Movatterモバイル変換

2014

С Википедије, слободне енциклопедије

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	1990-е 2000-е 2010-е 2020-е 2030-е
Године:	2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
2014 наВикимедијиној остави.

[[Датотека:\|312px]]

2014. је билапроста година.

Догађаји

[уреди |уреди извор]

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Јануар

[уреди |уреди извор]

1. јануар —Летонија увелаевро као своју валуту.
14. јануар — преминуо математичарМилутин Достанић.
15. јануар —Тонга је призналаКосово.^[1]
21. јануар — Уведено ванредно стање уБангкоку и околини где противници владе демонстрирају већ два месеца.
22. јануар — Почела мировна конференција „Женева 2“, након трогодишњегГрађанског рата у Сирији.

25. јануар —Александар Вучић поново изабран за председникаСрпске напредне странке, на ванредној страначкој скупштини.
25. јануар — Mинистар привреде уВлади Србије Саша Радуловић дао оставку "због неспровођења економских реформи".
27. јануар —Оливер Ивановић ухапшен у севернојМитровици због оптужбе за наводне ратне злочине.
27. јануар —Хашки трибунал осудио правоснажном пресудомВластимира Ђорђевића бившег начелника ресора јавне безбедности на 18 година затвора.
28. јануар —Украјински премијерМикола Азаров дао оставку, парламент укинуо антипротестне законе.
29. јануар —Председник Републике Србије,Томислав Николић, распустио парламент и расписао ванредне парламентарне изборе за16. март, након образложеног предлога Владе Србије.
30. јануар — Бивши председникДемократске странке и Републике Србије,Борис Тадић, напустио Демократску странку.

Фебруар

[уреди |уреди извор]

1. фебруар — Око хиљаду људи остало је завејано око 15 сати на аутопуту каСуботици кодФекетића. У отклањању застоја појавио се и први потпредседник владеАлександар Вучић са министрима одбране и саобраћаја. Он је пред камерама носио дете које наводно спасаве из снежне мећаве. Снимак је приказан у свим владиним информативним емисијама.^[2]
2. фебруар —Сијетл сихокси су освојили овогодишњиСупербоул победом надДенвер бронкосима 43:8.
4. фебруар — УТузли протести радника који су остали без посла послијеприватизације ескалирали у нереде у којима је повређено више стотина људи, демолиране државне институције, те који се шире по другим градовимаБосне и Херцеговине.
7. фебруар — Отворенезимске олимпијске игре уСочију.
- Велики протести широм градоваФедерације Босне и Херцеговине у којима је запаљена владаБиХ и архиве.
11. фебруар — При падуалжирског војног авионаЛокид C-130 Херкул погинуло је 77 особа.
18. фебруар — УКијеву дошло до великих сукоба између полиције и демонстраната у којима је упетребљено и ватрено оружје, што је довело до смрти 25 особа.
20. фебруар — У сукобима између полиције и демонстраната у Кијеву, који трају од 18. фебруара, погинуло је више од 80 особа.
21. фебруар — Након потписивања споразума између власти и опозиције,украјински парламент једногласно је изгласао повратак наустав из 2004. и усвојио закон којим се стварају предуслови за пуштање на слободуЈулије Тимошенко.
22. фебруар — У Кијеву извршен државни удар и прекршен споразум потписан дан раније између власти и опозиције након упада неколико десетина екстремних десничара у Врховну Раду приликом повлачења полиције, што је довело до свргавања са власти регуларно изабраног председникаВиктора Јануковича и постављање на то место новоизабраног председника скупштинеАлександра Турчинова који је расписао ванредне председничке изборе за25. мај
- Из затвора ослобођенаЈулија Тимошенко.
23. фебруар — Започели протести наКриму и про-РускомЈугоистоку Украјине против насилног рушења регуларних власти и председника у Кијеву и забране употребеРуског језика.
- Затворене зимске олимпијске игре у Сочију.
26. фебруар — На наредбу руског председникаВладимира ПутинаОружане снаге Русије започеле су војне вежбе на граници са Украјином.
- На Криму дошло до масовних нереда и заузимања државних институција.

27. фебруар — Изабрана нова украјинска влада на челу саАрсенијем Јацењуком.
- Кримске власти расписале референдум о самосталности за 25. мај који је после неколико дана померан на30. март и на крају је одлучен датум његовог одржавања16. март

Март

[уреди |уреди извор]

1. март — На захтевВладимира Путина,руски парламент одобрио је употребувојних снага на територијиУкрајине.
- Војници у униформама без ознака преузели су контролу над многим местима наКриму, што су поједини светски политички аналитичари протумачили као почетак новог Хладног рата између Русије и Запада.
5. март —Фудбалска репрезентација Србије савладала у пријатељској утакмици уДаблину репрезентацијуРепублике Ирске резултатом 2:1.
11. март — Кримски парламент је усвојио декларацију о независностиАутономне Републике Крим и градаСевастопоља.
16. март — Одржани ванредни избори заСкупштину Србије иСкупштину града Београда. ЛистаСрпске напредне странке освојила158 посланичких места на републичким изборима. Следе коалицијаСоцијалистичка партија Србије-Партија уједињених пензионера Србије-Јединствена Србија са44,Демократска странка19,Нова демократска странка18, и три листе националних мањина које су освојиле укупно11 посланичких места (Савез војвођанских Мађара-Иштван Пастор,СДА-Сулејман Угљанин, иПартија за демократско деловање-Риза Халими). На изборима за Скупштину Београда, листа СНС освојила62 одборничка места, листа ДС23, СПС16, иДемократска странка Србије9 одборника.
16. март –Референдум о статусу Крима 2014.
17. март — На основу резултата референдума одржаног дан раније, Крим прогласио припајањеРуској федерацији, на шта су САД и ЕУ одговориле увођењем првог пакета санкција Русији забраном појединим истакнутим политичким и пословним личностима путовање и боравак на њиховој територији.
17. март —НАСА је објавила откриће планетеКеплер-186f, прве екстрасоларне планете Земљине величине која кружи око своје звезде у зони погодној за живот.
18. март — Ухапшен одбегли нарко-босДарко Шарић, против кога је у Србији подигнута оптужница.
- Русија је званичноприпојила Крим
19. март — ОкончанаКримска криза.
- Војислав Коштуница поднео неопозиву оставку на функцију председникаДемократске странке Србије.
21. март —Европска унија иУкрајина потписале суспоразум о придруживању.
25. март — У 21.17.23UTC ракетомСојуз са космодромаБајконур лансирана трочлана посада каМеђународној свемирској станици. Посаду су чинилиАлександар Скворцов иОлег Артемјев из агенцијеРоскосмос иСтивен Свонсон изНасе.
28. март —Северноатлантски савет је изабраоЈенса Столтенберга за новоггенералног секретара НАТО пакта.

Април

[уреди |уреди извор]

1. април —Земљотрес у Икикеу 2014.
6. април — У Доњецку, Луганску и Харковупроруски демонстранти заузели зграде владе Украјине, а дан касније прогласили независне републике у тим областима што је у наредном периоду довело до ескалације сукоба иГрађанског рата на Истоку Украјине.
7. април —Народна република Доњецк иНародна република Харков прогласили независност од Украјине.
10. април — Грчка продала обавезнице за три милијарде евра, први пут после 4 године.
12. април — Након Доњецка и Луганска, проруски активисти су заузели владине зграде уСлавјанску иКраматорску.
13. април — Привремени председик Украјине Александар Турчинов наредио је да се на истоку Украјине покрене "антитерористичка операција". На конференцији за штампу свргути украјински председник Виктор Јанукович позвао је војску Украјине да не делује у Словјанску и рекао да је земља на ивици грађанског рата.
- Краматорск је седми град који је под контролом проруских демонстарната. Током јутра они су заузели два администартивна центра у том граду и болирају оближњи војни аеродром украјинске војске.
14. април — Проруске снаге имају под контролом владине зграде у девет градова на истоку Украјине. Привремени председник Украјине Александар Турчинов потписао је указ о почетку "специјалне антитерористичке акције".
15. април — Украјинска војска је започела војну акцију против проруских снага у Краматорску. Након краткотрајне борбе, у којима је према изјавама сведока било и жртава, специајлци и украјинска армија је повратила контролу над локалним аеродромом у Краматорску.
15. април — Припадници исламистичке организацијеБоко харам су отели више од 250 девојчица из средње школе унигеријском градуЧибок.
16. април — Шест оклопних транспортера ушло је у источни украјински град Славјанск, а на челу колоне је на првом возилу истакнута руска застава.
- ПроглашенаНародна република Одеса.
17. април — УЖеневи одржан је сусрет четворо министара иностраних послова РусијеСергеја Лаврова, Државног секретара САДЏона Керија, Врховног Представника Европске уније за иностране послове и политику безбедностиКетрин Ештон и Министра иностраних УкрајинеАндреја Дешчице. По завршетку састанка стране су дошле до следећих ставова разрешења ситуације у Украјини: "Све нелегалне оружане формације морају бити разоружане; нелегално заузете зграде враћене легитимним власницима; окупиране улице, тргови и друга јавна места у свим градовима Украјине ослобођени; мора бити извршена амнестија свих који су протестовали са изузетком оних, који су извршили тешке злочине".
18. април — У лавини наМонт Евересту погинуло 16 људи.
23. април — У наставку конститутивне седницеСкупштине Србије,Маја Гојковић (СНС) изабрана за председника парламента.
24. април —Синиша Мали (СНС) изабран за новог градоначелника Београда.
27. април — Изабрана новаВлада Републике Србије, коју су формиралиСрпска напредна странка, коалицијаСПС-ПУПС иЈС, на челу са лидером СНС-аАлександром Вучићем. Важније ресоре заузелиИвица Дачић — први потпредседник Владе и шеф дипломатије,Братислав Гашић — министар одбране,Никола Селаковић — министар правде,Лазар Крстић — министар финансија, каснијеДушан Вујовић — министар финансија и привреде.
- Луганска Народна Република прогласила независност од Украјине.
28. април — Потврђена пресудаЈанезу Јанши на две године затвора због афере Патриа.

Мај

[уреди |уреди извор]

2. мај — У сукобима уОдеси погинуло је најмање 48 особа када су непознате особе бацилеМолотовљеве коктеле на седиште проруских активиста.
- Уодрону земљишта уАвганистану погинуло је најмање 350 особа, а 2000 је нестало.
8. мај — Снагесиријске владе су заузеле градХомс наконтрогодишње опсаде и споразума o примирју са побуњеницима којим је омогућено њихово повлачење.
11. мај — На истокуУкрајине одржан референдум о статусуДонбаса.
13. мај — Подручје средње ијугоисточне Европе захватио јеЦиклон “Тамара”^[3] који је проузроковаонајвеће поплаве на подручјуБалканског полуострва у последњих 120 година, а највише уСрбији иБосни и Херцеговини. Простирао се на великој хоризонталној површини, вертикалне дебљине до 100 km кроз целутропосферу.
15. мај — у Босни и Херцеговини и Србији је проглашена ванредна ситуација збогпоплава изазваних обилним падавинама.
16. мај — На изборима у Индији убедљиву победу однела опозиционаИндијска народна партијаНарендра Мордија.
- Колубара иТамнава поплавиле градОбреновац, а наредних дана иСава, након чега је више од 35 људи изгубило живот, а десетине хиљада остало без домова и расељено у прихватне центре, највише уБеограду.
18. мај — Књижевник и бивши председникСРЈ Добрица Ћосић је преминуо у 93. години.
21. мај — Русија и Кина постигле 30-годишњи гасни споразум, вредности преко 400 милијарди долара.
21. мај —Доњецка народна република иЛуганска народна република потписали споразум о уједињењу уНоворусију.
24. мај — Проглашена републикаНоворусија чији су споразум о уједињењу три дана раније потписалеДоњецка и Луганска народна република.
22. —25. мај - Избори заЕвропски парламент.
25. мај — Председнички избори у Украјини победиоПетро Порошенко.
28. мај — Бивши генералАбдел Фатах ел Сиси победио великом већином на предсеничким изборима уЕгипту.
- У 19.57.41UTC ракетомСојуз са космодромаБајконур лансирана трочлана посада каМеђународној свемирској станици. Посаду су чинилиМаксим Сурајев изРоскосмоса,Грегори Вајзман изНасе иАлександар Герст изЕвропске свемирске агенције.
29. мај — Лидери Русије, Белорусије и Казахстана потписали су уговор о оснивањуЕвроазијске економске уније (који ступа на снагу 1. јануара 2015.)

Јун

[уреди |уреди извор]

3. јун —Хуан Карлос I од Шпаније абдицирао у корист синаФелипеа.
11. јун — Председник Владе СрбијеАлександар Вучић се састао са премијерком НемачкеАнгелом Меркел уБерлину.^[4]
12. јун —13. јул —Светско првенство у фудбалу 2014. (Бразил)
19, јун — Бившипремијер Велике Британије Тони Блер допутовао је уБеоград и разговарао са председником Владе СрбијеАлександром Вучићем у згради Владе Србије.

24. јун — Руски председникПутин у посетиБечу,Газпром потписао уговор оЈужном току са ОМВ-ом.
24. јун — Невреме са орканским ветром у неким местима Србије (Шопић кодЛазаревца).
27. јун —Агрокор купујеМеркатор - договор вредан 1,3 милијарде еура.
27. јун — Премијер СрбијеАлександар Вучић и инвеститор изУА Емирата представили пројекат "Београд на води".
27. јун — Источно партнерство: потписани споразуми о придруживањуУкрајине,Грузије иМолдавије
28. јун — СтогодишњицаСарајевског атентата обележена у Сарајеву и Вишеграду, отворен Андрићград.

Јул

[уреди |уреди извор]

1. јул — После пропалих дестодневних преговора о примирју наИстоку Украјине које је предложио украјински председникПетро Порошенко, Украјинска војска је покренула велику војну офанзиву наДоњецку иЛуганску Народну Републику које су се након државног удара уфебруару и насилне сменеВиктора Јануковича, на референдуму11. маја отцепиле од Украјине.
5. јул — Украјинска војска је преузела контролу надСлавјанском иКраматорском.
6. јул —Новак Ђоковић освојио Вимблдон и вратио се на прво место АТП листе.
7. јул — ГлумацБора Тодоровић преминуо је у 84. години живота.
8. јул —Израел је покренуоофанзиву наГазу након убиства израелских тинејџера недељу дана раније.
13. јул — ФиналеСветског првенства: Немачка - Аргентина 1:0.
17. јул — Оборен авионМХ17 изнад источне Украјине.
24. јул — АвионАХ5017 се срушио уМалију.
26. јул — УБајмоку убијена петнаестогодишњаТијана Јурић.

Август

[уреди |уреди извор]

1. август —ЕУ увела трећи степен санкција Русији.
7. август — Након хапшења убице, кодЧонопље пронађено телоТијане Јурић.
- Оружане снаге САД су започеле ваздушне ударе на положајеИсламске Државе уИраку.
- Трибунал за геноцид у Пном Пену осудио је на доживотни затвор двојицу званичника режимаЦрвених Kмера: бившег шефа државе Kије Сампана и Нуона Чеа, који је био десна рука озлоглашеног вође Црвених KмераПола Пота. Током владавине Црвених Kмера уKамбоџи је побијено 1,7 милиона људи.
9. август — УНигерији проглашено ванредно стање збогеболе.
11. август —Хјустонски НЛО инцидент 2014.
24. август — ВојскаДоњецке иЛуганске Народне Републике је покренула велику контра-офанзиву против Оружаних снага Украјине које су након пропалог десетодневног примирја1. јула покренуле војну офанзиву наДоњецк иЛуганск. Након огромних војних и територијалних губитака на страни Украјинских снага, други по величини град уДоњецкој Области Маријупољ се нашао под опсадом снагаДоњецке Народне Републике, што је довело до потписивања примирја о прекиду ватре уМинску 5. септембра.
26. август —Хамас иИзраел су уз посредовањеЕгипта пристали на дужи прекид ватре наконседмонедељног сукоба.

Септембар

[уреди |уреди извор]

5. септембар — Украјинска влада и проруски побуњеници су договорили примирје утренутном сукобу.
- Пет рудара је погинуло узеничком руднику мрког угља, након горског удара који је погодио јаму Распоточје.
7. септембар — Десило се највеће откриће у случају највећег серијског убицеЏека Трбосека. Откривен је ДНК на шалу жртвеКетрин Едоуз који припада једном од осумњичених,Арону Косминском.
8. септембар — Председник Владе СрбијеАлександар Вучић се састао са премијерком НемачкеАнгелом Меркел уБерлину на конференцији о Западном Балкану у оквируБерлинског процеса.^[5]
9. септембар — КодОстрва краља Вилијама пронађен је један од бродова из експедиције Џона Френклина, нестао1845.
9. септембар —Серена Вилијамс иМарин Чилић победници су Отвореног првенства САД.
11. септембар — Кевин Дурлаг, власник вероватно највишиг пса у историјиЗевса, изјавио је како је он умро3. септембра.
14. септембар — Мадрид, у финалу ФИБА Светског Купа у Шпанији САД је победила Србију резултатом 129 - 92 и тако по пети пут постале светски шампиони чиме су се изједначили са Југославијом по броју освојених Светских првенстава. Србија је освојила своје прво сребро од проглашења независности Црне Горе од Србије 2006. године.
16. септембар —Украјински парламент ратификовао јеСпоразум о придруживању ЕУ.
18. септембар —
- Премијер СрбијеАлександар Вучић објавио је план смањења пензија и плата у јавном сектору у износу од 10 посто.
- Одржан јеРеферендум о независности Шкотске. Већина Шкота (55%) гласало је против независности, а 45% гласало за независност.
- Група Албанаца у центруСкопља је прогласилаРепублику Илириду.
22. септембар —Оружане снаге САД и њене савезнице су започеле ваздушне ударе на положајеИсламске Државе уСирији.
25. септембар — У 20.25UTC ракетомСојуз са космодромаБајконур лансирана трочлана посада каМеђународној свемирској станици. Посаду су чинилиАлександар Самокутијаев иЈелена Серова изРоскосмоса иБари Вилмор изНасе.
26. септембар — УХонгконгу су избили протести против предложених промена изборних закона које је најавилакинеска влада.
28. септембар — У Београду одржанатрећа парада поноса у Београду без већих инцидената.
- Брат премијера СрбијеАлександра Вучића Андреј, брутално је претучен од стране припадника жандармерије токомПараде поноса.

Октобар

[уреди |уреди извор]

12. октобар — ОдржаниОпшти избори у Босни и Херцеговини.
14. октобар — На фудбалској утакмициСрбија - Албанија дошло је до великог инцидента када је са непознате локације пуштен дрон који је наСтадион Партизана улетео са заставомВелике Албаније, што је изазвало нереде. (ВидиːИнцидент са дроном на Стадиону Партизана)^[6]
16. октобар – ОдржанаВојна парада у Београду 2014.
- ПредседникРуске Федерације Владимир Путин посетио јеСрбију што је изазвало велику пажњу светских медија.
20. октобар — УСава-центру обележена седамдесетогодишњицаослобођења Београда премијерним приказивањем мјузиклаПрича о чвргама и небу у режијиДрагана Бјелогрлића.
26. октобар — УУкрајини одржани ванредни парламентарни избори.
27. октобар —Народна скупштина Републике Србије донела је Закон о привременом уређивању начина исплате пензија којим су плате и пензије грађана Србије умањене за 10%, уз велико противљење демократске опозиције.
28. октобар — Албанска група која себе назива „Ослободилачка национална армија“ извела је ракетни напад на зграду ВладеРепублике Македоније.
29. октобар — РакетаАнтарес која је носила беспилотну сондуСигнус CRS-3 доМеђународне свемирске станице је експлодирала приликом лансирања.
31. октобар — ПредседникБуркине Фасо Блез Компаоре је поднео оставку после насилних протеста.

Новембар

[уреди |уреди извор]

1. новембар — Самозвана “Гарда Републике Илириде” саопштила је да је почела са патролирањем свуда где живиалбанско становништво на територијиРепублике Македоније и да албанска територија неће бити остављена без обезбеђења.
2. новембар — У областимаДоњецка иЛуганска у источној Украјини које су се умају на референдуму одвојиле од Украјине, одржани су паралелни парламентарни и председнички избори, седам дана од ванредних парламентарних избора које је одржала прозападна украјинска влада.
- У Москви је у 89. години преминуо некадашњи генерал армијеЈНА Вељко Кадијевић.
3. новембар — Отворен је Светски трговински центар 1 највиша зграда на западној хемисфери, висока 541 метар.
4. новембар — На међуизборима уСАД Републиканска странка је освојила већину уСенату и увећала број представника уПредставничком дому.
6. новембар —Хашки трибунал привремено ослободиоВојислава Шешеља због лечења у Србији.
9. новембар — Српски позоришни, филмски и телевизијски глумацНикола Симић преминуо у Београду у 80. години живота.
10. новембар — После 68. година, албански премијерЕди Рама је први званичник те земље који је посетио Србију. Приликом његовог говора на коференцији за новинаре уПалати Србије, дошло је до политичког скандала када је поручиосрпским властима да признајуРепублику Косово као реалност на шта је српски премијерАлександар Вучић реаговао бурно и то назвао злонамерном провокацијом.
11. новембар — Албански премијер Еди Рама, посетио јеМедвеђу са већински албанским становништвом дочекан овацијама.
12. новембар — Хашки оптуженик и лидерСрпске радикалне странке Војислав Шешељ вратио се уСрбију, после скоро 12 година проведених у притвору уХагу.
Сонда ФилеЕвропске свемирске агенције се успешно спустила на комету67П/Чурјумов-Герасименко.
15. новембар — Српска радикална странка уз подршкудесничарских организација одржала је пред 20 хиљада људи митинг наТргу републике у Београду обележивши повратак лидера Војислава Шешеља из Трибунала у Хагу.
16. новембар —Српскитеатролог икњижевникЈован Ћирилов преминуо у Београду у 83. години живота.
- Клаус Јоханис изабран за новог председникаРумуније.
18. новембар —Демократска странка Србије иПокрет Двери формирали су опозиционипатриотски блок, који се противи уласку Србије уЕУ иНАТО, а залаже за економски патриотизам, интензивирање сарадње саРусијом и одбрануУстава Србије.
18. до20. новембар — Делегација Министарства одбране Србије учествовала је у раду 106. састанка Главне групеНАТО комитета за кодификацију ~AC/135~ који је одржан у НATO Агенцији за подршку ~ (NSPA)~ од , уЛуксембургу. На састанку је потписан сертификат ~(Tier 2) ~о пуној оспособљености Републике Србије у НATO кодификационом систему за послове кодификације наоружања и војне опреме.^[7]
23. новембар — У 21.01.14UTC ракетомСојуз са космодромаБајконур лансирана трочлана посада каМеђународној свемирској станици. Посаду су чинилиАнтон Шкаплеров изРоскосмоса,Тери Вертс изНасе иСаманта Кристофорети из агенцијеЕса.
24. новембар — У градуФергусон уМисурију избили су немири након што је порота ослободила полицајца који је усмртио ненаоружаног осумњиченог.

Децембар

[уреди |уреди извор]

1. децембар — ПредседникРусије,Владимир Путин, објавио је повлачење из пројектаЈужни ток, те да ће се уместо тога градити сличан гасовод премаТурској.

9. децембар —Међународни олимпијски комитет примиоКосово у пуноправно чланство.

9. децембар —Иса Мустафа (ДСK) нови премијерKосова (до 2017), два министарска места добија коалициони партнерСрпска листа.
12. децембар — После 23 године обновљени летовиБеоград-Загреб.
12. децембар — Отворена је средња путања кинеског Пројекта преноса воде север-југ, од вештачког језера Дањиангкоу на реци Хан до предграђаПекинга.
16. децембар —Талибани напали војну школу уПешавару, убијених 141, од чега 132 деце.
16. децембар — Руска централна банка подигла каматну стопу са 10,5 на 17% услед великог падарубље. Цена нафте (лондонски Брент) пала испод $60.
16. децембар — УБеограду одржан Трећи самит Kине и 16 земаља централне и источне Европе, између осталог изложен план брзе пругеАтина-Будимпешта.
17. децембар — ОдносиKубе иСједињених Држава: председник САДБарак Обама најавио нормализацију дипломатских односа са Kубом и релаксацију путних и финансијских ограничења.
17. децембар — Премијери Србије и КинеАлександар Вучић иЛи Кећанг свечано су отворилиПупинов мост који повезујеЗемун иБорчу наДунаву.
19. децембар —Kурди извештавају да су деблокирали Синџарску планину на којој се од августа налазе избеглице, углавномЈазиди.
21. децембар —Беџи Каид Есебси изабран за председникаТуниса на првим демократским изборима.
22. децембар — Свечани почетак градње Никарагванског канала - предвиђено да га кинеска фирма ХKНД Гроуп изгради за 5 година и 50 милијарди долара (судбина канала у 2018. још увек нејасна).
28. децембар —
- НАТО је званично окончаотринаестогодишње борбене операције Међународних снага за безбедносну помоћ уАвганистану.
- Одржана јеПарада поноса у Београду под слоганом „Понос за све“. У шетњи је учествовало око 1.200 људи. Око 7.000 полицајаца у опреми обетбеђивали су скуп, хеликоптериМУП-а који су надлетали центар града,коњица,оклопни транспортери, водени топови,„Хамери“ и припадници елитних специјалних јединица.

Рођења

[уреди |уреди извор]

Главна категорија:Рођени 2014.

20. фебруар —Принцеза Леонора, војвоткиња од Готланда^[8]

Смрти

[уреди |уреди извор]

Главна категорија:Умрли 2014.

Јануар

[уреди |уреди извор]

5. јануар —Еузебио да Силва Фереира, најбољи португалски фудбалер свих времена (*1942)^[9]
7. јануар —Ран Ран Шо, продуцент и предузетник из Хонгконга (*1907)
8. јануар —Мирослав Јовановић, српски историчар (*1962)
10. јануар —Сем Бернс, Американац који је боловао од прогерије (*1996)
11. јануар —Аријел Шарон, бивши премијер Израела (*1928)
14. јануар —Милутин Достанић, српски математичар (*1958)
16. јануар —Хиро Онода, бивши официр јапанске обавјештајне службе (*1922)
17. јануар —Бранислав Митић, сценариста и режисер (*1942)
19. јануар —Мирослав Микеревић, војник и одликовани борац Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату (*1965)
20. јануар —Клаудио Абадо, италијански диригент (*1933)^[10]
24. јануар —Паула Путанов, српска хемичарка, професор универзитета и академик САНУ (*1925)^[11]

Фебруар

[уреди |уреди извор]

1. фебруар:
- Максимилијан Шел, аустријско—швајцарски глумац (*1930)^[12]
- Луис Арагонес, шпански фудбалер и фудбалски тренер (*1938)^[13]
2. фебруар —Филип Симор Хофман, амерички глумац (*1967)^[14]
10. фебруар:
- Олга Јеврић, српска вајарка, редовни члан САНУ (*1922)^[15]
- Ширли Темпл, америчка глумица и дипломата (*1928)^[16]
21. фебруар —Ђоко Росић, бугарски глумац српског порекла (*1932)^[17]
23. фебруар —Алиса Херз-Сомер, енглеска пијанисткиња, задња особа која је преживелахолокауст (*1903)
25. фебруар —Пако де Лусија, шпански фламенко композитор, гитариста и продуцент (*1947)^[18]
Фебруар —Александар Луковић Лукијан, српски сликар и графичар (*1924)

Март

[уреди |уреди извор]

5. март —Витко Златковић, српски правник, судија и књижевник (*1929)
14. март —Гашо Кнежевић, српски правник и политичар, министар просвете у Влади Републике Србије од јануара2001. до марта2004. год. (*1953)^[19]
15. март —Момчило Дугалић, генерал-потпуковник и народни херој Југославије (*1918)
18. март —Душан Почек, српски глумац (*1932)^[20]
21. март —Ненад В. Петровић, српски књижевник и емигрант (*1925)
23. март —Радослав Лале Миленковић, српски сликар (*1926)
31. март —Френки Наклс, амерички ди-џеј и продуцент електронске музике, пионир хаус музике (*1955)^[21]

Април

[уреди |уреди извор]

1. април —Алида ван дер Анкер-Дуденс, холандска кајакашица (*1922)^[22]
6. април:
- Тамара Милетић, српска глумица (*1932)^[23]
- Мики Руни, амерички глумац и забављач (*1920)^[24]
8. април:
- Карлхајнц Дешнер, немачки приповедач, књижевни критичар, есејиста, историчар филозофије и историчар идеја (*1924)^[25]
- Северин Франић, српски и југословенски филмски критичар (*1952)
9. април —Светлана Велмар-Јанковић, српска књижевница и академик (*1933)^[26]
17. април —Габријел Гарсија Маркес, колумбијски књижевник и добитник нобелове награде за књижевност (*1927)
18. април:
- Мирко Ђорђевић, српски професор књижевности, књижевник, преводилац и публициста (*1938)^[27]
- Нађа Ножарова, бугарска певачица и глумица (*1916)
22. април —Јован Кркобабић, српски политичар (*1930)^[28]
23. април —Јозо Аоки, јапански фудбалер (*1929)^[29]
25. април —Тито Виланова, шпански фудбалер и фудбалски тренер (*1968)^[30]
27. април —Вујадин Бошков, српски фудбалер и фудбалски тренер (*1931)^[31]
29. април —Боб Хоскинс, британски глумац (*1942)^[32]

Мај

[уреди |уреди извор]

3. мај:
- Гари Бекер, амерички економиста (*1930)
- Смиљко Ашпергер, хрватски хемичар, педагог и академик (*1921)
5. мај:
- Радован Бранков, српски новинар (*1939)^[33]
- Тимоти Џон Бајфорд, српски редитељ енглеског порекла (*1941)^[34]
18. мај —Добрица Ћосић, српски књижевник, академик и некадашњи председникСРЈ (*1921)^[35]
28. мај —Маја Анџелоу, афроамеричка књижевница, плесачица, глумица, певачица и активисткиња (*1928)^[36]

Јун

[уреди |уреди извор]

7. јун —Фернандао, бразилски фудбалер (*1978)
8. јун —Александер Имич, амерички доктор психологије, хемичар и најстарији мушкарац на свету (*1903)
10. јун —Ури Авнер, израелски шахиста (*1941)
19. јун —Миша Блам, српски џез музичар, контрабасиста, композитор, џез публициста, аранжер и музички педагог (*1947)

Јул

[уреди |уреди извор]

1. јул —Александар Хрњаковић, српски глумац (*1942)^[37]
7. јул:
- Едуард Шеварнадзе, некадашњи министар спољних послова СССР и бивши председник Грузије (*1928)
- Бора Тодоровић, српски филмски и позоришни глумац (*1929)^[38]
- Алфредо ди Стефано, некадашњи аргентински и шпански фудбалер и фудбалски тренер (*1926)
19. јул:
- Џејмс Гарнер, амерички глумац (*1928)^[39]
- Петар Никезић, српски и југословенски фудбалер (*1950)^[40]
26. јул —Тијана Јурић, петнаестогодишњакиња убијена у ноћи између 26. и 27. јула (*1999)
27. јул —Кијозан Јошу Сасаки, јапански зен наставник (*1907)
28. јул —Жељко Ђурђић, српски рукометаш (*1962)
31. јул —Ивана Подрашчић, убијена четрнаестогодишњакиња (*2000)

Август

[уреди |уреди извор]

11. август:
- Владимир Беара, бивши југословенски фудбалер (голман) (*1928)^[41]
- Робин Вилијамс, амерички глумац и стендап комичар (*1951)^[42]
12. август —Лорен Бакол, америчка филмска, позоришна и телевизијска глумица (*1924)^[43]
15. август —Светислав Антић, српски доктор ветерине (*1921)
17. август —Миодраг Павловић, српски књижевник, песник, есејиста и академик (*1928)^[44]
19. август:
- Предраг Палавестра, српски књижевник, историчар књижевности и академик (*1930)^[45]
- Џејмс Фолеј, амерички фоторепортер убијен у Сирији (*1973)
20. август —Сава Стојков, српски сликар (*1925)
22. август —Емануел Кријарас, грчки лексикограф и филолог (*1906)
24. август:
- Леонид Стадник, највиши човек на свету (*1970)
- Ричард Атенборо, енглески глумац, режисер и продуцент (*1923)^[46]
26. август —Самуел Садела, нигеријски свештеник, можда и најстарији мушкарац на свету (*1900)
28. август —Иван Иванчић, југословенски атлетски репрезентативац у бацању кугле, хрватски атлетски тренер (*1937)^[47]
30. август —Игор Декраен, италијански бициклиста. (*1996)

Септембар

[уреди |уреди извор]

1. септембар —Дејвид Андерли, амерички музички продуцент (*1937)
2. септембар —Стивен Џоел Сотлоф, амерички новинар убијен у Сирији (*1983)
3. септембар —Го Еун-би, јужнокорејска певачица (*1992)
5. септембар —Сајмон Бетл, америчка глумица и певачица (*1989)^[48]
8. септембар:
- Џералд Вилсон, амерички џез трубач, композитор и едукатор (*1918)^[49]
- Џорџ Зуверинк, амерички играч бејзбола (*1924)
12. септембар —Салах ел Махди, туниски музиколог, диригент, флаутиста, музички критичар и судија (*1925)
13. септембар —Милан Галић, југословенски фудбалер (*1938)^[50]
15. септембар —Јуџин Ирвинг Гордон, амерички физичар (*1930)
17. септембар —Вук Бојовић, српски вајар и телевизијски водитељ, дугогодишњи директор београдског ЗОО врта (*1940)^[51]
20. септембар —Пино Серами, белгијски бициклиста. (*1922)
23. септембар:
- Предраг Лазаревић, српски књижевник, књижевни теоретичар и критичар, чланСената Републике Српске (*1929)
- Анатолиј Ејрамџан, руско-јерменски филмски режисер, продуцент и писац (*1937)
25. септембар —Сулејман Тихић, бошњачки политичар из Босне и Херцеговине, некадашњи члан Председништва БиХ (*1951)
27. септембар —Габи Агион, француска модна дизајнерка (*1921)
28. септембар —Љубица Ковић, српска глумица (*1923)^[52]

Октобар

[уреди |уреди извор]

9. октобар:
- Борис Бузанчић, хрватски глумац (*1929)^[53]
- Ана Карић, хрватска глумица (*1941)^[54]
14. октобар —Воја Чолановић, српски писац (*1922)^[55]
17. октобар —Даисуке Оку, јапански фудбалер (*1976)^[56]
21. октобар —Марија Црнобори, југословенска глумица (*1918)^[57]
24. октобар —Милијан Неоричић, југословенски економиста (*1922)
25. октобар —Џек Брус, шкотски музичар (*1943)^[58]

Новембар

[уреди |уреди извор]

2. новембар —Вељко Кадијевић, генерал армије и последњи начелник Генералштаба ЈНА у СФРЈ (*1925)
3. новембар –Миљенко Дерета, српски редитељ и сценариста, активиста невладиног сектора (*1950)^[59]
9. новембар —Никола Симић, српски глумац (*1934)^[60]
10. новембар —Зоран Чалић, српски редитељ (*1931)
16. новембар —Јован Ћирилов, српски театролог (*1931)^[61]
21. новембар —Марко Ивковић, навијач Црвене звезде који је трагично изгубио живот у Истанбулу, уочи утакмице кошаркашке Евролиге (*1989)
24. новембар —Виктор Тихонов, руски и совјетски хокејаш и хокејашки тренер (*1930)

Децембар

[уреди |уреди извор]

1. децембар —Ацо Петровић, српски кошаркашки тренер (*1959)
9. децембар —Благоје Пауновић, српски фудбалер (*1947)^[62]
16. децембар —Братислав Љубишић, српски ликовни критичар и драматург (*1942)
18. децембар —Анте Жанетић, југословенски фудбалер (*1936)^[63]
22. децембар —Џо Кокер, британски рок и блуз певач (*1944)^[64]

Нобелове награде

[уреди |уреди извор]

Референце

[уреди |уреди извор]

^Marcato, Carla,Morfologia verbale nelle parlate alto-italiane: una nota sul liventino, DE GRUYTER, Приступљено2025-10-03
^„Vučić bez kape krenuo da spasava decu”.GradSubotica (на језику: српски). 2014-02-01. Приступљено2025-10-08.
^Blic Online | Ode "Tamara"!
^„Vučićev intervju za nemački tabloid Bild – DW – 13. 6. 2014.”.dw.com (на језику: српски). Приступљено2025-09-25.
^„15 SASTANAKA ZA SEDAM GODINA Vučić se sa Merkelovom sretao najčešće u Berlinu, ali to nisu bili njihovi jedini kontakti - Blic”.Blic.rs (на језику: српски). 2021-09-13. Приступљено2025-09-25.
^Морина: Како сам бежао после пуштања дрона („Политика“, 15. јул 2015)
^„Србија добила сертификат о кодификацији”.Министарство одбране Републике Србије. 2014-11-20. Архивирано изоригинала 2014-11-20. г. Приступљено2025-09-18.
^„Princess Madeleine and Mr Christopher O’Neill have had a daughter - Sveriges Kungahus”.web.archive.org. 12. 8. 2017. Архивирано изоригинала 12. 08. 2017. г. Приступљено03. 02. 2025.
^„Eusébio”.IMDb.
^„Claudio Abbado”.www.britannica.com (на језику: енглески). 16. 1. 2025.
^„Паула ПУТАНОВ”.web.archive.org. 24. 9. 2015. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено03. 02. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Maximilian Schell”.IMDb.
^„Luis Aragonés - Player profile”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Philip Seymour Hoffman”.IMDb.
^„Олга ЈЕВРИЋ”.web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено03. 02. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Shirley Temple”.IMDb.
^„Djoko Rosic”.IMDb.
^„Paco de Lucía Songs”.AllMusic (на језику: енглески).
^„Preminuo Gašo Knežević”.Blic.rs (на језику: српски). 14. 3. 2014.
^„Dusan Pocek”.IMDb.
^„Frankie Knuckles”.IMDb.
^„Lida van der Anker-Doedens”.web.archive.org. 4. 12. 2016. Архивирано из оригинала 30. 01. 2012. г. Приступљено03. 02. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Tamara Miletic”.IMDb.
^„Mickey Rooney”.IMDb.
^„Desner Karlhajnc”.www.sanu.ac.rs.
^„Svetlana Velmar Jankovic”.IMDb.
^„Preminuo Mirko Đorđević”.Blic.rs (на језику: српски). 18. 4. 2014.
^Jevtić, Ž (22. 4. 2014).„Preminuo Jovan Krkobabić”.Blic.rs (на језику: српски).
^Strack-Zimmermann, Benjamin.„Yōzō Aoki (Player)”.www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
^„Vilanova”.www.bdfutbol.com.
^„Olympedia – Vujadin Boškov”.www.olympedia.org.
^„Bob Hoskins”.IMDb.
^„Преминуо новинар Радован Бранков”.РТС (на језику: српски).
^„Timothy John Byford”.IMDb.
^„Добрица ЋОСИЋ”.archive.ph. 22. 5. 2014. Архивирано из оригинала 22. 05. 2014. г. Приступљено15. 02. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Maya Angelou”.IMDb.
^„Aleksandar Hrnjakovic”.IMDb.
^„Bora Todorovic”.IMDb.
^„James Garner”.IMDb.
^„Nikezić Petar”.reprezentacija.rs. 18. 7. 2014.
^„Olympedia – Vladimir Beara”.www.olympedia.org.
^„Robin Williams”.IMDb.
^„Lauren Bacall”.IMDb.
^„Миодраг ПАВЛОВИЋ”.web.archive.org. 22. 12. 2015. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено03. 02. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Предраг ПАЛАВЕСТРА”.web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено03. 02. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Richard Attenborough”.IMDb.
^„Olympedia – Ivan Ivančić”.www.olympedia.org.
^„Simone Battle”.IMDb.
^„Gerald Wilson”.AllMusic (на језику: енглески).
^„Olympedia – Milan Galić”.www.olympedia.org.
^„Vukosav Vuk Bojović”.Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 21. 11. 2021.
^„Ljubica Kovic”.IMDb.
^„Boris Buzancic”.IMDb.
^„Ana Karic”.IMDb.
^„Preminuo Voja Čolanović”.Blic.rs (на језику: српски). 14. 10. 2014.
^Strack-Zimmermann, Benjamin.„Daisuke Oku (Player)”.www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
^„Marija Crnobori”.IMDb.
^„Jack Bruce”.AllMusic (на језику: енглески).
^„Miljenko Dereta”.IMDb.
^„Nikola Simic”.IMDb.
^„Jovan Cirilov”.IMDb.
^„Paunović Blagoje”.reprezentacija.rs. 8. 12. 2014.
^„Olympedia – Ante Žanetić”.www.olympedia.org.
^„Joe Cocker”.IMDb.

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]

п р у Датуми и месеци у години
Данас:13. новембар 2025.
Јануар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Фебруар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.
Март	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Април	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Мај	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Јун	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Јул	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Август	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Септембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Октобар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Новембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Децембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Слично: 0. јануар 30. фебруар

Нормативна контрола: Државне	Израел Сједињене Државе Чешка

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=2014&oldid=30527966”

Категорије:

Сакривене категорије:

[8]ページ先頭