Movatterモバイル変換


[0]ホーム

URL:


Пређи на садржај
Википедија
Претрага

Хрватска

Координате:45° 10′ N15° 30′ E / 45.167° С; 15.500° И /45.167; 15.500
Ова страница је заштићена (полузаштићено).
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницуХрватска (вишезначна одредница).
Република Хрватска
Republika Hrvatska  (хрватски)[а]
Химна: Лијепа наша домовино
(хрв.Lijepa naša domovino)
Положај Хрватске
Главни град 
(и највећи)
Загреб
45° 48′ 47″ N15° 58′ 39″ E / 45.81306° С; 15.97750° И /45.81306; 15.97750
Службени језикхрватски
Владавина
Облик државеунитарнапарламентарна република
 — ПредседникЗоран Милановић
 — Председник ВладеАндреј Пленковић
 — Председник СабораГордан Јандроковић
Законодавна властСабор
Историја
Оснивање
 — Кнежевина Хрватска7. век
 — Краљевина Хрватска925.
 — Краљевина Далмација и Хрватска1102.
 — ПриступАустроугарској1. јануар 1527.
 — Отцепљење одАустроугарске29. октобар 1918.
 — Стварање Југославије4. децембар 1918.
 — Декларација о независности25. јун 1991.
Географија
Површина
 — укупно56.594 km2(124)
 — вода (%)1,09
Становништво
 — 2021.Пад 3.871.833[1](128)
 — 2011.4.284.889
 — густина68,4 ст./km2(152)
Привреда
БДП/ПКМ≈ 2026.
 — укупноРаст 207,40 млрд. $[2](79)
 — по становникуРаст 53.840 $[2](39)
БДП/ номинални≈ 2026.
 — укупноРаст 113,13 млрд. $[2](74)
 — по становникуРаст 29.370 $[2](47)
ИХР(2023)Раст 0,889[3](41) — веома висок
Валутаевро
 — код валутеEUR
Остале информације
Временска зонаUTC +1 (CET)
UTC+2 (CEST)
Интернет домен.hr.eu
Позивни број+385

Хрватска (хрв.Hrvatska), званичноРепублика Хрватска (хрв.Republika Hrvatska), држава је усредњој ијугоисточној Европи, на обалиЈадранског мора. Граничи се на северозападу саСловенијом, на североистоку саМађарском, на истоку саСрбијом и на југоистоку саБосном и Херцеговином иЦрном Гором, док на западу има морску границу саИталијом. Главни и највећи град јеЗагреб. Званични језик јехрватски, а званична валутаевро.

Хрвати су на подручје данашње Хрватске, а тада деоИлирије, стигли у 6. веку. До 7. века основали судве кнежевине. Хрватска је међународно призната као независна 7. јуна 879. за време владавинекнеза Бранимира.Томислав је постао први краљ до 925, уздигавши Хрватску на статускраљевине. Током борбе за власт након краја владавинеТрпимировића, Краљевина Хрватска је 1102.ушла уперсоналну унију саКраљевином Угарском. Године 1527, суочен саосманским освајањем,Хрватски сабор је изабраоФердинанда I за краља. У октобру 1918. у Загребу је проглашенаДржава Словенаца, Хрвата и Срба, независна одХабзбуршке монархије, а у децембру 1918. постала је деоКраљевства Срба, Хрвата и Словенаца. Наконинвазије коју су спровелесиле Осовине на Краљевину Југославију у априлу 1941, већи део Хрватске је постао део марионетскеНезависне Државе Хрватске.Покрет отпора довео је до стварањаСоцијалистичке Републике Хрватске, која је након рата постала један од оснивача и саставни деоСоцијалистичке Федеративне Републике Југославије. Хрватска је 25. јуна 1991. прогласила независност од Југославије, а наредне четири године је вођенрат у Хрватској.

Хрватска јерепублика и имапарламентарни систем. Чланица је бројних међународних организација, међу којима суЕвропска унија,Еврозона,Шенгенска зона,НАТО,Уједињене нације,Савет Европе,ОЕБС,Светска трговинска организација иУнија за Медитеран, а тренутно је у процесу придруживањаОрганизацији за економску сарадњу и развој. Као активни учесник умировним операцијама Уједињених нација, Хрватска је допринела трупама уМеђународним снагама за безбедносну помоћ. Током 2008/09. први пут је изабрана да попуни нестално место уСавету безбедности Уједињених нација

Хрватска јеразвијена земља са напредномпривредом.Туризам је један од најзначајнијих извора прихода, са око 20 милиона туриста годишње. Од 2000-их,Влада Хрватске је уложила значајна средства у инфраструктуру, посебно усаобраћај ипаневропске коридоре. Хрватска се такође позиционирала као регионални енергетски лидер почетком 2020-их и доприноси диверзификацији снабдевања енергијом у Европи путем свог плутајућег терминала за увозтечног природног гаса код острваКрк. Хрватска пружа социјално осигурање, универзалну здравствену заштиту и бесплатно основно и средње образовање.

Географија

Главни чланак:Географија Хрватске

Положај

Хрватска се налази у југоисточној Европи на Балканском полуострву. Територија Хрватске заузима приближно 87.700 km², од којих је 56.592 km² на копну и око 31.067 на мору. Њен облик подсећа напотковицу, а граничи се саСловенијом на северозападу,Мађарском на северу,Србијом на истоку,Црном Гором на југу,Босном и Херцеговином дужрекеСаве иДинарског планинског масива иИталијом прекоЈадранског мора. Мали део територије око градаДубровника Хрватске је одвојен од матице делом којимБосна и Херцеговина излази наЈадран, где је градНеум.

Укупна дужина копнених граница Хрватске је 2197 km, од тога је граница са Босном и Херцеговином 932 km, 670 km са Словенијом, 329 km са Мађарском, 241 km са Србијом и 25 km са Црном Гором. На северном Јадрану додирују се територијалне воде Хрватске и Италије. Дужина јадранске обале је 1778 km (рачунајући острва 6176 km).

Геологија и рељеф

Топографска мапа Хрватске

Према клими и рељефу, Хрватска се може поделити у три целине: континенталну, динарску и јадранску.

Панонска Хрватска заузима југозападни деоПанонске низије, прошаран ниским планинама и рекама Савом, Дравом иДунавом. У овом делу земље влада умерена континентална клима. Ова област се може даље поделити на северну Хрватску иСлавонију. Северна Хрватска заузима део око реке Купе до мађарске границе и чине га: део око река Саве и Купе са градовимаЗагреб,Карловац иСисак који је економски и демографски центар државе,Хрватско Загорје и Прекомурје између река Драве иМуре. Славонија је равница између Саве, Драве и Дунава, а често се у њу убрајајуБарања (око доњег тока Драве) и ЗападниСрем.

Бројни заливи и драге су одлике јадранске обале
Поглед наРијеку

Динарске планине спадају у ред средњих планина по висини и граница су између Јадранског и Црноморског слива. Овај део укључује брдски деоГорског Котара одРијеке до Карловца, долинеЛику иКрбаву између планинеВелебит и босанско-херцеговачке границе, као и планинеДалмације (Динара (1.831 m),Камешница (1.809 m),Биоково (1.762 m) иСвилаја (1.508 m)).

Јадрански обални део се састоји углавном одкрашких предела и има медитеранску климу. Јадранска обала Хрватске је изузетноразуђена. Хрватској припада 1246 острва, од којих је 47 насељено. Ширина обалског дела значајно варира. Док је на неким местима широка тек неколико километара (испод Велебита и Биокова), на неким местима залази дубље у копно. Велики део хрватских река које се уливају у Јадранско море је кратко, а једини изузетак јеНеретва.

Историјски се обални део може поделити у три региона:

Воде

Реке Хрватске припадају Јадранском иЦрноморском сливу.Најдуже реке суСава (562 km),Драва (305 km),Купа (296 km). У приморском дијелу "копнени рељеф одликује мали број водених токоваМирна,Раша,Зрмања,Крка,Цетина иНеретва; то је последица кречњачког састава стена, које су водни токови усекли кањоне као што суЛимска драга,канал Раше,Јабланички (Шибенски),Бакарски залив и др., који се на копну продужују као удолине, а у мору као канали, као на ушћу Неретве, Цетине, Крке и Раше. Са колебањем нивоа мора током ледених и међуледених доба, на морској обали дошло је до веома разноликих појава - од језерских трагова и "фјордова" од отапања глечера (Лимски канал,Вранско језеро и др.) до трагова абразије и наслага песка-прапора на острвуСусак, наноса у околини Задра, делте на ушћу Неретве, Мирне, Цетине и Раше. Речне кањоне и понорнице окружују простране заравни као око Цетине, затим Личко, Гацко, Имотско поље, Рујно наВелебиту (800 м) и др." Источни делови територије карактеристични су по томе што су завале међусобно спојене у долини системом међуречја Саве и Драве. Воде из завале средње Хрватске због непропусних наслага тешко отичу, те их у току кишних периода плаве, заједно са Савом. Након леденог доба Сава и Драва примале су много воде и шљунка и таложиле га у коритима и око њега или усецале терасе.[4]

Клима

Хрватска има разноликуклиму. На северном и и источном делу је континентална, медитеранска на обалама, а умерено континентална клима преовлађује у северно-централном региону. Просечна температура у унутрашњости у јануару је 0 до 2 °C, а у августу 19 до 23 °C, док је просечна температура у приморју од 6 до 11 °C у јануару и 21 до 27 °C августу.

С просечно 2.600 сунчаних сати у години јадранска обала је једна од најсунчанијих уСредоземљу, а температура мора лети је од 25 °C до 27 °C. На Јадранског обали Хрватске дувају три ветра:југо (са мора на копно),бура (са копна на море) имаестрал.

Флора и фауна

Флора и фауна Хрватске је разноврсна. Примјера ради,Жумберачка гора је станиште за више од 1.000 биљних врста, од којих је 14 врста глобално угрожено, а још 90 их се налази на листи угрожених биљака Хрватске. У приморским предјелима гдје преовладавају борови и зеленгорично дрвеће према словенској страни, у близиниСвете Гере се налази прашума гдје се на већим површинама могу наћи ихраст китњак и граб, техраст медунац ицрни граб. Ту су своје станиште пронашле и угрожене врсте хрватска перуника иблагајев ликовац.[5].

Национални паркови

Паркови у Хрватској

У Хрватској постоји 8националних паркова:

ИмеОснованВеличина (ha)Слика
Плитвичка језера1949.29.685,15
Национални парк Пакленица1949.8.500
Национални парк Рисњак1953.3.041
Национални парк Мљет1960.5.375
Национални парк Корнати1980.22.000
Национални парк Бриони1983.3.390
Национални парк Крка1985.10.900Водопад Скрадински бук на Крки
Северни Велебит1999.10.900

Историја

Главни чланак:Историја Хрватске

Праисторија и антика

Главни чланак:Праисторија на тлу Хрватске
Вучедолска голубица, скулптура из периода од 2800. до 2500. године п. н. е.
Хрватски Апоксиомен,старогрчка статуа, 2. или 1. век п. н. е.

Подручје данашње Хрватске било је насељено током читавепраисторије.[6] Фосилинеандерталаца који датирају из средњегпалеолита откривени су на северу Хрватске. Остацинеолитске иенеолитске културе пронађени су у свим регионима.[7] Највећи удео чине локалитети у долинама северне Хрватске. Најзначајније субаденска,старчевачка ивучедолска култура.[8][9]Гвоздено доба је изнедрило почетакхалштатске илатенске културе.[10]

Овај регион су насељавалиИлири иЛибурни, док су прве грчке колоније основане на острвимаХвар,[11]Корчула иВис.[12] Током 9. године н. е. територија данашње Хрватске постала је деоРимског царства. ЦарДиоклецијан је био пореклом из ове области. Изградио јеДиоклецијанову палату уСплиту, у коју се повукао након абдикације 305.[13]

Током 5. века,последњи дејуре западноримски царЈулије Непот владао је малим краљевством из палате након што је побегао из Италије током 475.[14]

Средњи век

Главни чланци:Кнежевина Далмација и Либурнија,Краљевина Хрватска (925—1102),Краљевина Далмација и Хрватска иДубровачка република
Главни чланци:Илирија иДалмација (римска провинција)

Много касније регион су населилиИлири иЛибурни, док су прве грчке колоније успостављене на острвимаХвар,[15]Корчула иВис.[16] У 9. години н. е. подручје данашње Хрватске постало је диоРимског царства. ЦарДиоклецијан изградио јевеличанствену палату уСплиту након што је абдицирао305. године.[17]

Током5. вијека, један од посљедњих царева Западног римског царства,Јулије Непот, владао је својим малим царством из палате.[18] Период се завршавааварском и хрватском инвазијом у првој половини7. вијека и уништењем скоро свих римских палата. Римске избјеглице повукле су се на повољније локације уз обале, на острва и планине. ГрадДубровник су основале избјеглице изЕпидаура.[19]

Етногенеза Хрвата је неодређена и постоји неколико супротних теорија, од којих су словенска и иранска најчешће истицане. Најприхватљивија од њих, словенска теорија, говори од сеобиБијелих Хрвата изБијеле Хрватске током периодаВеликих сеоба. Контроверзна,иранска теорија, говори о иранском поријеклу, заснованом накамену из Танаиса који садржи грчке називеΧορούαθ[ος], Χοροάθος и Χορόαθος и ти називи се тумаче каоантропоними Хрвата.[20]

Према спису „De administrando imperio”, кога је написао византијски царКонстантин VII Порфирогенит у 10. веку, Хрвати су се на простор данашње Хрватске доселили у 7. веку; међутим, та тврдња је оспорена и постоје теорије о досељењу Хрвата у 6. и 9. веку.[21] На послетку су формиране две кнежевине —Далмација и Либурнија иПанонија — којима су владалиЉудевит иБорна, што потврђују хроникеАјнхарда почевши од 818. године. Запис представља први документ о хрватским областима, у то времевазалним државамаФраначке.[22]

Франачка надмоћ прекинута је за време владавинеМислава две деценије касније.[23] Према Константину VII покрштавање Хрвата почело је у 7. веку, али тврдња је оспорена и општа христијанизација почела је у 9. веку.[24] Први домаћи хрватски владар кога је признао папа био је кнезБранимир, који је папско признање одпапе Јована VII добио 7. јуна879. године.[25]

Томислав је први владар кога је папа у писму ословио као краља, па се као година оснивања краљевства води 925. Томислав је спречио угарску и бугарску инвазију, ширећи утицај хрватских владара.[26] Краљевина Хрватска је достигла свој врхунац у 11. веку током владавине Петра Крешимира IV (1058—1074) и Дмитра Звонимиа (1075—1089).[27] Са смрћуСтјепана II 1091. године, нестала је и династија Трпимировића, а угарски краљЛадислав I исказао је претензија на хрватску круну у име своје сестреЈелене, супруге краља Дмитра Звонимира. Противљење овој претензији довело је до рата, што касније довело до уније између Угарске и Хрватске1102. године, под влашћуКоломана.[28]

У наредна четири века, Краљевином Хрватском је владао Сабор ибан кога је постављао краљ.[29] Током овог периода расла је претња од османских освајања, као и борба са Млетачком републиком због контроле приобалним подручјима. Млеци су стекли контролу над већим делом Далмације1428. године, са изузетком Дубровачке републике која је постала независна. Османска освајања довела су добитке на Крбавском пољу (1493) иМохачке битке (1526), у којима су Османлије однеле убедљиву победу. КраљЛајош II умро је несрећним случајем 1526. у Мохачу и 1527. годинеХрватски сабор се састао у Цетини и изабрао Фердинанда I из династијеХабзбург за новог владара Хрватске, под условом да Хрватској пружи заштиту од Османског царства поштујући њена политичка права.[29][30] У овом периоду дошло је до пораста утицаја племства као што суФранкопани иЗрински, из чијих редова су касније бирани многи банови.[31]

Хабзбуршка монархија и Аустроугарска (1526—1918)

Главни чланци:Краљевина Хрватска (1526—1867),Краљевина Хрватска и Славонија иКраљевина Далмација
Хрватски банНикола Шубић Зрински сматра се националним херојем и у Хрватској и Мађарској због своје улоге у одбраниСигета од Османлија

Након убедљивих османских победа, Хрватска се поделила на цивилне и војне територије, са поделом формираном 1538. године. Војне територије ће постати познате каоХрватска војна крајина и била је под непосредном контролом монархије. Османска напредовања у Хрватској наставила су се добитке код Сиска (1593), која је била први убедљиви османски пораз, којом су границе стабилизоване.[30] ТокомВеликог турског рата (1683—1698), Славонија је повраћена, али западна Босна, која је пре османских освајања била у саставу Хрватске, остала је изван хрватске контроле.[30] Данашња граница између Босне и Херцеговине и Републике Хрватске је настала из овог исхода. Јужна граница Далмације, слично је дефинисанаКандијским иМлетачко-турским ратом.[32]

Краљевина Хрватска и Славонија (бр. 17) била је аутономне краљевство унутар Аустроугарске, створено 1868. године послије Хрватско-угарске нагодбе

Ратови са Османлијама довели су до великих демографских промјена. Хрвати су се селили према Аустрији и данашњиГрадишћански Хрвати су непосредни потомци тих досељеника.[33] Да би надомјестила становништво које је избјегло, Хабзбурзи су охрабривали хришћанско становништво из Босне и Србије на учешће у војној служби у Хрватској војној крајини. Миграција Срба на овај простор достигла је свој врхунац токомВелике сеоба Срба 1690. и 1737—1739.[34]

БанЈосип Јелачић борио се против Угара 1848. и 1849. године

Хрватски сабор је подржаоПрагматичну санкцијуКарла VI и потписао својуПрагматичну санкцију 1712. године.[35] Након тога, цар је обећао да ће поштовати све привилегије и политичка права Краљевине Хрватске и Марија Тереза је значајно доприњела хрватским питањима.

Између1797. и1809. године Прво француско царство постепено је заузимало цјелокупну источну обалу Јадранског мора и значајан дио њеног залеђа, чије је окончано постојање Млетачке и Дубровачке републике, а на њиховом мјесту успостављајућиИлирске провинције.[30] Као одговор на то, морнарица Аустријског царства је започела блокаду Јадранског мора која је довела доВишке битке (1811).[36] Аустрија је Илирске провинције заузела1813. године, а у састав Аустријског царство подручје је укључено наБечком конгресу 1815. године. То је довело до успостављања Краљевине Далмације и повраткаХрватског приморја у састав Краљевине Хрватске, сада под истом круном.[37]

Тридесете и четрдесете године 19. вијекаромантични национализам инспирисао јеХрватски народни препород, политичку и културно кампању која се залагала за уједињење свих Јужних Словена у царству. Основни фокус је био на стварању стандардног језика који би био противтежа мађарском језику, као и промоција хрватске књижевности и културе.[38] ТокомМађарске револуције (1848) Хрватска је стала уз Аустрију, а бан Јосип Јелачић је доприњео поразу угарских снага 1849. и започео је период германофилске политике.[39]

Од шездесетих година 19. вијека, неуспјех политике био је очигледан, што је довело доАустро-угарске нагодбе 1867. године и стварања персоналне уније између круна Аустријског царства и Краљевине Угарске. Нагодба је оставила питање статуса Хрватске Угарској и статус је ријешенХрватско-угарском нагодбом 1868. године, уједињењем краљевина Хрватске и Славоније.[40] Краљевина Далмације је остала под дефакто аустријском контролом, док је Ријека задржала статусcorpus separatum уведеног 1779. године.[28]

Након што је Аустроугарска окупирала Босну и Херцеговину наконБерлинског споразума 1878. године, Хрватска војна крајина је укинута и њена територија је припојена Хрватској 1881. године,[30] у складу са одредбама Хрватско-угарске нагодбе.[41][42] Нови напори усмјерени кареформи Аустроугарске, која би подразумјевалафедерацију са хрватском федералној јединицом, заустављени су почеткомПрвог свјетског рата.[43]

Југославија (1918—1991)

Главни чланци:Стварање Југославије,Краљевина Југославија,Бановина Хрватска,Независна Држава Хрватска иСоцијалистичка Република Хрватска
Стјепан Радић држи говор у Дубровнику 27. маја 1928. године. Десно од Радића јеЈосип Предавец, а левоСветозар Прибићевић

Хрватски сабор је 29. октобра1918. године прогласио независност и донио одлуку о придруживању новоствореномДржави Словенаца, Хрвата и Срба, која се заједно саКраљевином Србијом 4. децембра 1918. године ујединила уКраљевство Срба, Хрвата и Словенаца.[44] Сабор никада није ратификовао одлуку о уједињењу са Србијом.[29]Видовданским уставом из 1921. године земља је дефинисана као унитарна држава, а укидањем Хрватског сабора и историјских административних подјела ефикасно су прекинути хрватски захтјеви за аутономију.

Новом уставу се најоштрије противила највећа хрватска политичка странкаХрватска републиканска сељачка странка (ХРСС), на чијем челу је биоСтјепан Радић,[45] а која је у својој пропаганди користила спој националистичких и социјално-егалитарних елемената пропаганде.[46] ХРСС се ослањала на хрватско сељаштво, које је чинило 80% становништва, међу којим је имала велику популарност. До 1925. године Радић није признавао стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и устав усвојен 1921. године. Закони Краљевине нису спровођени у многим хрватским областима, које су сачувале административни систем насљеђен из доба Аустроугарске. Радић је 1925. године склопио споразум саМинистарским савјетом, а неколико чланова ХСС су постали министри. Он је и поред тога поново остао у опозицији власти. Радића је у Скупштини 20. јуна 1928. годинесмртно ранио српски посланикПуниша Рачић, а два друга посланик ХСС су убијена.[47]

Дана6. јануара1929. краљАлександар I Карађорђевић је завеодиктатуру у којој су забрањене све националне странке и онемогућен сваки легални политички рад. У таквим околностима, краљАлександар Карађорђевић је 6. јануара 1929. године распустио Скупштину, објавивши устав из 1921. године неважећим и прогласивши краљевску диктатуру, при томе забрањујући сва националистичка удружења.[48] Диктатура је формално завршена 1931. када је краљ наметнуо још унитарнији устав и промијенио име земље у Краљевина Југославија.[49] ХСС, сада на челу са Влатком Мачеком, наставио је да заговара федерализацију Југославије, што је резултовалоспоразумом Цветковић—Мачек 26. августа 1939. године и стварањемБановине Хрватске. Министарски савјет Југославије је задржао контролу над одбраном, унутрашњом сигурношћу, спољном политиком, трговином и транспортом, док су остала питања тада под надлежност Хрватског сабора и бана кога је постављао краљ.[50]

Споменик устанку народа Хрватске изнад местаСрб уЛици

Силе Осовине су извршилеинвазију,окупацију и подјелу Краљевине Југославије у априлу 1941. године. Велићи дио данашње Републике Хрватске, цијела Босна и Херцеговина и циоСрем припали суНезависној Држави Хрватској (НДХ), осовинскојмарионетској држави. Дио Далмације је анектирала Италија, а Међимурје и Барању је анектирала Мађарска.[51] Власт у НДХ водио јеАнте Павелић и хрватски фашистичкиУсташки покрет.

Ускоро се јавља покрет отпора. У близини Сиска је 22. јуна 1941. године формиран јеСисачки партизански одред, прва формирана војна јединица покрета отпора у окупираној Европи.[52] Одред је био почетак југословенској партизанског покрета, комунистичког мултиетничког антифашистичког покрета којег је предводиоЈосип Броз Тито. Покрет је убрзано растао и наТехеранској конференцији у децембру 1943. године партизани су признати од Савезника.[53]

Уз помоћ Савезника у логистици, опреми, обуци и ваздушним ударима, као и уз помоћ совјетских снага које су учествовале у Београдској операцији 1944. године, партизани су стекли контролу над Југославијом и граничним областима са Италијом и Аустријом у мају 1945. године.[54] Политичка тежња партизанској покрета истакнута је наЗемаљском антифашистичком вијећу народног ослобођења Хрватске, које је развијено 1943. године као носилац хрватске државности, а касније је 1945. трансформисано у Народни сабор Хрватске, док јеАнтифашистичко вијеће народног ослобођења Југославије било његов пандан на југословенском нивоу.[55][56]

СпоменикКамени цвет уСпомен-подручју Јасеновац

ТокомДругог светског рата (1941—1945), су уз помоћНемачке основалеНезависну Државу Хрватску. Усташе су током своје владавине извршиле бројне злочине игеноцид над Србима,Јеврејима иРомима, као и на политичким противницима квислиншком режиму независно од њихове националности. Још у лето1941. усташка власт, коју је предводио поглавникАнте Павелић, основала јеконцентрационе логоре за мучење и убијање цивила, највише Срба, Јевреја и Рома. Логори који су били познати по свом броју жртава као и начину мучења људи су:Јасеновац,Јадовно,Даница,Госпић,Тења,Стара Градишка,Ђаково и др.НДХ је једина држава која је имала концентрационе логоре за децу уЈастребарску. Процењује се да је усташка власт током 1941—1945. убила више стотина хиљада Срба на територији НДХ.

У првим месецима постојања НДХ на њеној територији јавила су се два покрета отпора. Један је биочетнички, који је предводио првоМане Роквић, а касније војводаМомчило Ђујић; и другипартизански покрет који је предводилаКомунистичка Партија Југославије на челу саТитом.

Након пораза НДХ, Хрватска је организована у једну од шест република новесоцијалистичке Југославије.Социјалистичка Хрватска је основана уТопуском за Трећем заседањуЗАВНОХ-а, маја1944. Касније1946. годинеСР Хрватска је добила новиУстав који је имао два равноправнаконститутивнанарода:Хрвати иСрби, уз националне мањине као што су:Мађари,Италијани,Чеси,Русини иУкрајинци. Друштвено-економско уређење је билосоцијалистичко.

СкупштинаСФРЈ је још крајем1989. донела амандмане наУстав Југославије, којима је омогућенвишепартијски систем. Што је довело до тога да се почетком1990. оснивају нове странке уЈугославији. Априла и маја 1990. године у СР Хрватској су одржанивишестраначки избори где је победила опцијаХДЗ и њен председникФрањо Туђман. Од октобра 1990. ХДЗ и нова власт уЗагребу су покренулиилегалан увоз наоружања за потребе члановаХОС, ХДЗ и резервног саставаМУП-а Хрватске. Циљ је био протерати Србе из Хрватске.[57]

Независност (1991—данас)

Главни чланак:Рат у Хрватској
Уништена српска кућа уСуњи
Заставе Хрватске иЕвропске уније на згради Министарства спољних и европских послова

Након падакомунизма у СФРЈ, властХДЗ-а у Хрватској од1990. добила је подршку већине Хрвата и одузела права сувереног народаСрбима у Социјалистичкој републици Хрватској и изменама устава прогласили су Србе за мањину у децембру 1990.[58] Следеће,1991. влада ХДЗ-а прогласила је независност одСФРЈ,[59] алиСрби на подручјима где су били већина уКрајини,Барањи и другим деловима некадашње Социјалистичке републике Хрватске стварали су својеаутономне области и покушали су остати део Југославије,[60] или остати у истој држави са Србима изРепублике Србије.[61] али влада ХДЗ-а није допустила да Срби створе своју републику на подручју где су били већина и почео јерата у Хрватској (1991—1995) између нове државе Хрватске и Срба на делу територије дотадашње југословенске републике Хрватске, организованих уРепублику Српску Крајину.[62] Хрватска је током рата постала чланицаУједињених нација,1992.[63] Уз помоћНАТО-а,Рат је окончан победом Хрватске у августу 1995. а припајањем територијаРепублике Српске Крајине настала је модерна Република Хрватска.[64] Истовремено, протеривањем стотина хиљада, али и убијањем великог броја Срба из Хрватске у операцијамаОлуја иБљесак према неким мишљењима модерна Република Хрватска је довршавалагеноцид над Србима који је започелаНДХ.[65] Поред ова два већа погрома, прекоХрватске војске иполиције, Хрватска је извршила и низ мањих акција прогона српског и другог нехрватског становништва:Масленица,Медачки џеп,Миљевачки плато итд, а значајно прогоњење Срба током рата извршено је и у следећим градовима: Задар,Шибеник,Сисак,Вуковар,Осијек,Ђаково, Загреб,Сплит,Дубровник,Винковци и др.[57][66]

Демографија

Главни чланак:Демографија Хрватске
Етничка структура Хрватске из 2021.

Премапопису из 2021. било је 3.871.833 становника, што представља велики пад у односу напопис из 2011. када је било 4.284.889 људи.[67] Густина насељености била је 72,9 становника по квадратном километру, што Хрватску чини једном од најређе насељених држава у Европи.[68] Укупан очекивани животни век у Хрватској при рођењу био је 77,7 година.[69]

Укупна стопа плодности је 1,46 деце по мајци, што представља једну од најнижих на свету.[69][70]Стопа смртности у Хрватској континуирано је премашивала стопунаталитета од 1998.[71] Хрватска последично има једну од најстаријих популација на свету, са просечном старошћу од 45,1 година. Стопаприродног прираштаја је негативна, адемографска транзиција је завршена 1970-их. Последњих година, Хрватска је била под притиском да повећа квоте дозвола за стране раднике, достигавши рекордних 68.100 током 2019. године.[72] У складу са својом имиграционом политиком, Хрватска покушава да привуче емигранте да се врате.[73] Од 2008. до 2018. становништво Хрватске је опало за 10%.[74]

Рат у Хрватској је знатно утицао на пад броја становника. Рат је раселио велики број становништва, аемиграција се повећала. Током последњих дана рата, око 200.000Срба је побегло пре доласка хрватских снага токомоперације Олуја.[75][76] Након рата, број расељених лица је пао на око 250.000. Већину територија напуштених током рата населили суХрвати изБосне и Херцеговине.[77][78]

Према попису из 2021. већину становника чинеХрвати (91,6%), затим следеСрби (3,2%),Бошњаци (0,62%),Роми (0,46%),Албанци (0,36%),Италијани (0,36%),Мађари (0,27%),Чеси (0,20%),Словенци (0,20%),Словаци (0,10%),Македонци (0,09%),Немци (0,09%),Црногорци (0,08%) и остали (1,56%).[67] Приближно 4 милиона Хрвата живи ухрватској дијаспори.[79]

Највећи градови

Главни чланак:Списак градова у Хрватској
 
Највећи градови уХрватској
Извор: Попис 2021.
ГрадЖупанијаПопулацијаГрадЖупанијаПопулација
Загреб
Загреб
Сплит
Сплит
1.ЗагребГрад Загреб663.59211.Велика ГорицаЗагребачка30.036Ријека
Ријека
Осијек
Осијек
2.СплитСплитско-далматинска149.83012.ВинковциВуковарско-сремска28.111
3.РијекаПриморско-горанска107.96413.СисакСисачко-мославачка27.859
4.ОсијекОсјечко-барањска75.53514.ДубровникДубровачко-неретванска26.922
5.ЗадарЗадарска67.30915.БјеловарБјеловарско-билогорска24.392
6.ПулаИстарска52.22016.КопривницаКопривничко-крижевачка22.262
7.Славонски БродБродско-посавска45.00517.ВуковарВуковарско-сремска22.255
8.КарловацКарловачка41.86918.СолинСплитско-далматинска20.996
9.ВараждинВараждинска36.18719.ЗапрешићЗагребачка18.768
10.ШибеникШибенско-книнска31.11520.ПожегаБродско-посавска16.867

Религија

Хрватска немаслужбену религију. Слобода вероисповести је уставно право које штити свеверске заједнице каоједнаке пред законом и сматра их одвојеним од државе.

Према попису из 2021. око 87,39% људи се изјашњава као хришћани, а од њихкатолици чине највећу групу са 78,97% становништва, након чега следеправославци (3,32%),протестантизам (0,26%) иостали хришћани (4,83%). Највећа религија после хришћанства јеислам (1,32%). Око 4,71% становништва се изјашњава као нерелигиозно.[80]

Језици

Главни чланак:Хрватски језик
Башчанска плоча, дело ране хрватске писмености

Хрватски језик јеслужбени језик Хрватске и један од службених језикаЕвропске уније од 2013. када је Хрватска приступила ЕУ.[81][82] Хрватски је замениолатински језик као службени језик у Хрватској током 19. века.[83] НаконБечког књижевног договора из 1850. године,српскохрватски језик је прошао кроз реформе како би се створио јединствени језик, који је под различитим називима постао службени језикЈугославије.[84] Током сецесионистичкогХрватског пролећа донета јеДекларација о називу и положају хрватског књижевног језика.[85] Од стицања независности почетком 1990-их, Хрватска је усвојила хрватски као службени језик и регулише га кроз језичке прописе. Дугогодишњу тежњу за развојем сопствених израза и тиме обогаћивањем језика, за разлику од усвајања страних решења у обликупозајмљеница, лингвисти су описали као хрватски језички пуризам.[86]

Према попису из 2021. око 95,25% грађана се изјаснило да им је хрватскиматерњи језик, а око 1,16% се изјаснило засрпски као матерњи језик, док ниједан други језик не достиже 0,26%. Хрватски је деојужнословенских језика и пише селатиничним писмом. На територији Хрватске говоре се три главна дијалекта, а стандардни хрватски језик је заснован наштокавском дијалекту.Чакавски икајкавски дијалекти се разликују од штокавског по лексици, фонологији и синтакси.[87]

Образовање

Главни чланак:Списак универзитета у Хрватској
Национална и универзитетска библиотека у Загребу

Од 2021. стопа писмености у Хрватској је била 99,45%.[88][89] Основно образовање у Хрватској почиње са шест или седам година и састоји се од осам разреда. Године 2007. усвојен је Закон о повећању бесплатног, необавезног образовања до 18 година. Обавезно образовање састоји се од осам разреда основне школе. Средње образовање се пружа у гимназијама и стручним школама. Основно и средње образовање је доступно и на језицима признатих мањина у Хрватској.[90]

Хрватска има вишедржавних иприватних универзитета.[91]Свеучилиште у Задру, први универзитет у Хрватској, основан је 1396. и остао је активан до 1807. када су га преузеле друге високошколске установе све до оснивања обновљеног Универзитета у Задру током 2002.[92]Свеучилиште у Загребу, основано 1669. године, најстарији је континуирано активни универзитет ујугоисточној Европи.[93]

Међу научним институтима који делују у Хрватској, највећи јеИнститут Руђер Бошковић у Загребу.[94]Хрватска академија знаности и умјетности у Загребу је учено друштво које промовише језик, културу, уметност и науку од свог оснивања 1866.[95]Европска инвестициона банка је обезбедила дигиталну инфраструктуру и опрему за око 150 основних и средњих школа у Хрватској. Двадесет ових школа добило је специјализовану помоћ у виду опреме, софтвера и услуга како би им се помогло да интегришу наставне и административне операције.[96][97]

Политика

Главни чланак:Политички систем Хрватске

Хрватска јеунитарна држава која користипарламентарни систем, уззаконодавну,извршну исудску власт.[98]Председник јешеф државе, директно изабран на мандат од пет година иУставом је ограничен на два мандата. Поред тога што служи каоврховни командантОружаних снага, председник има процедуралну дужност да именује председника владе саСабором и има одређени утицај на спољну политику.[98]

На челувладе јепредседник владе, који има четири потпредседника и 16 министара задужених за одређене секторе.[99] Као извршна власт, Влада је одговорна за предлагање закона и буџета, спровођење закона и вођење спољне и унутрашње политике. Седиште Владе је уБанским дворима уЗагребу.[98]

Једнодомни парламент (Сабор) има законодавну власт. Број чланова Сабора може варирати од 100 до 160. Бира их народ путем гласања на четворогодишњи мандат. Законодавне седнице се одржавају од 15. јануара до 15. јула, а затим од 15. септембра до 15. децембра сваке године.[100] Две највећеполитичке странке у Хрватској суХрватска демократска заједница иСоцијалдемократска партија Хрватске.[101]

Главни судови суУставни суд, који надгледа кршење Устава, иВрховни суд, који је највиши апелациони суд.[102] Случајеве који спадају у судску надлежност у првом степену одлучује један судија, док се жалбе разматрају у мешовитим судовима судија.[103]Државно тужилаштво је судско тело састављено од јавних тужилаца овлашћених да покрећу кривично гоњење починилаца кривичних дела.[104]

Агенције за спровођење закона организоване су под надлежношћуМинистарства унутрашњих послова и састоје се првенствено од националних полицијских снага. Безбедносна служба јеСигурносно-обавештајна агенција (СОА).[105][106]

Спољни односи

Застава Хрватске поредзаставе Европске уније

Хрватска је успоставила дипломатске односе са 194 државе.[107] Поседује 57 амбасада, 30 конзулата и осам сталних дипломатских мисија. У Хрватској је активно 56 страних амбасада и 67 конзулата, поред канцеларија међународних организација као што суЕвропска банка за обнову и развој,Међународна организација за миграције,Организација за европску безбедност и сарадњу,Светска банка,Светска здравствена организација,Хашки трибунал,Програм Уједињених нација за развој,Високи комесаријат Уједињених нација за избеглице иУницеф.[108]

Од 2013. Хрватска је чланицаЕвропске уније. Има нерешена гранична питања саБосном и Херцеговином,Црном Гором,Србијом иСловенијом.[109] Од 2009. чланица је војног савезаНАТО.[110][111] Хрватска се 1. јануара 2023. истовремено придружилашенгенској зони иеврозони,[112] након што је претходно 10. јула 2020. приступилаевропском валутном механизму.

Хрватска дијаспора се састоји од заједница етничкихХрвата и хрватских држављана који живе ван Хрватске. Држава одржава интензивне контакте са хрватским заједницама у иностранству (нпр. административна и финансијска подршка културним, спортским активностима и економским иницијативама). Хрватска активно одржава спољне односе како би ојачала и гарантовала права хрватске мањине у различитим државама.[113][114][115]

Војска

Главни чланак:Оружане снаге Републике Хрватске
Ратна морнарица Хрватске
Тенкови Хрватске

Оружане снаге Републике Хрватске (ОСРХ) чине Ратно ваздухопловство, Копнена војска и Ратна морнарица. ОСРХ предводи Генералштаб, који је одговоран министру одбране, који затим одговара председнику. Према Уставу, председник јеврховни командант. У случају непосредне претње током ратног времена, он издаје наређења директно Генералштабу.[116]

Наконрата у Хрватској који се одвијао између 1991. и 1995, војни расходи и величина ОСРХ почели су константно да опадају. Од 2019. војни расходи су процењени на 1,68% БДП-а, чиме се Хрватска нашла на 67. место у свету.[117] Године 2005. буџет је пао испод 2% БДП-а, колико захтеваНАТО, у односу на рекордно високих 11,1% из 1994.[118] Ослањајући се на регруте, ОСРХ су прошле кроз период реформи усмерених на смањење броја војника, реструктурирање и професионализацију у годинама пре уласка у НАТО.[116]

До 2008. војна служба је била обавезна за мушкарце са 18 година, а регрути су служили шестомесечне војне рокове, смањене 2001. са ранијег режима од девет месеци. Приговарачи војног рока из савести могли су уместо тога да се одлуче за осам месеци цивилне службе.[119] Војна обавеза је укинута у јануару 2008,[120] али је поново уведена у јануару 2025. са два месеца активне службе. На одлуку су утицале растуће тензије у Европи и региону, поготово наконинвазије Русије на Украјину 2022.[121][122] Од маја 2019. имала је 72 припадника стационирана у страним земљама као деомировних операција Уједињених нација.[123] Од 2019. 323 војника је служило у снагамаИСАФ уАвганистану, уз додатних 156 војника у саставуКФОР наКосову и Метохији.[124][125]

Административна подела

Главни чланак:Административна подела Хрватске
За више информација погледајте:Списак градова у Хрватској иГрадови и општине Хрватске

Хрватска се састоји од 20жупанија и једног града (Град Загреб) као посебне територијалне јединице:[126]

ЖупанијеГлавни град
1Загребачка жупанијаЗагреб
2Крапинско-загорска жупанијаКрапина
3Сисачко-мославачка жупанијаСисак
4Карловачка жупанијаКарловац
5Вараждинска жупанијаВараждин
6Копривничко-крижевачка жупанијаКопривница
7Бјеловарско-билогорска жупанијаБјеловар
8Приморско-горанска жупанијаРијека
9Личко-сењска жупанијаГоспић
10Вировитичко-подравска жупанијаВировитица
11Пожешко-славонска жупанијаПожега
12Бродско-посавска жупанијаСлавонски Брод
13Задарска жупанијаЗадар
14Осјечко-барањска жупанијаОсијек
15Шибенско-книнска жупанијаШибеник
16Вуковарско-сремска жупанијаВуковар
17Сплитско-далматинска жупанијаСплит
18Истарска жупанијаПула
19Дубровачко-неретванска жупанијаДубровник
20Међимурска жупанијаЧаковец
21Град ЗагребЗагреб

Привреда

Главни чланак:Привреда Хрватске
Римац аутомобили су дизајнирани и произведени у Хрватској

Привреда Хрватске се квалификује као економија са високим приходима, а Хрватска каоразвијена земља.[127] ПодациМеђународног монетарног фонда показују да јеноминални БДП Хрватске за 2025. износио 103,90 милијарди долара, односно 26.960 долара по глави становника.[128]Паритет куповне моћи (ПКМ) износи 198,31 милијарду, односно 51.450 долара по глави становника.[128] Према подацимаЕвростата, БДП Хрватске по глави становника у ПКМ износио је 78% просека ЕУ из 2024.[129][130] Просечна нето плата у мају 2025. износила је 1.451 евро месечно, а просечна бруто плата отприлике 2.019 евра месечно.[131] Стопа незапослености је на 4,2% у октобру 2025. године, што је пад у односу на 7,2% у јулу 2019. и 9,6% у децембру 2018.[131] Стопа незапослености између 1996. и 2018. износила је у просеку 17,38%, достигавши рекордних 23,60% у јануару 2002. и рекордно низак ниво од 8,40% у септембру 2018.[132] Године 2017. економским производом је доминирао сектор услуга — који је чинио 70,1% БДП-а — затим индустријски сектор са 26,2% и пољопривреда са 3,7%.[69]

Према подацима из 2017. око 1,9% радне снаге било је запослено у пољопривреди, 27,3% у индустрији и 70,8% у услугама.[69] Бродоградња, прерада хране, фармацеутска индустрија, информационе технологије, биохемијска и дрвна индустрија доминирају индустријским сектором. Године 2018. извоз је вредео 14,61 милијарди евра, а увоз је износио 23,82 милијарде евра. Највећи трговински партнер Хрватске био је остатакЕвропске уније, на челу саНемачком,Италијом иСловенијом.[133] Према подацима Евростата, Хрватска има највећу количину водних ресурса по глави становника у ЕУ.[134]

Уследрата у Хрватској, економска инфраструктура је претрпела огромну штету, посебно туристичка индустрија. Између 1989. и 1993. БДП је пао за 40,5%. Хрватска и даље контролише значајне економске секторе, а владини расходи чине 40% БДП-а.[135] Посебну забринутост представља заостали правосудни систем, са неефикасномјавном управом и корупцијом, што угрожава власништво над земљиштем. У Индексу перцепције корупције за 2022. годину, који је објавиоTransparency International, Хрватска је била на 57. месту.[136] Крајем јуна 2020. национални дуг је износио 85,3% БДП-а.[137]

Туризам

Главни чланци:Туризам у Хрватској иХрватска туристичка заједница
Дубровник је најпосећенија и најпопуларнија дестинација у Хрватској

Туризам доминира сектором услуга и чини до 20% БДП-а Хрватске. Године 2019. приход од туризма процењен је на 10,5 милијарди евра.[138] Његови позитивни ефекти се осећају у читавој економији, повећавајући малопродају и сезонско запошљавање. Индустрија се рачуна као извозна делатност јер потрошња страних посетилаца значајно смањује трговински дисбаланс земље.[139]

Туристичка индустрија је брзо расла, бележећи нагли пораст броја туриста од стицања независности са средине 1990-их, привлачећи више од 17 милиона посетилаца сваке године.[140] Већина туриста долази из држава као што суНемачка,Словенија,Аустрија,Италија,Уједињено Краљевство,Чешка,Пољска,Мађарска,Француска,Холандија иСловачка.[141] Просечан боравак туриста у је износио 4,7 дана.[142]

ПлажаЗлатни рат на острвуБрач ​​једна је од најважнијих туристичких дестинација у Хрватској

Велики део туристичке индустрије концентрисан је дуж обале.Опатија је била прво туристичко одмаралиште. Први пут је постала популарна средином 19. века. До 1890-их постала је једно од највећих европских лечилишта.[143] Одмаралишта су ницала дуж обале и острва, нудећи услуге за масовни туризам и разна тржишта. Најзначајнији сунаутички туризам, који подржавају марине, као икултурни туризам који се ослања на привлачност средњовековних приморских градова и културни догађаји који се одржавају током лета. Унутрашња подручја нуде агротуризам, планинска одмаралишта и бање.Загреб је значајна дестинација, која парира великим приморским градовима и одмаралиштима.[144]

Хрватска има незагађена морска подручја са природним резерватима и 116 плажа саПлавом заставом.[145] Године 2022.Европска агенција за животну средину је сврстала Хрватску на прво место по квалитету воде за купање.[146]

Хрватска је рангирана као 23. најпопуларнија туристичка дестинација на свету према подацимаСветске туристичке организације.[147] Око 15% њених посетилаца, односно преко милион годишње, практикујенудизам, по чему је Хрватска позната. Била је прва европска земља која је развила комерцијална нудистичка одмаралишта.[148] Године 2023. компанија за чување пртљага Bounce дала је Хрватској највиши индекс соло путовања на свету (7,58),[149] док је извештај друштвене мрежеPinterest сврстао Хрватску међу најпопуларније дестинације за медени месец.[150]

Саобраћај

Главни чланак:Саобраћај у Хрватској
АвионКроације ерлајнс у пратњиРафала

Мрежа аутопутева је углавном изграђена крајем 1990-их и 2000-их. Закључно са децембром 2020. године, Хрватска је завршила 1.313,8 километара аутопутева, повезујући Загреб са другим регионима, пратећиевропску мрежу међународних путева и четирипаневропска коридора.[151][152][153] Најпрометнији аутопутеви су А1, који повезује Загреб са Сплитом, као и А3, који пролази од истока ка западу кроз северозападну Хрватску и Славонију.[154] Велика мрежа државних путева у Хрватској служи као прикључни путеви за аутопутеве, повезујући већа насеља.[155][156]

Хрватска има опсежну железничку мрежу која се протеже на 2.604 километра.[157] Најзначајније железничке пруге у Хрватској налазе се у оквиру паневропских транспортних коридора Vb и X који повезују Ријеку са Будимпештом и Љубљану са Београдом.[151] Хрватске железнице управљају свим железничким услугама.[158] Године 2024.Европска инвестициона банка (ЕИБ) издвојила је 400 милиона евра за подршку ревитализацији железничког система, усредсређујући се на зелене и дигиталне трансформације.[159][160] У јулу 2024. потписан је споразум о набавци шест електродизел моторних локомотива (ЕДМУ) ради побољшања повезаности између Сплита и Загреба. Овај пројекат, вредан 57,3 милиона евра и финансиран путем кредита ЕИБ, део је шире иницијативе за модернизацију железничке инфраструктуре Хрватске.[160]

Пељешки мост повезује полуострвоПељешац и јужне делове са копном Хрватске

Пељешки мост, дуг 2,4 километра, највећи је инфраструктурни пројекат у Хрватској, који повезује две половинеДубровачко-неретванске жупаније и скраћује пут од запада до полуострваПељешац и острваКорчула иЛастово за више од 32 километра. Изградња Пељешког моста почела је у јулу 2018, након што је путни оператер Хрватске цесте потписао уговор о радовима вредан 2,08 милијарди куна са кинеским конзорцијумом који предводи China Road and Bridge Corporation. Пројекат је суфинансирала Европска унија са 357 милиона евра. Изградња је завршена у јулу 2022.[161]

Међународни аеродроми постоје уДубровнику,Задру,Загребу,Осијеку,Пули,Ријеци иСплиту.[162] Највећи и најпрометнији јеаеродром Загреб.[163] У јулу 2024. авио-компанија је преузела свој први авионЕрбас А220-300, што је означило почетак преласка на модернију и ефикаснију флоту.[164][165] Ова иницијатива чинила је набавку 13 авиона А220-300 и два авиона А220-100, са циљем побољшања оперативне ефикасности уз 25% мању потрошњу горива и смањење емисија.[164][165] Од 2024.Кроација ерлајнс је проширио своју међународну мрежу увођењем директних летова из Загреба заТирану,Берлин иСтокхолм.[166] Поред тога, авио-компанија је покренула услуге које повезујуХамбург са Загребом почев од 1. јула 2024.[167]

Најпрометнија теретна морска лука јелука Ријека. Најпрометније путничке луке суСплит и Задар.[168][169] Многе мање луке опслужују трајекте који повезују бројна острва и приобалне градове трајектним линијама са неколико градова уИталији.[170] Највећа речна лука јеВуковар, која се налази наДунаву и представља излаз Хрватске на паневропски транспортни коридор VII.[151][171]

Енергија

Вјетроелектрана Поштак кодГрачаца

Хрватску опслужује 610 километара нафтовода, који повезују нафтни терминалРијека са рафинеријама у Ријеци иСиску, као и неколико претоварних терминала. Систем има капацитет од 20 милиона тона годишње.[172] Систем за транспорт природног гаса обухвата 2.113 километара магистралних и регионалних цевовода и више од 300 припадајућих објеката, који повезују производне платформе, складиште природног гаса Околи, 27 крајњих корисника и 37 дистрибутивних система.[173] Хрватска такође игра важну улогу у регионалној енергетској безбедности. Плутајући терминал за увозтечног природног гаса код острваКрк почео је са радом 1. јануара 2021. позиционирајући Хрватску као регионалног енергетског лидера и доприносећи диверзификацији снабдевања енергијом у Европи.[174]

Године 2010. производња енергије Хрватске покривала је 85% националне потражње за природним гасом и 19% нафтом.[175] Године 2016. примарна производња енергије у Хрватској обухватала је природни гас (24,8%), хидроенергију (28,3%), сирову нафту (13,6%), огревно дрво (27,6%) и топлотне пумпе и друге обновљиве изворе енергије (5,7%).[176] Године 2017. нето укупна производња електричне енергије достигла је 11.543 GWh, док је увезена 12.157 GWh или око 40% својих потреба за електричном енергијом.[177]

Нуклеарна електрана Кршко, уСловенији, снабдева велики део увоза Хрватске. Око 50% је у власништву Хрватске електропривреде, која обезбеђује 15% електричне енергије Хрватске.[178]

Култура

Главни чланак:Култура Хрватске
Историјски центарТрогира је наУнесковој листиСветске баштине од 1997.

Због свог географског положаја, Хрватска представља мешавину четири различите културне сфере. Била је раскрсница утицаја запада и истока још од раскола измеђуЗападног иИсточног римског царства, као и изсредње Европе иСредоземља.[179]Илирски покрет је био најзначајнији период националне културне историје, јер се 19. век показао кључним за еманципацијуХрвата и донео је невиђени развој у свим областима уметности и културе, дајући многе историјске личности.[38]

Министарство културе је задужено за очување културног и историјског наслеђа, као и надгледање њиховог развоја. Даље активности које подржавају развој културе спроводе се на нивоу локалне самоуправе.[180]Унескова листаСветске баштине обухватадесет локалитета у Хрватској.[181] Хрватска је такође богатанематеријалном културом и поседује 15 ремек-дела саУнескове листе нематеријалног културног наслеђа, што је чини четвртом у свету.[182] Глобални културни допринос Хрватске јекравата, коју су првобитно носили хрватски плаћеници у Француској у 17. веку.[183][184]

Године 2019. Хрватска је имала 95 професионалних позоришта, 30 професионалних дечјих позоришта и 51. аматерско позориште које је годишње посећивало више од 2,27 милиона гледалаца. Професионална позоришта запошљавају 1.195 уметника. Постоји 42 професионална оркестра, ансамбла и хора, који годишње привлаче 297 хиљада посетилаца. Постоји 75 биоскопа са 166 платна и 5,026 милиона посетилаца.[185]

Хрватска има 222 музеја, које је 2016. године посетило више од 2,71 милиона људи. Поред тога, постоји 1.768 библиотека, које садрже 26,8 милиона књига, као и 19 државних архива.[186] Тржиштем издаваштва књига доминира неколико великих издавача и централни догађај у индустрији — изложба Интерлибер која се одржава сваке године наЗагребачком велесајму.[187]

Уметност, књижевност и музика

Главни чланци:Хрватска уметност,Архитектура Хрватске,Хрватска књижевност иМузика Хрватске
Историјско језгроСплита саДиоклецијановом палатом из 4. века уписано је на Унескову листу Светске баштине 1979.
Еуфразијева базилика уПоречу, пример раневизантијске архитектуре, на Унесковој је листи Светске баштине од 1997.

Архитектура Хрватске одражава утицаје суседних држава. Аустријски и мађарски утицај видљив је у јавним просторима и зградама на северу и у средишњим регионима, док архитектура дуж обала Далмације и Истре показује млетачки утицај.[188] Тргови названи по културним херојима, паркови и пешачке зоне карактеристике су градова Хрватске, посебно тамо где се одвијало великобарокно урбанистичко планирање, на пример у Осијеку (Тврђа), Вараждину и Карловцу.[189][190] Накнадни утицајар нува огледао се у савременој архитектури.[191] Архитектура је медитеранска са млетачким и ренесансним утицајем у главним приморским урбаним подручјима, као што јекатедрала Светог Јакова у Шибенику. Најстарији сачувани примери хрватске архитектуре су цркве из 9. века, а највећа и најрепрезентативнија међу њима јецрква Светог Доната у Задру.[192][193]

Марко Марулић сматра се „оцем хрватске књижевности”

Поред архитектуре која обухвата најстарија уметничка дела, постоји историја уметника у Хрватској која досеже до средњег века. У том периоду, камени порталТрогирске катедрале израдио јеРадован, представљајући најважнији споменикроманичке скулптуре изсредњовековне Хрватске.Ренесанса је имала највећи утицај на обалу Јадранског мора, јер је остатак био уплетен у Стогодишњи хрватско-турски рат. Са опадањем Османског царства, уметност је цветала токомбарока ирококоа. Векови као што су 19. и 20. донели су афирмацију бројних хрватских занатлија, уз помоћ неколико мецена уметности попут бискупаЈосипа Јураја Штросмајера.[194] Хрватски уметници тог периода који су стекли славу били суВлахо Буковац,Иван Мештровић иИван Генералић.[192][195]

Башчанска плоча, камен исписанглагољицом пронађен на острвуКрк, сматра се најстаријом сачуваном прозом на хрватском језику.[196] Почетак снажнијег развоја хрватске књижевности означавају ренесанса иМарко Марулић. Поред Марулића, ренесансни драматургМарин Држић, барокни песникИван Џиво Гундулић, хрватски песник народног препородаИван Мажуранић, романописац, драматург и песникАугуст Шеноа, књижевница за децуИвана Брлић-Мажуранић, књижевница и новинаркаМарија Јурић Загорка, песник и књижевникАнтун Густав Матош, песникАнтун Бранко Шимић, књижевникМирослав Крлежа и песникТин Ујевић често се наводе као главне личности хрватске књижевности.[197][198]

Хрватска музика варира од класичних опера до модерног рока.Ватрослав Лисински је створио прву оперу у Хрватској током 1846.Иван Зајц је компоновао више од хиљаду музичких дела, укључујући мисе и ораторијуме. ПијанистаИво Погорелић је наступао широм света.[195]

Медији

Радио Загреб, сада део јавног медијског сервисаХрватске радио-телевизије, био је прва радио-станица у југоисточној Европи

Устав Хрватске гарантујеслободу штампе ислободу говора.[199] Године 2019. Хрватска се нашла на 64. месту у извештају о индексу слободе штампе који су саставилиРепортери без граница, у којем се наводи да се новинари који истражују корупцију, организовани криминал или ратне злочине суочавају са изазовима и да Влада покушава да утиче на уређивачку политику јавног емитера, ХРТ.[200] У свом извештају Слобода у свету,Freedom House је класификовао слободе штампе и говора у Хрватској као генерално слободне од политичког мешања и манипулација, напомињући да се новинари и даље суочавају са претњама и повременим нападима.[201] Државна новинска агенцијаХИНА води новинску агенцију на хрватском и енглеском језику о политици, економији, друштву и култури.[202]

Од јануара 2021. постоји тринаест националних бесплатнихDVB-T телевизијских станица, при чему Хрватска радио-телевизија (ХРТ) има четири станице,RTL три,Нова две, докХрватски олимпијски одбор, Капитал нет д.о.о. и Аутор д.о.о. управљају преостале три станице.[203] Такође, постоји 21. регионална или локална DVB-T телевизијска станица.[204] ХРТ такође емитује сателитску ТВ станицу.[205] Године 2020. у Хрватској је било 147 радио-станица и 27 ТВ станица.[206][207] Кабловске телевизије иIPTV мреже добијају на значају. Кабловска телевизија већ опслужује 450 хиљада људи, што је око 10% укупног становништва земље.[208][209]

Године 2010. у Хрватској је објављено 267 новина и 2.676 часописа.[206] Тржиштем штампаних медија доминирају хрватска компанија Hanza Media и аустријски Styria Media Group, које објављују своје водеће дневне новинеЈутарњи лист,Вечерњи лист и24сата. Друге утицајне новине суНови лист иСлободна Далмација.[210][211] Године 2020.24сата су биле најтиражније дневне новине, а следе ихВечерњи лист иЈутарњи лист.[212][213]

Хрватска се такмичила наПесми Евровизије као деоЈугославије од 1961. Прву и једину победу коју је Југославија остварила на такмичењу остварила је хрватска поп групаРива током1989. Од свог дебија на такмичењу1993. Хрватска је двапут била на четвртом месту на такмичењима1996. и1999. и једном је била другопласирана2024. што је најбољи пласман Хрватске до сада као независне земље.[214]

Филм

Сцена из филмаБрцко у Загребу (1917), првог хрватског филма

Филмска индустрија Хрватске је мала и у великој мери је субвенционише Влада, углавном кроз грантове које одобрава Министарство културе, а филмове често производи ХРТ.[215][216] Хрватска кинематографија производи између пет и десет дугометражних филмова годишње.[217]Филмски фестивал у Пули, додела филмских награда која се одржава сваке године уПули, најпрестижнији је филмски догађај који приказује националне и међународне продукције.[218]Анимафест Загреб, основан 1972. године, престижни је филмски фестивал посвећен анимираном филму. Прво највеће достигнуће хрватских филмских стваралаца постигао јеДушан Вукотић када је 1961. освојио Оскара за најбољи анимирани кратки филм за филмСурогат.[219] Хрватски филмски продуцентБранко Лустиг освојио јеОскара за најбољи филм за филмовеШиндлерова листа иГладијатор.[220] Поред тога, хрватски филмски стваралацНебојша Слијепчевић номинован је за Оскара за најбољи кратки играни филм за свој филмЧовјек који није могао шутјети из 2024, што је била прва номинација Хрвата у тој категорији и прва од стицања независности.[221]

Пре и после стицања независности, Хрватска је постала популарна дестинација за снимање међу међународним филмским продукцијама, а многиблокбастер филмови и ТВ серије снимљени су у Хрватској, међу којима су:Игра престола,Ратови звезда: Епизода VIII — Последњи џедаји иРобин Худ: Почетак у Дубровнику,Не говори зло,Сезона лова на вештице иТит Андроник у Истри,Бесконачни базен у Шибенику,Канаринац црни,Телохранитељ мафијашеве жене,Софијин избор,Божји оклоп иВиолиниста на крову у Загребу,Mamma Mia! Идемо поново на острву Вис,Наследници на острву Корчула,Херкул,Викенд у Хрватској иБлаженство у Сплиту,Миротворац,Ли и многи други.[222][223] Хрватска је постала међународна локација за снимање због свог пејзажа, који може да задовољи све визуелне захтеве и јефтинијих трошкова снимања.[224][225] Последњих година у Хрватској је снимљено 122 пројекта за међународне филмове, а 263 милиона евра је потрошено као део снимања у Хрватској, што се повећало последњих година због велике потражње за локацијом.[226]

Кухиња

Главни чланак:Хрватска кухиња
Загорске штрукле

Традиционална хрватска кухиња варира од региона до региона. Далмација и Истра имају кулинарске утицајеиталијанске и другихмедитеранских кухиња, које углавном садрже разне морске плодове, кувано поврће и тестенине, као и зачине попут маслиновог уља и белог лука.Аустријски,мађарски,турски ибалкански кулинарски стилови утицали су на континенталну кухињу. У том подручју доминирају јела од меса, слатководне рибе и поврћа.[227]

У Хрватској постоје два различита винска региона. Континентални на североистоку земље, посебно Славонија, производи врхунска вина, посебно бела. Дуж северне обале, истарска и крчка вина су слична онима у суседној Италији, док су јужније у Далмацији црвена вина медитеранског стила норма.[227] Годишња производња вина прелази 72 милиона литара од 2017.[228] Хрватска је била земља која готово искључиво конзумира вино све до краја 18. века када је почела масовнија производња и потрошња пива.[229]

У Хрватској постоји 11 ресторана саМишелиновим звездицама и 89 ресторана који носе неку од Мишелинових ознака.[230]

Спорт

Главни чланци:Спорт у Хрватској иХрватска на Олимпијским играма
Фудбалска репрезентација Хрватске наСветском првенству 2018. уРусији

Хрватска има дугу традицију спорта која датира још из римског доба, након чега су следили популарни средњовековнивитешки турнири.[231] Модерни спортови почели су крајем 19. века оснивањем спортских удружења попут Хрватског сокола из 1874.[231] До почетка 20. века појавиле су се многе спортске организације, међу којима је Хрватски спортски савез основан 1909. Развој хрватског спорта уско је повезан са олимпијским покретом, аФрањо Бучар је играо кључну улогу у промоцији спорта након независности.[232] Спорт је део школског програма, а многа деца се баве ваннаставним активностима.[233] Да би подржала развој спорта, Хрватска је 2019. усвојила Национални спортски програм.[234] Финансирање спорта долази из државног буџета, спонзорстава и чланарина.[235]Хрватски олимпијски одбор, основан 1991, надгледа преко 80 националних спортских удружења.[236]

Најпопуларнији спортови у Хрватској су фудбал, кошарка, рукомет и ватерполо.[231] Са око 12.500 спортских удружења, фудбал је најпопуларнији спорт, домаћин скоро 1.500 клубова и 110.000 играча, који су постигли значајне успехе, укључујући бронзу наСветском првенству 1998, сребро наСветском првенству 2018. и још једну бронзу наСветском првенству 2022.[231]Хрвати учествују на Олимпијским играма од 1992. и освојили су59 олимпијских медаља, међу којима и 20 златних.[237] Национална тениска репрезентација освојила је две титулеДејвис купа и златну медаљу наЛетњим олимпијским играма 2020. у мушком дублу.[238]Националне рукометне иватерполо репрезентације су такође биле успешне, а освојиле су више шампионата и медаља.[239] Веслање је такође познат, освојивши више олимпијских и светских првенстава.[240] У гимнастици, спортисти су такође оставили свој траг, освајајући медаље на европским и светским првенствима.[241]

Празници

Празници и нерадни дан у Републици Хрватској су:[242]

ДатумНазив
1. јануарНова година
6. јануарСвета три краља
дан након УскрсаУскрсни понедјељак
1. мајПразник рада
60 дана након УскрсаТијелово
22. јунДан антифашистичке борбе
25. јунДан државности
5. августДан побједе и домовинске захвалности
15. августВелика Госпа
8. октобарДан независноти
1. новембарСви свети
25. и26. децембарБожићни празници

Напомене

  1. ^На признатим мањинским језицима:

Референце

  1. ^„POPULATION ESTIMATE OF THE REPUBLIC OF CROATIA, 2022”.podaci.dzs.hr. 8. 9. 2023.Архивирано из оригинала 02. 10. 2023. г. Приступљено21. 9. 2023. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  2. ^абвг„World Economic Outlook Database, April 2025 Edition. (Croatia)”.imf.org.International Monetary Fund. 24. 4. 2025.Архивирано из оригинала 30. 06. 2025. г. Приступљено2025-04-24. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  3. ^„Human Development Report 2025”(PDF).United Nations Development Programme. 6. 5. 2025.Архивирано(PDF) из оригинала 6. 5. 2025. г. Приступљено6. 5. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  4. ^Мала енциклопедија Просвета: општа енциклопедија; том 3. Београд: Просвета. 1986. стр. 847—848.ISBN 86-07-00001-2 и 86-07-00004-7 Проверите вредност параметра|isbn=: invalid character (помоћ). 
  5. ^„Архивирана копија”. Архивирано изоригинала 24. 10. 2020. г. Приступљено 15,08. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:|access-date= (помоћ)
  6. ^Salopek, Igor (децембар 2010).„Krapina Neanderthal Museum as a Well of Medical Information”.Acta medico-historica Adriatica. Hrvatsko znanstveno društvo za povijest zdravstvene kulture.8 (2): 197—202.ISSN 1334-4366.PMID 21682056. Приступљено2011-10-15. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  7. ^Težak-Gregl, Tihomila (април 2008).„Study of the Neolithic and Eneolithic as reflected in articles published over the 50 years of the journal Opuscula archaeologica”.Opvscvla Archaeologica Radovi Arheološkog Zavoda.University of Zagreb, Faculty of Philosophy, Archaeological Department.30 (1): 93—122.ISSN 0473-0992. Приступљено2011-10-15. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  8. ^Balen, Jacqueline (децембар 2005).„The Kostolac horizon at Vučedol”.Opvscvla Archaeologica Radovi Arheološkog Zavoda. University of Zagreb, Faculty of Philosophy, Archaeological Department.29 (1): 25—40.ISSN 0473-0992. Приступљено2011-10-15. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  9. ^Težak-Gregl, Tihomila (децембар 2003).„Prilog poznavanju neolitičkih obrednih predmeta u neolitiku sjeverne Hrvatske” [A Contribution to Understanding Neolithic Ritual Objects in the Northern Croatia Neolithic].Opvscvla Archaeologica Radovi Arheološkog Zavoda (на језику: хрватски). University of Zagreb, Faculty of Philosophy, Archaeological Department.27 (1): 43—48.ISSN 0473-0992. Приступљено2011-10-15. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  10. ^Potrebica, Hrvoje; Dizdar, Marko (јул 2002).„Prilog poznavanju naseljenosti Vinkovaca i okolice u starijem željeznom dobu” [A Contribution to Understanding Continuous Habitation of Vinkovci and its Surroundings in the Early Iron Age].Prilozi Instituta Za Arheologiju U Zagrebu (на језику: хрватски). Institut za arheologiju.19 (1): 79—100.ISSN 1330-0644. Приступљено2011-10-15. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  11. ^Wilkes, John (1995).The Illyrians. Oxford, UK:Wiley-Blackwell. стр. 114.ISBN 978-0-631-19807-9. Приступљено2011-10-15. „... in the early history of the colony settled in 385 BC on the island Pharos (Hvar) from the Aegean island Paros, famed for its marble. In traditional fashion they accepted the guidance of an oracle, ... 
  12. ^Wilkes, John (1995).The Illyrians. Oxford, UK:Wiley-Blackwell. стр. 115.ISBN 978-0-631-19807-9. Приступљено2012-04-03. „The third Greek colony known in this central sector of the Dalmatian coast was Issa, on the north side of the island Vis. 
  13. ^Gibbon, Edward;John Bagnell Bury;Boorstin, Daniel J. (1995).The Decline and Fall of the Roman Empire. New York:Modern Library. стр. 335.ISBN 978-0-679-60148-7. Приступљено2011-10-27. 
  14. ^J. B. Bury (1923).History of the later Roman empire from the death of Theodosius I. to the death of Justinian.Macmillan Publishers. стр. 408. Приступљено2011-10-15. 
  15. ^Wilkes 1995, стр. 114. sfn грешка: више циљева (3×): CITEREFWilkes1995 (help)
  16. ^Wilkes 1995, стр. 115. sfn грешка: више циљева (3×): CITEREFWilkes1995 (help)
  17. ^Gibbon 1995, стр. 335. sfn грешка: no target: CITEREFGibbon1995 (help)
  18. ^Bury, J. B. (1923).History of the later Roman empire from the death of Theodosius I. to the death of Justinian.Macmillan Publishers. стр. 408. Приступљено15. 10. 2011. 
  19. ^Paton 1861, стр. 218–219. sfn грешка: no target: CITEREFPaton1861 (help)
  20. ^Heršak, Emil; Nikšić, Boris (септембар 2007).„Hrvatska etnogeneza: pregled komponentnih etapa i interpretacija (s naglaskom na euroazijske/nomadske sadržaje)”.Migracijske i etničke teme (на језику: хрватски). Institute for Migration and Ethnic Studies.23 (3): 251—268.ISSN 1333-2546.Архивирано из оригинала 08. 08. 2014. г. Приступљено21. 04. 2018. 
  21. ^Mužić 2007, стр. 249–293.
  22. ^Mužić 2007, стр. 157–160.
  23. ^Mužić 2007, стр. 169–170.
  24. ^Ivandija, Antun (април 1968).„Pokrštenje Hrvata prema najnovijim znanstvenim rezultatima”.Bogoslovska smotra (на језику: хрватски). University of Zagreb, Catholic Faculty of Theology.37 (3–4): 440—444.ISSN 0352-3101.Архивирано из оригинала 04. 07. 2016. г. Приступљено21. 04. 2018. 
  25. ^Mužić 2007, стр. 195–198.
  26. ^Posavec, Vladimir (март 1998).„Povijesni zemljovidi i granice Hrvatske u Tomislavovo doba”.Radovi Zavoda za hrvatsku povijest (на језику: хрватски).30 (1): 281—290.ISSN 0353-295X.Архивирано из оригинала 04. 07. 2016. г. Приступљено16. 10. 2011. 
  27. ^Margetić, Lujo (јануар 1997).„Regnum Croatiae et Dalmatiae u doba Stjepana II.”.Radovi Zavoda za hrvatsku povijest (на језику: хрватски).29 (1): 11—20.ISSN 0353-295X.Архивирано из оригинала 04. 07. 2016. г. Приступљено16. 10. 2011. 
  28. ^абHeka, Ladislav (октобар 2008).„Hrvatsko-ugarski odnosi od sredinjega vijeka do nagodbe iz 1868. s posebnim osvrtom na pitanja Slavonije”.Scrinia Slavonica (на језику: хрватски). Hrvatski institut za povijest – Podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje.8 (1): 152—173.ISSN 1332-4853.Архивирано из оригинала 04. 07. 2016. г. Приступљено16. 10. 2011. 
  29. ^абв„Povijest saborovanja”.Sabor.Архивирано из оригинала 2. 12. 2010. г. Приступљено18. 10. 2010. 
  30. ^абвгдFrucht 2005, стр. 422–423.
  31. ^Font, Márta (јул 2005).„Ugarsko Kraljevstvo i Hrvatska u srednjem vijeku”.Povijesni prilozi (на језику: хрватски). Croatian Institute of History.28 (28): 7—22.ISSN 0351-9767.Архивирано из оригинала 14. 06. 2012. г. Приступљено17. 10. 2011. 
  32. ^Lane 1973, стр. 409.
  33. ^„Povijest Gradišćanskih Hrvatov” (на језику: хрватски). Croatian Cultural Association in Burgenland. Архивирано изоригинала 11. 1. 2012. г. Приступљено17. 10. 2011. 
  34. ^Lampe & Jackson 1982, стр. 62.
  35. ^„Hrvatski sabor”. Архивирано изоригинала 02. 12. 2010. г. Приступљено22. 04. 2018. 
  36. ^Adkins & Adkins 2008, стр. 359–362.
  37. ^Nicolson 2000, стр. 180.
  38. ^абStančić, Nikša (фебруар 2009).„Hrvatski narodni preporod – ciljevi i ostvarenja”.Cris: časopis Povijesnog društva Križevci (на језику: хрватски).10 (1): 6—17.ISSN 1332-2567.Архивирано из оригинала 03. 07. 2016. г. Приступљено7. 10. 2011. 
  39. ^Čuvalo, Ante (децембар 2008).„Josip Jelačić – Ban of Croatia”.Review of Croatian History. Croatian Institute of History.4 (1): 13—27.ISSN 1845-4380.Архивирано из оригинала 04. 07. 2016. г. Приступљено17. 10. 2011. 
  40. ^„Constitution of Union between Croatia-Slavonia and Hungary”. H-net.org.Архивирано из оригинала 04. 06. 2011. г. Приступљено16. 5. 2010. 
  41. ^Heka, Ladislav (децембар 2007).„Hrvatsko-ugarska nagodba u zrcalu tiska”.Zbornik Pravnog fakulteta Sveučilišta u Rijeci (на језику: хрватски).University of Rijeka.28 (2): 931—971.ISSN 1330-349X.Архивирано из оригинала 04. 07. 2016. г. Приступљено10. 4. 2012. 
  42. ^Dubravica, Branko (јануар 2002).„Političko-teritorijalna podjela i opseg civilne Hrvatske u godinama sjedinjenja s vojnom Hrvatskom 1871–1886”.Politička misao (на језику: хрватски).University of Zagreb, Faculty of Political Sciences.38 (3): 159—172.ISSN 0032-3241.Архивирано из оригинала 04. 07. 2016. г. Приступљено20. 6. 2012. 
  43. ^Polatschek 1989, стр. 231.
  44. ^Tucker & Roberts 2005, стр. 1286.
  45. ^„Parlamentarni izbori u Brodskom kotaru 1923. godine”.Scrinia Slavonica (на језику: хрватски). Croatian Institute of History – Slavonia, Syrmium and Baranya history branch.3 (1): 452—470. новембар 2003.ISSN 1332-4853.Архивирано из оригинала 06. 04. 2016. г. Приступљено17. 10. 2011. 
  46. ^Югославия в XX веке 2011, стр. 245. sfn грешка: no target: CITEREFЮгославия_в_XX_веке2011 (help)
  47. ^Tomasevich 2002, стр. 24. sfn грешка: no target: CITEREFTomasevich2002 (help)
  48. ^Jelić-Butić 1977, стр. 18. sfn грешка: no target: CITEREFJelić-Butić1977 (help)
  49. ^Job 2002, стр. 9.
  50. ^Klemenčič & Žagar 2004, стр. 121–123.
  51. ^Klemenčič & Žagar 2004, стр. 153–156.
  52. ^Pavličević 2007.
  53. ^Marica, Karakaš Obradov (28. 12. 2008).„Saveznički zračni napadi na Split i okolicu i djelovanje Narodne zaštite u Splitu tijekom Drugog svjetskog rata”.Historijski zbornik (на језику: хрватски).61 (2): 323—349.ISSN 0351-2193.Архивирано из оригинала 08. 04. 2016. г. Приступљено26. 01. 2019. 
  54. ^Croatia на веб-сајтуЕнциклопедија Британика (језик: енглески)
  55. ^Maurović, Marko (8. 5. 2004).„Josip protiv Josifa (+ bilješke na str. 106-107)”.Pro tempore : časopis studenata povijesti (на језику: хрватски) (1): 73—83.ISSN 1334-8302.Архивирано из оригинала 29. 06. 2012. г. Приступљено26. 1. 2019. 
  56. ^„Predsjednik Sabora Luka Bebić na obilježavanju 64. obljetnice pobjede nad fašizmom i 65. obljetnice trećeg zasjedanja ZAVNOH-a u Topuskom”.Hrvatski sabor (на језику: хрватски). 9. 5. 2009.Архивирано из оригинала 26. 01. 2019. г. Приступљено26. 1. 2019. 
  57. ^аб„Рат у Хрватској из пера обавјештајца”(PDF). Архивирано изоригинала(PDF) 25. 09. 2013. г. Приступљено23. 8. 2013. 
  58. ^Логос 2019, стр. 54.
  59. ^Логос 2019, стр. 87-88.
  60. ^Логос 2019, стр. 54, 73.
  61. ^Логос 2019, стр. 75, 79.
  62. ^Логос 2019, стр. 94-95, 98-101.
  63. ^Логос 2019, стр. 9174.
  64. ^Логос 2019, стр. 243-246.
  65. ^Логос 2019, стр. 243-246, 248-251 са напоменама 1207 и 1208. „На другој страни, Срби, али и неки несрби, приметили су да је то било довршење уништавања Срба који је почела, Павелићева Независна Држава Хрватска“.
  66. ^„Крајинафорс: Документи о страдању Крајишника”.Архивирано из оригинала 22. 11. 2012. г. Приступљено23. 8. 2013. 
  67. ^абШаблон:Croatian Census 2021
  68. ^„Croatia in Figures”(PDF).Croatian Bureau of Statistics. 2018.Архивирано(PDF) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено9. 9. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  69. ^абвг„Croatia”.The World Factbook (2026 изд.).Central Intelligence Agency. 22. 9. 2021. CS1 одржавање: Формат датума (веза) (Archived 2021 edition)Грешка код цитирања: Неисправна ознака<ref>; назив „cia” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  70. ^Roser, Max (2014),„Total Fertility Rate around the world over the last two centuries”,Our World in Data,Gapminder Foundation, Архивирано изоригинала 7. 8. 2018. г., Приступљено6. 5. 2019 CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  71. ^2018 Statistical Yearbook of the Republic of Croatia, стр. 113. sfn грешка: no target: CITEREF2018_Statistical_Yearbook_of_the_Republic_of_Croatia (help)
  72. ^„Vlada uslišila molbe: Povećane kvote dozvola za strane radnike”.www.vecernji.hr.Архивирано из оригинала 18. 02. 2023. г. Приступљено16. 06. 2025. 
  73. ^Vidak, Nick (2008).„The Policy of Immigration in Croatia”.Politička Misao: Croatian Political Science Review. University of Zagreb, Faculty of Political Science.35 (5): 57—75.ISSN 0032-3241.Архивирано из оригинала 06. 02. 2020. г. Приступљено15. 10. 2010. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  74. ^„Croatia's population has dropped 10% in a decade, reveals census”.Euronews. 14. 1. 2022.Архивирано из оригинала 18. 02. 2023. г. Приступљено23. 1. 2022. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  75. ^Prodger, Matt (5. 8. 2005).„Evicted Serbs remember Storm”.BBC News.Архивирано из оригинала 23. 10. 2012. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  76. ^„Report of the Secretary-General Submitted Pursuant to Security Council Resolution 1009 (1995)”.United Nations Security Council. 23. 8. 1995. стр. 3.Архивирано из оригинала 06. 08. 2022. г. Приступљено16. 06. 2025. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  77. ^„Savez udruga Hrvata iz BiH izabrao novo čelništvo” [Union of associations of Bosnia and Herzegovina Croats elects new leadership] (на језику: хрватски). Index.hr. 28. 6. 2003.Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено12. 10. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  78. ^„29 06 2010 – Benkovac” (на језику: хрватски). Office of thePresident of Croatia. 29. 6. 2010. Архивирано изоригинала 27. 11. 2010. г. Приступљено12. 10. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  79. ^„U Hrvatskoj je loše i preporučam svakom mladom čovjeku da ode u Njemačku”.Dnevnik.hr.Архивирано из оригинала 18. 02. 2023. г. Приступљено16. 06. 2025. 
  80. ^„Population by Religion, by Towns/Municipalities, 2011 Census”.Census of Population, Households and Dwellings 2011. Zagreb:Croatian Bureau of Statistics. 1. 12. 2012. 
  81. ^„Ustav Republike Hrvatske” [Constitution of the Republic of Croatia].Narodne Novine (на језику: хрватски). 9. 7. 2010.Архивирано из оригинала 03. 06. 2019. г. Приступљено11. 10. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  82. ^Veljković, Sandra; Stojan de Prato (5. 11. 2011).„Hrvatski postaje 24. službeni jezik Europske unije” [Croatian Becomes the 24th Official Language of the European Union].Večernji list (на језику: хрватски).Архивирано из оригинала 27. 08. 2013. г. Приступљено11. 10. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  83. ^Tafra, Branka (фебруар 2007).„Značenje narodnoga preporoda za hrvatski jezik” [Significance of the National Revival for Croatian].Croatica et Slavica Iadertina (на језику: хрватски).2: 43—55.ISSN 1845-6839.Архивирано из оригинала 21. 02. 2020. г. Приступљено10. 10. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  84. ^Greenberg 2004
  85. ^Kapović, Mate (2009).„Položaj hrvatskoga jezika u svijetu danas” [The Position of Croatian in the World Today].Kolo (на језику: хрватски).Matica hrvatska (1–2).ISSN 1331-0992.Архивирано из оригинала 12. 01. 2012. г. Приступљено26. 10. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  86. ^Turk, Marija (1996).„Jezični purizam”.Fluminensia: Časopis za filološka istraživanja (на језику: хрватски).8 (1–2): 63—79.ISSN 0353-4642.Архивирано из оригинала 04. 04. 2023. г. Приступљено16. 06. 2025. 
  87. ^„Organska podloga hrvatskog jezika” [The Organic Base of Croatian] (на језику: хрватски).Institute of Croatian Language and Linguistics. Архивирано изоригинала 7. 8. 2011. г. Приступљено11. 10. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  88. ^„Croatia Literacy Rate 1991-2025”.www.macrotrends.net.Архивирано из оригинала 21. 06. 2025. г. Приступљено2025-04-05. 
  89. ^„Croatia Literacy rate - data, chart”.TheGlobalEconomy.com (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 16. 06. 2025. г. Приступљено2025-04-05. 
  90. ^„OBR-2024-2-2 Upper Secondary Schools, End of 2022/2023 School Year and Beginning of 2023/2024 School Year”.Državni zavod za statistiku (на језику: хрватски).Архивирано из оригинала 16. 06. 2025. г. Приступљено2025-04-05. 
  91. ^„Institut za razvoj obrazovanja – Pregled institucija”. Iro.hr. Архивирано изоригинала 6. 3. 2017. г. Приступљено6. 3. 2017. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  92. ^„O nama” [About us] (на језику: хрватски). University of Zadar.Архивирано из оригинала 15. 06. 2015. г. Приступљено15. 10. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  93. ^„University of Zagreb 1699–2005”. University of Zagreb.Архивирано из оригинала 31. 05. 2015. г. Приступљено15. 10. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  94. ^„Croatia Innovation index”.CO-INVESTIN (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 15. 07. 2025. г. Приступљено2025-04-05. 
  95. ^„The Founding of the Academy”.Croatian Academy of Sciences and Arts. Архивирано изоригинала 6. 6. 2010. г. Приступљено12. 10. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  96. ^„Infrastructure for an era of crisis”.European Investment Bank (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 13. 01. 2023. г. Приступљено2021-06-07. 
  97. ^„E-Schools in Croatia”.JASPERS.Архивирано из оригинала 04. 04. 2023. г. Приступљено16. 06. 2025. 
  98. ^абв„Political Structure”.Government of Croatia. 6. 5. 2007. Архивирано изоригинала 2013-09-05. г. Приступљено2011-10-14. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  99. ^„Members of the Government”. Government of Croatia. Архивирано изоригинала 2013-06-04. г. Приступљено2011-10-14. 
  100. ^„About the Parliament”. Sabor. Архивирано изоригинала 2016-07-06. г. Приступљено2011-10-14. 
  101. ^„Members of the 6th Parliament”. Sabor. Архивирано изоригинала 2016-07-06. г. Приступљено2011-10-14. 
  102. ^„Ustavne odredbe” [Provisions of the Constitution] (на језику: хрватски).Croatian Supreme Court. 21. 5. 2010. Приступљено2011-10-14. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  103. ^„Zakon o sudovima”.narodne-novine.nn.hr. 
  104. ^„Državno odvjetništvo Republike Hrvatske”.dorh.hr. 
  105. ^„SOA – Security-intelligence system of the Republic of Croatia”.soa.hr. Приступљено2021-01-23. 
  106. ^Graaff, Bob de; Nyce, James M. (2. 8. 2016).Handbook of European Intelligence Cultures (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. стр. 73.ISBN 978-1-4422-4942-4. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  107. ^„MVEP • Date of Recognition and Establishment of Diplomatic Relations”.mvep.hr. Приступљено2021-01-23. 
  108. ^„MVEP • Diplomatski protokol”.mvep.hr (на језику: хрватски). Приступљено2021-01-23. 
  109. ^„Overview of Croatia's Border Disputes with BiH, Montenegro, Serbia, Slovenia, Liberland”. total-croatia-news.com. 22. 1. 2017. Приступљено2019-01-01. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  110. ^Steven Lee Myers (5. 4. 2008).„Bush Champions Expansive Mission for NATO”.The New York Times. Приступљено2011-09-24. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  111. ^„Nato welcomes Albania and Croatia”.BBC News. 1. 4. 2009. Приступљено2011-09-24. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  112. ^„Croatia begins new euro and Schengen zone era”.BBC News. 1. 1. 2023. Приступљено2023-01-01. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  113. ^„Hrvatska manjina u Republici Srbiji”.hrvatiizvanrh.gov.hr. Središnji državni ured za Hrvate izvan Republike Hrvatske (Central State Office for Croats Outside the Republic of Croatia). 
  114. ^„Statement by the Presidency of the Croatian Academy of Sciences and Arts regarding the Bunjevci Croats”(PDF).info.hazu.hr. Glasnik HAZU. 2014. стр. 53. „The Presidency of the Croatian Academy of Sciences and Arts, in a session held on 12 September 2014, made the following statement explaining that the Bunjevci Croats form an integral part of the Croatian national corpus. The Presidency of the Croatian Academy of Sciences and Arts, one of the fundamental institutions of the Croatian nation and of all the citizens of the Republic of Croatia, among the roles of which belongs the preservation of national identity, made the following statement in a session held on 12 September 2014: The Bunjevci, a Croatian ethnic group, are made up of three branches: the Dalmatian-Herzegovinian branch; the Primorje-Lika branch; and the Danube Region branch. Not encroaching on the right of any individual to express their national affiliation based on their origin, history, traditional culture, customs and language – the western new-Štokavian and Ikavian – the Bunjevci Croats form an integral part of the Croatian national corpus. 
  115. ^„Hrvatska manjina u inozemstvu”.hrvatiizvanrh.gov.hr. 
  116. ^аб„Chain of Command in the CAF”. Croatian Ministry of Defence. Приступљено2012-07-02. 
  117. ^„Croatia”.The World Factbook (2026 изд.).Central Intelligence Agency. Приступљено2021-01-23.  (Archived 2021 edition)
  118. ^„SIPRI Military Expenditure Database”.Stockholm International Peace Research Institute. Архивирано изоригинала 2010-03-28. г. Приступљено2011-09-09. 
  119. ^Jelovac, Milan (23. 1. 2001).„Vojni rok u Hrvatskoj kraći, nego drugdje u Europi i NATO-u”.Vjesnik (на језику: хрватски). Архивирано изоригинала 2012-01-27. г. Приступљено2011-09-09. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  120. ^Грешка код цитирања: Неважећа ознака<ref>; нема текста за референце под именомCIA.
  121. ^Nova, Redazione Agenzia (16. 8. 2024).„Croatia: the Minister of Defense announces that compulsory conscription will return into force from 2025”.Agenzia Nova (на језику: енглески). Приступљено2024-08-20. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  122. ^„Another European country to reintroduce compulsory military draft as tensions soar”.The Independent (на језику: енглески). 19. 8. 2024. Приступљено2024-08-20. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  123. ^„Hrvatska u najviše misija UN-a”.NACIONAL.HR (на језику: хрватски). 28. 6. 2019. Приступљено2021-01-23. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  124. ^„GODIŠNJE IZVJEŠĆE O OBRANI za 2019. – podnositeljica: Vlada Republike Hrvatske”.Hrvatski sabor (на језику: хрватски). 3. 9. 2020. Архивирано изоригинала 2023-02-18. г. Приступљено2021-01-23. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  125. ^„Godišnje izvješće o obrani za 2019.” (на језику: хрватски).Vlada Republike Hrvatske. 3. 9. 2020. стр. 95. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  126. ^„Nacionalno izviješće Hrvatska” [Croatia National Report](PDF) (на језику: хрватски).Council of Europe. јануар 2010.Архивирано(PDF) из оригинала 2022-10-09. г. Приступљено25. 2. 2012. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  127. ^„Country and Lending Groups”. World Bank. Архивирано изоригинала 2018-01-11. г. Приступљено2020-01-10. 
  128. ^аб„Report for Selected Countries and Subjects”.IMF (на језику: енглески).Архивирано из оригинала 16. 04. 2024. г. Приступљено2024-06-02. 
  129. ^„Eurostat – EU Countries by GDP per capita (PPS) to EU Average (%)”.Statistics|Eurostat.Архивирано из оригинала 18. 06. 2024. г. Приступљено2024-06-02. 
  130. ^„Government of the Republic of Croatia – PM Plenković: Croatia's GDP growth of 2.8 percent is among highest in the EU”.vlada.gov.hr.Архивирано из оригинала 18. 06. 2024. г. Приступљено2024-06-02. 
  131. ^аб„Web”.Državni zavod za statistiku (на језику: хрватски).Архивирано из оригинала 18. 06. 2024. г. Приступљено2025-11-26. 
  132. ^„Croatia Unemployment Rate”. The Global Economy.com.Архивирано из оригинала 04. 02. 2019. г. Приступљено2019-02-03. 
  133. ^„ROBNA RAZMJENA REPUBLIKE HRVATSKE S INOZEMSTVOM u 2018.KONAČNI PODACI/FOREIGN TRADE IN GOODS OF THE REPUBLIC OF CROATIA, 2018 FINAL DATA” (на језику: хрватски).Croatian Bureau of Statistics.Архивирано из оригинала 28. 02. 2024. г. Приступљено28. 01. 2026. 
  134. ^„Croatia ranks No.1 in EU for water resources per capita”.Croatia Week. 25. 3. 2024.Архивирано из оригинала 26. 03. 2024. г. Приступљено28. 01. 2026. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  135. ^„Background Note: Croatia”.United States Department of State. Архивирано изоригинала 2010-05-27. г. Приступљено2008-12-04. 
  136. ^„CPI 2022”.Transparency International. 31. 1. 2023.Архивирано из оригинала 16. 04. 2023. г. Приступљено2023-04-18. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  137. ^„Novac – Javni dug dosegnuo rekord: njegov udjel u BDP-u narastao na 85,3 posto”.novac.jutarnji.hr (на језику: хрватски). 14. 10. 2020.Архивирано из оригинала 18. 02. 2023. г. Приступљено2021-01-23. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  138. ^„Hrvatsku posjetilo 6,8 milijuna gostiju, otkrivamo kolika će biti zarada od turizma”.vecernji.hr (на језику: хрватски).Архивирано из оригинала 05. 04. 2023. г. Приступљено2021-01-23. 
  139. ^Pili, Tomislav; Verković, Davor (1. 10. 2011).„Iako čini gotovo petinu BDP-a, i dalje niskoprofitabilna grana domaće privrede” [Even though it comprises nearly a fifth of the GDP, it is still a low-profit branch of the national economy].Vjesnik (на језику: хрватски). Архивирано изоригинала 2022-10-05. г. Приступљено2011-10-20. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  140. ^2018 Statistical Yearbook of the Republic of Croatia, стр. 425. sfn грешка: no target: CITEREF2018_Statistical_Yearbook_of_the_Republic_of_Croatia (help)
  141. ^2018 Statistical Yearbook of the Republic of Croatia, стр. 427. sfn грешка: no target: CITEREF2018_Statistical_Yearbook_of_the_Republic_of_Croatia (help)
  142. ^„DOLASCI i NOĆENJA TURISTA u 2019.”.Croatian Bureau of Statistics. 28. 2. 2020.Архивирано из оригинала 15. 07. 2025. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  143. ^„History of Opatija”. Opatija Tourist Board. Архивирано изоригинала 2012-04-29. г. Приступљено2011-10-21. 
  144. ^„Activities and attractions”.Croatian National Tourist Board.Архивирано из оригинала 03. 04. 2016. г. Приступљено2011-10-21. 
  145. ^„Croatia”.Foundation for Environmental Education. Архивирано изоригинала 2011-12-02. г. Приступљено2011-10-21. 
  146. ^„Croatia again top in Europe for swimming water quality”.Croatia Week. 10. 6. 2023.Архивирано из оригинала 10. 06. 2023. г. Приступљено2023-06-10. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  147. ^„UNWTO World Tourism Barometer and Statistical Annex, May 2019”.UNWTO World Tourism Barometer.17 (2): 1—40. 22. 5. 2019.ISSN 1728-9246.S2CID 243009713.doi:10.18111/wtobarometereng.2019.17.1.2. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  148. ^„Croatian highlights, Croatia”. Euro-poi.com. Архивирано из оригинала 2013-02-24. г. Приступљено2013-03-26. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
  149. ^„The 2023 solo travel index”. Bounce. 24. 5. 2023.Архивирано из оригинала 08. 09. 2024. г. Приступљено28. 01. 2026. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  150. ^„The Pinterest x Zola 2023 Wedding Trends Report”. Pinterest Newsroom. 25. 4. 2023.Архивирано из оригинала 21. 09. 2023. г. Приступљено2023-06-11. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  151. ^абвTanja Poletan Jugović (11. 4. 2006).„The integration of the Republic of Croatia into the Pan-European transport corridor network”.Pomorstvo.University of Rijeka, Faculty of Maritime Studies.20 (1): 49—65. Приступљено2010-10-14. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  152. ^„Odluka o izmjenama i dopunama odluke o razvrstavanju javnih cesta u autoceste” [Decision on amendments and additions to the Decision on classification of public roads as motorways].Narodne Novine (на језику: хрватски). 30. 1. 2009. Приступљено2010-10-18. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  153. ^„Mreža autocesta – HUKA”.huka.hr. Приступљено2020-12-16. 
  154. ^„Traffic counting on the roadways of Croatia in 2009 – digest”(PDF).Hrvatske ceste. Архивирано изоригинала(PDF) 2011-02-21. г. Приступљено2010-05-01. 
  155. ^„EuroTest”. Eurotestmobility.com. Архивирано из оригинала 2011-04-30. г. Приступљено2009-01-03. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
  156. ^„Brinje Tunnel Best European Tunnel”. Javno.com. Архивирано изоригинала 2009-01-15. г. Приступљено2009-01-03. 
  157. ^2018 Statistical Yearbook of the Republic of Croatia, стр. 350. sfn грешка: no target: CITEREF2018_Statistical_Yearbook_of_the_Republic_of_Croatia (help)
  158. ^Pili, Tomislav (10. 5. 2011).„Skuplje korištenje pruga uništava HŽ” [More Expensive Railway Fees Ruin Croatian Railways].Vjesnik (на језику: хрватски). Архивирано изоригинала 2024-05-26. г. Приступљено2011-10-26. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  159. ^„Croatia: EIB commits €400 million in green funding to modernise railways”.European Investment Bank (на језику: енглески). Приступљено2025-04-05. 
  160. ^аб„Modernizing mobility: A new era in rail travel | Končar”.www.koncar.hr. Приступљено2025-04-05. 
  161. ^„Croatia opens long-awaited bridge bypassing Bosnia” (на језику: енглески). Al Jazeera. Приступљено2022-11-05. 
  162. ^„Air transport”.Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). Архивирано изоригинала 2016-07-03. г. Приступљено2011-10-10. 
  163. ^Meštrović, Damjan (2018).Utjecaj izgradnje novog terminala na poslovanje Zračne luke Franjo Tuđman (Теза) (на језику: хрватски). 
  164. ^аб„Croatia Airlines takes delivery of its first A220 in new livery | Airbus”.www.airbus.com (на језику: енглески). 29. 7. 2024. Приступљено2025-04-05. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  165. ^аб„Croatia Airlines takes delivery of its first A220 in new livery | Airbus”.aircraft.airbus.com (на језику: енглески). 30. 7. 2024. Приступљено2025-04-05. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  166. ^Peters, Luke (7. 3. 2024).„Croatia Airlines reveals 2024 expansion plans and new routes”.aerotime.aero (на језику: енглески). Приступљено2025-04-05. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  167. ^„Sommerflugplan : Neue Ziele ab Hamburg liegen vor allem im Osten – WELT”.DIE WELT (на језику: немачки). Приступљено2025-04-05. 
  168. ^„Riječka luka –jadranski "prolaz" prema Europi” [The Port of Rijeka – Adriatic "gateway" to Europe] (на језику: хрватски). World Bank. 3. 3. 2006. Архивирано изоригинала 2012-08-05. г. Приступљено2011-10-13. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  169. ^„Luke” [Ports] (на језику: хрватски). Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). Архивирано изоригинала 2012-12-16. г. Приступљено2011-08-24. 
  170. ^„Plovidbeni red za 2011. godinu” [Sailing Schedule for Year 2011] (на језику: хрватски). Agencija za obalni linijski pomorski promet. Архивирано изоригинала 2011-07-15. г. Приступљено2011-08-27. 
  171. ^„Plovni putovi” [Navigable routes] (на језику: хрватски). Ministry of the Sea, Transport and Infrastructure (Croatia). Архивирано изоригинала 2012-12-16. г. Приступљено2011-09-10. 
  172. ^„The JANAF system”.Jadranski naftovod. Приступљено2011-10-08. 
  173. ^„Transportni sustav” [Transport system] (на језику: хрватски).Plinacro. Приступљено2011-10-08. 
  174. ^„U.S. Department of State factsheet”. Приступљено2023-04-24. 
  175. ^2010 Statistical Yearbook of the Republic of Croatia, стр. 298–302. sfn грешка: no target: CITEREF2010_Statistical_Yearbook_of_the_Republic_of_Croatia (help)
  176. ^2018 Statistical Yearbook of the Republic of Croatia, стр. 307. sfn грешка: no target: CITEREF2018_Statistical_Yearbook_of_the_Republic_of_Croatia (help)
  177. ^2018 Statistical Yearbook of the Republic of Croatia, стр. 304. sfn грешка: no target: CITEREF2018_Statistical_Yearbook_of_the_Republic_of_Croatia (help)
  178. ^„Croatia, Slovenia's nuclear plant safe: Croatian president”. EU Business. 28. 3. 2011. Приступљено2011-10-08. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  179. ^„Culture and History”. Croatian National Tourist Board. Архивирано изоригинала 2011-10-16. г. Приступљено2011-10-07. 
  180. ^„Djelokrug” [Scope of authority] (на језику: хрватски).Ministry of Culture (Croatia). Приступљено2011-10-07. 
  181. ^„Croatia – intangible heritage – Culture Sector”. Приступљено2024-04-26. 
  182. ^„Browse the Lists of Intangible Cultural Heritage and the Register of good safeguarding practices – intangible heritage”. UNESCO. 
  183. ^Nash, Eric P. (30. 7. 1995).„STYLE; Dressed to Kill”.The New York Times. Приступљено2011-10-12. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  184. ^Huzjan, Vladimir (јул 2008).„Pokušaj otkrivanja nastanka i razvoja kravate kao riječi i odjevnoga predmeta” [The origin and development of the tie (kravata) as a word and as a garment].Povijesni prilozi (на језику: хрватски). Croatian Institute of History.34 (34): 103—120.ISSN 0351-9767. Приступљено2011-10-17. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  185. ^2018 Statistical Yearbook of the Republic of Croatia, стр. 512–513. sfn грешка: no target: CITEREF2018_Statistical_Yearbook_of_the_Republic_of_Croatia (help)
  186. ^2018 Statistical Yearbook of the Republic of Croatia, стр. 516–521. sfn грешка: no target: CITEREF2018_Statistical_Yearbook_of_the_Republic_of_Croatia (help)
  187. ^Piteša, Adriana (10. 11. 2010).„Interliber: Nobelovci se prodaju za 20, bestseleri za 50, remek-djela za 100 kuna” [Interliber: Nobel Laureates Sold for 20, Bestsellers for 50, Masterpieces for 100 Kuna].Jutarnji list (на језику: хрватски). Архивирано изоригинала 2012-01-24. г. Приступљено2011-10-13. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  188. ^Clissold, Stephen; Henry Clifford Darby (1968).A short history of Yugoslavia from early times to 1966.CUP Archive. стр. 51—52.ISBN 978-0-521-09531-0. Приступљено2011-11-30. 
  189. ^MacGregor, Sandra (17. 6. 2013).„Varaždin: Croatia's 'little Vienna<spanstyle="padding-right:0.2em;">'Неопходна новчана претплата.Telegraph Media Group.Архивирано из оригинала 2022-01-10. г. Приступљено2013-09-04. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  190. ^„Najljepši gradovi Sjeverne Hrvatske – Karlovac, Ozalj, Ogulin” [The Most Beautiful Cities of the Northern Croatia – Karlovac, Ozalj, Ogulin].Jutarnji list (на језику: хрватски). 14. 8. 2010. Приступљено2011-10-10. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  191. ^Darja Radović Mahečić (2006).„Sekvenca secesije – arhitekt Lav Kalda” [Sequence of the Art Nouveau – Architect Lav Kalda](PDF).Radovi Instituta Za Povijest Umjetnosti (на језику: хрватски). Institute of Art History (Croatia).30: 241—264.ISSN 0350-3437. Архивирано изоригинала(PDF) 2011-07-21. г. Приступљено2011-10-10. 
  192. ^аб„Croatian Art History – Overview of Prehistory”. Ministry of Foreign Affairs and European Integration (Croatia). Архивирано изоригинала 2011-10-07. г. Приступљено2011-10-10. 
  193. ^„Church of Saint Donat”. Zadar Tourist Board. Архивирано изоригинала 2014-03-24. г. Приступљено2011-10-10. 
  194. ^Nujić, Pavao (септембар 2011).„Josip Juraj Strossmayer – Rođeni Osječanin” [Josip Juraj Strossmayer – Native of Osijek].Essehist (на језику: хрватски).University of Osijek – Faculty of Philosophy.2: 70—73.ISSN 1847-6236. Приступљено2011-10-10. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  195. ^абHintz, Martin (2004).Croatia: Enchantment of the World.Scholastic. стр. 105—107.ISBN 0-516-24253-9. 
  196. ^„The Baška tablet”. Island of Krk Tourist Board. Архивирано изоригинала 2019-05-02. г. Приступљено2011-10-13. 
  197. ^„Hrvatska književnost u 270.000 redaka” [Croatian Literature in 270,000 Lines] (на језику: хрватски).Miroslav Krleža Institute of Lexicography. 11. 2. 2011. Архивирано изоригинала 2011-12-17. г. Приступљено2011-10-13. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  198. ^Kaplan, Robert D. (18. 4. 1993).„A Reader's Guide to the Balkans”.The New York Times. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  199. ^Benfield, Richard W. (2003).„Croatia”. Ур.: Quick, Amanda C.World Press Encyclopedia.1 (2 изд.). Detroit:Gale.ISBN 0-7876-5583-X. Приступљено2011-09-13. 
  200. ^„Press Freedom Index 2019”. Reporters Without Borders. Приступљено2019-09-10. 
  201. ^„Croatia”.freedomhouse.org. 28. 1. 2019. Архивирано изоригинала 2019-07-19. г. Приступљено2019-09-10. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  202. ^„About Hina”.HINA. Архивирано изоригинала 2011-10-11. г. Приступљено2011-10-13. 
  203. ^„Popis programa DTV | OIV digitalni signali i mreže”.oiv.hr (на језику: хрватски). Приступљено2021-01-23. 
  204. ^„Popis programa digitalne televizije” [List of Digital Television Programmes] (на језику: хрватски).Odašiljači i veze. Архивирано изоригинала 2018-11-06. г. Приступљено2018-12-23. 
  205. ^„HRT broadcasting via satellite”.Croatian Radiotelevision. 20. 5. 2008. Архивирано изоригинала 2013-08-28. г. Приступљено2011-10-13. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  206. ^аб2018 Statistical Yearbook of the Republic of Croatia, стр. 510. sfn грешка: no target: CITEREF2018_Statistical_Yearbook_of_the_Republic_of_Croatia (help)
  207. ^v.k. (11. 10. 2020).„Radio stanice u Zagrebu i Zagrebačkoj županiji”.ZGportal Zagreb (на језику: хрватски). Приступљено2021-01-23. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  208. ^Babić, Sandra (15. 1. 2007).„Prva Internet televizija u Hrvatskoj” [The First Internet Television in Croatia] (на језику: хрватски). Lider. Архивирано изоригинала 2012-01-11. г. Приступљено2011-10-13. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  209. ^Arslani, Merita (6. 11. 2010).„Već je 450 tisuća Hrvata prešlo na kabelsku i gleda 200 TV programa” [450 thousand Croats already switched to cable, watching 200 TV channels].Jutarnji list (на језику: хрватски). Архивирано изоригинала 2012-01-24. г. Приступљено2011-10-13. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  210. ^„Print Products”.Europapress Holding. Архивирано изоригинала 2011-10-08. г. Приступљено2011-10-13. 
  211. ^„Daily papers”.Styria Media Group. Архивирано изоригинала 2011-09-21. г. Приступљено2011-10-13. 
  212. ^Vozab, Dina (децембар 2014).„Tisak u krizi: analiza trendova u Hrvatskoj od 2008. do 2013.”.Medijske Studije (на језику: хрватски).5 (10): 141. Приступљено2015-12-26. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  213. ^„AZTN: Prodaja dnevnih i tjednih novina nastavlja padati”.tportal.hr. Приступљено2021-01-23. 
  214. ^„Croatia”. Eurovision Song Contest. Приступљено2024-05-19. 
  215. ^Piteša, Adriana (12. 9. 2006).„Ministarstvo financira rekordan broj filmova” [Ministry [of Culture] funding a record number of films].Jutarnji list (на језику: хрватски). Архивирано изоригинала 2012-01-26. г. Приступљено2011-10-13. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  216. ^„Potpora hrvatskim filmovima i koprodukcijama” [Supporting Croatian Films and Co-Productions] (на језику: хрватски). Croatian Radiotelevision. 18. 3. 2011. Архивирано изоригинала 2013-08-28. г. Приступљено2011-10-13. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  217. ^Smith, Ian Hayden (2012).International Film Guide 2012. International Film Guide. стр. 94.ISBN 978-1-908215-01-7. 
  218. ^Jerbić, Vedran (12. 7. 2011).„Trierova trijumfalna apokalipsa” [Trier's Triumphant Apocalypse].Vjesnik (на језику: хрватски). Архивирано изоригинала 2011-12-17. г. Приступљено2011-10-13. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  219. ^Trkulja, Božidar (29. 5. 2011).„"Surogat" napunio pola stoljeća” ["Ersatz" celebrates half a century].Vjesnik (на језику: хрватски). Архивирано изоригинала 2011-12-17. г. Приступљено2011-10-13. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  220. ^„Film Producer Branko Lustig Becomes Honorary Citizen of Zagreb”. Total Croatia News. 23. 4. 2019. Архивирано изоригинала 2023-04-05. г. Приступљено2019-09-10. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  221. ^Stošić, Dino (23. 1. 2025).„Gdje pogledati film 'Čovjek koji nije mogao šutjeti', koji je sad i službeno nominiran za Oscara?”.24sata.hr. Приступљено2025-01-23. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  222. ^„Filming Locations in Croatia”. IMDb. Приступљено2024-10-12. 
  223. ^„Movies and TV Shows filmed in Croatia”.SaltyMiles. Приступљено2024-10-12. 
  224. ^„Why Croatia is a Filming and Production Paradise”.Lbbonline. Приступљено2024-10-12. 
  225. ^„Filming in Croatia”.Hrvatski audiovizualni centar. Приступљено2024-10-12. 
  226. ^„How Croatia has become a hub for filmmakers”.Croatia Week. 2. 10. 2023. Приступљено2024-10-12. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  227. ^аб„Gastronomy and enology”. Croatian National Tourist Board. Приступљено2011-10-13. 
  228. ^2018 Statistical Yearbook of the Republic of Croatia, стр. 265. sfn грешка: no target: CITEREF2018_Statistical_Yearbook_of_the_Republic_of_Croatia (help)
  229. ^Skenderović, Robert (2002).„Kako je pivo došlo u Hrvatsku”.Hrvatska revija (на језику: хрватски). Приступљено2011-09-10. 
  230. ^„Michelin guide: Croatia”. Приступљено2023-06-15. 
  231. ^абвг„Croatia.eu – land and people”.Croatia.eu – land and people. Приступљено2025-03-02. 
  232. ^Грешка код цитирања: Неважећа ознака<ref>; нема текста за референце под именомEkon.
  233. ^Pedišić, Željko; Strika, Melanija; Matolić, Tena (1. 6. 2023).„Physical Activity of Children and Adolescents in Croatia: A Global Matrix 4.0 Systematic Review of Its Prevalence and Associated Personal, Social, Environmental, and Policy Factors”(PDF).Journal of Physical Activity and Health. Human Kinetics.20 (6): 487—499.ISSN 1543-3080.PMID 37076241.doi:10.1123/jpah.2022-0500Слободан приступ. Приступљено2025-03-02. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  234. ^„News”.Croatian Parliament. 1. 1. 1970. Приступљено2025-03-02. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  235. ^Škorić, Sanela; Hodak, Zlatko (16. 12. 2011).„The System of Sports Financing and Management in the Republic of Croatia”.Zbornik Radova Ekonomskog Fakulteta u Rijeci / Proceedings of Rijeka School of Economics. University of Rijeka, Faculty of Economics.29 (2).ISSN 1846-7520. Приступљено2025-03-02. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  236. ^„National Sports Federations”.Croatian Olympic Committee. Приступљено2025-03-02. 
  237. ^„Croatians at the Olympic Games”.Expat in Croatia. 22. 7. 2024. Приступљено2025-03-02. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  238. ^„Tennis in Croatia”.tennis-academies.com. 18. 4. 2021. Приступљено2025-03-02. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  239. ^„Croatia the only nation with medals in football, handball & waterpolo world cups”.Croatia Week. 3. 2. 2025. Приступљено2025-03-02. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  240. ^„Sportska Hrvatska”.Sportska Hrvatska. 25. 11. 2019. Приступљено2025-03-02. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  241. ^„History”.DOBRO World Cup (на језику: латински). 20. 2. 2019. Приступљено2025-03-02. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
  242. ^„Zakon o blagdanima, spomendanima i neradnim danima u Republici Hrvatskoj (pročišćeni tekst)”.Narodne novine 136/2002. 21. 11. 2002.Архивирано из оригинала 25. 09. 2008. г. Приступљено31. 05. 2008. 

Литература

Спољашње везе

Државе и територије уЕвропи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
државе
  • 1 Делом се налазе уАзији
  • 2 Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом
  • 3 Делимично призната независност, није члан Уједињених нација
Потпуно
Значајно
Малим делом
Повезано
Чланице
Европска унија
Бивше чланице
Међународне
Државне
Географске
Академске
Уметничке
Људи
Остале
Портали:
Хрватска насродним пројектима Википедије:
Медији на Остави
Новости на Викиновостима
Цитати на Викицитатима
Водич на Википутовању
Подаци на Википодацима

45° 10′ N15° 30′ E / 45.167° С; 15.500° И /45.167; 15.500

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хрватска&oldid=30767667
Категорије:
Сакривене категорије:

[8]ページ先頭

©2009-2026 Movatter.jp