 | Овај чланак садржисписак литературе, сродне писане изворе илиспољашње везе, али његови извори остају нејасни, јернисуунети у сам текст. Помозите уњеговом побољшавањунавођењем прецизнијих извора. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Хиперид (грч.Ὑπερείδης, 390—322. п. н. е.) је био истакнутиатински државник, оратор и логограф. Био је заједно саДемостеном истакнути припадник антимакедонске странке у Атини.
Рођен је 390. п. н. е. као Глаукипидов син. Студирао је кодПлатона и кодИсократа. У исто време је студирао кад иЛикург из Атине. Своју каријеру је започео каологограф, тј. као професионални писац говора за суђења. Хиперид је постао чувени оратор(говорник). Написао је 52 говора.
Своју политичку каријеру започео је нападом на политичараАристофона 363/2. п. н. е. Оптужио је за злоупотребе Аристофона, који је тада био један од најутицајнијих људи Атине. Током 360. п. н. е. тужио јеАутокла за издају. Велику популарност стекао је супротстављајући сеФилипу II Македонском и његовим хегемонистичким намерама. Слагао се са Демостеном и заједнички су дјеловали са антимакедонских позиција. Један од његових најпознатијих процеса било је суђењеФилократу 343. п. н. е. Филократ је био промакедонски оријентисан, па су Демостен и Хиперид нашли начин да га уклоне са политичке сцене.
Наконбитке код Херонеје 338. п. н. е. предложио је да се ослободе робови и да се даде грађанско право метицима, а све са циљем да се Атина лакше одбрани. Међутим његов предлог није дочекан са одобравањем, тако да није јасно да ли је икада спроведен. Залагао се да се помогне Теби, која се побунила 336/5 противАлександра Великога, који је био одсутан на северу у рату против Илиира и Трачана. Александар Македонски је 335. п. н. е. након разараља Тебе тражио од Атињана да му испоруче 8 (или 10) вођа антимакедонске струје у Атини. Међу њима су били Демостен и Ликург из Атине. ПоАријану и Хиперид је на тој листи, али поПлутарху Хиперид није набројан. На инсистирањеФокиона иДемада Александар је одустао од те казне.
Александров ризничарХарпал је проневерио огромну количину новца, па је побегао у Европу са 5.000 таланата и 6.000 најамника, које је оставио на Пелопонезу. Са делом опљачканога новца је отишао у Атину, где је тражио уточиште. У Атину је дошао само са 700 таланата. Кад је ипак примљен у Атини Демостен и Фокион су се залагали да се Харпал ухапси, а Хиперид се томе противио. Антипатар и Олимпијада су тражили од Атињана да га изруче. Демостен је променио мишљење након што је од Харпала примио мито. Када је Харпал побегао из Атине Ареопаг је вршио истрагу и тада су оптужили Демостена да је узео 20 таланата. Током суђења Демостену Хиперид је говорио да Демостен није пријавио огромни мањак, јер га је Харпал подмитио. Демостен је био кажњен новчаном казном од 50 таланата и затвором, али успео је да побегне из затвора.
Када је 323. п. н. е. умро Александар Велики Хиперид се истицао својом мржњом према Александру. Током 323. п. н. е. Хиперид је кренуо у мисију по Пелопонезу да би наговарао на устанак против Македоније. Атина је уз помоћ Харпаловога новца започела Ламијски рат. Најпре су дали Леостену да започне рат уз помоћ грчких најамника са рта Тенара, а онда су му послали и атинску војску. Леостен је победио Антипатра и држао га је под опсадом у граду Ламији. Када јеЛеостен погинуо приликом опсаде Ламије Хиперид је одржао велики говор њему у част. Антипатар је 322. п. н. е. победио војску грчких савезника у бици код Кранона. Након тога кренуо је према Атини.
Антипатар је тражио од Атињана да му предају Демостена и Хиперида. Хиперид и Демостен су побегли из града. Атинска народна скупштина је одговорила на македонски захтев, па је на подстицај Демада осудила најистакнутије антимакедонске агитаторе на смрт. Хиперид је потражио уточиште у светилишту у Егини заједно са Химерејем, братом Деметрија Фалеронскога. Међутим потера није поштовала светост азила, него их је ухапсила у светилишту и послали су их Антипатру. Хипериду је пре погубљења био одсјечен језик.
Фрина је била чувена грчка хетера (куртизана). Била је оптужена за скрнављење Елеузијских мистерија, па се појавила пред судом на Ареопагу. Хиперид је био њен љубавник, па је током тога суђења био њен бранилац. Иако је Хиперид био један од најспособнијих оратора изгледало је да Фрина ипак губи спор и да ће бити осуђена. Претила јој је смртна казна. Хиперид јој је пред поротом скинуо хаљину. Импресионирани њеном љепотом суци су одлучили да је ослободе свих оптужби. У то доба лепота се сматрала даром богова.
| Историјска енциклопедија | Овај чланак или један његов део је преузет саИсторијске енциклопедије где је доступан подCreative Commons Attribution-Share Alike License 3.0 |  |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
| Остале | |
