Хотентоти илиКојкоји је заједнички назив закојсанске етничке групе сроднеБушманима, које су представљале или представљају домородачко становништво у југозападним дијеловимаАфрике. Док су племена Хотентота традиционално номадски сточари, сродна племена Бушмана су традиционално ловци-сакупљачи.
ИзразХотентот је у посљедње вријеме стекаопежоративно значење, јер се сматра како долази одхотентот, ријечи за муцавце у сјеверним дијалектимахоландског језика којим су били говорили холандски досељеници у17. вијеку. Тим изразом су се настојали описатикојсански језици који у себи садржавају кликтаје као средство комуникације.
Што због инвазијеБанту народа на југ Африке око1000. године, што због касније европске колонијалне експанзије, већина Хотентота је била присиљена напустити номадски начин живота, а с временом се и стопити с другим афричким народима. У 17. веку, у доба оснивања холандске колоније Кејп, Хотентоти су узгајали велика крда говеда расе Нгуни, а традиционални начин живота и номадско сточарство су у највећој мери напустили у 19. и 20. веку.[1]
Два највећа хотентотска племена су племеНама из Намибије, Боцване и Јужноафричке републике и племеДамара из Намибије. Процењује се да Нама и Дамара укупно има око 300.000,[2] народ Дамара је бројнији и њихов број је процењен на око 182.487,[3] док је број Нама око 130.349.
Грикве су етничка група мешаног порекла (пре свега хотентотско-холандског), која насељава Јужноафричку републику. Сматрају се за једне од Обојених. Свој етнички идентитет су развили у 19. веку, а област коју насељавају назива сеГрикваленд. У Намибији су им сродниБастери, група такође хотентотско-холандског мешаног порекла која насељава околину града Рехобот у централном делу земље, тик јужно одВиндхука. Имају своје посебно обичајно право, као и изабраног вођу.
^Brenzinger, Matthias (2011) "The twelve modern Khoisan languages." In Witzlack-Makarevich & Ernszt (eds.),Khoisan languages and linguistics: proceedings of the 3rd International Symposium, Riezlern / Kleinwalsertal (Research in Khoisan Studies 29). Cologne: Rüdiger Köppe Verlag.