Movatterモバイル変換

1991

С Википедије, слободне енциклопедије

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1970-е 1980-е 1990-е 2000-е 2010-е
Године:	1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994
1991 наВикимедијиној остави.
[[Датотека:\|312px]]

1991. је билапроста година.

Догађаји

[уреди |уреди извор]

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

Јануар

[уреди |уреди извор]

5. јануар —Грузијске трупе су напалеЦхинвали, чиме је почеоЈужноосетијски рат из 1991–1992.
8. јануар — Откривен упад власти Србије у југословенски монетарни систем, када се сазнало да је изНародне банке Југославије директно узела 18 милијарди и 243 милиона динара (1,4 милијарде долара) из примарне емисије.
9. јануар — ПредседништвоСФРЈ усвојило Наредбу којом изричито наређује расформирање свих нелегалних оружаних састава на територији Југославије.
13. јануар — Совјетски војници су напали присталице независностиЛитваније код ТВ торња уВилњусу, усмртивши 14 особа.
16. јануар — САД и западни савезници почели суоперацију Пустињска олуја масовним ваздушним ударима по војним и индустријским циљевима уИраку иКувајту, 19 часова после истека ултиматума Уједињених нација.
17. јануар —Ирак је лансирао 8 ракетаскад наИзраел као одмазду за почетак Заливског рата, иако Израел није учествовао у њему.
25. јануар — Скупштина (Собрање)СР Македоније, једне од републикаСФР Југославије усвојила је декларацију о независности и платформу за преговоре о будућности Југославије.

Фебруар

[уреди |уреди извор]

1. фебруар — Земљотрес који је погодио погранична подручјаАвганистана иПакистана усмртио је више од 1.200 људи.
9. фебруар — На референдуму уЛитванији, из којег су искључени грађани руске националности, више од 90% бирача гласало је за отцепљење одСССР-а.
13. фебруар —Америчко ратно ваздухопловство је бацило две ласерски вођене паметне бомбе на склониште уБагдаду, усмртивши најмање 408 цивила.

20. фебруар — Усвајањем амандмана 99 на Устав, којим јеРепублика Словенија дефинисана као независна држава, словеначки парламент покренуо је иницијативу за отцепљење Словеније одСФРЈ.
22. фебруар —Хрватски парламент усвојио је Резолуцију о раздруживању одСФРЈ и Резолуцију о заштити уставног поретка Републике Хрватске.
23. фебруар —Војним пучем уТајланду свргнута је влада Чатичаија Чунавана, а власт је преузела војна хунта.

23. фебруар — ОснованаСрпска радикална странка.
25. фебруар —Ирачка ракетаскад је погодила, уЗаливском рату, касарну америчких маринаца кодсаудијског градаДахран, при чему је погинуло 28 војника, а већи број је рањен.
26. фебруар —Садам Хусеин је преко радија најавио повлачење ирачке војске изКувајта.
28. фебруар — Председник САДЏорџ Буш старији је прогласио победу уЗаливском рату и наредио прекид ватре.

Март

[уреди |уреди извор]

2. март — УПакрацу дошло до сукоба између српских цивила и хрватских паравојних снага.
3. март — СтановнициЛетоније иЕстоније убедљивом већином гласали за независност од Совјетског Савеза.
9. март — У Београду су избиледемонстрације против режимаСлободана Милошевића који је организоваоСрпски покрет обнове.
10. март — УБеограду су почеле студентске демонстрације, познате и као „Плишана револуција“.
12. март —Председништво СФРЈ није изгласало предлог генералског врхаЈНА о завођењу ванредног стања на територијиСФРЈ.
15. март — "Бирмингемска шесторка", шест Ираца погрешно оптужених да су1974. подметнули експлозије у пабове у енглеском градуБирмингем, је ослобођена после 16 година у затвору.
16. март — Председник СрбијеСлободан Милошевић је у телевизијском обраћању грађанима објавио да се Србија повлачи из радаПредседништва СФРЈ, након што је одбацило предлог генералштаба ЈНА да се уведеванредно стање у Југославији.
17. март — Већина совјетских грађана изјаснила се на референдуму за очување савеза држава под новим именомЗаједница Независних Држава.
25. март ---Састанак у Карађорђеву
31. март — НаПлитвицама уХрватској избиопрви сукоб хрватске полиције и наоружаних Срба.

Април

[уреди |уреди извор]

9. април — Врховни совјетГрузијске ССР је прогласио независтност одСовјетског Савеза.
10. април — У судару ферибота и танкера кодЛиворна услед густе магле, погинуло је 140 особа.
30. април — Најмање 125.000 људи је погинуло у циклону уБангладешу.

Мај

[уреди |уреди извор]

2. мај — УБорову селу убијено дванаест припадника МУП -а Хрватске.
3. мај — Мошти светогаНиколаја Велимировића, у пратњиепископа западноамеричког Хризостома иепископа Митрофана, пренешене авионом из Чикага у Србију. Коначно, 3. маја 1991. године,ЈАТ-ов авион са ковчегом моштију владике Николаја слетео је на београдски аеродром. Дочекали су га највиши представнициСрпске православне цркве на челу сапатријархом српским Павлом и мноштвом народа.
6. мај —Демонстрације у Сплиту 1991.
7. мај — ТенковиЈНА заустављени уПологу.
15. мај — Спречен изборСтипе Месића за председникаПредседништва Југославије.
19. мај — Упркос бојкота локалнихСрба, гласачи су нареферендуму подржали независностХрватске одСФРЈ.
21. мај — ПремијерИндије Раџив Ганди убијенбомбом скривеном у букет цвећа, током предизборног митинга у јужној индијској државиТамил Наду.
24. мај — СаборСрпске православне цркве на челу сапатријархома Павлом прогласило је уједињење СПЦ и Самосталне српске православне цркве^[1], чиме је зацељен амерички раскол из 1963. године. Света литургија помирења служена је на празникСретење, уСаборној цркви у Београду.

25. мај — Завршена је дводневна операцијаИзраела за „ваздушни превоз“ 15.000 етиопскихЈевреја изАдис Абебе у Израел.
26. мај —Звијад Гамсахурдија изабран је за председникаГрузије.
26. мај — Аустријски путнички авионБоинг 767, у власништву бившег тркачког асаНикија Лауде, срушио се око 160 километара северно одБангкока. Свих 223 путника и чланова посаде је погинуло.

28. мај — СнагеЕтиопског народног револуционарног демократског фронта ушле су уАдис Абебу, окончавши владавинуДерга иЕтиопски грађански рат.
29. мај —ФК Црвена звезда је постала првак Европе у фудбалу уБарију победившиОлимпик изМарсеља са 5:3 после извођењаједанаестераца.
31. мај — УЛисабону је потписан мировни споразум оАнголи, којим је после готово 16 година окончанАнголски грађански рат.

Јун

[уреди |уреди извор]

4. јун — Комунистичка владаФатоса Наноа уАлбанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка.
9. јун — Ерупцијавулкана Пинатубо наФилипинима усмртила је око 100 људи, а 250.000 остало без крова над главом.
12. јун —Борис Јељцин изабран је за председникаРусије на првим директним председничким изборима у земљи.

17. јун — ПарламентЈужне Африке укинуо последњи закон на којем је, од1950, била заснована политикаапартхејда.
19. јун — Последњисовјетски војници су напустилиМађарску после 45 година дугог присуства.
21. јун —Амерички државни секретар Џејмс Бејкер дошао је у Београд да би разговара са савезним и републичким лидерима у покушају очувањаЈугославије. На састанку са премијеромАнтом Марковићем, нагласио је да јеВашингтон спреман да подржи његове реформе. Понудио је помоћ од 50+50 милијарди долара за демократизацију земље, како би постала први кандидат са истока Европе за чланство уЕвропској унији.^[2]
25. јун — ПарламентиСловеније иХрватске су прогласили независност тих република одСФРЈ.
25. јун — Последње совјетске јединице напустиле суЧехословачку, 23 године након војне интервенцијеВаршавског пакта којом је окончана реформистичка политикаАлександра Дупчека.
27. јун —Југословенска народна армија кренула у оружану акцију освајања југословенских граничних прелаза. У десетодневном ратовању са припадницима словеначке територијалне одбране, погинуло нешто више од 40 особа.
30. јун —Стјепан Месић, под притиском Европске заједнице, изабран за председникаПредседништва СФРЈ.

Јул

[уреди |уреди извор]

1. јул — На састанку уПрагу лидери источноевропских земаља укинули су војни савезВаршавски пакт, основан1955.
7. јул — Усвојена јеБрионска декларација о тромесечном одлагању примене одлука о независности Словеније и Хрватске, којом се владаСФР Југославије обавезала да ће повући савезну војску (ЈНА) изСловеније, а словеначке власти на демобилизацију словеначких трупа.
11. јул — Авион смуслиманским ходочасницима изНигерије срушио се у пламену у градуЏеда уСаудијској Арабији, што није преживео нико од путника. У авиону се налазило 261 лице, с члановима посаде.
18. јул — ПредседништвоСФРЈ донело је на седници уБеограду одлуку о повлачењуЈугословенске народне армије изСловеније.
24, јул —Народна скупштина Републике Србије, на свом ванредном заседању донела је Декларацију о поништењу одлука руководства земље о праштању надокнаде за ратну штету.^[3]
31. јул — ПредседнициСССР и САДМихаил Горбачов иЏорџ Буш потписали у Москвиспоразум о ограничењу нуклеарног оружја великог домета.

Август

[уреди |уреди извор]

19. август — УСовјетском Савезу је покушандржавни удар којим су присталице тврде линије покушале да збаце са властиМихаила Горбачова, творца совјетске „гласности” и „перестројке”.
- УМоскви је уведенполицијски час,Борис Јељцин указом је преузео команду над оружаним снагамаСССР лоцираним уРусији, након што су антиреформске комунистичке снаге покушале да у ноћи између 19. и 20. августа извршедржавни удар и оборе с власти последњег лидера СССРМихаила Горбачова.
- Балтичка републикаЕстонија прогласила је независност одСССР.
21. август — Хрватске власти почелеблокаду касарни ЈНА уХрватској и ускратиле им снабдевањеструјом,храном иводом.
24. август — ПредседникСССР Михаил Горбачов дао је оставку на место шефаКомунистичке партије и затражио даЦентрални комитет донесе одлуку о распуштању партије.
24. август —
- Почели напади снагаЈНА и српских паравојних јединица наВуковар.
- Парламент Украјине прогласио је независност одСССР.
- ПредседникСССР Михаил Сергејевич Горбачов дао је оставку на место шефаKомунистичке партије и затражио да Централни комитет донесе одлуку о распуштању партије основане пре 93 године, која је тада имала 16 милиона чланова.
25. август —Белорусија прогласила независност одСССР.
27. август —Молдавија је прогласила независност одСССР.
29. август — Совјетска скупштина суспендовала јеКомунистичку партију и замрзнула њене банковне рачуне, под оптужбом да је била умешана у покушај државног удара.^[4]
31. август —Узбекистан иKиргистан прогласили су независност одСССР, чиме је број република које су изашле из Совјетског Савеза порастао на десет.

Септембар

[уреди |уреди извор]

6. септембар —СССР је признао независностЛитваније,Летоније иЕстоније; Лењинград је преименован уСанкт Петербург.
7. септембар — УХагу је почела Међународна мировна конференција о Југославији. На конференцији су учествовали сви члановиПредседништва СФР Југославије, председник Савезне владе и шест председника југословенских република. Конференцијом, која је усвојила Декларацију о мирном решавању југословенске кризе, председавао јелорд Карингтон.
8. септембар — УМакедонији одржава се референдум за независност. 95% гласача изјашњава се за независност.
9. септембар —Таџикистан је прогласио независност одСовјетског Савеза.
20. септембар — Црногорска народна скупштина је уЖабљаку прогласиоЦрну Гору еколошком државом и прихватила декларацију о заштити природе.
25. септембар —Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о ембаргу на извоз оружја у Југославију и позвао југословенске лидере да окончају сукобе.
30. септембар — Председник Жан-Бертран Аристид је свргнут са власти војним пучем наХаитију.

Октобар

[уреди |уреди извор]

3. октобар —Председништво СФРЈ прогласило стање непосредне ратне опасности на територији Југославије, и прешло у рад у четворочланом саставу, тј. без чланова из Словеније, Хрватске, БиХ, и Македоније. За председника „крњег“ Председништва изабранБранко Костић, представникЦрне Горе.
7. октобар — Експлозија у председништву Хрватске наБанским дворима- хрватска страна тврди да је авијацијаЈНА тиме покушала да убијеФрању Туђмана, док југословенска страна тврди да су сами Хрвати подметнули контролисану експлозију, огласивши ваздушну опасност.
8. октобар — После истека тромесечног брионског мораторијумаСловенија иХрватска су поново прогласиле независност одЈугославије.
9. октобар —Дафина Милановић је основалаДафимент банку, по принципупирамидалне штедње, без иједног динара оснивачког улога. Дафимент банка је нудила месечне камате на штедњу и до 160% за месец дана.
18. октобар — На другој пленарној седници Конференције о Југославији уХагу, председник СрбијеСлободан Милошевић одбацио је предложену Декларацију о Југославији, којом би се предвидело да бивше федералне јединице постану суверене и независне републике, међународно признате. Председник Србије је касније одбацио све остале верзије „Споразума о општем решавању кризе“ у бившој СФР Југославији.
22. октобар — Крње председништво Југославије је одбацило предлогЕвропске заједнице дајугословенска федерација буде реконституисана у асоцијацију суверених држава.
24. октобар — УСарајеву је конституисана прва Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, а за њеног првог председника изабран јеМомчило Крајишник. Скупштина је усвојила Декларацију о праву српског народа на самоопредељење.
25. октобар — Последњи војникЈНА напушта територијуРепублике Словеније.

Новембар

[уреди |уреди извор]

4. новембар —Корасон Акино је дала председнички опроштај бившој првој дамиФилипина Имелди Маркос и дозволила јој да се врати из изгнанства.
4. новембар —Гари Каспаров је победио нашаховском турниру у Тилбургу.
18. новембар — После тромесечне опсаде,Вуковар пао у рукеЈНА и разним српским паравојним јединицама.

Децембар

[уреди |уреди извор]

8. децембар — ПредседнициРусије,Белорусије иУкрајине Борис Јељцин,Леонид Кравчук иСтанислав Шушкевич уМинску потписали споразум о формирањуЗаједнице Независних Држава која би заменилаСССР.
8. децембар —ФК Црвена звезда је савладалаКоло Коло са 3:0 у финалуИнтерконтиненталног купа.

11. децембар —Украјина је призналаХрватску. Била је прва држава чланицаУН која је то учинила.
13. децембар — Бивше совјетске републикеКазахстан,Киргистан,Таџикистан,Туркменистан иУзбекистан одлучиле су да се придружеЗаједници независних држава.
15. децембар — Око 500 људи је изгубило живот када је трајект „Салем експрес“ ударио у корални гребен и потонуо кодегипатске луке Сафага.

19. децембар — УКнину бива проглашена независностРепублике Српске Крајине.
20. децембар —Анте Марковић поднео оставку на дужност председника Савезне Владе.
25. децембар —Михаил Горбачов поднео оставку на функцију председникаСССР.
26. децембар —Врховни совјет Совјетског Савеза констатовао да земља више не постоји, након што су све републике прогласиле независност.
30. децембар — На састанку у белоруској престонициМинску, лидериЗаједнице независних држава, формиране након распада СССР-а, нису успели да се договоре о заједничкој војсци, остављајући свим бившим совјетским републикама да формирају сопствене оружане снаге.

Рођења

[уреди |уреди извор]

Главна категорија:Рођени 1991.

Јануар

[уреди |уреди извор]

1. јануар —Дарија Клишина, руска атлетичарка
4. јануар —Чарлс Мелтон, амерички глумац и модел^[5]
6. јануар —Вил Бартон, амерички кошаркаш
7. јануар —Едан Азар, белгијски фудбалер^[6]
7. јануар —Ален Стевановић, српски фудбалер^[7]
8. јануар —Стефан Савић, црногорски фудбалер
12. јануар —Тина Крајишник, српска кошаркашица
12. јануар —Пикси Лот, енглеска музичарка и глумица
16. јануар —Немања Р. Милетић, српски фудбалер^[8]
20. јануар —Полона Херцог, словеначка тенисерка^[9]
26. јануар —Николо Мели, италијански кошаркаш^[10]
27. јануар —Александар Игњовски, српски фудбалер^[11]
30. јануар —Нина Мицић, српска сноубордерка^[12]

Фебруар

[уреди |уреди извор]

5. фебруар —Теренс Рос, амерички кошаркаш^[13]
6. фебруар —Александар Катаи, српски фудбалер^[14]
10. фебруар —Ема Робертс, америчка глумица и певачица^[15]
11. фебруар —Никола Миротић, шпански кошаркаш^[16]
13. фебруар —Синиша Бабић, српски фудбалер^[17]
17. фебруар —Џереми Ален Вајт, амерички глумац^[18]
17. фебруар —Бони Рајт, енглеска глумица, редитељка, сценаристкиња и продуценткиња^[19]
17. фебруар —Ед Ширан, енглески музичар
19. фебруар —Адријан Пејн, амерички кошаркаш (прем.2022)^[20]
20. фебруар —Сали Руни, ирска књижевница
21. фебруар —Џо Алвин, енглески глумац^[21]
24. фебруар —Немања Убовић, српски ватерполиста
27. фебруар —Ања Тепеш, словеначка такмичарка у скијашким спортовима

Март

[уреди |уреди извор]

4. март —Мелвин Еџим, канадско-нигеријски кошаркаш^[22]
6. март —Александар Драговић, аустријски фудбалер^[23]
6. март —Tyler, the Creator, амерички хип хоп музичар, музички продуцент и дизајнер
13. март —Стефан Ђорђевић, српски фудбалер^[24]
13. март —Тристан Томпсон, канадско-амерички кошаркаш
14. март —Емир Бекрић, српски атлетичар
16. март —Џастин Кобс, америчко-црногорски кошаркаш^[25]
18. март —Тијана Малешевић, српска одбојкашица
18. март —Пјер-Иг Ербер, француски тенисер^[26]
20. март —Луси Џоунс, велшка певачица, глумица и модел
21. март —Антоан Гризман, француски фудбалер^[27]
23. март —Факундо Кампазо, аргентински кошаркаш^[28]
23. март —Џенана Шехановић, босанскохерцеговачка пијанисткиња
29. март —Нголо Канте, француски фудбалер^[29]
30. март —НФ, амерички хип хоп музичар

Април

[уреди |уреди извор]

2. април —Милан Родић, српски фудбалер^[30]
3. април —Хејли Кијоко, америчка музичарка, глумица и плесачица^[31]
5. април —Марија Бергам, српска глумица^[32]
7. април —Ен-Мари, енглеска музичарка
7. април —Лука Миливојевић, српски фудбалер^[33]
9. април —Лазар Радосављевић, српски кошаркаш^[34]
11. април —Тијаго Алкантара, шпански фудбалер^[35]
11. април —Славен Дошло, српски глумац^[36]
13. април —Бранкица Михајловић, српска одбојкашица^[37]
16. април —Кејти Мајли, америчка пливачица
16. април —Никола Пешаковић, српски кошаркаш^[38]
22. април —Данило Анђушић, српски кошаркаш^[39]
23. април —Немања Тодоровић, српски кошаркаш^[40]
30. април —Данијел Алексић, српски фудбалер^[41]
30. април —Травис Скот, амерички хип хоп музичар и музички продуцент^[42]

Мај

[уреди |уреди извор]

6. мај —Иван Бува, хрватски кошаркаш^[43]
9. мај —Ерик Грин, амерички кошаркаш^[44]
11. мај —Никола Петрић, српски фудбалски голман^[45]
15. мај —Нејт Волтерс, амерички кошаркаш^[46]
16. мај —Григор Димитров, бугарски тенисер^[47]
17. мај —Јохана Конта, британска тенисерка^[48]
23. мај —Лена Мајер-Ландрут, немачка певачица^[49]
23. мај —Марко Шћеповић, српски фудбалер^[50]
25. мај —Дерик Вилијамс, амерички кошаркаш^[51]
27. мај —Ксенија Первак, руска тенисерка^[52]
28. мај —Александар Лаказет, француски фудбалер^[53]
31. мај —Азилија Бенкс, америчка музичарка и глумица^[54]

Јун

[уреди |уреди извор]

3. јун —Тијана Ајдуковић, српска кошаркашица
4. јун —Раџив Ван ла Пара, холандски фудбалер^[55]
4. јун —Лоренцо Инсиње, италијански фудбалер^[56]
7. јун —Емили Ратајковски, амерички модел и глумица^[57]
11. јун —Сасу Салин, фински кошаркаш^[58]
14. јун —Костас Манолас, грчки фудбалер^[59]
16. јун —Немања Недовић, српски кошаркаш^[60]
18. јун —Зураб Датунашвили, грузијско-српски рвач
20. јун —Петар Ђуричковић, српски фудбалер^[61]
26. јун —Дијего Фалчинели, италијански фудбалер^[62]
28. јун —Кевин Де Бројне, белгијски фудбалер^[63]
29. јун —Кавај Ленард, амерички кошаркаш^[64]

Јул

[уреди |уреди извор]

3. јул —Анастасија Пављученкова, руска тенисерка
8. јул —Вирџил ван Дајк, холандски фудбалер^[65]
9. јул —Ивана Дудић, српска глумица и мађионичарка^[66]
9. јул —Рајли Рид, америчка порнографска глумица^[67]
10. јул —Немања Јарамаз, српски кошаркаш^[68]
10. јул —Џонатан Кафу, бразилски фудбалер^[69]
12. јул —Пабло Карењо Буста, шпански тенисер
12. јул —Хамес Родригез, колумбијски фудбалер^[70]
14. јул —Шабаз Непијер, америчко-порторикански кошаркаш^[71]
16. јул —Андрос Таунсенд, енглески фудбалер^[72]
16. јул —Александра Шип, америчка глумица и музичарка^[73]
22. јул —Тенис Сандгрен, амерички тенисер^[74]
25. јул —Брендон Дејвис, амерички кошаркаш^[75]
25. јул —Ђорђе Стојковић, српски глумац
26. јул —Немања Г. Милетић, српски фудбалер^[76]

2. октобар —Роберто Фирмино, бразилски фудбалер^[94]
5. октобар —Торнике Шенгелија, грузијски кошаркаш^[95]
9. октобар —Олександр Липовиј, украјински кошаркаш^[96]
10. октобар —Лали, аргентинска музичарка, глумица, плесачица и модел^[97]
10. октобар —Маријана Пахон, колумбијска бициклисткиња^[98]
10. октобар —Габријела Чилми, аустралијско-италијанска музичарка^[99]
10. октобар —Џердан Шаћири, швајцарски фудбалер^[100]
13. октобар —Дарко Лазић, српски певач^[101]
24. октобар —Бојан Дубљевић, црногорски кошаркаш^[102]
30. октобар —Томаш Саторански, чешки кошаркаш^[103]

Новембар

[уреди |уреди извор]

1. новембар —Нађа Нинковић, српска одбојкашица
1. новембар —Лангстон Хол, амерички кошаркаш^[104]
4. новембар —Адријана Чечик, америчка порнографска глумица^[105]
8. новембар —Никола Калинић, српски кошаркаш^[106]
8. новембар —Остин Холинс, амерички кошаркаш^[107]
10. новембар —Марко Васиљевић, српски глумац^[108]
11. новембар —Немања Радовић, црногорски кошаркаш^[109]
15. новембар —Шејлин Вудли, америчка глумица^[110]
15. новембар —Огњен Мудрински, српски фудбалер^[111]
16. новембар —Немања Гудељ, српски фудбалер^[112]
23. новембар —Марко Јеремић, српски кошаркаш^[113]
24. новембар —Албано Оливети, француски тенисер^[114]
25. новембар —Никола Максимовић, српски фудбалер^[115]

Децембар

[уреди |уреди извор]

2. децембар —Чарли Пут, амерички музичар и музички продуцент^[116]
4. децембар —Дује Дукан, хрватско-амерички кошаркаш^[117]
4. децембар —Зои Куш, америчка порнографска глумица^[118]
5. децембар —Кристијан Јелич, америчко-српски играч бејзбола
6. децембар —Коко Вандевеј, америчка тенисерка^[119]
6. децембар —Милица Мандић, српска теквондисткиња^[120]
10. децембар —Кики Бертенс, холандска тенисерка^[121]
12. децембар —Ненад Гаврић, српски фудбалер^[122]
12. децембар —Александар Шћекић, црногорски фудбалер^[123]
16. децембар —Никола Козомара, српски бициклиста^[124]
18. децембар —Рикардо Гомеш, фудбалер са Зеленортских Острва^[125]
20. децембар —Жоржињо, бразилско-италијански фудбалер^[126]
22. децембар —Бојан Матић, српски фудбалер^[127]
22. децембар —DaBaby, амерички хип хоп музичар^[128]
24. децембар —Луј Томлинсон, енглески музичар, најпознатији као члан групеOne Direction
26. децембар —Дилан Енис, јамајканско-канадски кошаркаш^[129]
31. децембар —Бојана Јовановски, српска тенисерка^[130]

Смрти

[уреди |уреди извор]

Главна категорија:Умрли 1991.

Јануар

[уреди |уреди извор]

4. јануар —Звонко Лепетић, хрватски глумац (*1928)^[131]
5. јануар —Југ Гризељ, југословенски новинар (*1926)^[132]
5. јануар —Васко Попа, српски песник (*1922)^[133]
11. јануар —Ратко Сарић, српски глумац (*1916)^[134]
11. јануар —Карл Дејвид Андерсон, амерички физичар и нобеловац (*1905)
14. јануар —Михаило Стевановић, српски филолог (*1903)^[135]
31. јануар —Џон Бардин, амерички физичар и нобеловац (*1908)

Март

[уреди |уреди извор]

2. март —Серж Гензбур, француски музичар и филмски режисер (*1928)^[136]
3. март —Вилијам Џорџ Пени, енглески атомски физичар и математичар (*1909)^[137]
25. март —Милутин Татић, српски глумац (*1923)^[138]

Април

[уреди |уреди извор]

16. април —Дејвид Лин, енглески филмски режисер, продуцент, сценариста и монтажер (*1908)^[139]

Јун

[уреди |уреди извор]

6. јун —Стен Гец, амерички џез саксофониста (*1927)^[140]
14. јун —Пеги Ешкрофт, енглеска глумица (*1907)^[141]
19. јун —Џин Артур, америчка глумица (*1900)^[142]
28. јун —Драган Бубало, поручник ЈНА (*1964)

Јул

[уреди |уреди извор]

2. јул —Ли Ремик, америчка глумица (*1935)^[143]
14. јул —Павел Морозенко, совјетски глумац (*1939)^[144]
24. јул —Исак Башевис Сингер, јеврејски књижевник и нобеловац1978. (*1904)^[145]

Август

[уреди |уреди извор]

5. август —Јован Аћин, српски редитељ и сценариста (*1941)^[146]
8. август —Џејмс Ирвин, амерички астронаут (*1930)^[147]
24. август —Сергеј Ахромејев, маршал Совјетског Савеза (*1923)
27. август —Патријарх српски Герман (Ђорић), српски патријарх (*1899)

Септембар

[уреди |уреди извор]

11. септембар —Радмила Димић, српска певачица (*1922)
28. септембар —Мајлс Дејвис, амерички џез трубач и композитор (*1926)^[148]
29. септембар —Милан Тепић, мајорЈНА (*1957)
30. септембар —Тома Здравковић, српски певач (*1938)^[149]

Октобар

[уреди |уреди извор]

16. октобар —Благо Задро, хрватски војник и командант (*1944)

Новембар

[уреди |уреди извор]

9. новембар —Ив Монтан, француски шансонијер и глумац (*1921)^[150]
23. новембар —Клаус Кински, немачки глумац (*1926)^[151]
24. новембар —Фреди Меркјури, певач групеКвин (*1946)

Децембар

[уреди |уреди извор]

15. децембар —Василиј Зајцев, совјетски снајпериста уДругом светском рату (*1915)
25. децембар —Антон Бургер, нациста и командант конц. логора (*1911)

Нобелове награде

[уреди |уреди извор]

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]

^„Циљ раскола у Цркви био да ослаби Србе”.srbi.org.mk. Приступљено2025-09-13.
^„Milošević je u Dejtonu propustio poslednju priliku da sačuva Kosovo” (на језику: српски). 2024-03-23. Приступљено2025-09-21.
^„Правно-информациони систем РС”.pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено2025-09-08.
^Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија.„Времеплов: Турци први пут освојили Београд”.ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено2025-09-03.
^„Charles Melton”.IMDb.
^Strack-Zimmermann, Benjamin.„Eden Hazard (Player)”.www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
^„Alen Stevanovic”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^Strack-Zimmermann, Benjamin.„Nemanja Miletić II (Player)”.www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
^„Polona Hercog”.web.archive.org. 15. 2. 2011. Архивирано из оригинала 15. 02. 2011. г. Приступљено30. 01. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Nicolo Melli”.www.nba.com (на језику: енглески).
^„Ignjovski Aleksandar”.reprezentacija.rs. 3. 3. 2020.
^„MICIC Nina”.web.archive.org. 11. 11. 2012. Архивирано изоригинала 11. 11. 2012. г. Приступљено30. 01. 2025.
^„Terrence Ross”.Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
^Strack-Zimmermann, Benjamin.„Aleksandar Katai (Player)”.www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
^„Emma Roberts”.IMDb.
^„Nikola Mirotic”.web.archive.org. 5. 6. 2013. Архивирано изоригинала 05. 06. 2013. г. Приступљено30. 01. 2025.
^„Sinisa Babic - Player profile”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Jeremy Allen White”.IMDb.
^„Bonnie Wright”.IMDb.
^„ADREIAN PAYNE”.Euroleague Basketball.
^„Joe Alwyn”.IMDb.
^j.t.d, ABA liga.„Melvin Ejim > Player : ABA League”.ABA Liga (на језику: енглески).
^„Aleksandar Dragovic - Player profile 24/25”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Stefan Djordjevic”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Justin Cobbs”.Eurobasket LLC.
^„Pierre-Hugues Herbert”.ATP Tour (на језику: енглески).
^„Antoine GRIEZMANN”.web.archive.org. 6. 9. 2015. Архивирано из оригинала 06. 09. 2015. г. Приступљено30. 01. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„FACUNDO CAMPAZZO”.Euroleague Basketball.
^„N'Golo Kanté”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Milan Rodic”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Hayley Kiyoko”.IMDb.
^„Marija Bergam”.teatroslov.mpus.org.rs.
^„Luka Milivojevic”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Lazar Radosavljevic”.Eurobasket LLC.
^„Thiago Alcántara - Player profile”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Slaven Doslo”.IMDb.
^„Brankica Mihajlovic”.web.archive.org. 17. 5. 2013. Архивирано изоригинала 17. 05. 2013. г. Приступљено30. 01. 2025.
^„Nikola Pesakovic”.Eurobasket LLC.
^j.t.d, ABA liga.„Danilo Anđušić > Player : ABA League”.ABA Liga (на језику: енглески).
^„Nemanja Todorovic”.Eurobasket LLC.
^„Danijel Aleksic”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Travis Scott”.IMDb.
^„Ivan Buva”.Eurobasket LLC.
^„Erick Green”.Eurobasket LLC.
^„Nikola Petric - Player profile”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Nate Wolters”.Eurobasket LLC.
^„Grigor Dimitrov”.ATP Tour (на језику: енглески).
^„Johanna Konta”.Women's Tennis Association (на језику: енглески).
^„Lena Meyer-Landrut”.IMDb.
^„Marko Scepovic - Player profile”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Derrick Williams”.Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
^„Ksenia Pervak”.Women's Tennis Association (на језику: енглески).
^„Alexandre LACAZETTE”.www.fff.fr.
^„Azealia Banks”.IMDb.
^„Rajiv van La Parra”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„LORENZO INSIGNE”.aic.football.it.
^„Emily Ratajkowski”.IMDb.
^„Sasu Salin”.web.archive.org. 8. 7. 2017. Архивирано изоригинала 08. 07. 2017. г. Приступљено30. 01. 2025.
^„Konstantinos Manolas”.www.soccerbase.com.
^„NEMANJA NEDOVIC”.Euroleague Basketball.
^„Petar Djurickovic - Player profile”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„D. Falcinelli”.int.soccerway.com (на језику: енглески).
^„Kevin De Bruyne”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Kawhi Leonard”.Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
^„Virgil van Dijk”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Ivana Dudic”.IMDb.
^„Riley Reid”.IMDb.
^„Nemanja Jaramaz”.Proballers (на језику: енглески).
^„Jonathan Cafu”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„JAMES DAVID RODRIGUEZ”.www.bdfa.com.ar.
^„SHABAZZ NAPIER”.Euroleague Basketball.
^„Andros Townsend”.www.soccerbase.com.
^„Alexandra Shipp”.IMDb.
^„Tennys Sandgren”.ATP Tour (на језику: енглески).
^„Đorđe Stojković”.teatroslov.mpus.org.rs.
^„Nemanja Miletic”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„FURKAN ALDEMIR”.Euroleague Basketball.
^„Pratyusha Banerjee”.IMDb.
^„Milica Pavlović”.Discogs (на језику: енглески).
^„Khris Middleton”.Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
^„Filip Mladenovic”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Austin Butler”.IMDb.
^„Marko Djokovic”.ATP Tour (на језику: енглески).
^„Kalifa Coulibaly”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Dylan O'Brien”.IMDb.
^„Marko Vesovic”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Cédric Soares”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Petar Bojic”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Milan Milovanovic”.Eurobasket LLC.
^„CJ McCollum Stats”.web.archive.org. 18. 1. 2022. Архивирано из оригинала 18. 01. 2022. г. Приступљено31. 01. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Simona Halep”.Women's Tennis Association (на језику: енглески).
^„Adem Ljajić”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Žofri Lovernj”.web.archive.org. 28. 3. 2014. Архивирано из оригинала 28. 03. 2014. г. Приступљено31. 01. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Roberto Firmino”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„TORNIKE SHENGELIA”.Euroleague Basketball.
^„Oleksandr Lypovyy”.Proballers (на језику: енглески).
^„Lali Espósito”.IMDb.
^„Mariana Pajón”.web.archive.org. 3. 12. 2016. Архивирано из оригинала 13. 12. 2012. г. Приступљено31. 01. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Gabriella Cilmi”.IMDb.
^„Xherdan Shaqiri”.www.soccerbase.com.
^„Darko Lazić”.Discogs (на језику: енглески).
^„BOJAN DUBLJEVIC”.Euroleague Basketball.
^„Tomáš Satoranský”.Basketball-Reference.com (на језику: енглески).
^j.t.d, ABA liga.„Langston Hall > Player : ABA League”.ABA Liga (на језику: енглески).
^„Adriana Chechik”.IMDb.
^j.t.d, ABA liga.„Nikola Kalinić > Player : ABA League”.ABA Liga (на језику: енглески).
^„AUSTIN HOLLINS”.Euroleague Basketball.
^„Marko Vasiljević”.teatroslov.mpus.org.rs.
^„Nemanja Radovic”.basketball.realgm.com (на језику: енглески).
^„Shailene Woodley”.IMDb.
^„Ognjen Mudrinski - Player profile 24/25”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^Strack-Zimmermann, Benjamin.„Nemanja Gudelj (Player)”.www.national-football-teams.com (на језику: енглески).
^„Marko Jeremic”.Eurobasket LLC.
^„Albano Olivetti”.ATP Tour (на језику: енглески).
^„Nikola Maksimović - Player profile 24/25”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Charlie Puth”.IMDb.
^„Duje Dukan”.Eurobasket LLC.
^„Zoey Kush”.IMDb.
^„Coco VANDEWEGHE”.web.archive.org. 12. 5. 2015. Архивирано из оригинала 12. 05. 2015. г. Приступљено31. 01. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Olympedia – Milica Mandić”.www.olympedia.org.
^„Kiki Bertens”.web.archive.org. 26. 8. 2012. Архивирано из оригинала 26. 08. 2012. г. Приступљено31. 01. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Nenad Gavric”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Aleksandar Scekic - Player profile 24/25”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Nikola Kozomara”.web.archive.org. 4. 4. 2016. Архивирано из оригинала 04. 04. 2016. г. Приступљено31. 01. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Ricardo Gomes”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„Jorginho”.worldfootball.net (на језику: енглески). 30. 1. 2025.
^„Bojan Matic”.www.transfermarkt.com (на језику: енглески).
^„DaBaby”.AllMusic (на језику: енглески).
^j.t.d, ABA liga.„Dylan Ennis > Player : ABA League”.ABA Liga (на језику: енглески).
^„Bojana Jovanovski”.web.archive.org. 14. 2. 2011. Архивирано из оригинала 14. 02. 2011. г. Приступљено31. 01. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Zvonko Lepetic”.IMDb.
^„Jug Grizelj”.IMDb.
^„Васко ПОПА”.web.archive.org. 26. 4. 2014. Архивирано из оригинала 26. 04. 2014. г. Приступљено31. 01. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Ratko Saric”.IMDb.
^„Михаило СТЕВАНОВИЋ”.web.archive.org. 5. 3. 2016. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено31. 01. 2025. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
^„Serge Gainsbourg”.IMDb.
^„William Penney”.www.britannica.com (на језику: енглески).
^„Milutin 'Mica' Tatic”.IMDb.
^„David Lean”.IMDb.
^„Stan Getz”.www.britannica.com (на језику: енглески). 29. 1. 2025.
^„Peggy Ashcroft”.IMDb.
^„Jean Arthur”.IMDb.
^„Lee Remick”.IMDb.
^„Морозенко Павел”.rusactors.ru.
^„Isaac Bashevis Singer”.NobelPrize.org.
^„Jovan Acin”.IMDb.
^„James Irwin”.IMDb.
^„Miles Davis”.www.britannica.com (на језику: енглески). 14. 12. 2024.
^„Toma Zdravkovic”.IMDb.
^„Yves Montand”.IMDb.
^„Klaus Kinski”.IMDb.

п р у Датуми и месеци у години
Данас:18. фебруар 2026.
Јануар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Фебруар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.
Март	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Април	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Мај	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Јун	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Јул	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Август	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Септембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Октобар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Новембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Децембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Слично: 0. јануар 30. фебруар

Нормативна контрола: Државне	Израел Сједињене Државе Чешка

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=1991&oldid=30452775”

Категорије:

Сакривене категорије:

[8]ページ先頭