Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Чејени

С Википедије, слободне енциклопедије
Чејени
Застава Северних Чејена
Портрети Чејена
Укупнапопулација
22.970
Северни 10.840
Јужни 12.130
Региони са значајном популацијом
САД (Монтана,Оклахома)
Језици
чејенски, енглески, знаковни језик преријских индијанаца
Религија
Традиционална племенска религија, црква америчких домородаца, хришћанство
Сроднеетничке групе
Арапахо,Блекфут и осталиалгонквински народи

Чејени суалгонквински народ,староседеоци суСеверне Америке. Говоре чејенским језиком који припада преријској групиалгонквинских језика. У време првог контакта са Европљанима средином 17. века били су насељени на територији данашње америчке државеМинесоте. Почетком 18. века напустили су то подручје и населили области западно од рекеМисисипи, на територији данашњих државаСеверна Дакота иЈужна Дакота. Средином 19. века Американци су их протерали у резервате.

Северни Чејени данас живе на резервату у југоисточнојМонтани. Племе је 2014. имало 10.840 припадника, од којих 4.939 живи на резервату. Приближно 91% становништва резервата Северних Чејена су амерички домороци, од којих су 72,8% Чејени. Нешто више од 25% становништва говори језиком који није енглески.[1]

Јужни Чејени данас заједно саЈужним Арапахоима живе на заједничком резервату у западнојОклахоми. Укупан број Јужних Чејена и Јужних Арапахоа је 12.130[2] Од тог броја око 8.000 их се 2003. изјашњавало као Чејени.[3]

Историја

[уреди |уреди извор]
Резерват Северних Чејена (енгл.Northern Cheyenne) на југу Монтане

У време првог контакта са Европљанима средином 17. века били су насељени на територији данашање америчке државе Минесоте. Где су се бавили земљорадњом. Узгајали сукукуруз,бундеву ипасуљ, а у мањим језерима и потоцима су сакупљали дивљи пиринач. Почетком 18. века напустили су то подручје и населили области западно од реке Мисисипи, на територији данашњих држава Северна Дакота и Јужна Дакота. У ово доба су почели да узгајајукоње и ловебизоне. Након што су населили област окоБлек Хилса у Јужној Дакоти и реке Паудер Ривер у Монтани, удружили су се са Арапахоима и потиснули суКајове најужне равнице. Касније су Чејене потиснули даље на западСијукси који су били бројнији. Средином 19. века Американци су их протерали у резервате.

Чејени су као народ настали уједињавањем два сродна племена Тсистсистас и Сутај. Након уједињења били су подељени на 10 група. Насељавали су област од јужногКолорада до Блек Хилса у Јужној Дакоти. Борили су се против својих традиционалних непријатељаВрана и касније против војске САД (1856–79). Око 1830. поделили су се на Северне и Јужне, део је одлучио да остане у близини Блек Хилса и то су Северни Чејени, док су остали одлучили да остану у близини рекеПлат у централном Колораду и то су Јужни Чејени.

Првобитних 10 група

[уреди |уреди извор]
Поглавице Чејена Мали Којот и Јутарња Звезда
  • Хевикснајпахис (илиЕвистстсинипа)
  • Хевахетанио (илиХевејтанео)
  • Масикота
  • Нотамиомесхиз (Омесхизо, Омасис)
  • Сутај (илиСатајо,Сотио,Сотаетанео)
  • Вотапио
  • Оевманехо (илиОивимана)
  • Хесеометанео (илиХисиометанио,Исиометаниу)
  • Октогана (илиОктогона,Октогуна,Октина,Укотана)
  • Хонова (илиХејовоновахиз,Нестаменоо,Хејовонова,Хотнова)

Након поделе на Јужне и Северне Чејене, 7 група и делови 2 групе чинило је племе Јужни Чејени, док је 1 група и делови 2 групе чинило племе Северни Чејени.

Северни Чејени

  • Нотамиомесхиз (илиОмесхизо, Омасис)
  • Северни Оевманехо (илиОивимана)
  • Северни Сутај (илиСатајо,Сотио,Сотаетанео)

Јужни Чејени

  • Хевикснајпахис (илиЕвистстсинипа)
  • Хевахетанио (илиХевејтанео)
  • Масикота
  • Вотапио
  • Хесеометанео (илиХисиометанио,Исиометаниу)
  • Октогана (илиОктогона,Октогуна,Октина,Укотана)
  • Хонова (илиХејовоновахиз,Нестаменоо,Хејовонова,Хотнова)
  • Јужни Оевманехо (Оивимана)
  • Јужни Сутај (илиСатајо,Сотио,Сотаетанео)

Друштвено уређење

[уреди |уреди извор]

Најзначајнији поглавица Чејена био је Чувар Стрела, следеће по значају било је веће четрдесетчетворице. Свака од 10 група давала је по 4 члана већа, а преостала 4 члана били су саветници чланова већа које су бирале групе.

Велики значај су имала ратна друштва. Она су створена да би се омогућило боље планирање вођења рата, спровођења закона и вршења обреда. Свако од ових друштава имало је своје ритуале, ношњу и свете објекте.

Традиционална чејенска преријска култура

[уреди |уреди извор]

Мушкарци су јашућикоње ловили, претежнобизоне, повремено су пљачкали суседне народе и водили борбе са њима.[4] Жене су од коже бизона правиле одећу и шаторе.[5][6] Такође су скупљале корење, бобице и друго корисно биље.[7] Њихов начин живота је био активан и физички захтеван.[8]

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^„Cheyenne Tribe website”Northern Cheyenne Tribe websiteАрхивирано на веб-сајтуWayback Machine (2. фебруар 2011)
  2. ^Oklahoma Indian Affairs. Oklahoma Indian Nations Pocket Pictorial Directory. 2008:7
  3. ^„Cheyenne, Southern.” Oklahoma History Center's Encyclopedia of Oklahoma History and Culture. Retrieved 3 July 2013.
  4. ^Grinnell,The Cheyenne Indians, Vol. 1, pp. 258–311
  5. ^Grinnell,The Cheyenne Indians, Vol. 2, pp. 1–57
  6. ^Grinnell,The Cheyenne Indians, Vol. 1, 209-246
  7. ^Grinnell,The Cheyenne Indians, Vol. 1, pp. 247–311
  8. ^Grinnell,The Cheyenne Indians, Vol. 1, pp. 63–71, 127-129, 247-311

Литература

[уреди |уреди извор]
  • Grinnell, George Bird. The Cheyenne Indians: Their History and Ways of Life. New Haven, CT: Yale University Press, 1923. 2 volumes; trade paperback, reprints: The Cheyenne Indians, Vol. 1: History and Society, Bison Books, 1972.ISBN978-0-8032-5771-9; The Cheyenne Indians, Vol. 2: War, Ceremonies, and Religion, Bison Books, 1972.ISBN978-0-8032-5772-6.

Спољашње везе

[уреди |уреди извор]
Међународне
Државне
Уметничке
Остале
Чејени насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чејени&oldid=29916795
Категорија:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp