 Застава Северних Чејена | |
 Портрети Чејена | |
| Укупнапопулација | |
|---|---|
| 22.970 Северни 10.840 Јужни 12.130 | |
| Региони са значајном популацијом | |
| САД (Монтана,Оклахома) | |
| Језици | |
| чејенски, енглески, знаковни језик преријских индијанаца | |
| Религија | |
| Традиционална племенска религија, црква америчких домородаца, хришћанство | |
| Сроднеетничке групе | |
| Арапахо,Блекфут и осталиалгонквински народи |
Чејени суалгонквински народ,староседеоци суСеверне Америке. Говоре чејенским језиком који припада преријској групиалгонквинских језика. У време првог контакта са Европљанима средином 17. века били су насељени на територији данашње америчке државеМинесоте. Почетком 18. века напустили су то подручје и населили области западно од рекеМисисипи, на територији данашњих државаСеверна Дакота иЈужна Дакота. Средином 19. века Американци су их протерали у резервате.
Северни Чејени данас живе на резервату у југоисточнојМонтани. Племе је 2014. имало 10.840 припадника, од којих 4.939 живи на резервату. Приближно 91% становништва резервата Северних Чејена су амерички домороци, од којих су 72,8% Чејени. Нешто више од 25% становништва говори језиком који није енглески.[1]
Јужни Чејени данас заједно саЈужним Арапахоима живе на заједничком резервату у западнојОклахоми. Укупан број Јужних Чејена и Јужних Арапахоа је 12.130[2] Од тог броја око 8.000 их се 2003. изјашњавало као Чејени.[3]
У време првог контакта са Европљанима средином 17. века били су насељени на територији данашање америчке државе Минесоте. Где су се бавили земљорадњом. Узгајали сукукуруз,бундеву ипасуљ, а у мањим језерима и потоцима су сакупљали дивљи пиринач. Почетком 18. века напустили су то подручје и населили области западно од реке Мисисипи, на територији данашњих држава Северна Дакота и Јужна Дакота. У ово доба су почели да узгајајукоње и ловебизоне. Након што су населили област окоБлек Хилса у Јужној Дакоти и реке Паудер Ривер у Монтани, удружили су се са Арапахоима и потиснули суКајове најужне равнице. Касније су Чејене потиснули даље на западСијукси који су били бројнији. Средином 19. века Американци су их протерали у резервате.
Чејени су као народ настали уједињавањем два сродна племена Тсистсистас и Сутај. Након уједињења били су подељени на 10 група. Насељавали су област од јужногКолорада до Блек Хилса у Јужној Дакоти. Борили су се против својих традиционалних непријатељаВрана и касније против војске САД (1856–79). Око 1830. поделили су се на Северне и Јужне, део је одлучио да остане у близини Блек Хилса и то су Северни Чејени, док су остали одлучили да остану у близини рекеПлат у централном Колораду и то су Јужни Чејени.
Након поделе на Јужне и Северне Чејене, 7 група и делови 2 групе чинило је племе Јужни Чејени, док је 1 група и делови 2 групе чинило племе Северни Чејени.
Северни Чејени
Јужни Чејени
Најзначајнији поглавица Чејена био је Чувар Стрела, следеће по значају било је веће четрдесетчетворице. Свака од 10 група давала је по 4 члана већа, а преостала 4 члана били су саветници чланова већа које су бирале групе.
Велики значај су имала ратна друштва. Она су створена да би се омогућило боље планирање вођења рата, спровођења закона и вршења обреда. Свако од ових друштава имало је своје ритуале, ношњу и свете објекте.
Мушкарци су јашућикоње ловили, претежнобизоне, повремено су пљачкали суседне народе и водили борбе са њима.[4] Жене су од коже бизона правиле одећу и шаторе.[5][6] Такође су скупљале корење, бобице и друго корисно биље.[7] Њихов начин живота је био активан и физички захтеван.[8]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Уметничке | |
| Остале | |
