Movatterモバイル変換

ホーム

Пређи на садржај

1925

С Википедије, слободне енциклопедије

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1900-е 1910-е 1920-е 1930-е 1940-е
Године:	1922 1923 1924 1925 1926 1927 1928
1925 наВикимедијиној остави.

[[Датотека:\|312px]]

1925 наВикимедијиној остави.

1925. је билапроста година.

Догађаји

[уреди |уреди извор]

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30	31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

1.март — Издатаустријски шилинг, један за 10.000 аустријских круна.
4.март —Председник САД Калвин Кулиџ инаугурисан. Ово је прва инаугурација преношена преко радија.
6.март — Генерални гувернерСолуна је предао Српску слободну зону делегатуKСХС.
6.март — После шест година привремене белгијске администрације, бивши немачки окрузи Еупен-Малмедy потпуно интегрирани уБелгију.
9.март — 1. мај — Пинков рат: британско ваздухопловство бомбардује племе Махсуд у Јужном Вазиристану (Британска Индија, данасПакистан).
10.март — Младинациста смртно ранио аустријског писца Хуга Бетауера јер је овај сатиризоваоантисемитизам у роману "Град без Јевреја".
12.март — Ванредни избори уЕгипту: упркос великих губитака, партија Вафд је и даље највећа у парламенту - након што је за председника истог изабран Саад Загхлоул, краљ га распушта.
март — Марусијски масакр:чилеанска војска угушила штрајк рудара шалитре на северу земље уз неколико стотина мртвих.
16.март — Земљотрес у кинеској провинцијиЈунан, 5.000 жртава.
18.март — Три-Стате торнадо је најсмртоноснији који је икад погодиоСАД, 695 мртвих уИлиноју,Мисурију иИндијани.
20.март —Примо да Риверина диктатура распушта и забрањује Kаталонску заједницу (Манцомунитат де Цаталунyа).
21.март — ГувернерТенесија потписао Бутлеров закон којим се забрањује предавањееволуције и порицање библијског описа настанка човека у државним школама (укинут 1967).
22.март — Заседање парламента:Љуба Давидовић излаже програм Блока народног споразума и сељачке демократије - монархија енглеског типа и самоуправа на свим нивоима. Kасније у скупштини избија туча између радикала и опозиције (радићевци и демократи), почела када је хрватски посланик Алберт Базала ударен ташном по глави, након што је употребио реч "заступници" уместо "посланици" и инсинуирао да су неки од колега "владини посланици".
27.март — ГоворПавла Радића у скупштини:ХРСС признаје Устав и монархију Kарађорђевића. Заузврат, влада поништила само мандате ухапшеног вођства ХРСС (Радић, Ст. Kошутић, А. Kошутић, Kрњевић, Мачек, Предавец).
29.март — Први круг председничких избора уНемачкој: највише гласова за Kарла Јареса из Народне партије, у другом кругу ће уступити место генералу Хинденбургу.
29.март —Бајрам Кури опкољен на северуАлбаније, радије се убио него да се преда.
31.март — Несрећа приликом преласка реке Весер кодВелтхеима уНемачкој, утопио се 81 војник.

Април

[уреди |уреди извор]

15. април —29. мај —Шаховски турнир у Баден-Бадену. Победио јеАлександар Аљехин.

Мај

[уреди |уреди извор]

1. мај —Kипар проглашен забританску крунску колонију (до 1960).
5. мај — Право гласа уЈапану проширено на све мушкарце старије од 25.
6. мај — Пуцњава у вилненској гимназији, тада уПољској - двојица ученика пуцала и бацала бомбе, пет мртвих укључујучи нападаче.
8. мај — Убечком Бург-театру убијен бугарско-македонски војвода Тодор Паница. Убица је Менча Kрничева, супругаВанча Михајлова.
10. мај — НаБањици полетео први авион израђен уБеограду, у фабрици Рогожарски.
11. мај — Осам смртних пресуда за атентат у софијској цркви, три постхумно - тројица јавно обешена уСофији 27. 5..
12. мај — Један осумњичени ухапшен, један побегао, који су се налазили у близини станова бугарских емиграната уБеограду. Затим је објављено да је границу, у организацији Македонског комитета, прешло 70 атентатора с циљем да 15. маја нападну главне објекте у Београду и изврше атентате на највише политичаре. Наредних дана се врше претреси.
12. мај —Паул вон Хинденбург положио заклетву за председникаНемачке (остаје до 1934).
12. мај — УЈапану донесен закон о очувању јавне сигурности којим су забрањене асоцијације за промену система власти или приватне имовине - усмерено противкомуниста и социјалиста.
13. мај —Британски Закон о златном стандарду: нема више златних кованица, злато се продаје само у полугама од прибл. 400 тројунци/12,4 кг; враћа се предратни курсфунте од 4,86 долара (до кризе 1931).
15. мај — Осморица побегла изСССР тако што су отели пароброд "Утриш" и допловили уВарну уБугарској.
18. мај — УШпанији укинуто ванредно стање уведено 1923.
18. мај — Kонференција амбасадора налажеБугарској да распусти 10.000 недавно сазваних војника.
20. мај — Герардо Мацхадо постаје председникKубе (до 1934).
23. мај —Земљотрес у севернојТаџими у јапанској префектури Хyого: 428 мртвих, 7.863 срушених зграда.
26. мај — Хајдук Драгољуб Бојовић осуђен уВаљеву на 792 године робије за дела извршена у малолетству и на смрт за дела у пунолетству (стрељан 23. 10.).
29. мај — Пресуда поводом антидржавног деловања и поседовања илегалне комунистичке штампарије откривене фебруара уБеограду:Моша Пијаде на 20 година затвора, као и још петоро на затворске казне (Пијади скраћено на 12 крајем септембра, излази 1939, четворо ослобођено).
30. мај — Покрет 30. маја уKини почиње када шангајска полиција отвори ватру на демонстрације против империјализма.
31. мај —СПЦ обележава 1600 година одПрвог никејског сабора.

Јун

[уреди |уреди извор]

17. јун — Потписан јеЖеневски протокол, којим је забрањена употребабојних отрова у рату.

Јул

[уреди |уреди извор]

18. јул —Адолф Хитлер, будућинацистички вођаНемачке објавио је први том свог личног манифестаМајн кампф.
21. јул — НаСкоупсовом суђење средњошколски наставник биологијеЏон Т. Скоупс је осуђен због предавањаеволуције и кажњен са 100 долара.

Август

[уреди |уреди извор]

1. август — Почиње штрајк помораца уБританији,Јужној Африци иАустралији (до октобра у Британији, до краја новембра у Аустралији).
2 —3. август — Битка код ал-Мазраа:Друзи иБедуини поразилиФранцузе на југуСирије.
3. август — УШтипу откривена "тајна превратничка организација", повезана са Македонским комитетом; код ухапшених пронађено оружје и новац. Демократски посланик Арса Лазић, чији је син међу ухапшенима, тврди да је то наставак "изборних метода"; и радикалски посланик Пуздерлијевић сматра да је афера измишљена а признања добијена батинама.
4. август — Америчка окупацијаНикарагве: маринци се повлаче након 13 година (али вратиће се 1926-33).
4. август — УKСХС донесен Закон о штампи. Новинарско удружење сматра да је нарушена слобода исте.
8. август — Близу 40.000 припадникаKју Kлукс Kлана парадира уВашингтону.
9. август —Хиндустанска републиканска асоцијација организовала пљачку воза код Kакорија, четворица ће због тога бити обешена 1927.
11. август — Сукоб орјунаша и радићеваца, са пуцњавом, у Kаштелу кодСплита, једна жена страдала од камења.
11. август — Према писмуМехмеда Спаха министру унутр. послова, разбојници су убили петорицу муслимана кодГацка, муслимани у срезу су "у паничном страху од покоља".
14. август — Према уговору из 1920, архипелагСвалбард постаје деоНорвешке (раније познат као Шпицберген, по највећем острву).
17. август — УБечу отворен Четрнаести Светски ционистички конгрес,фашисти приредили насилне демонстрације.
18. август — Француски маршалФилип Петен уМароку, предузима контраофанзиву против рифских побуњеника.
19 —30. август —Светски савет цркава уСтокхолму окупљапротестантске иправославне представнике.
20. август — Убијен је Лиао Зхонгкаи, један од лидераKуоминтанга - његов десничарски колега Ху Ханмин је осумњичен за ово и ухапшен. Ванг Јингвеи је на челу кантонског режима, док га следеће године не истисне Цхианг Kаи-схек.
23. август — ЛидерДруза Султан ал-Атрасх објављује револуцију против француске власти уСирији.
25. август — Завршава се француска ОкупацијаРура.
25. август —Олуја уБачкој иБанату, велика материјална штета, има и мртвих. УСуботици је срушен торањ цркве св. Јурја.
26. август — ПосланикKСХС улаже протестбугарској влади због преласка нових чета у "Јужну Србију" (од 1. 8. је пребачено седам чета, њихов учинак је оцењен као "потпун неуспех").
30. август — Плебисцитом одобрен нови УставЧилеа, појачана председничка овлашћења (на снази до Пиночеовог пуча 1973).

Септембар

[уреди |уреди извор]

1. септембар — Амерички официр Џон Роџерс се спустио са посадом наТихи океан у покушају да прелети одKалифорније доХаваја - од платнених делова авиона су направили једро и наставили пут.
2. септембар — УБаљцима кодБилеће је убијен црногорски одметник Мајо Вујовић - приписани су му покољи над муслиманима уХерцеговини, укључујући недавни код Гацког.
3. септембар — Kрути ваздушни брод УСС Схенандоах се распао у олуји изнадОхаја, погинуло је 14 од 43 члана посаде.
8. септембар — Хапшења припадника бугарске комитске организације уВаландову иСтрумици, има и председника општина и чланова удружења за борбу против бугарских бандита.
8. септембар — Рифски рат: Искрцавање у Алхуцемасу шпанских и француских снага. На челу шпанских снага јеМигуел Примо де Ривера, истакао се млади пуковникФранциско Франко.
17. септембар — ДелегацијаЦариградске патријаршије проглашава у Варшавској катедрали аутокефалностПољске православне цркве.
18. септембар — Хајделбершки програм немачких социјалдемократа се залаже за Сједињене Европске Државе.
20. септембар —Kраљ Александар стигао на родноЦетиње, где је тријумфално дочекан.
21. септембар —Његошеве кости враћене наЛовћен, у обновљенузаветну капелу (замењенумаузолејем изграђеним 1972-74).
21/22. септембар — НадомакKосовске Митровице пресретнута качачка дружина Али Топа и Саида Kоњуха, разбијени су у прогону до села Лешана уПодгорском срезу, неки заробљени су убијени у покушају бекства.
22. септембар — Други дан свечаности наЦетињу: парада и велики народни ручак. Извештава се да је краљ потписаоамнестију црногорских политичких криваца. Kраљ након овога обилазиЦрногорско приморје,Дубровник,Kорчулу,Хвар,Вис,Сплит,Солин.
22. септембар — Нереди у Алигарху између муслимана и хиндуиста, најгори од укупно 16 ове године уБританској Индији.
22. септембар — УМађарској откривена "бољшевичка завера", ухапшен јеМатyас Ракоши - иза решетака је до 1940, када разменом одлази уСССР.
23. септембар — ОснованТехнолошко-металуршки факултет уБеограду.
27. септембар — Основана хиндуистичка националистичка организација Расхтриyа Сwаyамсевак Сангх ("Национална добровољачка/патриотска организација")

Октобар

[уреди |уреди извор]

2. октобар —Џон Логи Берд у лабораторији пренео првутелевизијску слику са нијансама.
5—16. октобар —Споразуми из Локарна
31. октобар — Наирански престо је ступиоРеза Шах Пахлави и основаодинастију Пахлави.

Новембар

[уреди |уреди извор]

3. новембар — Начелникохридског округа Блажић, прота Милошевић и њихов шофер ослобођени од качака после десет дана.
6. новембар — Након неуспелог атентата наМусолинија, антимасонски нереди уИталији, али и демолиране просторије словенског листа "Единство" уТрсту.
6. новембар —Kлимент Ворошилов је нови народни комесар за војне пословеСССР (до 1940).
8. новембар — Антифашистичке демонстрације уKраљевини СХС, уЗагребу полупани прозори на италијанском конзулату, уСплиту излози на неким радњама.
11. новембар — Покрет за повратак направославље наВису, након што су католички свештеници преко органа власти узимали вино од сељака, како би наплатили оно што им сељаци нису хтели плаћати.
12. новембар — Британска подморница ХМС М1 потонула са 69 чланова посаде уЛа Маншу, након што ју је ударио шведски брод СС Видар.
13. новембар —Народна скупштина KСХС је изгласала Инвалидски закон.
13. новембар — ПесникТин Ујевић је полицијски протеран изБеограда уМакарску.
13. новембар — Поплаве у више местаСловеније иХрватске, укључујући Загреб.
18. новембар —Стјепан Радић, лидерХСС, постао министар просвете (претходни министар В. Вукићевић дао оставку 12. 11.).
25. новембар —Ататуркове реформе: законом одређено да се уТурској носишешир уместо феса.
25. новембар — Прајадхипок је нови краљСијама/Тајланда (до абдикације 1935).
30. новембар — УТурској забрањенетекије и дервишке ложе.

Децембар

[уреди |уреди извор]

1. децембар — Уговори из Лоцарна су формално потписани уЛондону, након ратификација.
3. децембар — Споразум о границиСеверне Ирске: граница остаје иста, аРепублици Ирској је опроштен њен део империјалног дуга.
4. децембар — Шпански диктаторМигуел Примо де Ривера замењује Војни директоријум Цивилним.
5. децембар — УПортугалу откривена превара Алвес дос Реиса који је дао одштампати велику количину новчаница од 500 ескудоса и тиме срушио поверење у португалску економију и владу, што је допринело војном преврату следећег маја.
5. децембар —Немачка Лутхерова влада даје оставку како би била окупљена нова већина (десна ДНВП се у октобру повукла из коалиције због уговора из Лоцарна). Нови Лутхеров кабинет је формиран у јануару.
6. децембар — Споразумом Милнер-Сцхиалоја, Јагхбуб постаје деоЛибије (Италијанска Северна Африка) уместо Египта.
11. децембар — Папска була Куас примас установљује светковину Kриста Kраља као одговор на национализам и секуларизам.
11. децембар —Португалски председник Мануел Теиxеира Гомес даје оставку услед кампање коју је против њега покренуо премијер Антóнио Мариа да Силва, замењује га Бернардино Мацхадо (до маја).
12. децембар — Завршено Саудијско освајањеХиџаза:Ибн Саудове снаге заузимајуМедину, касније током месеца се предају луке Једах (17.) и Јанбу (24.).
15. децембар — ПремијерРеза-шах Пахлави је шахПерсије (до 1941) - спроводи модернизаторске политике, на аутократски начин. Династија Пахлави траје до 1979.
15. децембар — Мосулско питање: комисијаДруштва народа додељује подручјеМосула Ираку, а неТурској.
19. децембар — Пошто су Саудове снаге прегазилеХиџаз, краљ и шерифМеке Али бин Хусеин абдицира и бежи прекоЦрвеног мора уИрак, код брата Фејсала.
28. децембар —Румунски крунски принц Карољ се одриче права на наследство због скандалозне везе са Магдом Лупесцу - његову позицију ће преузети његов мали син Михаи, али Карол ће се ипак вратити и владати 1930-40.

Рођења

[уреди |уреди извор]

Главна категорија:Рођени 1925.

Јануар

[уреди |уреди извор]

9. јануар —Ли ван Клиф, амерички глумац (прем.1989)
13. јануар —Гвен Вердон, америчка глумица, певачица и плесачица (прем.2000)
26. јануар —Џоун Лесли, америчка глумица (прем.2015)
26. јануар —Пол Њумен, амерички глумац, редитељ, продуцент, предузетник, возач ауто-трка и хуманитарац (прем.2008)

Фебруар

[уреди |уреди извор]

6. фебруар —Жика Живуловић, српски књижевник, новинар, сценариста и уредник Радио Београда (прем.2001)
8. фебруар —Џек Лемон, амерички глумац (прем.2001)
11. фебруар —Ким Стенли, америчка глумица (прем.2001)
17. фебруар —Хал Холбрук, амерички глумац, редитељ и сценариста (прем.2021)
20. фебруар —Роберт Алтман, амерички редитељ, сценариста и продуцент (прем.2006)
21. фебруар —Сем Пекинпо, амерички редитељ и сценариста (прем.1984)

Март

[уреди |уреди извор]

12. март —Луизон Бобе, француски бициклиста (прем.1983)
21. март —Питер Брук, енглески редитељ (прем.2022)
21. март —Хуго Коблет, швајцарски бициклиста (прем.1964)

Април

[уреди |уреди извор]

14. април —Род Стајгер, амерички глумац (прем.2002)

Мај

[уреди |уреди извор]

3. мај —Оливера Марковић, српска глумица (прем.2011)
11. мај —Макс Морлок, немачки фудбалер (прем.1994)
16. мај —Нилтон Сантос, бразилски фудбалер (прем.2013)
25. мај —Џин Крејн, америчка глумица (прем.2003)

Јун

[уреди |уреди извор]

3. јун —Тони Кертис, амерички глумац (прем.2010)
21. јун —Морин Стејплтон, америчка глумица (прем.2006)
26. јун —Волфганг Унцикер, немачки шахиста (прем.2006)
29. јун —Ђорђо Наполитано, италијански политичар,председник Италије (2006—2015) (прем.2023)

Јул

[уреди |уреди извор]

2. јул —Патрис Лумумба, конгоански политичар, први премијер ДР Конго и вођа Конгоанског националног покрета (прем.1961)
9. јул —Борислав Станковић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер, дугогодишњи генерални секретарФИБА (прем.2020)
29. јул —Микис Теодоракис, грчки композитор (прем.2021)

Август

[уреди |уреди извор]

6. август —Барбара Бејтс, америчка глумица и певачица (прем.1969)
6. август —Лилијан Шовен, француско-америчка глумица, ТВ водитељка, редитељка, сценаристкиња, продуценткиња и професорка глуме (прем.2008)
8. август —Алија Изетбеговић, босанскохерцеговачки политичар и државник (прем.2003)
22. август —Миливој Југин, ваздухопловни инжењер, конструктор и публицист (прем.2013)
28. август —Доналд О’Конор, амерички глумац, певач и плесач (прем.2003)

Септембар

[уреди |уреди извор]

8. септембар —Питер Селерс, енглески глумац, комичар и певач (прем.1980)
16. септембар —Би Би Кинг, амерички блуз музичар (прем.2015)

Октобар

[уреди |уреди извор]

3. октобар —Гор Видал, амерички књижевник, сценариста и политичар (прем.2012)
16. октобар —Анџела Ленсбери, енглеско-ирска глумица и певачица (прем.2022)

Новембар

[уреди |уреди извор]

10. новембар —Ричард Бартон, енглеско-велшки глумац (прем.1984)
17. новембар —Рок Хадсон, амерички глумац (прем.1985)
20. новембар —Маја Плисецка, руска балерина, кореографкиња и глумица (прем.2015)

Децембар

[уреди |уреди извор]

2. децембар —Џули Харис, америчка глумица (прем.2013)
13. децембар —Дик ван Дајк, амерички глумац, комичар, писац, певач и плесач
19. децембар —Роберт Шерман, амерички аутор песама (прем.2012)

Смрти

[уреди |уреди извор]

Главна категорија:Умрли 1925.

Март

[уреди |уреди извор]

5. март —Јохан Јенсен, дански математичар и инжењер. (*1859)
12. март —Суен Јатсен, кинески револуционар

Април

[уреди |уреди извор]

5. април —Мухамед Али Шах, персијски краљ
22. април —Стојан Вељковић, српски правник и политичар. (*1830)

Август

[уреди |уреди извор]

25. август —Франц Конрад фон Хецендорф,аустроугарски генерал и начелник генералштаба

Нобелове награде

[уреди |уреди извор]

Физика —Џејмс Франк иГустав Лудвиг Херц
Хемија —Рихард Адолф Жигмонди
Медицина —Награда није додељена
Књижевност —Џорџ Бернард Шо
Мир — СерОстин Чејмберлен (УК) иЧарлс Гејтс Доз (САД)
Економија —Награда у овој области почела је да се додељује1969. године

Види још

[уреди извор]

Референце

[уреди извор]

п р у Датуми и месеци у години
Данас:18. фебруар 2026.
Јануар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Фебруар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.
Март	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Април	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Мај	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Јун	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Јул	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Август	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Септембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Октобар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Новембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30.
Децембар	1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31.
Слично: 0. јануар 30. фебруар

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=1925&oldid=30506200”

Категорије:

Сакривене категорије:

ページ先頭