Шелоњ | |
---|---|
![]() Шелоњ кодПорхова | |
![]() Мапа басена језера Иљмењ и реке Волхов | |
Опште информације | |
Дужина | 248 km |
Басен | 9.710 km2 |
Пр. проток | 43,6 m3⁄s |
Слив | Иљмењ →Волхов →Нева →Балтичко море |
Пловност | низводно од градаСољци |
Водоток | |
Извор | Судомско побрђе на57° 23′ 42″ N30° 12′ 32″ E / 57.39500° С; 30.20889° И /57.39500; 30.20889 (Извор реке Шелоњ) |
В. извора | 85 m |
Ушће | у језероИљмењ на 58° 13′ 39″ N30° 53′ 59″ E / 58.22750° С; 30.89972° И /58.22750; 30.89972 (Ушће реке Шелоњ) |
Географске карактеристике | |
Држава/е | ![]() |
Област | Псковска област Новгородска област |
Насеља | Порхов,Сољци,Шимск |
ДРВ | 01040200412102000024311 |
Река на Викимедијиној остави |
Шелоњ (рус.Шелонь) река је на северозападуевропског делаРуске Федерације. Протиче преко територијаПсковске иНовгородске области и улива се у језероИљмењ у видуестуарског ушћа површине 10 km², у његов западни део. Део је басена рекеВолхов иБалтичког мора.
Укупна дужина водотока је 248 km, површина сливног подручја 9.710 km², док је просечан проток на око 59 km узводно од ушћа 43,6 м³/с. Пловна је за мања пловила низводно од градаСољци.
Река Шелоњ започиње свој ток у мочварном подручју подноСудомског побрђа, на око 23 km југоисточно од варошицеДедовичи у источном делу Псковске области. Већ у горњем делу тока на реци се налази мање вештачко језеро које се на појединим местима шири до 450 метара, док се низводно од Дедовича налази мања брана на којој се налазе турбинехидроелектране. Низводно од електране ширина реке достиже до 30 метара, а река прелази у равније подручје где се њен ток смирује. У том делу тока обале су средње висине, док је просечна дубина воде у кориту између 1,5 и 2 метра.
Обале се знатно издижу у подручју око и низводно од градаПорхова и обрасле су густим боровим шумама. Ширина реке нагло расте и већ код градаСољци достоже до 70 метара, односно кодШимска прелази 300 метара, што корито Шелоња чини пловним за мање бродове. На ушћу река се шири у виду естуара и до неколико километара.
Најважније притоке суМшага,Ситња,Удоха,Уза,Судома,Иљзна са леве иКолошка,Леменка,Љута,Шчилинка,Полонка,Белка иСеверка са десне стране. Највећа насеља на њеним обалама су Порхов, Сољци, Дедовичи и Шимск. У басену реке се налазе бројни минерални извори.
На левој обали реке код села Велебици се14. јула1471. одиграла велика битка измеђуМосковске кнежевине иНовгородске републике која је у историју ушла каоШелоњска битка. Новгородски пораз у тој бици уједно је значио и крај постојања Новгородске републике. Уханзеатским списима изXV века река Шелоњ се помиње као важан део трговачкогЛушког пута којим су ишли трговачки путеви од обалаФинског залива ка унутрашњости.