Штутгарт (нем.Stuttgart) главни је градњемачке покрајинеБаден-Виртемберг. Са око 609.000 становника, Штутгарт је највећи град тепокрајине и шести по величини у Немачкој. Овај град је с покрајинским парламентом, седиштем владе Баден-Виртемберга као и другим покрајинским институцијама, политички центар те покрајине. Најближи већи градови суФранкфурт (око 204 km сјеверозападно) иМинхен (око 220 km југоисточно од Штутгарта).
Штутгарт је седиште владе штутгартског региона (са 2.666.849 становника) као и покрајинске виртенбершкеевангелистичке иримокатоличке бискупије (Бискупија Ротенбург-Штутгарт).
Штутгарт се налази на око сат времена удаљености одШварцвалда иШвапске Јуре. Средиште града се налази у плодној долини, угнијежђено измеђувинограда и густе шуме у близини ријекеНекар. У врућим љетним данима, локално становништво ово подручје описује као„штутгартски казан“.м у долини Некара до 549 m на брду Бернхартсхохе. Као резултат огромне висинске разлике, у и око града се налази око 400 степеништа (њем.Stäffele, на локалном дијалекту), што приближно чини око 20 km степеништа. Многа воде поријекло из времена када су виногради окруживали цијелу долину. Чак и данас, постоје виногради који су удаљени мање од 500 m од главне жељезничке станице.
Панорама Штутгарта према југоистоку. Од долине ријеке Некар лијево се уздижу небодери у центру града. Јужни и западни дио града приказани су десно.
Град Штутгарт је подијељен на укупно 23 општине, и то 5 градских и 18 приградских. Градске општине су: Централни Штутгарт, Сјеверни Штутгарт, Источни Штутгарт, Јужни Штутгарт и Западни Штутгарт.
Штутгарт има претежноконтиненталну климу. У љетним мјесецима, оближњиШварцвалд иШвапски Алпи служе као природни штит одолуја са запада и југа, али град често погоди снажно невријеме углавном током љета те периоди дуготрајних сњежних падавиназими, који некад трају и седмицама. Позната је појаваказана тј. у средишту града измјерене су значајно више температурељети и много мањеснијега зими у поређењу са предграђима. Пошто се налази релативно далеко од мора, разлике температура зими и љети односно дневне и ноћне могу бити екстремне. По статистикама, Штутгарт има просјечно 1693 сата сунчеве свјетлости годишње.[1]
Зима просјечно траје од децембра до марта. Најхладнији мјесец је јануар са просјечном температуром од 0 °C. Сњежни покривач не траје дуже од неколико дана, иако у посљедње вријеме остаје све дуже, као што је то био случај2004, када је снијег остао неколико седмица. Љета су доста топла са просјечном температуром од 20 °C у најтоплијим мјесецима, јулу и августу. Љето траје од маја до септембра.
Прва позната насеља на подручју данашњег Штутгарта датирају од краја1. вијека, од оснивањаримске тврђаве у дијелу данашњег дистриктаБад Канштата, на обали ријеке Некар. Римљани су се повукли око260. године, након чега је услиједила инвазијаАлемана са сјевера. Иако није ништа конкретно познато о насељу Канштат за вријемеварварске инвазије, вјерује се да је подручје остало насељено све до700. године.
Стари дворац у Штутгарту датира од 950. године
Сматра се да је сам град Штутгарт основан око950. године, непосредно пријебитке на Лешком пољу. Основао га је швапски војвода Лудолф, један од синова цараСветог римског царстваОтона I Великог. Град се користио за узгајањекоња у плодним долинама, у близини данашњег центра града, иако су недавна археолошка ископавања показала да је ово подручје већ било у власништвумеровиншких фармера.[2]
У регистру поклона опатије Хиршау, који је датиран око1160, спомиње сеХуго де Штуокартен, што наводи на постојање истоименог насеља на мјесту данашњег Штутгарта.
Од овог времена па све до14. вијека, насеље је било у рукама маркгрофоваБадена и виртембершких градова Бакнанга иБезигхајма.
Нови дворац Штутгарт на Шлосплацу који је направљен између 1746. и 1807.
Око1300, Штутгарт је постао резиденција грофоваВиртемберга, који су наставили градити и проширивати насеље упријестоницу своје територије. Статус града Штутгарт је добио 1321. када је постао званична краљевска пријестоница. Територија око Штутгарта је била позната као грофовија Виртемберг, прије него што су је подигли на степен војводства од стране цара Светог римског царства1495, када је Штутгарт постао главни град војводства и резиденција војводе. Назив Виртемберг потиче од стрмог брда у околини Штутгарта познатог као Виртемберг.
У18. вијеку, град је накратко изгубио статус пријестонице, пошто је Еберхард Лудвиг основао градЛудвигсбург сјеверно од Штутгарта, у који је премјестио своју пријестоницу. Године1775.Карл Еуген је затражио да се сједиште Виртемберга врати у Штутгарт, издавши наређење за изградњу новог дворца на Шлосплацу.
Године1803. Штутгарт је проглашен главним градом кнежевине Виртемберг (којом је владао изборни кнез) све докНаполеон Бонапарта није срушиоСвето римско царство6. августа1806), када је Штутгарт постао главни град краљевине Виртемберг. Краљевско сједиште је проширено за време владавинеФридриха I Виртембершког, иако су многе важне зграде у Штутгарту изграђене за вријеме владавинеВилхелма I Виртембершког, укључујући Вилхелмову палату, болницу Катарина, градску галерију, вилу Берг и Кенигсбау.
Вилхелмова палата 1840. године, данас градска библиотека
Током 19. вијека, развој града је био спутаван због своје специфичне локације. Тек након проласкажељезнице и отварања главне жељезничке станице1846, град је доживио снажан економски развој. У то вријеме број становника се кретао око 50.000.
За вријеме револуција1848. и1849. године, формиран је демократски пангермански национални парламент (Франкфуртска скупштина) уФранкфурту, у сврху превазилажења подјела унутар њемачких држава. Након дугих разговора, парламент је одлучио да понуди титулу њемачког цараФридриху Вилхелму IV. Како је демократски покрет слабио, њемачки кнежеви су почели узимати контролу над својим осамостаљеним државама. Напокон,пруски краљ је одбацио понуду револуционара. Чланови парламента су избачени из Франкфурта а најрадикалнији чланови (који су тежили успостављањурепублике) су побјегли у Штутгарт. Недуго затим, виртембершка војска је разбила и последње остатке овог парламента.
Већ1871. у Штутгарту је било око 91.000 становника, а у вријеме док јеГотлиб Дајмлер конструисао први аутомобил на свијету у малој радионици у Канштату, популација града је брзо нарасла до 176.000 становника.[3]
На крајуПрвог свјетског рата, монархија се распала и формирана је слободна држава Виртемберг у склопуВајмарске Републике, а Штутгарт је постао њен главни град. Године1920. град је постао сједиште њемачке националне владе (након што је администрација побјегла изБерлина, послије пуча).
За вријеменацистичке Њемачке, у Штутгарту је отпочело протјеривањеЈевреја већ1939. године. Након што је стављена забрана кретања Јевреја 1. октобра 1941, свиЈевреји који су живјели на подручју Виртемберга су присиљени да живе у тзв.јеврејским апартманима све док нису послати у концентрациони логор лоциран на ранијем сајмишту уКилесбергу. Дана1. децембра1941. организовани су први депортациони возови премаРиги.
ТокомДругог свјетског рата, средиште Штутгарта је готово потпуно уништено збогсавезничког бомбардовања. Најтежа разарања града су се десила1944. године од стране англоамеричких бомбардера. Врхунац напада се десио12. септембра 1944. када су британски авиони бацили око 184.000 бомби настаро средиште Штутгарта. Страдало је преко 1000 људи. Свеукупно за вријеме Другог свјетског рата, било је 53 бомбардовања Штутгарта, при чему је уништено око 68% свих објеката, а страдало је 4.477 особа.[4]
У склопу савезничког слома нацистичке Њемачке, Француска је 1945. године ушла у Штутгарт те је након рата град ушао у америчку окупациону зону. Након што су се ујединиле све три окупационе зоне (америчка, британска и француска) и проглашенаСавезна Република Њемачка7. октобра1949, Штутгарт је, поред Франкфурта, био један од три кандидата за главни град Западне Њемачке. На крају,Бон је проглашен главним градом.
Дијелови ранијих њемачких држава Баден и Виртемберг су се спојили1952. и формирали нову покрајинуБаден-Виртемберг, која је данас трећа по величини покрајина у Њемачкој.
За вријемеХладног рата, Штутгарт је постао сједиште заједничке команде свихамеричких војних снага уЕвропи,Африци и на Атлантику (EUCOM). И данас EUCOM има сједиште у Штутгарту, а америчка војска је изградила бројне војне базе у околини града.[5]
Први грб града Штутгарта из 1286. године
Касних1970-их, у дистрикту Штамхајм десио се један од познатијих судских процеса групи названојФракција црвене армије. Након суђења, четири члана ове групе су извршила самоубиство. Извршено је неколико насилних покушаја да се ослободи ова група за вријемеЊемачке јесени1977, што је кулминирало отмицом и убиством њемачког индустријалца и предсједника њемачког удружења послодавацаХанса Мартина Шлејера, као иотмицом авиона Луфтханзе.
Грб града Штутгарта приказује црногкоња који стоји на задњим ногама, на жутој позадини. Познато је да је у садашњем облику први пут кориштен1938, док су се раније користиле различите варијанте и боје, често и са два коња. Овај хипотетички грб даје назнаке о поријеклу називаШтутгарт. Могуће поријекло имена града води од староњемачког називаштуотгартен, гдје ријечштуот наводи на староенглески појамстод у значењукоњушница,ергела. Староњемачки појамгартен означава мјесто првобитног насеља. Такође, лого аутомобилске компанијеПорше садржи измењену верзију градског грба.
Број становника Штутгарта је опадао у периоду између1960. (637.539 становника) и2000. (586.978 становника). У посљедње вријеме, захваљујући ниској стопи незапослености и атрактивним могућностима образовања млађе популације, доживио је нагли пораст становништа, нарочито младих из бившеИсточне Њемачке..[6] По први пут у овој деценији, забиљежен је позитиван природни прираштај 2006. године.
Према статистичким подацима из 2000. године, у граду је било 22,8% становника који нису њемачки држављани, док се тај број 2006. године смањио на 21,7%. Од највећих националних мањина најбројнији суТурци (22.025),Грци (14.341),Италијани (13.978),Хрвати,Срби,Бошњаци,Португалци,Пољаци,Аустријанци иФранцузи. Од укупног броја странаца у Штутгарту, 39% су држављаниЕвропске уније.
Религијски састав становништва у Штутгарту се драстично промијенио1534. године као директан резултатпротестантске реформације. Од тог времена, у Штутгарту, као и у цијелом Баден-Виртембергу доминантна јепротестантска већина. Међутим, од1975. број протестаната у Штутгарту је опао са око 300.000 на 200.000. Године 2005, у граду је било 31,1% протестаната, а 26,1% су били католици. Чак 42,6% цјелокупног становништва су се изјаснили као атеисти или нису били верници ниједне званичне религије.[7]
Сматра се да је Штутгарт један од најсигурнијих градова Њемачке. У 2004. години, према званичним статистикама почињено је 8535криминалних дјела на 100.000 становника, што је далеко мање од укупног просјека свих њемачких градова који износи 12.751 криминалних дјела на 100.000 становника.[8] По подацима из 2006, Штутгарт је рангиран на другом мјесту, одмах наконМинхена.[9] Од укупних криминалних дјела из 2003. године, 60% их је ријешено што Штутгарт сврстава на друго мјесто, наконНирнберга.
Док је Штутгарт био у саставу војводства Виртемберг, њим је управљао управник (њем.Vogt) којег је именовао војвода. Након 1811, његову улогу је преузео градски директор. Послије 1819, заједница је бирала градоначелника који је носио титулу Шултхаис (њем.Schultheiß). Од 1930. године, ова титула је преименована у виши градоначелник - обербиргермајстер (њем.Oberbürgermeister), коју су носили сви градоначелници градова у Виртембергу са више од 20.000 становника.
Након Другог свјетског рата, француска администрација у окупационој зони је поставила независног политичараАрнулфа Клета као првог послијератног градоначелника Штутгарта. Он је ову функцију обављао све до своје смрти1974. године. Од тада је на власти редовно градоначелник из Хришћанско-демократске уније Немачке. Ранији градоначелник био је Манфред Ромел, син чувеног њемачког маршалаЕрвина Ромела.
Као главни град покрајине Баден-Виртемберг, Штутгарт је важанполитички центар у Њемачкој, те сједиште покрајинског парламента (њем.Landtag). У граду се такође налазе и готово све покрајинске институције.
У средишту града лежи главни трг Шлосплац. Поред тога што је и највећи у Штутгарту, на њему се укрштају многе трговачке улице, налази се и паркШлосгарден, те два дворца, многи музеји, док се на југозападу налази стамбено подручје.
Иако је средиште града доста уништено током Другог свјетског рата, многе историјске грађевине су реконструисане, а изграђене су и нове, модерне грађевине. Неке од значајнијих грађевина су:
Стари уред (Alte Kanzlei) на Шилеровом тргу у Штутгарту
Манастирска црква (Stiftskirche), 1200-1600 уроманско-готском стилу
Стара палата (Altes Schloss) 1300-1500, уренесансном стилу, реконструисана
Стари уред (Alte Kanzlei) на Шилеровом тргу
Нова палата (Neues Schloss 1700-1800, у стилубарока/класицизма, реконструисана
Палата краља Вилхелма (Wilhelmpalais), 1840
Краљевска зграда, (Königsbau), 1850, у стилу класицизма, реконструисана
Штутгартско државно позориште, (Großes Haus - Staatstheater Stuttgart), 1909-1912
Штутгарт је познат по свом богатом културном насљеђу. Нарочито је познато државно позориште (њем.Staatstheater) и градска галерија (њем.Staatsgallerie). У склопу градског позоришта дјелује и штутгартска опера, те три мања позоришта. У њима се редовно изводе опере, балети и позоришни комади, као и концерти. Градско позориште је проглашено Позориштем године 2004. од свих позоришта на њемачком говорном подручју (Њемачка,Швајцарска иАустрија). Штутгартска опера је проглашена Опером године чак шест пута. За штутгартски балет вежу се имена попутЏона Кранкоа иМарсије Хајде.
У граду се налазе и два позоришта гдје се приказују мјузикли, слични онима наБродвеју: позоришта „Аполо“ и „Паладијум“, свако од њих са 1800 сједишта. У палати Лудвигзбург су се такође одржавали многобројни културни догађаји и концерти. На спортском стадиону „Шлојерхале“ се редовно одржавају поп и рок концерти великих међународних звијезда.
У штутгартскојшвапској кухињи, доминантно мјесто заузимавино ипиво. Вино се прави у овом подручју још од17. вијека а данас је познато у цијелој Њемачкој, а и шире.[10] На примјер, „Гајсбургер марш“ је кувано месо које је измишљено у подручју Гајсбурга јужно од Штутгарта.
Фолксфест 2004 (Народна прослава) у Канштату код Штутгарта
Штутгарт је 1993. био домаћин међународног вртног сајма који је одржан у предграђу Килесберг. Такође, град је био један од домаћинаСвјетског првенства у фудбалу 2006. године.
У Штутгарту се сваке године одржавају многе манифестације, као што суФолксфест у Канштату (првобитно пољопривредни сајам, слично каоОктоберфест уМинхену),Божићни сајам (који је 2007. посјетило преко 3,6 милиона посјетилаца са преко 200 излагача[11]),Хамбуршки рибљи сајам (Hamburger Fischmarkt) на којем се излажериба, пиво и остала храна изХамбурга,Љетни фестивал (њем.Stuttgart Sommerfest) који се обично одржава почетком августа,Фестивал свјетла (њем.Lichterfest), који се одржава почетком јула у Килесбергу, чувен по величанственом ватромету;винско село (њем.Weindorf), манифестација која се одржава крајем августа и почетком септембра на Карлсплацу у Штутгарту.
У граду се налази пет од укупно 11 државних музеја у покрајини Баден-Виртемберг. Једна од најзначајнијих је стара државна галерија (Staatsgalerie) која је отворена1843, а проширена1984. године. У њој се чувају умјетничка дјела из многих епоха, од 14. вијека до модерне умјетности укључујући дјелаРубенса,Рембранта,Монеа,Реноара,Сезана иБеуса.
У непосредној близини старе галерије налази се и Нова градска галерија (Neue Staatsgalerie), изграђена 1980, са карактеристичном модерном контроверзном архитектуром. Између осталих, у њој се могу наћи дјелаБекмана,Далија,Матиса,Мироа,Пикаса,Клеа,Шагала иКандинског.
Круна виртембершких краљева, изложена у државном музеју Виртемберга у Старој палати у Штутгарту
Стара палата у Штутгарту је сједиште државног музеја Виртемберга који је1862. године основао виртембершки краљ, Вилхелм I. Музеј садржи многобројне предмете из историје покрајине Виртемберг, који су припадали бројним војводама, кнежевима и краљевима, као и предмете који су овдје нађени, а потичу изкаменог доба. На Карловом тргу, у близини старе палате налази се музеј посвећенКлаусу фон Штауфенбергу, некадашњем житељу Штутгарта, познатог по томе што је извршио неуспели атентат наАдолфа Хитлера20. јула 1944.
Од осталих музеја познати су Музеј историје, отворен 1987, Штутгартски музеј природних наука у парку Росенптајн, музеј Левентор, који је посвећенпалеонтологији игеологији, музеј Мерцедес-Бенца, основан 1923, премјештен 2006, један од најпосјећенијих музеја у Штутгарту (440.000 посјетилаца годишње[12]), у које су изложени предмети посвећени 120-годишњој историји производње аутомобила у Штутгарту, почев од легендарнесребрне стријеле до најновијих моделаМерцедеса. Поред Мерцедеса, Штутгарт је сједиште и Поршеа, а постоји и музеј Поршеа, основан1976, који се тренутно налази у фази реконструкције.
Штутгарт је сједиште протестантског бискупа и једно од два сједишта католичког бискупа бискупије Ротенбург-Штутгарт. Постоји великапентекостална цркваЗаједница библијског вјеровања (нем.Biblische Glaubens-Gemeinde), највећа богомоља ове врсте у Њемачкој.[13]
Подручје Штутгарта је познато по индустрији високе технологије. Овдје се налазе неке свјетски познате компаније укључујућиДајмлер,Порше,Бош,Хјулет-Пакард иIBM. Све ове компаније имају у Штутгарту или главно сједиште или главно представништво за Њемачку.
Музеј Мерцедес-Бенца у дистрикту Бад Канштат
Штутгарт је мјесто у којем се налази девети по величини сајамски центар у Њемачкој. Сајам се одржава у предграђу у непосредној близини штутгартскогаеродрома. Поред ових међународних компанија, у граду послују стотине малих и средњих предузећа, а многа од њих су још увијек породична предузећа, већином се бавеиндустријском производњом која се уско веже за аутомобиле, електронику,инжењеринг и високо-софистицирану технологију.
Мотоцикл иаутомобил на четири точка су изумљени у Штутгарту, по чему су се прославилиГотлиб Дајмлер иКарл Бенц. Већ 1887. године Дајмлер и Вилхелм Мајбах су основали компанију „Дајмлер Моторен Геселшафт“ и започели индустријску производњу аутомобила. Из тог разлога, Штутгарт с правом зову колијевком аутомобила у свјетским размјерама.Мерцедес-Бенц, Порше и Мајбах се и данас производе у Штутгарту и његовој околини. Овдје је произведен и први прототипФолксваген бубе, коју је дизајнирао у ШтутгартуФердинанд Порше.
Подручје Штутгарта данас има највећи број научних, академских и истраживачких организација у оквирима Њемачке. Нигдје у Њемачкој није регистрирано више патената и дизајна од града Штутгарта.[3] Готово 45% свих научника у покрајини Баден-Виртемберг је укључено у истраживања која су директно везана за овај град. Од свих улагања у истраживање у оквирима Њемачке, само на подручје Штутгарта отпада 11% или око 4,3 милијардеевра годишње. Поред неколико универзитета и колеџа (Универзитет Штутгарт,Универзитет Хохенхајм и неколико универзитета примијењених наука), у овом подручју дјелује шест Фрајенхофер института, четири института колаборативних индустријских истраживања на локалним универзитетима, два институтаМакс Планка и значајна институција њемачког центра за авио-и свемирска истраживања (ДЛР).
Кенигсбау на Шлосплацу, бивше сједиште штутгартске берзе
Штутгарт има другу по величиниберзу у Њемачкој, одмах послије Франкфуртске. Многе водеће компаније у сектору финансијских услуга има главно сједиште у Штутгарту са око 100 кредитних института. (ЛББВ Банк, Вистенрот и Виртембергише, Алијанц и други)
Виногради на ријециНекар у подручју Милхаузен крај Штутгарта
Традиција узгајања винове лозе у подручју Штутгарта, судећи по подацима државне архиве, почиње око1108. године, када се спомиње извјесни свештеник Улрих који даје као поклон виноград опатији Блаубеурен. У17. вијеку, град је трећи по величини њемачки произвођач вина у Светом римском царству. Све до 19. вијека узгој винове лозе и производња вина остаје један од основних извора прихода подручја Штутгарта.
И данас је град један од највећих њемачких произвођача грожђа, првенствено захваљујући свом специфичном положају у центруВиртембершког винског подручја које се простире на око 110,3 km² и које је званично проглашено једним од 13 подручја обухваћеним њемачким Законом огрожђу. Континуитет важности вина за локалну привреду је обиљежен редовно сваке године, крозВајндорф, годишњи фестивал посвећен вину.
У складу са законском регулативом других њемачких градова попутБерлина,Келна иХановера, и Штутгарт је од1. марта2008. увео принципзона смањене емисије штетних гасова. Сврха овог прописа је да се унаприједи квалитет ваздуха у граду. Овом регулативом је доста рестриктивно ограничено кретање возила у такозванојеколошкој зони града (Umweltzone), укључујући и возила странаца.[14][15]
Од1978. у Штутгарту је почео саобраћати и брзи воз (С-Бахн) који повезује већину предграђа.
Штутгарт има изграђен систем градске жељезнице, познат каоШтутгарт штатбан. У средишту града и у густо изграђеним подручјима оважељезница иде испод земље. Све станице су означене латиничним словом У (U), што представља скраћеницу одunabhängig (независна, чита сеунабхенгиг). До2007, у Штутгарту су саобраћали итрамваји. Постоји огромна мрежааутобуса. Цјелокупну мрежу аутобуса и градске жељезнице одржава градско предузеће „Штутгартер штрасебанен“ АГ (њем.Stuttgarter Straßenbahnen AG, SSB)
Поред локалне мреже жељезница,С-Бан (брзи воз) који повезује град са предграђима и околним мањим градовима, користи и линије државнеЊемачке жељезнице (њем.Deutsche Bahn).
Једна од занимљивих специфичности Штутгарта је његов Занрадбан (њем.Zahnradbahn), жељезница која се покреће електричном енергијом а саобраћа од Маријенплаца на југу града до Дегерлоха. Ово је једина жељезница овакве врсте у Њемачкој. Постоји и жичара која повезује подручја на југу Штутгарта са гробљем у шуми. У парку Килесберг, на познатом брду изнад града, постоји минијатурна дизел жељезница, која се викендом покреће само на пару.
Штутгарт је важно чвориште међуградскогИнтерсити екпреса и мрежеИнтерсити у власништву Њемачке жељезнице. Она повезује Штутгарт са другим великим њемачким градовима. Такође постоје веома квалитетне међународне линије премаСтразбуру,Бечу,Цириху иПаризу. Према овим дестинацијама возови саобраћају четири пута дневно. Сви возови који повезују удаљена мјеста се заустављају на главној жељезничкој станици (њем.Hauptbahnhof), а коју употребљавају и локалне жељезничке линије, али су њихови терминали и перони у подземљу жељезничке станице.
Државни ауто-пут А8 пролази испод паркиралишта непосредно поред аеродрома и сајма
Штутгарт посједује међународниаеродром (њем.Flughafen Stuttgart) који се налази око 13 km јужно од центра града на подручју које припада сусједном градићуЛајнфелден-Ехтердингену. Везе од аеродрома до центра града су изузетно добре, тако да је потребно око 30 минута да се од аеродрома дође до центра користећи линије С-Бана С2 или С3. Аеродром у Штутгарту је једини већи градски аеродром у Њемачкој који има само једну писту.
Након дугих година политичког препуцавања и контроверзи, прихваћени су планови у октобру 2007 да се постојећа главна жељезничка станица претвори у транзитну станицу. Овај пројекат укључује реконструкцију надземних и подземних линија које повезују станицу у тијесној штутгартској долини са другим постојећим станицама и подземним линијама. Планирано је да реконструкција почне до 2010. и треба да буде завршена за 10 година.
Као и у остатку Њемачке,фудбал је најпопуларнији спорт у Штутгарту. Два најпознатија спортска клуба у граду су такозваницрвени иплави. Црвени је надимак фудбалског клубаШтутгарт, веома популарног и познатог клуба у европским и свјетским оквирима. Као стални прволигаш њемачкеБундеслиге, фудбалски клуб Штутгарт је основан1893. До сада је освојио пет титула првака Њемачке, посљедњи пут 2007. године. Своје домаће утакмице игра наМерцедес-Бенц арени у Бад Канштату.
ПлавиШтутгартер Кикерс је други познати клуб у Штутгарту. Члан је регионалне њемачке лиге југ (трећи ранг такмичења), а домаће утакмице игра на много мањемстадиону Гази у близини телевизијског торња у Дегерлоху.
Постоје још два мала клуба, „Шпортфројнде Штутгарт“ и „ФВ Цуфенхаузен“ који се такмиче у нижим ранговима.
У Штутгарту дјелује локални рукометни клуб ВфЛ Пфуллинген/Штутгарт, који је у периоду од 2001. до 2006. био члан прве рукометне лиге. Утакмице игра у двораниШлојерхале. Активан је и женски одбојкашки клуб ЦЈД Фојербах, познат по томе што је три пута освајао наслов првака Њемачке. Данас је престао са игром из финансијских разлога. Поред њега постоји и Штутгартски рукометни клуб чији женски тим игра у другој лиги југ.
Постоји ихокејашки клуб Штутгартер ЕЦ који игра у хали Валдау у Дегерлоху. Активан је иватерполо клуб СВ Канштат који се може похвалити титулом првака Њемачке 2006. године.
Заступљени су и многи други спортови, попутамеричког фудбала (тимШтутгарт Најтхокси који игра у професионалној западноевропској лиги и тимШтутгарт Скорпионси),тениса (женски тениски клубТК Вајсенхоф, прваци Њемачке четири пута, те ТЕЦ Валдау Штутгарт, прваци Њемачке 2006) ихокеја на трави (ХТЦ Штутгартер Кикерси, један од најуспјешнијих клубова у хокеју на трави, освајач првенства Њемачке 2005. и првак Европе 2006)
Штутгарт има репутацију значајног спортског домаћина, који је угостио многе спортске догађаје, попут Свјетског првенства у атлетици 1993. Био је и један од 12 градова у којима је одржаноСвјетско првенство у фудбалу 2006. На стадиону Дајмлер одиграно је укупно шест утакмица на овом првенству, укључујући три утакмице друге рунде и утакмицу за треће мјесто. Штутгарт је2007. изабран заЕвропски главни град спорта.[16] Он је био домаћин и Свјетског бициклистичког првенства и финала Свјетског атлетског првенства.
Од значајнијих спортским грађевина могу се издвојити тениски терени у Вајсенхофу гдје се сваке године одржава тениски турнир Мерцедес Куп, затим Порше арена која угошћује тениске,кошаркашке и рукометне утакмице и дворана Шлојерхале која је резервисана забокс, гимнастику и друге дворанске спортове.
^Kirn, Daniel (2007).Stuttgart - Eine kleine Stadtgeschichte (на језику:(језик: немачки)). Sutton.ISBN978-3-86680-137-0.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
^абStuttgart - Where Business Meets the Future, промотивни материјал који је издало Штутгартско вијеће, Одјељење за економски развој, 2005.
Kirn, Daniel (2007).Stuttgart - Eine kleine Stadtgeschichte (на језику:(језик: немачки)). Sutton.ISBN978-3-86680-137-0.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
