Холандија илиНизоземска (хол.Nederland),[н. 1] држава је узападној Европи и једна од четири конститутивне земљеКраљевине Холандије (остале три суАруба,Курасао иСвети Мартин). Према истоку се граничи саНемачком, према југу саБелгијом, према северозападу има излаз наСеверно море. Поморску границу дели саБелгијом,Уједињеним Краљевством и Немачком. Најважнији и највећи градови Низоземске суАмстердам,Хаг иРотердам. Амстердам је уједно и главни град, док је седиште владе и парламента у Хагу.[2] Ротердамска лука је највећа у Европи, штавише велика је као три наредне луке заједно, и од 1962. до 2004. била је највећа на свету.[3]
Холандија је низијска земља, 50% њеног копна је на мање од једног метра изнад мора.[4] Ова одлика је дала Низоземској њено имеNederland, у преводу „Низијска земља“.
Већи део територије Низоземске који је испод нивоа мора је људско дело. Од краја16. века грађени суполдери отимањем земље од мора и исушивањем језера. Данас они чине скоро 17% површине земље. „Позната“ је као земљалала,ветрењача и дрвенихкломпи.
Једна од одлика Низоземске је велика густина становништва, 407 по квадратном километру. СамоБангладеш,Јужна Кореја, иТајван имају бројније и гушће насељено становништво. Без обзира на то, Холандија је послеСједињених Држава други извозник хране и пољопривредних производа у свету.[5][6] Томе је између осталог допринела велика плодност тла као и блага клима.
Холандија је трећа земља у свету у којој су грађани на изборима изабрали чланове парламента а од 1848. устројена је каоунитарна држава сапарламентарном демократијом иуставном монархијом. Такође, Холандија има дугу историју друштвене толеранције и важи за либералну земљу.Абортус,проституција иеутаназија су легализовани, док према употреби одређених врстанаркотика води прогресивну политику. Године 2001. Холандија је постала прва земља у свету која је легализовалаистополне бракове.
Званично име државе јестеKoninkrijk der Nederlanden (Краљевина Холандија). Угерманским језицима речиNeder,Nieder,Nether иNedre значе „Ниско“, док речLand значи „Земља“, те би у буквалном преводу име државе било „Краљевина Ниских Земаља“ или „Краљевина Низоземска”. Уфранцуском се користиPays-Bas, уиталијанском —Paesi Bassi, а унемачком —Niederlande. Ухоландском се користе и једнински и множински облици (Nederland/Nederlanden), док француски иенглески (Low Countries) користе искључиво множину.
За време владавинеКраљевине Бургундије [sh] војводаНиских Земаља, који углавном пребива уФландрији, Ниске Земље називаLes pays de par deça, што у преводу значи „Земље овде преко“. То је у опреци саLes pays de par delà, што пак значи „Земље тамо преко“, а односи се на самуБургундију. НазивНиске земље при мору такође бива кориштен.
У15. веку долази у употребу називNederlanden (Ниске Земље). За разлику од назива суседних држава попут Француске или Енглеске, овај назив није етничког порекла већ је географски термин који тек назначује однос према неком другом вишем терену. Од отприлике1490. године се тако називају и Бургундско-Хабзбуршке провинције.
Поред називаVlaanderen (Фландрија),Nederlanden (Ниске Земље) постаје најучесталије коришћени термин половином16. века. У то време терминНиске Земље је ознака која обухвата подручје данашњих држава Низоземске, Белгије и Луксембурга. Картограф Ортелиус користи1570. називNeder-Germanië (Ниска-Немачка). НаконНизоземске револуције називиBelgium иNederland остају у употреби како за Ниске Земље у целости тако и за појединачне државе.
Након Осамдесетогодишњег рата (1568—1648) начињена је подела на северну независну Републику Низоземску (Belgica Foederata — Федерална Холандија), претечу данашње Низоземске и на шпански контролисану Јужну Низоземску (Belgica Regia — Краљевина Холандија), претечу данашње Белгије.
Усрпском,пољском,румунском,грчком,мађарском,турском и још много других језика, за државу се скоро искључиво користио називХоландија. У неким другим језицима, такав назив је био често колоквијалан. Изворно,Холандија је било име покрајине која је данас подељена на две западне низоземске покрајине (од њих укупно 12),Северну иЈужну Холандију, које заједно чине само 13,2% укупне територије Низоземске. Понекад становници Низоземске који не живе у Холандији тј. у Северној и Јужној Холандији не воле када људи називају целу земљу Холандијом.
Сам назив државе Холандија јасно указује на то да је она „низијска земља”. Ова низија је део знатно већег простора који се назива Низоземље. Низоземље представља продужетак Севернонемачке низије која је, пак, део континуалних низијаЕвроазије, заједно са Низоземљем на западу и Великопољском низијом на истоку. Према мору низијски простори Низоземске рашчлањени су токовимаРајне,Шелде и Маса.[8] Око половине територије Низоземске налази се испод једног метра надморске висине, а око четвртине је испод нивоа мора. Испод нивоа морске површине је највећи део западног дела државе изузев приморског дела.[8] Ове површине се од поплава бране системом канала чија је укупна дужина већа од 3.000 km. Највиши врх континенталне Низоземске,Валсерберг (322,5 m) налази се на крајњем југу земље, у огранцима Ардена.[8] Од њега је виши врх на карипском острвуСаба, висок 877 m.[8]
Делови Низоземске, као на пример цела провинцијаФлеволанд, настали су исушивањем делова мора. Ове површине се називајуполдери. Око петина територије Холандија је под водом, од чега највећи део представља језероЕјселмер (IJsselmeer). Ејселмер је остатак некадашњег залива Северног мора који је1932. одвојен насипом дугим 29 km.[8]
На низоземским обалама, које су ниске и песковите, радом ветра створен је кордондина које је море у прошлости пробијало претварајући их у низовеострва. Пример острва насталих на овај начин суФризијска острва. Поменуто језеро Ејселмер назива се и „Зојдерско језеро”. Оно је формирано тако што је море зашло у унутрашњост кордона дина.[8]
Холандија је са севера и са запада омеђенаСеверним морем. На северу се налазе низ пешчаних попричнихФризијских острва, од којих се јужно налази плиткоВаденово море. У самом средишту земље се налази језероЕјселмер, на месту некадашњегЗојдерског залива које је изградњом бранеАсфлуитдејк 1932. године затворено па сада садржи само слану воду. Важнија ушћа и естуари су Долард и Лајверс на јеверу, Низоземски Дихеп, Харингвлигет, Гревелингенмер и Остер и Вестершајде на југозападу. Холандија обала пролази кроз дводневну морску мену чија амплитуда дуж обалу варира између 1,5 и 2 метра, у зависности од утицаја ветра. Поред вертикалног кретања воде постоји и хоризонтално кретање, плимне трке. Због релативно благих температура (3 °C зими и 16 °C љети) Ваденово море и Остершелду су препунииверком златопег, листом и дагњама.
Најважније реке Холандије суРајна, њен рукавацВал и рекаМас. Ове реке теку са истока према Северном мору и деле државу на северни и јужни део.
Први археолошки докази живота древних људи на територији данашње Низоземске потичу из млађегпалеолита. Први житељи су билиловци и скупљачи плодова. Крајемледеног доба, територија је насељена разним палеолитским група. Око8000. п. н. е. овде су живеламезолитска племена. У наредних неколико миленијума, дошло јегвоздено доба са релативно високим животним стандардом. Низоземску су населилиКелти, а потомГермани. Током доласкаРимљана Низоземску су насељавали германска племена, као што суТубанти,Канинефати иФризи, који су се овде населили око600. п. н. е. Келтска племена, као што су Ебурони и Менапи, населили су се на југу земље. Германско племе Фризи су један огранакТеутонаца, који су дошли у Низоземску средином 1. миленијума пре нове ере. На почетку римске колонизације такође су била присутна германска племенаТоксандри иБатавијци. Током римске владавине, јужни део Низоземске био је претворен у провинцијуБелгијску Галију, а касније уДоњу Германију.
У 8. веку шири сехришћанство. После се развијало занатство, па онда бродска трговина. Често је мењала господаре. Била је важно културно подручје поготово уРенесанси.
Осамдесетогодишњи рат између провинција и Шпаније је почео1568. Северне провинције су склопилеУтрехтску унију, споразум по ком су се обавезале да ће подржати једни друге у својој одбрани од шпанске војске.[9]Утрехтска унија се сматра темељом модерне Низоземске. Северне провинције су1581. усвојилеАкт о одрицању верности шпанском краљу, декларацију о независности провинција чиме је званично збаченФилип II од Шпаније као владар северних провинција.[10] За вођу Уније у рату против Шпаније именован јеВиљем Орански. Холандија представља први историјски пример државе насталебуржоаском револуцијом противапсолутистичке власти. Карактер Низоземске револуције у16. веку је био како буржоаски, тако и верски и национални. Узрок револуције лежи у намерама шпанског краљаФилипа II да укине аутономију провинција, наметне нове порезе и искоренипротестантизам
Након проглашења своје независности, провинцијеХоландија,Зеланд,Гронинген,Фризија,Утрехт,Оверејсел иХелдерланд су основале конфедерацију. Све ове провинције су биле аутономне и имале своје скупштине.Сталешке скупштине Низоземља, конфедерална скупштина, је заседала у Хагу и састојала се од представника из сваке од седам провинција. Ретко насељена областДренте, која се углавном састоји од лошегтресетишта, је била део републике, иако Дренте није био сматран једним од провинција. Он је имао своје представнике, док је управника Дрентеа именовала Сталешка скупштина.
КраљицаЕлизабета I је подржавала холандску борбу против Шпанаца, и 1585. је закључила уговор са Холанђанима којим је обећала да ће послати енглеску војску у Низоземску.[11] У децембру1585. године је послато је из Енглеске 7.600 војника у Низоземску под командомРоберта Дадлија. Упркос значајној величини за то време, енглеска војска није била ни од какве стварне користи за Низоземски устанак.[10]
Иако се Роберт Дадли вратио у Низоземску у новембру1586. са другом војском, енглеска војска је још увек имала мало утицаја у устанку.[12] Филип II није био спреман да леко одустане, а рат се наставио до 1648, када је Шпанија под краљемФилипом IV коначно признала независност седам северозападних провинцијамиром у Минстеру, који је био део ширегВестфалског мира којим је окончан иТридесетогодишњи рат. Делови јужних провинцијама су постале de facto колоније нове републиканско-трговачке империје.
Новостворенарепублика имала је федералистичко уређење са обележјимаконфедерализма. Почетком 17. века доживела је велики напредак (Златно доба Низоземске) и истакла као прворазредна сила у морепловству, трговини и економији. Тада је настало Низоземско колонијално царство, заузимањем неких подручја уИндији,Источној Индији,Јужној Африци иСеверној Америци. Низоземско насељавање у Северној Америци је почело1614. са оснивањемНовог Амстердама, на јужномМенхетну. У Јужној Африци, Холанђани су1652. населиликолонију Кап. У то време Холандија је била најбогатија земља Европе. Уз економски прогрес у Низоземској дошло је и до процвата културе и науке. Од средине 17. века губи свој значај. РатовиЛуја XIV и успонбританске економске и поморске империје довели су до опадања низоземске моћи.
У рату против револуционарне Француске је поражена и освојена.19. јануара 1795, један дан пошто је штатхалтер Виљем V Орански побегао у ЕнглескуНаполеон је створио вазалнуБатавијску републику по узору нафранцуско уређење. Била је централизованаунитарна држава и донесен је Закон о правима човека и грађанина. Републиканско уређење трајало је до1806. када је Холандија посталамонархија као вазална краљевина намењена Наполеоновоме братуЛују Бонапарти као краљу како би је Наполеон лакше контролисао. Именом главне провинцијеХоландије је названа читаво краљевство. Краљевина Холандија је заузимала површину данашње Низоземске, са изузетком Лимбурга и делова Зеланда, који су били део Француске. ПрускеИсточна Фризија иЈевер су придодати овом краљевству. Међутим краљевство је 1809, након неуспешнебританске инвазије, Холандија је морала да преда Француској све територије јужно одРајне.
Краљ Луј Бонапарта није испунио Наполеонова очекивања, пошто је покушао да служи холандским интересима пре него интересима свог брата, па је дозволио трговину са Британцима упркосКонтиненталном систему и чак покушао да научи низоземски (холандски) језик. Луј је приморан да абдицира1. јула1810. а наследио га је његов петогодишњи синНаполеон Луј Бонапарта. Наполеон Луј је владао као Луј II само десет дана пошто је Наполеон игнорисао ступање свог нећака на престо. Цар Наполеон је послао војску да нападне земљу и распусти Краљевину Холандију. Холандија је затим потпуно анектирана у саставФранцуског царства. Остала је део Француског царства све до јесени1813. када је Наполеон поражен убици код Лајпцига и приморан да повуче своју војску из земље.
НаконБечког конгреса1815. образована је Уједињена Краљевина Холандија под влашћудинастије Орање-Насау. Холандија је део својих колонија изгубила у корист Британске Империје, а то је компензирано анексијом Белгије.
Касније 1815. створена је Уједињена Краљевина Холандија најпре. Провинције су постале административни региони, уместофедералних јединица.Краљевина Уједињене Низоземске је поред Краљевине Холандије у свој састав укључила и Јужну Низоземску (данасБелгија иЛуксембург). Међутим,1830. године Белгија је оружаним устанком изборила независност.
Након рата Холандија се релативно брзо опоравила, потом постала главни заговорник регионалне сарадње која је укључивала стварањеБенелукса, а касније пројекта европског уједињења. Тако је Холандија1952. била једна од земаља оснивачаЕвропске заједнице за угаљ и челик и била међу 6 оригиналних потписница Римског уговора којим је 1957. формиранаЕвропска економска заједница, а 1991 је на њеној територији потписан Мастрихтски уговор којим се ЕЕЗ трансформирала уЕвропску унију. Међутим, холандски бирачи су европско уједињење успорили одбивши на референдуму Устав ЕУ 2005. године.
У почетку,1579, Холандија је била унија седам провинција. Касније су се унији придружиле провинције Северни Брабант и Лимбург. Дренте је признат за посебну провинцију1839, а доминантна провинција Холандија је1840. подељена на северну и јужну. Најмлађа провинцијаФлеволанд формирана је1986.
Од1. јануара 1986, Холандија је подељена на 12 провинција.
Са 424 становника по km², Холандија је једна од најгушће насељених земаља на свету (упореди:Србија 106,Кина 135,Монако 16.923,Намибија 2,4).[13] Априла 2021. број становника Низоземске био је 17.493.969, од којих половина живи у најгушће насељеном западу земље.
Холанђани су по статистикама један од највиших народа на свету, са просечном висином од 1,81 m замушкарце и 1,68 m зажене.[14]
Становништво Низоземске обухвата припаднике нација из целог света.Холанђани чине 74,8% популације. Највише дошљака потиче изЕвропе (8,3%), затим из бивших колонијаИндонезије (2%) иСуринама (2%), и најзадМарока (2%) иТурске (2,4%).
Број деце по жени 2018. износио је 1,78. Холандија има једну од најстаријих популација на свету, са просечном старошћу 42,7 година.
Процечан животни век траје 84,3 године за жене и 79,7 година за мушкарце.
Холандски језик је званични језик, иако ово није регулисано законом. У провинцијиФризији користи се ифризијски језик. Локални дијалекти холандског се често преплићу са сродним дијалектима немачког језика.
У прекоморским територијама Низоземске у Карибима, поред холандског, званични су језиципапјаменто иенглески.
Холанђани имају јаку традицију учења страних језика. 87% становништва говориенглески језик, 55-60% знанемачки, а 25%француски.
До 1960-их, већина становништва је припадала протестантскојвероисповести (55-60%), углавномкалвинизму. Највећи број осталих верника је припадаокатолицизму (до 40%). Север и запад земље су традиционално наклоњени протестантизму, док југ и исток углавном насељавају римокатолици.
Холандија је друштво које је веома либерално и толерантно, у шта спада и „мека“ примена неких закона (хол.Gedoogbeleid).[16] Ово се односи на легализованупроституцију иеутаназију, могућност коришћења лаких дрога, као и једнака правахомосексуалних парова.
У последње време ојачале су политичке снаге које се супротстављају мултикултуралности, утицају ислама и Европској унији, иако пропагирају либерализам (види:Партија за слободу).[17]
Краљевина Холандија је држава парламентарне демократије и уставна монархија. Краљ је владар државе и представља државу. Извршну власт имаСавет министара Краљевине Низоземске, који је одговоран Другом дому за послове владе. Председника и премијера именује краљ. Држава је подељена на 12провинција, а границе међу њима одређује парламент. Извршни орган провинције је краљев намесник. Судску власт има врховни суд. Бирачко право имају сви низоземски држављани старији од 18 година, а пасивно старији од 21 године. Од30. априла1980. на престолу јекраљица Беатрикс Армгард из куће Орање−Насау. Престо се равноправно наслеђује по мушкој и женској линији према наследном реду. Холандија има дводомни парламент: горњи дом има 75 а доњи 150 чланова. Седиште парламента је уХагу. Законски предлози морају бити усвојени у оба дома и мора их прихватити краљица.
Краљевина се састоји од држава Холандија,Арубе,Курасаа иСветог Мартина — при чему су све четири равноправне.
У Холандији, већина индустрије се налази у лучким градовима. До раних 1960-их, индустријске и услужне активности биле су концентрисане у холандским лукама на западу, док су јужни и источни делови заостајали. Данас је Холандија једна од економски најразвијенијих земаља света. Пољопривреда. Холандија има 21,8% обрадивог земљишта, 0,8% воћњака и 23,4% ливада и пашњака. Један је од највећих извозника пољопривредних производа у свету. Најважнија грана је сточарство у влажним равницама на истоку и југу. Пољопривреда преовлађује на лаким земљиштима у Лимбургу на речним седиментима и на новоосвојеним полдерима. Готово половина ораница је намењена за житарице, пшеницу и јечам. Холандија је један од водећих произвођача поврћа у свету (краставци, парадајз, купус, карфиол, спанаћ). То је највећи светски произвођач цвећа. У Фризији и на влажним походима провинција Холандије и Зеланда преовлађују млечно и месно сточарство, свињогојство и живинарство у Брабанту. Холандија је највећи светски извозник сира, млека у праху, путера и кондензованог млека. Рибарство. Главне рибарске луке су Ајмејден, Влардиген и Схевенинген Рударство и енергетика. Холандија има веома мало руде, а експлоатација природног гаса је значајна. Задовољава домаће потребе извози се уНемачку иБелгију Важно је добијање камене соли у рудницима Хенгело и Делфзајл Индустрија. Индустрија се углавном налази у две највеће лукеРотердам иАмстердам. Електронска индустрија у Ајдховену, железара и челичане налазе се у близини Ајмејдена. Бродоградилишта су уРотердаму,Амстердаму Влисингену. Аутомобилска индустрија уАјндховену,Борну и Амесфорту. По броју запослених најразвијенија је прехрамбена индустрија, заједно са дуванском индустријом. У хемијској индустрији преовлађује основна индустрија, пре свега производња синтетичких и вештачких влакана. Остале индустрије су: папирна, фармацеутска (Амстердам), индустрија порцелана и керамике, брушење дијаманата (Амстердам). Туризам. Најатрактивнији су стари градовиАмстердам,Делфт,Харлем,Утрехт и летовалишта на обалама Схевенингена, Задворта и др. Туристичка пловидба рекама и каналима је веома развијена. Многе туристе привлаче лале у области Харлема. Саобраћај. Развијени су пут (91% асфалт), железница, вода и ваздух. У Холандији постоји 9 аеродрома са редовним путничким саобраћајем (Амстердам,Ротердам,Мастрихт иГронинген.)У другом кварталу 2023. године, економија је пала за 0,3%, што је други квартал са негативним растом. Након пандемије COVID-19, економија Холандије је расла 5% годишње, али је пад потрошње и извоза довео до рецесије. Инфлација 19. августа 2023. године износи око 6%.[18]
^Назив „Холандија” је неформалан, али општеприхваћен и традиционални назив насрпском језику. Држава се званично и у дословном преводу зове „Низоземска” (хол.neder — „ниско”;landen — „земља”), аХоландија је само једна геополитичка област у оквиру државе.
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
.jpg)
.svg)
