Хрватска јеразвијена земља са напредномпривредом.Туризам је један од најзначајнијих извора прихода, са око 20 милиона туриста годишње. Од 2000-их,Влада Хрватске је уложила значајна средства у инфраструктуру, посебно усаобраћај ипаневропске коридоре. Хрватска се такође позиционирала као регионални енергетски лидер почетком 2020-их и доприноси диверзификацији снабдевања енергијом у Европи путем свог плутајућег терминала за увозтечног природног гаса код острваКрк. Хрватска пружа социјално осигурање, универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање.
Укупна дужина копнених граница Хрватске је 2197 km, од тога је граница са Босном и Херцеговином 932 km, 670 km са Словенијом, 329 km са Мађарском, 241 km са Србијом и 25 km са Црном Гором. На северном Јадрану додирују се територијалне воде Хрватске и Италије. Дужина јадранске обале је 1778 km (рачунајући острва 6176 km).
Геологија и рељеф
Топографска мапа Хрватске
Према клими и рељефу, Хрватска се може поделити у три целине: континенталну, динарску и јадранску.
Панонска Хрватска заузима југозападни деоПанонске низије, прошаран ниским планинама и рекама Савом, Дравом иДунавом. У овом делу земље влада умерена континентална клима. Ова област се може даље поделити на северну Хрватску иСлавонију. Северна Хрватска заузима део око реке Купе до мађарске границе и чине га: део око река Саве и Купе са градовимаЗагреб,Карловац иСисак који је економски и демографски центар државе,Хрватско Загорје и Прекомурје између река Драве иМуре. Славонија је равница између Саве, Драве и Дунава, а често се у њу убрајајуБарања (око доњег тока Драве) и ЗападниСрем.
Бројни заливи и драге су одлике јадранске обалеПоглед наРијеку
Јадрански обални део се састоји углавном одкрашких предела и има медитеранску климу. Јадранска обала Хрватске је изузетноразуђена. Хрватској припада 1246 острва, од којих је 47 насељено. Ширина обалског дела значајно варира. Док је на неким местима широка тек неколико километара (испод Велебита и Биокова), на неким местима залази дубље у копно. Велики део хрватских река које се уливају у Јадранско море је кратко, а једини изузетак јеНеретва.
Историјски се обални део може поделити у три региона:
Далмација - разуђена обала Јадранског мора јужно од околинеЗадра, са бројним острвима и брдским залеђем и историјски важним градовима као што суШибеник,Сплит и Дубровник.
Воде
Реке Хрватске припадају Јадранском иЦрноморском сливу.Најдуже реке суСава (562 km),Драва (305 km),Купа (296 km). У приморском дијелу "копнени рељеф одликује мали број водених токоваМирна,Раша,Зрмања,Крка,Цетина иНеретва; то је последица кречњачког састава стена, које су водни токови усекли кањоне као што суЛимска драга,канал Раше,Јабланички (Шибенски),Бакарски залив и др., који се на копну продужују као удолине, а у мору као канали, као на ушћу Неретве, Цетине, Крке и Раше. Са колебањем нивоа мора током ледених и међуледених доба, на морској обали дошло је до веома разноликих појава - од језерских трагова и "фјордова" од отапања глечера (Лимски канал,Вранско језеро и др.) до трагова абразије и наслага песка-прапора на острвуСусак, наноса у околини Задра, делте на ушћу Неретве, Мирне, Цетине и Раше. Речне кањоне и понорнице окружују простране заравни као око Цетине, затим Личко, Гацко, Имотско поље, Рујно наВелебиту (800 м) и др." Источни делови територије карактеристични су по томе што су завале међусобно спојене у долини системом међуречја Саве и Драве. Воде из завале средње Хрватске због непропусних наслага тешко отичу, те их у току кишних периода плаве, заједно са Савом. Након леденог доба Сава и Драва примале су много воде и шљунка и таложиле га у коритима и око њега или усецале терасе.[4]
Клима
Хрватска има разноликуклиму. На северном и и источном делу је континентална, медитеранска на обалама, а умерено континентална клима преовлађује у северно-централном региону. Просечна температура у унутрашњости у јануару је 0 до 2 °C, а у августу 19 до 23 °C, док је просечна температура у приморју од 6 до 11 °C у јануару и 21 до 27 °C августу.
С просечно 2.600 сунчаних сати у години јадранска обала је једна од најсунчанијих уСредоземљу, а температура мора лети је од 25 °C до 27 °C. На Јадранског обали Хрватске дувају три ветра:југо (са мора на копно),бура (са копна на море) имаестрал.
Флора и фауна
Флора и фауна Хрватске је разноврсна. Примјера ради,Жумберачка гора је станиште за више од 1.000 биљних врста, од којих је 14 врста глобално угрожено, а још 90 их се налази на листи угрожених биљака Хрватске. У приморским предјелима гдје преовладавају борови и зеленгорично дрвеће према словенској страни, у близиниСвете Гере се налази прашума гдје се на већим површинама могу наћи ихраст китњак и граб, техраст медунац ицрни граб. Ту су своје станиште пронашле и угрожене врсте хрватска перуника иблагајев ликовац.[5].
Током5. вијека, један од посљедњих царева Западног римског царства,Јулије Непот, владао је својим малим царством из палате.[18] Период се завршавааварском и хрватском инвазијом у првој половини7. вијека и уништењем скоро свих римских палата. Римске избјеглице повукле су се на повољније локације уз обале, на острва и планине. ГрадДубровник су основале избјеглице изЕпидаура.[19]
Етногенеза Хрвата је неодређена и постоји неколико супротних теорија, од којих су словенска и иранска најчешће истицане. Најприхватљивија од њих, словенска теорија, говори од сеобиБијелих Хрвата изБијеле Хрватске током периодаВеликих сеоба. Контроверзна,иранска теорија, говори о иранском поријеклу, заснованом накамену из Танаиса који садржи грчке називеΧορούαθ[ος], Χοροάθος и Χορόαθος и ти називи се тумаче каоантропоними Хрвата.[20]
Франачка надмоћ прекинута је за време владавинеМислава две деценије касније.[23] Према Константину VII покрштавање Хрвата почело је у 7. веку, али тврдња је оспорена и општа христијанизација почела је у 9. веку.[24] Први домаћи хрватски владар кога је признао папа био је кнезБранимир, који је папско признање одпапе Јована VII добио 7. јуна879. године.[25]
Томислав је први владар кога је папа у писму ословио као краља, па се као година оснивања краљевства води 925. Томислав је спречио угарску и бугарску инвазију, ширећи утицај хрватских владара.[26] Краљевина Хрватска је достигла свој врхунац у 11. веку током владавине Петра Крешимира IV (1058—1074) и Дмитра Звонимиа (1075—1089).[27] Са смрћуСтјепана II 1091. године, нестала је и династија Трпимировића, а угарски краљЛадислав I исказао је претензија на хрватску круну у име своје сестреЈелене, супруге краља Дмитра Звонимира. Противљење овој претензији довело је до рата, што касније довело до уније између Угарске и Хрватске1102. године, под влашћуКоломана.[28]
У наредна четири века, Краљевином Хрватском је владао Сабор ибан кога је постављао краљ.[29] Током овог периода расла је претња од османских освајања, као и борба са Млетачком републиком због контроле приобалним подручјима. Млеци су стекли контролу над већим делом Далмације1428. године, са изузетком Дубровачке републике која је постала независна. Османска освајања довела су добитке на Крбавском пољу (1493) иМохачке битке (1526), у којима су Османлије однеле убедљиву победу. КраљЛајош II умро је несрећним случајем 1526. у Мохачу и 1527. годинеХрватски сабор се састао у Цетини и изабрао Фердинанда I из династијеХабзбург за новог владара Хрватске, под условом да Хрватској пружи заштиту од Османског царства поштујући њена политичка права.[29][30] У овом периоду дошло је до пораста утицаја племства као што суФранкопани иЗрински, из чијих редова су касније бирани многи банови.[31]
Хрватски банНикола Шубић Зрински сматра се националним херојем и у Хрватској и Мађарској због своје улоге у одбраниСигета од Османлија
Након убедљивих османских победа, Хрватска се поделила на цивилне и војне територије, са поделом формираном 1538. године. Војне територије ће постати познате каоХрватска војна крајина и била је под непосредном контролом монархије. Османска напредовања у Хрватској наставила су се добитке код Сиска (1593), која је била први убедљиви османски пораз, којом су границе стабилизоване.[30] ТокомВеликог турског рата (1683—1698), Славонија је повраћена, али западна Босна, која је пре османских освајања била у саставу Хрватске, остала је изван хрватске контроле.[30] Данашња граница између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске је настала из овог исхода. Јужна граница Далмације, слично је дефинисанаКандијским иМлетачко-турским ратом.[32]
Краљевина Хрватска и Славонија (бр. 17) била је аутономне краљевство унутар Аустроугарске, створено 1868. године послије Хрватско-угарске нагодбе
Ратови са Османлијама довели су до великих демографских промјена. Хрвати су се селили према Аустрији и данашњиГрадишћански Хрвати су непосредни потомци тих досељеника.[33] Да би надомјестила становништво које је избјегло, Хабзбурзи су охрабривали хришћанско становништво из Босне и Србије на учешће у војној служби у Хрватској војној крајини. Миграција Срба на овај простор достигла је свој врхунац токомВелике сеоба Срба 1690. и 1737—1739.[34]
БанЈосип Јелачић борио се против Угара 1848. и 1849. године
Хрватски сабор је подржаоПрагматичну санкцијуКарла VI и потписао својуПрагматичну санкцију 1712. године.[35] Након тога, цар је обећао да ће поштовати све привилегије и политичка права Краљевине Хрватске и Марија Тереза је значајно доприњела хрватским питањима.
Између1797. и1809. године Прво француско царство постепено је заузимало цјелокупну источну обалу Јадранског мора и значајан дио њеног залеђа, чије је окончано постојање Млетачке и Дубровачке републике, а на њиховом мјесту успостављајућиИлирске провинције.[30] Као одговор на то, морнарица Аустријског царства је започела блокаду Јадранског мора која је довела доВишке битке (1811).[36] Аустрија је Илирске провинције заузела1813. године, а у састав Аустријског царство подручје је укључено наБечком конгресу 1815. године. То је довело до успостављања Краљевине Далмације и повраткаХрватског приморја у састав Краљевине Хрватске, сада под истом круном.[37]
Тридесете и четрдесете године 19. вијекаромантични национализам инспирисао јеХрватски народни препород, политичку и културно кампању која се залагала за уједињење свих Јужних Словена у царству. Основни фокус је био на стварању стандардног језика који би био противтежа мађарском језику, као и промоција хрватске књижевности и културе.[38] ТокомМађарске револуције (1848) Хрватска је стала уз Аустрију, а бан Јосип Јелачић је доприњео поразу угарских снага 1849. и започео је период германофилске политике.[39]
Од шездесетих година 19. вијека, неуспјех политике био је очигледан, што је довело доАустро-угарске нагодбе 1867. године и стварања персоналне уније између круна Аустријског царства и Краљевине Угарске. Нагодба је оставила питање статуса Хрватске Угарској и статус је ријешенХрватско-угарском нагодбом 1868. године, уједињењем краљевина Хрватске и Славоније.[40] Краљевина Далмације је остала под дефакто аустријском контролом, док је Ријека задржала статусcorpus separatum уведеног 1779. године.[28]
Након што је Аустроугарска окупирала Босну и Херцеговину наконБерлинског споразума 1878. године, Хрватска војна крајина је укинута и њена територија је припојена Хрватској 1881. године,[30] у складу са одредбама Хрватско-угарске нагодбе.[41][42] Нови напори усмјерени кареформи Аустроугарске, која би подразумјевалафедерацију са хрватском федералној јединицом, заустављени су почеткомПрвог свјетског рата.[43]
Хрватски сабор је 29. октобра1918. године прогласио независност и донио одлуку о придруживању новоствореномДржави Словенаца, Хрвата и Срба, која се заједно саКраљевином Србијом 4. децембра 1918. године ујединила уКраљевство Срба, Хрвата и Словенаца.[44] Сабор никада није ратификовао одлуку о уједињењу са Србијом.[29]Видовданским уставом из 1921. године земља је дефинисана као унитарна држава, а укидањем Хрватског сабора и историјских административних подјела ефикасно су прекинути хрватски захтјеви за аутономију.
Новом уставу се најоштрије противила највећа хрватска политичка странкаХрватска републиканска сељачка странка (ХРСС), на чијем челу је биоСтјепан Радић,[45] а која је у својој пропаганди користила спој националистичких и социјално-егалитарних елемената пропаганде.[46] ХРСС се ослањала на хрватско сељаштво, које је чинило 80% становништва, међу којим је имала велику популарност. До 1925. године Радић није признавао стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и устав усвојен 1921. године. Закони Краљевине нису спровођени у многим хрватским областима, које су сачувале административни систем насљеђен из доба Аустроугарске. Радић је 1925. године склопио споразум саМинистарским савјетом, а неколико чланова ХСС су постали министри. Он је и поред тога поново остао у опозицији власти. Радића је у Скупштини 20. јуна 1928. годинесмртно ранио српски посланикПуниша Рачић, а два друга посланик ХСС су убијена.[47]
Дана6. јануара1929. краљАлександар I Карађорђевић је завеодиктатуру у којој су забрањене све националне странке и онемогућен сваки легални политички рад. У таквим околностима, краљАлександар Карађорђевић је 6. јануара 1929. године распустио Скупштину, објавивши устав из 1921. године неважећим и прогласивши краљевску диктатуру, при томе забрањујући сва националистичка удружења.[48] Диктатура је формално завршена 1931. када је краљ наметнуо још унитарнији устав и промијенио име земље у Краљевина Југославија.[49] ХСС, сада на челу са Влатком Мачеком, наставио је да заговара федерализацију Југославије, што је резултовалоспоразумом Цветковић—Мачек 26. августа 1939. године и стварањемБановине Хрватске. Министарски савјет Југославије је задржао контролу над одбраном, унутрашњом сигурношћу, спољном политиком, трговином и транспортом, док су остала питања тада под надлежност Хрватског сабора и бана кога је постављао краљ.[50]
Ускоро се јавља покрет отпора. У близини Сиска је 22. јуна 1941. године формиран јеСисачки партизански одред, прва формирана војна јединица покрета отпора у окупираној Европи.[52] Одред је био почетак југословенској партизанског покрета, комунистичког мултиетничког антифашистичког покрета којег је предводиоЈосип Броз Тито. Покрет је убрзано растао и наТехеранској конференцији у децембру 1943. године партизани су признати од Савезника.[53]
Уз помоћ Савезника у логистици, опреми, обуци и ваздушним ударима, као и уз помоћ совјетских снага које су учествовале у Београдској операцији 1944. године, партизани су стекли контролу над Југославијом и граничним областима са Италијом и Аустријом у мају 1945. године.[54] Политичка тежња партизанској покрета истакнута је наЗемаљском антифашистичком вијећу народног ослобођења Хрватске, које је развијено 1943. године као носилац хрватске државности, а касније је 1945. трансформисано у Народни сабор Хрватске, док јеАнтифашистичко вијеће народног ослобођења Југославије било његов пандан на југословенском нивоу.[55][56]
ТокомДругог светског рата (1941—1945), су уз помоћНемачке основалеНезависну Државу Хрватску. Усташе су током своје владавине извршиле бројне злочине игеноцид над Србима,Јеврејима иРомима, као и на политичким противницима квислиншком режиму независно од њихове националности. Још у лето1941. усташка власт, коју је предводио поглавникАнте Павелић, основала јеконцентрационе логоре за мучење и убијање цивила, највише Срба, Јевреја и Рома. Логори који су били познати по свом броју жртава као и начину мучења људи су:Јасеновац,Јадовно,Даница,Госпић,Тења,Стара Градишка,Ђаково и др.НДХ је једина држава која је имала концентрационе логоре за децу уЈастребарску. Процењује се да је усташка власт током 1941—1945. убила више стотина хиљада Срба на територији НДХ.
Уништена српска кућа уСуњиЗаставе Хрватске иЕвропске уније на згради Министарства спољних и европских послова
Након падакомунизма у СФРЈ, властХДЗ-а у Хрватској од1990. добила је подршку већине Хрвата и одузела права сувереног народаСрбима у Социјалистичкој републици Хрватској и изменама устава прогласили су Србе за мањину у децембру 1990.[58] Следеће,1991. влада ХДЗ-а прогласила је независност одСФРЈ,[59] алиСрби на подручјима где су били већина уКрајини,Барањи и другим деловима некадашње Социјалистичке републике Хрватске стварали су својеаутономне области и покушали су остати део Југославије,[60] или остати у истој држави са Србима изРепублике Србије.[61] али влада ХДЗ-а није допустила да Срби створе своју републику на подручју где су били већина и почео јерата у Хрватској (1991—1995) између нове државе Хрватске и Срба на делу територије дотадашње југословенске републике Хрватске, организованих уРепублику Српску Крајину.[62] Хрватска је током рата постала чланицаУједињених нација,1992.[63] Уз помоћНАТО-а,Рат је окончан победом Хрватске у августу 1995. а припајањем територијаРепублике Српске Крајине настала је модерна Република Хрватска.[64] Истовремено, протеривањем стотина хиљада, али и убијањем великог броја Срба из Хрватске у операцијамаОлуја иБљесак према неким мишљењима модерна Република Хрватска је довршавалагеноцид над Србима који је започелаНДХ.[65] Поред ова два већа погрома, прекоХрватске војске иполиције, Хрватска је извршила и низ мањих акција прогона српског и другог нехрватског становништва:Масленица,Медачки џеп,Миљевачки плато итд, а значајно прогоњење Срба током рата извршено је и у следећим градовима: Задар,Шибеник,Сисак,Вуковар,Осијек,Ђаково, Загреб,Сплит,Дубровник,Винковци и др.[57][66]
Премапопису из 2021. било је 3.871.833 становника, што представља велики пад у односу напопис из 2011. када је било 4.284.889 људи.[67] Густина насељености била је 72,9 становника по квадратном километру, што Хрватску чини једном од најређе насељених држава у Европи.[68] Укупан очекивани животни век у Хрватској при рођењу био је 77,7 година.[69]
Укупна стопа плодности је 1,46 деце по мајци, што представља једну од најнижих на свету.[69][70]Стопа смртности у Хрватској континуирано је премашивала стопунаталитета од 1998.[71] Хрватска последично има једну од најстаријих популација на свету, са просечном старошћу од 45,1 година. Стопаприродног прираштаја је негативна, адемографска транзиција је завршена 1970-их. Последњих година, Хрватска је била под притиском да повећа квоте дозвола за стране раднике, достигавши рекордних 68.100 током 2019. године.[72] У складу са својом имиграционом политиком, Хрватска покушава да привуче емигранте да се врате.[73] Од 2008. до 2018. становништво Хрватске је опало за 10%.[74]
Рат у Хрватској је знатно утицао на пад броја становника. Рат је раселио велики број становништва, аемиграција се повећала. Током последњих дана рата, око 200.000Срба је побегло пре доласка хрватских снага токомоперације Олуја.[75][76] Након рата, број расељених лица је пао на око 250.000. Већину територија напуштених током рата населили суХрвати изБосне и Херцеговине.[77][78]
Према попису из 2021. око 87,39% људи се изјашњава као хришћани, а од њихкатолици чине највећу групу са 78,97% становништва, након чега следеправославци (3,32%),протестантизам (0,26%) иостали хришћани (4,83%). Највећа религија после хришћанства јеислам (1,32%). Око 4,71% становништва се изјашњава као нерелигиозно.[80]
Према попису из 2021. око 95,25% грађана се изјаснило да им је хрватскиматерњи језик, а око 1,16% се изјаснило засрпски као матерњи језик, док ниједан други језик не достиже 0,26%. Хрватски је деојужнословенских језика и пише селатиничним писмом. На територији Хрватске говоре се три главна дијалекта, а стандардни хрватски језик је заснован наштокавском дијалекту.Чакавски икајкавски дијалекти се разликују од штокавског по лексици, фонологији и синтакси.[87]
Од 2021. стопа писмености у Хрватској је била 99,45%.[88][89] Основно образовање у Хрватској почиње са шест или седам година и састоји се од осам разреда. Године 2007. усвојен је Закон о повећању бесплатног, необавезног образовања до 18 година. Обавезно образовање састоји се од осам разреда основне школе. Средње образовање се пружа у гимназијама и стручним школама. Основно и средње образовање је доступно и на језицима признатих мањина у Хрватској.[90]
Међу научним институтима који делују у Хрватској, највећи јеИнститут Руђер Бошковић у Загребу.[94]Хрватска академија знаности и умјетности у Загребу је учено друштво које промовише језик, културу, уметност и науку од свог оснивања 1866.[95]Европска инвестициона банка је обезбедила дигиталну инфраструктуру и опрему за око 150 основних и средњих школа у Хрватској. Двадесет ових школа добило је специјализовану помоћ у виду опреме, софтвера и услуга како би им се помогло да интегришу наставне и административне операције.[96][97]
На челувладе јепредседник владе, који има четири потпредседника и 16 министара задужених за одређене секторе.[99] Као извршна власт, Влада је одговорна за предлагање закона и буџета, спровођење закона и вођење спољне и унутрашње политике. Седиште Владе је уБанским дворима уЗагребу.[98]
Главни судови суУставни суд, који надгледа кршење Устава, иВрховни суд, који је највиши апелациони суд.[102] Случајеве који спадају у судску надлежност у првом степену одлучује један судија, док се жалбе разматрају у мешовитим судовима судија.[103]Државно тужилаштво је судско тело састављено од јавних тужилаца овлашћених да покрећу кривично гоњење починилаца кривичних дела.[104]
Хрватска дијаспора се састоји од заједница етничкихХрвата и хрватских држављана који живе ван Хрватске. Држава одржава интензивне контакте са хрватским заједницама у иностранству (нпр. административна и финансијска подршка културним, спортским активностима и економским иницијативама). Хрватска активно одржава спољне односе како би ојачала и гарантовала права хрватске мањине у различитим државама.[113][114][115]
Оружане снаге Републике Хрватске (ОСРХ) чине Ратно ваздухопловство, Копнена војска и Ратна морнарица. ОСРХ предводи Генералштаб, који је одговоран министру одбране, који затим одговара председнику. Према Уставу, председник јеврховни командант. У случају непосредне претње током ратног времена, он издаје наређења директно Генералштабу.[116]
Наконрата у Хрватској који се одвијао између 1991. и 1995, војни расходи и величина ОСРХ почели су константно да опадају. Од 2019. војни расходи су процењени на 1,68% БДП-а, чиме се Хрватска нашла на 67. место у свету.[117] Године 2005. буџет је пао испод 2% БДП-а, колико захтеваНАТО, у односу на рекордно високих 11,1% из 1994.[118] Ослањајући се на регруте, ОСРХ су прошле кроз период реформи усмерених на смањење броја војника, реструктурирање и професионализацију у годинама пре уласка у НАТО.[116]
До 2008. војна служба је била обавезна за мушкарце са 18 година, а регрути су служили шестомесечне војне рокове, смањене 2001. са ранијег режима од девет месеци. Приговарачи војног рока из савести могли су уместо тога да се одлуче за осам месеци цивилне службе.[119] Војна обавеза је укинута у јануару 2008,[120] али је поново уведена у јануару 2025. са два месеца активне службе. На одлуку су утицале растуће тензије у Европи и региону, поготово наконинвазије Русије на Украјину 2022.[121][122] Од маја 2019. имала је 72 припадника стационирана у страним земљама као деомировних операција Уједињених нација.[123] Од 2019. 323 војника је служило у снагамаИСАФ уАвганистану, уз додатних 156 војника у саставуКФОР наКосову и Метохији.[124][125]
Привреда Хрватске се квалификује као економија са високим приходима, а Хрватска каоразвијена земља.[127] ПодациМеђународног монетарног фонда показују да јеноминални БДП Хрватске за 2025. износио 103,90 милијарди долара, односно 26.960 долара по глави становника.[128]Паритет куповне моћи (ПКМ) износи 198,31 милијарду, односно 51.450 долара по глави становника.[128] Према подацимаЕвростата, БДП Хрватске по глави становника у ПКМ износио је 78% просека ЕУ из 2024.[129][130] Просечна нето плата у мају 2025. износила је 1.451 евро месечно, а просечна бруто плата отприлике 2.019 евра месечно.[131] Стопа незапослености је на 4,2% у октобру 2025. године, што је пад у односу на 7,2% у јулу 2019. и 9,6% у децембру 2018.[131] Стопа незапослености између 1996. и 2018. износила је у просеку 17,38%, достигавши рекордних 23,60% у јануару 2002. и рекордно низак ниво од 8,40% у септембру 2018.[132] Године 2017. економским производом је доминирао сектор услуга — који је чинио 70,1% БДП-а — затим индустријски сектор са 26,2% и пољопривреда са 3,7%.[69]
Према подацима из 2017. око 1,9% радне снаге било је запослено у пољопривреди, 27,3% у индустрији и 70,8% у услугама.[69] Бродоградња, прерада хране, фармацеутска индустрија, информационе технологије, биохемијска и дрвна индустрија доминирају индустријским сектором. Године 2018. извоз је вредео 14,61 милијарди евра, а увоз је износио 23,82 милијарде евра. Највећи трговински партнер Хрватске био је остатакЕвропске уније, на челу саНемачком,Италијом иСловенијом.[133] Према подацима Евростата, Хрватска има највећу количину водних ресурса по глави становника у ЕУ.[134]
Уследрата у Хрватској, економска инфраструктура је претрпела огромну штету, посебно туристичка индустрија. Између 1989. и 1993. БДП је пао за 40,5%. Хрватска и даље контролише значајне економске секторе, а владини расходи чине 40% БДП-а.[135] Посебну забринутост представља заостали правосудни систем, са неефикасномјавном управом и корупцијом, што угрожава власништво над земљиштем. У Индексу перцепције корупције за 2022. годину, који је објавиоTransparency International, Хрватска је била на 57. месту.[136] Крајем јуна 2020. национални дуг је износио 85,3% БДП-а.[137]
Дубровник је најпосећенија и најпопуларнија дестинација у Хрватској
Туризам доминира сектором услуга и чини до 20% БДП-а Хрватске. Године 2019. приход од туризма процењен је на 10,5 милијарди евра.[138] Његови позитивни ефекти се осећају у читавој економији, повећавајући малопродају и сезонско запошљавање. Индустрија се рачуна као извозна делатност јер потрошња страних посетилаца значајно смањује трговински дисбаланс земље.[139]
ПлажаЗлатни рат на острвуБрач једна је од најважнијих туристичких дестинација у Хрватској
Велики део туристичке индустрије концентрисан је дуж обале.Опатија је била прво туристичко одмаралиште. Први пут је постала популарна средином 19. века. До 1890-их постала је једно од највећих европских лечилишта.[143] Одмаралишта су ницала дуж обале и острва, нудећи услуге за масовни туризам и разна тржишта. Најзначајнији сунаутички туризам, који подржавају марине, као икултурни туризам који се ослања на привлачност средњовековних приморских градова и културни догађаји који се одржавају током лета. Унутрашња подручја нуде агротуризам, планинска одмаралишта и бање.Загреб је значајна дестинација, која парира великим приморским градовима и одмаралиштима.[144]
Хрватска је рангирана као 23. најпопуларнија туристичка дестинација на свету према подацимаСветске туристичке организације.[147] Око 15% њених посетилаца, односно преко милион годишње, практикујенудизам, по чему је Хрватска позната. Била је прва европска земља која је развила комерцијална нудистичка одмаралишта.[148] Године 2023. компанија за чување пртљага Bounce дала је Хрватској највиши индекс соло путовања на свету (7,58),[149] док је извештај друштвене мрежеPinterest сврстао Хрватску међу најпопуларније дестинације за медени месец.[150]
Мрежа аутопутева је углавном изграђена крајем 1990-их и 2000-их. Закључно са децембром 2020. године, Хрватска је завршила 1.313,8 километара аутопутева, повезујући Загреб са другим регионима, пратећиевропску мрежу међународних путева и четирипаневропска коридора.[151][152][153] Најпрометнији аутопутеви су А1, који повезује Загреб са Сплитом, као и А3, који пролази од истока ка западу кроз северозападну Хрватску и Славонију.[154] Велика мрежа државних путева у Хрватској служи као прикључни путеви за аутопутеве, повезујући већа насеља.[155][156]
Хрватска има опсежну железничку мрежу која се протеже на 2.604 километра.[157] Најзначајније железничке пруге у Хрватској налазе се у оквиру паневропских транспортних коридора Vb и X који повезују Ријеку са Будимпештом и Љубљану са Београдом.[151] Хрватске железнице управљају свим железничким услугама.[158] Године 2024.Европска инвестициона банка (ЕИБ) издвојила је 400 милиона евра за подршку ревитализацији железничког система, усредсређујући се на зелене и дигиталне трансформације.[159][160] У јулу 2024. потписан је споразум о набавци шест електродизел моторних локомотива (ЕДМУ) ради побољшања повезаности између Сплита и Загреба. Овај пројекат, вредан 57,3 милиона евра и финансиран путем кредита ЕИБ, део је шире иницијативе за модернизацију железничке инфраструктуре Хрватске.[160]
Пељешки мост, дуг 2,4 километра, највећи је инфраструктурни пројекат у Хрватској, који повезује две половинеДубровачко-неретванске жупаније и скраћује пут од запада до полуострваПељешац и острваКорчула иЛастово за више од 32 километра. Изградња Пељешког моста почела је у јулу 2018, након што је путни оператер Хрватске цесте потписао уговор о радовима вредан 2,08 милијарди куна са кинеским конзорцијумом који предводи China Road and Bridge Corporation. Пројекат је суфинансирала Европска унија са 357 милиона евра. Изградња је завршена у јулу 2022.[161]
Међународни аеродроми постоје уДубровнику,Задру,Загребу,Осијеку,Пули,Ријеци иСплиту.[162] Највећи и најпрометнији јеаеродром Загреб.[163] У јулу 2024. авио-компанија је преузела свој први авионЕрбас А220-300, што је означило почетак преласка на модернију и ефикаснију флоту.[164][165] Ова иницијатива чинила је набавку 13 авиона А220-300 и два авиона А220-100, са циљем побољшања оперативне ефикасности уз 25% мању потрошњу горива и смањење емисија.[164][165] Од 2024.Кроација ерлајнс је проширио своју међународну мрежу увођењем директних летова из Загреба заТирану,Берлин иСтокхолм.[166] Поред тога, авио-компанија је покренула услуге које повезујуХамбург са Загребом почев од 1. јула 2024.[167]
Најпрометнија теретна морска лука јелука Ријека. Најпрометније путничке луке суСплит и Задар.[168][169] Многе мање луке опслужују трајекте који повезују бројна острва и приобалне градове трајектним линијама са неколико градова уИталији.[170] Највећа речна лука јеВуковар, која се налази наДунаву и представља излаз Хрватске на паневропски транспортни коридор VII.[151][171]
Хрватску опслужује 610 километара нафтовода, који повезују нафтни терминалРијека са рафинеријама у Ријеци иСиску, као и неколико претоварних терминала. Систем има капацитет од 20 милиона тона годишње.[172] Систем за транспорт природног гаса обухвата 2.113 километара магистралних и регионалних цевовода и више од 300 припадајућих објеката, који повезују производне платформе, складиште природног гаса Околи, 27 крајњих корисника и 37 дистрибутивних система.[173] Хрватска такође игра важну улогу у регионалној енергетској безбедности. Плутајући терминал за увозтечног природног гаса код острваКрк почео је са радом 1. јануара 2021. позиционирајући Хрватску као регионалног енергетског лидера и доприносећи диверзификацији снабдевања енергијом у Европи.[174]
Године 2010. производња енергије Хрватске покривала је 85% националне потражње за природним гасом и 19% нафтом.[175] Године 2016. примарна производња енергије у Хрватској обухватала је природни гас (24,8%), хидроенергију (28,3%), сирову нафту (13,6%), огревно дрво (27,6%) и топлотне пумпе и друге обновљиве изворе енергије (5,7%).[176] Године 2017. нето укупна производња електричне енергије достигла је 11.543 GWh, док је увезена 12.157 GWh или око 40% својих потреба за електричном енергијом.[177]
Нуклеарна електрана Кршко, уСловенији, снабдева велики део увоза Хрватске. Око 50% је у власништву Хрватске електропривреде, која обезбеђује 15% електричне енергије Хрватске.[178]
Због свог географског положаја, Хрватска представља мешавину четири различите културне сфере. Била је раскрсница утицаја запада и истока још од раскола измеђуЗападног иИсточног римског царства, као и изсредње Европе иСредоземља.[179]Илирски покрет је био најзначајнији период националне културне историје, јер се 19. век показао кључним за еманципацијуХрвата и донео је невиђени развој у свим областима уметности и културе, дајући многе историјске личности.[38]
Године 2019. Хрватска је имала 95 професионалних позоришта, 30 професионалних дечјих позоришта и 51. аматерско позориште које је годишње посећивало више од 2,27 милиона гледалаца. Професионална позоришта запошљавају 1.195 уметника. Постоји 42 професионална оркестра, ансамбла и хора, који годишње привлаче 297 хиљада посетилаца. Постоји 75 биоскопа са 166 платна и 5,026 милиона посетилаца.[185]
Хрватска има 222 музеја, које је 2016. године посетило више од 2,71 милиона људи. Поред тога, постоји 1.768 библиотека, које садрже 26,8 милиона књига, као и 19 државних архива.[186] Тржиштем издаваштва књига доминира неколико великих издавача и централни догађај у индустрији — изложба Интерлибер која се одржава сваке године наЗагребачком велесајму.[187]
Архитектура Хрватске одражава утицаје суседних држава. Аустријски и мађарски утицај видљив је у јавним просторима и зградама на северу и у средишњим регионима, док архитектура дуж обала Далмације и Истре показује млетачки утицај.[188] Тргови названи по културним херојима, паркови и пешачке зоне карактеристике су градова Хрватске, посебно тамо где се одвијало великобарокно урбанистичко планирање, на пример у Осијеку (Тврђа), Вараждину и Карловцу.[189][190] Накнадни утицајар нува огледао се у савременој архитектури.[191] Архитектура је медитеранска са млетачким и ренесансним утицајем у главним приморским урбаним подручјима, као што јекатедрала Светог Јакова у Шибенику. Најстарији сачувани примери хрватске архитектуре су цркве из 9. века, а највећа и најрепрезентативнија међу њима јецрква Светог Доната у Задру.[192][193]
Поред архитектуре која обухвата најстарија уметничка дела, постоји историја уметника у Хрватској која досеже до средњег века. У том периоду, камени порталТрогирске катедрале израдио јеРадован, представљајући најважнији споменикроманичке скулптуре изсредњовековне Хрватске.Ренесанса је имала највећи утицај на обалу Јадранског мора, јер је остатак био уплетен у Стогодишњи хрватско-турски рат. Са опадањем Османског царства, уметност је цветала токомбарока ирококоа. Векови као што су 19. и 20. донели су афирмацију бројних хрватских занатлија, уз помоћ неколико мецена уметности попут бискупаЈосипа Јураја Штросмајера.[194] Хрватски уметници тог периода који су стекли славу били суВлахо Буковац,Иван Мештровић иИван Генералић.[192][195]
Хрватска музика варира од класичних опера до модерног рока.Ватрослав Лисински је створио прву оперу у Хрватској током 1846.Иван Зајц је компоновао више од хиљаду музичких дела, укључујући мисе и ораторијуме. ПијанистаИво Погорелић је наступао широм света.[195]
Устав Хрватске гарантујеслободу штампе ислободу говора.[199] Године 2019. Хрватска се нашла на 64. месту у извештају о индексу слободе штампе који су саставилиРепортери без граница, у којем се наводи да се новинари који истражују корупцију, организовани криминал или ратне злочине суочавају са изазовима и да Влада покушава да утиче на уређивачку политику јавног емитера, ХРТ.[200] У свом извештају Слобода у свету,Freedom House је класификовао слободе штампе и говора у Хрватској као генерално слободне од политичког мешања и манипулација, напомињући да се новинари и даље суочавају са претњама и повременим нападима.[201] Државна новинска агенцијаХИНА води новинску агенцију на хрватском и енглеском језику о политици, економији, друштву и култури.[202]
Од јануара 2021. постоји тринаест националних бесплатнихDVB-T телевизијских станица, при чему Хрватска радио-телевизија (ХРТ) има четири станице,RTL три,Нова две, докХрватски олимпијски одбор, Капитал нет д.о.о. и Аутор д.о.о. управљају преостале три станице.[203] Такође, постоји 21. регионална или локална DVB-T телевизијска станица.[204] ХРТ такође емитује сателитску ТВ станицу.[205] Године 2020. у Хрватској је било 147 радио-станица и 27 ТВ станица.[206][207] Кабловске телевизије иIPTV мреже добијају на значају. Кабловска телевизија већ опслужује 450 хиљада људи, што је око 10% укупног становништва земље.[208][209]
Године 2010. у Хрватској је објављено 267 новина и 2.676 часописа.[206] Тржиштем штампаних медија доминирају хрватска компанија Hanza Media и аустријски Styria Media Group, које објављују своје водеће дневне новинеЈутарњи лист,Вечерњи лист и24сата. Друге утицајне новине суНови лист иСлободна Далмација.[210][211] Године 2020.24сата су биле најтиражније дневне новине, а следе ихВечерњи лист иЈутарњи лист.[212][213]
Хрватска се такмичила наПесми Евровизије као деоЈугославије од 1961. Прву и једину победу коју је Југославија остварила на такмичењу остварила је хрватска поп групаРива током1989. Од свог дебија на такмичењу1993. Хрватска је двапут била на четвртом месту на такмичењима1996. и1999. и једном је била другопласирана2024. што је најбољи пласман Хрватске до сада као независне земље.[214]
Филмска индустрија Хрватске је мала и у великој мери је субвенционише Влада, углавном кроз грантове које одобрава Министарство културе, а филмове често производи ХРТ.[215][216] Хрватска кинематографија производи између пет и десет дугометражних филмова годишње.[217]Филмски фестивал у Пули, додела филмских награда која се одржава сваке године уПули, најпрестижнији је филмски догађај који приказује националне и међународне продукције.[218]Анимафест Загреб, основан 1972. године, престижни је филмски фестивал посвећен анимираном филму. Прво највеће достигнуће хрватских филмских стваралаца постигао јеДушан Вукотић када је 1961. освојио Оскара за најбољи анимирани кратки филм за филмСурогат.[219] Хрватски филмски продуцентБранко Лустиг освојио јеОскара за најбољи филм за филмовеШиндлерова листа иГладијатор.[220] Поред тога, хрватски филмски стваралацНебојша Слијепчевић номинован је за Оскара за најбољи кратки играни филм за свој филмЧовјек који није могао шутјети из 2024, што је била прва номинација Хрвата у тој категорији и прва од стицања независности.[221]
Традиционална хрватска кухиња варира од региона до региона. Далмација и Истра имају кулинарске утицајеиталијанске и другихмедитеранских кухиња, које углавном садрже разне морске плодове, кувано поврће и тестенине, као и зачине попут маслиновог уља и белог лука.Аустријски,мађарски,турски ибалкански кулинарски стилови утицали су на континенталну кухињу. У том подручју доминирају јела од меса, слатководне рибе и поврћа.[227]
У Хрватској постоје два различита винска региона. Континентални на североистоку земље, посебно Славонија, производи врхунска вина, посебно бела. Дуж северне обале, истарска и крчка вина су слична онима у суседној Италији, док су јужније у Далмацији црвена вина медитеранског стила норма.[227] Годишња производња вина прелази 72 милиона литара од 2017.[228] Хрватска је била земља која готово искључиво конзумира вино све до краја 18. века када је почела масовнија производња и потрошња пива.[229]
У Хрватској постоји 11 ресторана саМишелиновим звездицама и 89 ресторана који носе неку од Мишелинових ознака.[230]
Хрватска има дугу традицију спорта која датира још из римског доба, након чега су следили популарни средњовековнивитешки турнири.[231] Модерни спортови почели су крајем 19. века оснивањем спортских удружења попут Хрватског сокола из 1874.[231] До почетка 20. века појавиле су се многе спортске организације, међу којима је Хрватски спортски савез основан 1909. Развој хрватског спорта уско је повезан са олимпијским покретом, аФрањо Бучар је играо кључну улогу у промоцији спорта након независности.[232] Спорт је део школског програма, а многа деца се баве ваннаставним активностима.[233] Да би подржала развој спорта, Хрватска је 2019. усвојила Национални спортски програм.[234] Финансирање спорта долази из државног буџета, спонзорстава и чланарина.[235]Хрватски олимпијски одбор, основан 1991, надгледа преко 80 националних спортских удружења.[236]
^Мала енциклопедија Просвета: општа енциклопедија; том 3. Београд: Просвета. 1986. стр. 847—848.ISBN86-07-00001-2 и 86-07-00004-7 Проверите вредност параметра|isbn=: invalid character (помоћ).
^„Архивирана копија”. Архивирано изоригинала 24. 10. 2020. г. Приступљено 15,08.Проверите вредност парамет(а)ра за датум:|access-date= (помоћ)
^Balen, Jacqueline (децембар 2005).„The Kostolac horizon at Vučedol”.Opvscvla Archaeologica Radovi Arheološkog Zavoda. University of Zagreb, Faculty of Philosophy, Archaeological Department.29 (1): 25—40.ISSN0473-0992. Приступљено2011-10-15.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Težak-Gregl, Tihomila (децембар 2003).„Prilog poznavanju neolitičkih obrednih predmeta u neolitiku sjeverne Hrvatske” [A Contribution to Understanding Neolithic Ritual Objects in the Northern Croatia Neolithic].Opvscvla Archaeologica Radovi Arheološkog Zavoda (на језику: хрватски). University of Zagreb, Faculty of Philosophy, Archaeological Department.27 (1): 43—48.ISSN0473-0992. Приступљено2011-10-15.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Potrebica, Hrvoje; Dizdar, Marko (јул 2002).„Prilog poznavanju naseljenosti Vinkovaca i okolice u starijem željeznom dobu” [A Contribution to Understanding Continuous Habitation of Vinkovci and its Surroundings in the Early Iron Age].Prilozi Instituta Za Arheologiju U Zagrebu (на језику: хрватски). Institut za arheologiju.19 (1): 79—100.ISSN1330-0644. Приступљено2011-10-15.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Wilkes, John (1995).The Illyrians. Oxford, UK:Wiley-Blackwell. стр. 114.ISBN978-0-631-19807-9. Приступљено2011-10-15. „... in the early history of the colony settled in 385 BC on the island Pharos (Hvar) from the Aegean island Paros, famed for its marble. In traditional fashion they accepted the guidance of an oracle, ...”
^Wilkes, John (1995).The Illyrians. Oxford, UK:Wiley-Blackwell. стр. 115.ISBN978-0-631-19807-9. Приступљено2012-04-03. „The third Greek colony known in this central sector of the Dalmatian coast was Issa, on the north side of the island Vis.”
^Логос 2019, стр. 243-246, 248-251 са напоменама 1207 и 1208. „На другој страни, Срби, али и неки несрби, приметили су да је то било довршење уништавања Срба који је почела, Павелићева Независна Држава Хрватска“.
^Vidak, Nick (2008).„The Policy of Immigration in Croatia”.Politička Misao: Croatian Political Science Review. University of Zagreb, Faculty of Political Science.35 (5): 57—75.ISSN0032-3241.Архивирано из оригинала 06. 02. 2020. г. Приступљено15. 10. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Savez udruga Hrvata iz BiH izabrao novo čelništvo” [Union of associations of Bosnia and Herzegovina Croats elects new leadership] (на језику: хрватски). Index.hr. 28. 6. 2003.Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено12. 10. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Ustav Republike Hrvatske” [Constitution of the Republic of Croatia].Narodne Novine (на језику: хрватски). 9. 7. 2010.Архивирано из оригинала 03. 06. 2019. г. Приступљено11. 10. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Veljković, Sandra; Stojan de Prato (5. 11. 2011).„Hrvatski postaje 24. službeni jezik Europske unije” [Croatian Becomes the 24th Official Language of the European Union].Večernji list (на језику: хрватски).Архивирано из оригинала 27. 08. 2013. г. Приступљено11. 10. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Tafra, Branka (фебруар 2007).„Značenje narodnoga preporoda za hrvatski jezik” [Significance of the National Revival for Croatian].Croatica et Slavica Iadertina (на језику: хрватски).2: 43—55.ISSN1845-6839.Архивирано из оригинала 21. 02. 2020. г. Приступљено10. 10. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Turk, Marija (1996).„Jezični purizam”.Fluminensia: Časopis za filološka istraživanja (на језику: хрватски).8 (1–2): 63—79.ISSN0353-4642.Архивирано из оригинала 04. 04. 2023. г. Приступљено16. 06. 2025.
^„O nama” [About us] (на језику: хрватски). University of Zadar.Архивирано из оригинала 15. 06. 2015. г. Приступљено15. 10. 2011.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Hrvatska manjina u Republici Srbiji”.hrvatiizvanrh.gov.hr. Središnji državni ured za Hrvate izvan Republike Hrvatske (Central State Office for Croats Outside the Republic of Croatia).
^„Statement by the Presidency of the Croatian Academy of Sciences and Arts regarding the Bunjevci Croats”(PDF).info.hazu.hr. Glasnik HAZU. 2014. стр. 53. „The Presidency of the Croatian Academy of Sciences and Arts, in a session held on 12 September 2014, made the following statement explaining that the Bunjevci Croats form an integral part of the Croatian national corpus. The Presidency of the Croatian Academy of Sciences and Arts, one of the fundamental institutions of the Croatian nation and of all the citizens of the Republic of Croatia, among the roles of which belongs the preservation of national identity, made the following statement in a session held on 12 September 2014: The Bunjevci, a Croatian ethnic group, are made up of three branches: the Dalmatian-Herzegovinian branch; the Primorje-Lika branch; and the Danube Region branch. Not encroaching on the right of any individual to express their national affiliation based on their origin, history, traditional culture, customs and language – the western new-Štokavian and Ikavian – the Bunjevci Croats form an integral part of the Croatian national corpus.”
^„Luke” [Ports] (на језику: хрватски). Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). Архивирано изоригинала 2012-12-16. г. Приступљено2011-08-24.
^„Plovidbeni red za 2011. godinu” [Sailing Schedule for Year 2011] (на језику: хрватски). Agencija za obalni linijski pomorski promet. Архивирано изоригинала 2011-07-15. г. Приступљено2011-08-27.
^„Plovni putovi” [Navigable routes] (на језику: хрватски). Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). Архивирано изоригинала 2012-12-16. г. Приступљено2011-09-10.
^Darja Radović Mahečić (2006).„Sekvenca secesije – arhitekt Lav Kalda” [Sequence of the Art Nouveau – Architect Lav Kalda](PDF).Radovi Instituta Za Povijest Umjetnosti (на језику: хрватски). Institute of Art History (Croatia).30: 241—264.ISSN0350-3437. Архивирано изоригинала(PDF) 2011-07-21. г. Приступљено2011-10-10.
^Babić, Sandra (15. 1. 2007).„Prva Internet televizija u Hrvatskoj” [The First Internet Television in Croatia] (на језику: хрватски). Lider. Архивирано изоригинала 2012-01-11. г. Приступљено2011-10-13.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Croatia”. Eurovision Song Contest. Приступљено2024-05-19.
^Piteša, Adriana (12. 9. 2006).„Ministarstvo financira rekordan broj filmova” [Ministry [of Culture] funding a record number of films].Jutarnji list (на језику: хрватски). Архивирано изоригинала 2012-01-26. г. Приступљено2011-10-13.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^„Potpora hrvatskim filmovima i koprodukcijama” [Supporting Croatian Films and Co-Productions] (на језику: хрватски). Croatian Radiotelevision. 18. 3. 2011. Архивирано изоригинала 2013-08-28. г. Приступљено2011-10-13.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Smith, Ian Hayden (2012).International Film Guide 2012. International Film Guide. стр. 94.ISBN978-1-908215-01-7.