одбојкаш (*1966)^[56]
27. децембар —Невенка Петрић, српска књижевница и учесница НОБ-а (*1927)
28. децембар —Леми Килмистер, енглески рок музичар (*1945)^[57]
31. децембар —Натали Кол, америчка кантауторка (*1950)^[58]
31. децембар —Вељко Губерина, српски адвокат (*1925)^[59]

Дани сећања

[уреди |уреди извор]

70. година победе над фашизмом

Нобелове награде

[уреди |уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]

^„Angela Merkel stiže u Beograd”.РТС (на језику: српски). Приступљено2025-09-25.
^„Ko su ključni ljudi u rudarskom biznisu u Srbiji | BIRN”.birn.rs (на језику: српски). Приступљено2025-09-03.
^Rse (2015-12-27).„Srbija: Uhapšeno 80 lica, za osam određeno policijsko zadržavanje”.Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено2025-09-08.
^„Vlastimil Bubník”.web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено03. 02. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Rod Taylor”.IMDb.
^NIN"}, {"id":275788,"id_news":946208,"name":"","surname":"Izvor: Tanjug.„Preminuo pisac Mladen Markov”.B92.net (на језику: српски).
^Strack-Zimmermann, Benjamin.„Jenő Buzánszky (Player)”.www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
^Симић, Предраг.„Преминуо професор и дипломата Предраг Симић”.Politika Online.
^„Preminuo Kemal Monteno”.B92.net (на језику: српски).
^„Abdullah of Saudi Arabia”.www.britannica.com (на језику: енглески). 19. 1. 2025.
^„Pavle Mincic”.IMDb.
^„Demis Roussos”.AllMusic (на језику: енглески).
^„Charles Hard Townes”.www.britannica.com (на језику: енглески). 23. 1. 2025.
^„Lizabeth Scott”.IMDb.
^„Val Logsdon Fitch”.www.britannica.com (на језику: енглески). 1. 2. 2025.
^„Boba Stefanovic”.IMDb.
^„Olympedia – Franjo Mihalić”.www.olympedia.org.
^„Lorena Rojas”.IMDb.
^„Leonard Nimoy”.IMDb.
^„Miroslav 'Minja' Dedic”.IMDb.
^„Vladimir Divljan”.IMDb.
^„Sam Simon”.IMDb.
^„Camille Muffat”.web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 03. 12. 2016. г. Приступљено03. 02. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Alexis Vastine - Biography”.IMDb.
^„Stanimir Avramovic”.IMDb.
^„Umrla Misao Okava”.B92.net (на језику: српски).
^„Umrla najstarija osoba na svetu”.B92.net (на језику: српски).
^„Preminuo nobelovac Ginter Gras”.B92.net (на језику: српски).
^enciklopedija, Hrvatska.„Kallay, Nikola”.Hrvatska enciklopedija (на језику: хрватски).
^Beta, Tanjug / (2. 5. 2015).„Preminula primabalerina Maja Pliseckaja”.Blic.rs (на језику: српски).
^„Преминуо певач групе „Краљевски апартман” Зоран Лаловић”.Politika Online.
^„B.B. King”.IMDb.
^„Преминуо Владимир Фурдуј Фурда”.Politika Online.
^„Christopher Lee”.IMDb.
^„Ron Moody”.IMDb.
^„Zhanna Friske”.IMDb.
^„Vlastimir 'Djuza' Stojiljkovic”.IMDb.
^„Esther Brand”.web.archive.org. 2. 12. 2016. Архивирано из оригинала 02. 12. 2016. г. Приступљено03. 02. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Josef Masopust - Player profile”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Yoichiro Nambu”.www.britannica.com (на језику: енглески). 14. 1. 2025.
^„Omar Sharif”.IMDb.
^„Ildikó Schwarczenberger”.web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 03. 12. 2016. г. Приступљено03. 02. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Halyna Prozumenshchykova”.web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 03. 12. 2016. г. Приступљено03. 02. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Djurdjija Cvetic”.IMDb.
^„Arsen Dedic”.IMDb.
^„Preminuo pjevač grupe Smak Boris Aranđelović”.www.index.hr (на језику: хрватски).
^„Ekmecic Milorad”.www.sanu.ac.rs.
^„Wes Craven”.IMDb.
^„Preminuo književnik Miroslav Josić Višnjić”.Blic.rs (на језику: српски). 8. 9. 2015.
^„Usnija Redzepova”.IMDb.
^„Maureen O'Hara”.IMDb.
^„Преминуо Ранко Жеравица”.NOVOSTI (на језику: српски).
^„Petar Lalovic”.IMDb.
^„Dunja Lango”.IMDb.
^„Blaze Aleksoski”.IMDb.
^„Olympedia – Dejan Brđović”.www.olympedia.org.
^„Lemmy”.IMDb.
^„Natalie Cole”.AllMusic (на језику: енглески).
^„Advokatska komora Srbije – PREMINUO ADVOKAT VELJKO GUBERINA” (на језику: српски).

п р у Датуми и месеци у години
Данас:20. фебруар 2026.
Јануар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Фебруар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.
Март	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Април	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Мај	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Јун	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Јул	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Август	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Септембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Октобар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Новембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Децембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Слично: 0. јануар 30. фебруар

Нормативна контрола: Државне	Чешка

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=2015&oldid=30769033”

Категорије:

Сакривене категорије:

[8]ページ先頭