Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Цијанид

С Википедије, слободне енциклопедије
Цијанидни јон, CN. Са врха:
1. Структура веза
2. Просторни модел
3. Површинаелектростатичког потенцијала
4. „Слободни пар угљеника“HOMO/LUMO

Цијаниди сусоли и друга једињењацијановодоничне киселине (HCN). Уорганској хемији цијаниди се описују општом формулом R-C≡N. Име цијанид потиче одгрчке речи κυανός (плав), и односи се на једињење гвожђе(III)хексацијаноферат(II) (пруско плаво), који је веома постојан пигмент плаве боје.

Особине

[уреди |уреди извор]

Цијанидне соли садрже цијанид-анјон [C≡N], а органски цијанидифункционалну групу -C≡N. Цијаниди растворљиви у води се деломхидролизују на влажном ваздуху и прелазе у цијановодоничну киселину.[1][2]

Једноставна једињења

[уреди |уреди извор]

Свеалкалне иземноалкалне соли цијанида су углавном лако растворљиве у води, попут калијумцијанида (цијанкалијум). Реакција ове соли састомачном киселином може се описати једначином:

KCN + HCl → HCN + KCl

Цијанкалијум је важан састојакгалванских раствора.

Комплексна једињења

[уреди |уреди извор]

Цијанидни-анјон је веома реактиван и гради стабилне везе са другим металима, попутгвожђа. У много случајева, реакцијом настаје нови анјон који се састоји од једног дела метала и обично 4 или 6 делова цијанида. Метал се налази у центру оваквог једињења, окружен цијано-групама (на пример: [Fe(CN)6]4-). Овакви спојеви спадају у редкомплексних једињења. Они могу да граде соли сакатјонима (на пример: K4[Fe(CN)6], калијумхексацијаноферат(II) ). У многим комплексним једињењима, цијанид је тако јако везан, да губи својуреактивност, на пример цијановодонична киселина се неутралише пажљивим додавањем вруће разблаженесумпорне киселине. Концентрована сумпорна киселина не постиже овај ефекат.

Отровност

[уреди |уреди извор]

Многа једињења цијанида су веома отровна, али многа нису. Пруско плаво, са приближном формулом Fe7(CN)18 се користи за штампарство и као противотров код тровањаталијумом ицезијумом 137. Најопаснији цијаниди су цијановодонична киселина (HCN) и њене соли, попут калијумцијанида (KCN) и натријумцијанида (NaCN).

Механизам тровања цијанидом постиже се инхибицијомензимацитохром це оксидазе у ћелијскомтранспортном ланцу електрона (ћелијско дисање).Противотрови:4-диметиламинофенол-хидрохлорид,натријумтиосулфат,витамин бе 12,амилнитрит.

Цијаниди су често коришћени као отрови у историји. Најпознатија је њихова примена у масовним нацистичким убиствима токомХолокауста. Овај отров је кориштен за убиствоРаспућина, и при самоубиствуАдолфа Хитлера и његових сарадника. Као и у самоубиству хашког оптуженика Слободана Праљка.

Референце

[уреди |уреди извор]
  1. ^Lide David R., ур. (2006).CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press.ISBN978-0-8493-0487-3. 
  2. ^Susan Budavari, ур. (2001).The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing.ISBN 0911910131. 

Литература

[уреди |уреди извор]
Нормативна контрола: ДржавнеУреди на Википодацима
Цијанид насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Цијанид&oldid=29822943
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2025 Movatter.jp