Хрвати сујужнословенскинарод, који претежно живи уХрватској, где чине око 90% становништва. Значајан број их има и уБосни и Херцеговини, где представљају један од три конститутивна народа. Хрвати су већиномримокатоличке вероисповести, а национални језик им јехрватски стандардни језик, који је веома сличансрпском ибошњачком стандардном језику. Хрвата укупно има око 6.367.000; од тога 4.367.000 на подручју бившеЈугославије (по попису из1991) и око 1.400.000 удијаспори. Од тога броја око 3.656.000 живело је 1991. у Хрватској, а 755.000 у Босни и Херцеговини.
Етимологија етнонима „Хрват“ до данас није скроз расветљена. Међутим, чини се да етноним нема словенски корен.
Данашњи облик Хрват потиче од реконструисаног прасловенског облика*xъrvatъ односно*xъrvatinъ.
ПремаП. Ј. Шафарику, ова реч је изведена одзападнословенске речиhrъbъtъ — брдо или гора, што би значило они који живе у брдима тј.брђани, чиме су чинили супротност Пољацима, тј.пољанима који су живели у пољу односно у равници. Ова теза добија на значају ако се има у виду да сеБела Хрватска налазила наКарпатима у пограничном подручју данашњеПољске,Чешке,Словачке иУкрајине. Још један извор који подржава ову теорију је иПовести минулих лета, један од најстаријих словенскихосновних извора, у коме је наведено да су Бели Хрвати тако названи по области коју су населили.[21]
У науци постоји тенденција да се словенски корен*xъrvat- објаснииранском етимологијом. Као доказ иранског порекла хрватског имена узимају се два надгробна натписа на грчком алфабету из 2. или 3 века. пронађена уТанаису (на ушћуДона уАзовско море). На њима се помињу имена ΧΟΡΟΑΘΟΣ (Horoathos) и ΧΟΡΟΥΑΘΟΣ (Horouathos), која је А. Л. Погодин 1902. идентификовао са именом Хрвата.[22] Према иранској теорији, реч је о једном иранском етнониму са простораСкитије северно одЦрног мора који се касније употребљавао и као лично име, као што је овде случај. Етноними су касније преузели Словени из северозападног суседства. Контакти између словенских и иранских група на овом простору документовани су позајмицама иранског порекла код Словена (*хоrna „храна“, можда*bogъ).[23]
У оквиру иранске теорије постоје различита објашњења (хипотезе) о пореклу имена Хрват од којих ниједно није стекло статус општепризнатог. А. И. Собољевски га изводи од ир.*hu- „добар“ + стрбакт.ravah- „слобода“ (слободни простор, слобода) + суф.-at-.[24] Пол Тедеско га изводи од ир. xvarvant (санскрт. svarvant) сунчан. На основу његове етимологије имена Хрват,Георгије Вернадски идентификује Хрвате са Хварима изХорезма.[25]Макс Фасмер је име Хрват прво (1921) доводио у везу са иранскимhaurvatar (сточар), затим (1923) саhu-urvatha (пријатељ).[26] У вези с овим другим објашњењем, словеначки слависта Фран Рамовш је писао „да је ... у гласовном погледу вероватније него свако друго досадашње објашњење“.[27] Словеначки историчарЉудмил Хауптман га је такође сматрао прикладнијим. Захваљујући њему оно је постало веома популарно.[28] Према објашњењу које је ушло у Фасмеров „Руски етимолошки речник“ (нем.Russisches etymologisches Worterbuch), име Хрват потиче од староиранског*(fšu-)haurvatā (чувар стоке, пастир) премаhaurvati, он чува, стражари, пази.[29] Према етимологијиОлега Н. Трубачова, коју је прихватио иАлемко Глухак,*xъrvat- потиче од иранског облика*harvat-, који се са своје стране састоји од иранског*har- (старији индоирански облик*sar- „жена“) и придевског суфикса*-ma(n)t-/-va(n)t-. Облик *harvat- је према томе етимолошки идентичан именуСармата, које води пореко од индоиранског облика*sar-ma(n)t- „женски“.[30]*harvat- односно Сармати означава према томе првобитно матријахалан народ, у ком владају жене, што је судећи по списима античких писаца био случај код Сармата.
Хрватски лингвистаРадослав Катичић је у једном интервјуу за загребачки политички дневни лист „Вјесник“ 1992. између осталог изјавио да је „од свих предпоставака о подријетлу имена Хрват она о иранском најмање невјеројатна“, констатујући: „Хрватски народ, какав данас јест, настао је измеђуДунава иЈадрана, како то читамо уТоме Архиђакона, изградио се поступно, а некаква еуроазијска иранска Хрватска плод је бујне маште, која се не брине за то има ли поуздане потврде у повијесним врелима“.[31] Доста критички се односила према иранској теорији и ћерка угледног лингвисте Далибора Брозовића такође лингвиста Дуња Брозовић-Рончевић.[32] Њена слутња да ће „изазвати жучне реакције оних за које је дубина старости хрватских коријена јединица мјере њихова хрватства“ се обистинила, када су на њен чланак „Јесу ли Хрвати Иранци?“ (објављен у Матици, часопису хрватских исељеника и у нешто проширеном облику у Вјеснику) оштро реаговали књижевник Мато Марчинко чланком „Хрвати остају Хрвати док се друкчије не докаже“ (објављен у Матици под псеудонимом Томислав Херес) и Знанствено друштво за проучавање подријетла Хрвата писмом „Тко се противи проучавању праповијести Хрвата“ (објављено у Вјеснику и Матици) које су потписали Антун Бауер, Марко Јапунџић, Недјељко Кујунџић, Јурај Коларић, Златко Томичић, Иван Кох (Coch), Мијо Цурић, Данко Бенић, Андрија-Жељко Ловрић.[33]
Према једној другој хипотези, хрватско име не потиче од иранског етнонима који су позајмили Словени, него од имена једне групе владајућег слоја аварске државе. Међутим, у оквиру ове хипотезе засад није предложена ниједна етимологија која је одржива са лингвистичке тачке гледишта.
Етноним Хрват се појављује у најстаријим сачуваним изворима у облику Hrъvate, Хрвате (црквенословенски), Χρωβάτοι (Hrobatoi) (грчки) и Chroati, Croati или Crauati (латински). Помиње се и код западних и источних Словена, као и изван простора који Хрвати данас настањују. Тако поједини извори помињу племе Хорвате уЧешкој, а други говоре о Хрватима односноБелим Хрватима (Белые Хорваты) измеђуПрута иДњестра (Несторова хроника). УКрањској се у 10, веку помињу „хрватска подручја“.
У периоду пре 10. века име*xъrvatъ је био ограничен само на становнике ондашње хрватске државе (Лика, Крбава, област данашње Босне до реке Пливе, залеђе Задра, Трогира и Сплита), док се у другим крајевима који ће касније ући у састав хрватске државе употребљавали облици изведени из заједничког словенског имена имена*Slověnьce (Словенци, Словинци).[30]
Етногенеза Хрвата научно још није коначно разјашњена. На подручју данашње Хрватске су се у 6/7. веку населили Словени и Авари. Пре тога су на простору данашње Хрватске живели између осталог Грци, Илири и Римљани. У 7. веку подручје данашње Хрватске припадало је вероватно периферији аварске државе.
У спису „О управљању царством“ цар Константин VII Порфирогенит извештава да су Хрвати почетком7. века (пре 626. године) на позив цараИраклија дошли наБалкан из своје прадомовине званеБела Хрватска (која се налазила у близиниБеле Србије иФраначке) да избацеАваре изДалмације. Према спису, један део Хрвата је продро у Далмацију и Панонију и у року од пар година победио Аваре и протерао их у подручје северно од Дунава. Према интерпретацији неких историчара, византијски цар је населио Хрвате у Далмацију каофедерате. Међутим, веродостојност извештаја Константина Порфирогенита као и питање ко су заправо били Хрвати који се помињу код њега и у каквој су вези са данашњим Хрватима, предмети су контроверзи.
Из 9. века потичу прве сигурне вести о хрватској кнежевини у области данашње северне Далмације.
Хрвати се на јужнословенском простору помињу први пут у даровној повељи кнеза Трпимира (845-око 864), чији значај умањује чињеница да је сачувана само у препису из 16. века.[34] У овој повељи Трпимир се титулише као „кнез Хрвата“ (dux Chroatorum).
Године 879. папа Јован VIII назива кнеза Бранимира владаром „државе Хрвата“ (regnum Croatorum)
У 16. веку, делове хрватских територија освајајуосманскиТурци, који ова подручја прикључујуБосанском пашалуку. Део хрватских територија који није дошао под турску власт ушао је у саставХабзбушке монархије односноХабзбуршке Угарске. У овом периоду, Хрватска је била административно подељена на хрватски и славонски капетанат. Такође, у пограничном подручју премаОсманском царству успостављена јеВојна крајина. Неки приморски крајеви настањени Хрватима налазили су се подмлетачком влашћу.
Године 1608. цар Рудолф II је прихватио одлуку хрватског сабора да је у Хрватској и Славонији једина дозвољена вера католичка.
У аустријско-турском рату 1662-1664. од Хрвата су се посебно истакла браћа Никола и Петар Зрински. Незадовољни централистичком политиком аустријског двора према Хрватској, браћа Зрински и Крстом Франкопаном су се повезали са угарским палатином Ференцом Веселењијем и врховним судијом Ференцом Надаждијем с намером да збаце Хабзбурге с власти у Хрватској. Вођство над покретом је после смрти Николе Зринског и Фрање Веселенија преузео Петар Зрински. Међутим, завера је откривена, а Петар Зрински и Крсто Франкопан погубљени 1671.
Крајем 17. века,Хабзбуршка монархија истерујеОсманлије из великог деласредње Европе, укључујући и део територија које су настањивали Хрвати. На делу новоосвојених османских територија, Хабзбурзи су формиралиКраљевину Славонију, док су један део ових територија прикључили проширенојВојној крајини. Краљевина Славонија је званично била део хабзбуршкеКраљевине Хрватске, која је опет званично била део хабзбуршкеКраљевине Угарске. Војна крајина је, међутим, чинила потпуно засебну хабзбуршку територију, која је била подређена директно властима уБечу.
По подацима из 1790. године, у Краљевини Хрватској (без Славоније) било је 98% Хрвата. У Краљевини Славонији је било 46,8%Срба и 45,7% Хрвата, а у Војној крајини 42,4% Срба и 35,5% Хрвата.
СтварањемКраљевине Италије 1805. године, у њен састав улазе и приморска подручја настањена Хрватима, којима је раније владалаМлетачка република. Потом, 1809. године, ова подручја, заједно са делом хабзбуршких територија настањених Хрватима, долазе под управуФранцуског царства. Французи су на тој територији формирали покрајину под називомИлирске провинције, која је постојала до 1816. године. У оквиру Илирских провинција постојале су управне целинеДалмација,Цивилна Хрватска,Војна Хрватска иИстра, у којима је било хрватског становништва.
Године 1816., подручје Илирских провинција долази под управуАустријског царства. Тада се на овим просторима формирају нове аустријске територије,Краљевина Далмација иКраљевина Илирија. Остатак Илирских провинција је поново укључен у састав Краљевине Хрватске и Војне крајине.
Јосип Јелачић, хрватски бан (1848—1859)Краљевина Хрватска и Славонија пред Први светски рат
ТокомМађарске револуције 1848—1849. године, Хрвати су се борили на истој страни саАустријанцима иСрбима, а противМађара. БанЈосип Јелачић је 11. септембра 1848. повео 40.000 Хрвата и Срба граничара преко Драве код Вараждина и тако увео Хрватску у рат против Мађара. Јуна 1849. се појавио надомакНовог Сада, што је изазвало Мађаре да са Петроварадина бомбардују град.
Након војног пораза Мађара, 1849. године, краљевине Хрватска и Славонија се административно издвајају из састава хабзбуршке Краљевине Угарске. Исте, 1849. године, Краљевина Илирија је укинута, а на делу њене територије формирана је нова територија под називомАустријско Приморје.
У време Баховог апсолутизма 1850-1860. Хрвати су се нашли на удару германизације. Осећајући се изигранима, поново су почели да гаје симпатије према Мађарима.
Једна од позитивних тековина апсолутизма била је еманципације хрватске цркве од Угарске 1852.
Дана 10. децембра 1860. ђаковачки бискуп Јосип Јурај Штросмајер је обезбедио материјална средства за стварање Југославенске академије у Загребу.
Хрвати су чинили 62,5% становништва Краљевине Хрватске и Славоније (попис из 1910. године), као и око 80% становништва Краљевине Далмације (подаци из 1900. године). У Босни и Херцеговини је по попису из 1910. годинекатоличко (хрватско) становништво чинило 22,87% становништва и било је мање бројно у односу направославне (Србе) којих је било 43,49% имуслимане којих је било 32,25%. У Аустријском Приморју је 1910. године било 40%Италијана, 31%Словенаца и 19% Хрвата.
Распадом Аустроугарске 1918. године, формирана је краткотрајнаДржава Словенаца, Хрвата и Срба, која се потом ујединила саКраљевином Србијом у новоКраљевство Срба, Хрвата и Словенаца, касније названоЈугославијом. У новој краљевини је у почетку задржана територијална подела на историјске покрајине, међу којима су биле иХрватска и Славонија иДалмација, али се каснијом поделом земље наобласти ибановине изгубио национални и историјски карактер административне поделе. Након формирања бановина 1929. године, Хрвати су се углавном нашли настањени на подручјимаСавске иПриморске бановине, али их је у мањем броју било и на подручјима суседних бановина. У покушају решавања хрватског питања у Југославији, 1939. године је формиранаБановина Хрватска, у чији састав су ушла подручја дотадашње Савске и Приморске бановине, као и деловиЗетске,Дринске,Врбаске иДунавске бановине. У Бановини Хрватској се нашао највећи бројсрезова Југославије у којима су Хрвати чинили већину становништва, али и један број срезова у којима су већина билиСрби.
Након војног поразаСила Осовине,Југославија је обновљена као социјалистичка федерација, у којој је једну од шест република чинила иХрватска. У односу на НДХ, нова социјалистичка Хрватска није обухватала Босну и Херцеговину и источни Срем, али су јој зато прикључениБарања иИстра, а укључивала је иМеђимурје, као и приморске области некадашње Бановине Хрватске. Значајан број Хрвата остао је да живи и на подручјуБосне и Херцеговине, где је имао равноправан статус са Србима иМуслиманима. Дугогодишњи председник социјалистичке Југославије био јеЈосип Броз Тито, по националности Хрват.
Матична држава Хрвата јеХрватска, где њихов удео у становништву прелази 90% и где чине већинско становништво у највећем броју општина и градова. Изузетак представљају неке општине Хрватске у којима највећи део становништва сачињавајуСрби,Мађари,Чеси иИталијани.
У Црној Гори Хрвати углавном живе на подручјуБоке Которске. У Румунији их има уБанату, где чине највећи део становништва у општинамаКарашево иЛупак. У Мађарској су настањени уПодравини, као и на западу ове земље, у Аустрији их има на подручјуГрадишћа, а у Италији у регијиМолизе.
Хрвати у Хрватској по општинама 2011. године
Хрвати у БиХ по насељима 2013. године
Насеља са хрватском већином у Србији (АП Војводини) 2002. године
Хрвати говорехрватским језиком, који припадасловенској групииндоевропске породице језика. Хрватски језик је службени језик Хрватске и један од три службена језика Босне и Херцеговине (узбошњачки исрпски; сва три језика су готово истоветна). Такође је и један од шест службених регионалних језика у Аутономној Покрајини Војводини у Србији.
Јуна 1791. хрватски сабор у Загребу прихватио је законске чланке 58. и 59. угарског сабора уПожуну којим је мађарски језик уведен као необавезан предмет у хрватско-славонске школе.
Дана 10. септембра 1826. Хрвати су увели у своје школе мађарски језик као обавезан предмет. Као реакција на то 30-их година долази до окупљања хрватских интелектуалаца и стварања илирског покрета, чији најзначајнији представници су билиЉудевит Гај,Иван Деркос иЈанко Драшковић. Почетком 1835. Људевит Гај је покренуо „Новине Хрватске“, које су у почетку излазиле на кајкавском наречју а од јануара 1836. на штокавском. Дана 23. октобра 1847. хрватски сабор је донео одлуку којом је хрватски место латинског уведен као служени језик у Хрватској.
Опредељивање Хрвата за штокавско наречје Срби су неретко доживљавали као језичку крађу. С тим у вези, илустративно је писмоЈована Живановића упућено 1880.Милану Јовановићу-Батуту, где се између осталог каже: „Срби страшно греше што не пишу јужним [=ијекавским] дијалектом... [зато] што ће на послетку Хрвати казати то је наш диалект а ви Срби пишитеновосадски... Ми пишемо инстинктивно без граматике добро. А зашто? За то што пишемо својим језиком. То је знак да је то наш језик, а не хрватски, јер Хрвати морају да уче из граматике“. Још оштрији је биоЉубомир Стојановић: „Хрвати не треба да се љуте, кад им се рече да је онај дијалекат, којим говоре и пишу, или боље рећи, којим се труде да говоре и пишу у Загребу, дијалекатсрпски, јер до илирског покрета није било човека који је тако говорио и писао да се Хрватом називао“.[35] У свом спису „Штокавски дијалекат“ дубровачки лингвистаМилан Решетар одаје признање „генијалномеВуку Стефановићу Караџићу“ као зачетнику „српскохрватске дијалектологије“. Даље информише да су се са Вуковом поделом „српскохрватских дијалеката“ на „три главна дијалекта“ штокавски, чакавски и кајкавски, од којих је први својствен Србима, други Хрватима, а трећи Словенцима „до најновијега (=Решетаровог) времена... сложили углавном сви домаћи и страни истраживачи“, да су „разилажења у мишљењу постојала ... само утолико што су кајкавци ускоро ипак убрајани у ‘Хрвате’ и такође као такви, бар дијелом рачунати и штокавци“ и да је „опозиција, вођена више политичким него научним разлозима, на Вукову реченицуСрби сви и свуда, која је постала политички шлагворт, тј. на Вуков пансрбизам, узвратила ... панхрватством“.[36]
У организацијиЛетописа Матице српске 8, 9. и 10. децембра 1954. у Новом Саду у згради Покрајинског комитета Савеза комуниста и Покрајинског одбора Социјалистичког савеза радног народа Војводине одржан је скуп лингвиста и књижевника из СР Србије, СР Хрватске, СР Босне и Херцеговине и СР Црне Горе на ком је формализовано српско-хрватско језичко јединство кроз сложени назив српскохрватски/хрватско српски језик.[37] У складу са договором који ће у историји остати упамћен каоНовосадски договор, 1960. је издат заједнички правопис, с тим што је у Новом Саду штампан ћирилицом под насловом „Правопис српскохрватскога књижевног језика“ а у Загребу латиницом под насловом „Pravopis hrvatskosrpskoga književnog jezika“. Међутим, договор је доведен у питање када је 1967. у просторијамаМатице хрватске група лингвиста и књижевника (Далибор Брозовић,Радослав Катичић,Томислав Ладан,Мирослав Бранд,Славко Павешић,Славко Михалић иВлатко Павлетић) саставилаДекларацију о називу и положају хрватскога књижевног језика у којој су тражили „јасну и недвојбену једнакост и равноправност словенскога, хрватскога, српскога, македонскога“ коју би загарантовао устав. Управни одбор Матице хрватске је прихватио текст декларације и проследио га даље на потписивање културним и научним установама у Хрватској. Дана 17. марта 1967. у загребачком листу Телеграм бр. 359 објављен је текст декларације. Његово објављивање је наишло на негативан пријем конзервативног дела хрватског партијског руководства и савезног ЦК СКЈ, па и самог председника Тита. Уследило је кажњавање потписника. Влатко Павлетић председник Друштва књижевника Хрватске искључен из Градског комитета СК. Из СК искључени су Далибор Брозовић, Петар Шегедин, Јакша Равлић, Славко Михалић, Душко Цар, Војислав Кузмановић, Бранко Хећимовић, Звонимир Комарица. Остали потписници Декларације добили су опомене пред искључење. На пленуму ЦК посвећеном Декларацији прихваћена је писмена оставкаМирослава Крлеже. Због објављивања Декларације у СР Хрватској је обустављено издавање латиничне верзије заједничког великог шестотомног речника.[37]
Милосављевић, Петар; Радић, Бојан (2008).Новосадски скуп "Српско питање и србистика" : Бечки договор, Новосадски договор, Новосадски скуп и судбина српског народа : разговори са Петром Милосављевићем. Београд-Ваљево-Бачка Паланка.
Pantelić, Stjepan (2000). „Zablude o iranskom podrijetlu Hrvata”.Zadarska smotra: časopis za kulturu, znanost i umjetnost. XLIX/1-3: 127—145.
Ramovš, Fran (1925). „Praslovensko kaseng »Edling«”.Razprave Znanstvenega društva za humanistične vede.II: 313—34.
Rešetar, Milan (2010).Štokavski dijalekat. S njemačkog prevela Stojanka Makočević. Podgorica.
Sakač, S. (1937). „O kavkasko-iranskom podrijetlu hrvata”.Život. XVIII: 1—25.
Sakač, S. (1949). „Iranische Herkunft des Kroatischen Volks-Namens”.Orientalia Christiana Periodica.15: 313—34.
Skok, Petar (1971). „Hrvat”.Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika. 1 A-J. Zagreb. стр. 690—92.
Трубачёв, Олег Н. (1981). „*xъrvat(in)ъ”.Этимологический словарь славянских языков. 8 *xa — *jьvlьga. Москва. стр. 149—152.
.png)
.svg)
