Хефест је бог ватре и ковачког заната, један од синоваЗевса иХере угрчкој митологији.[1] По једном од митова, пошто се умешао у свађу родитеља,Зевс га у гневу баца саОлимпа на земљу. Том приликом Хефест постаје хром. По предању пао је на вулканско острво Лемно.
У Хефестовој надлежности били су занати. Он је направио боговима дворове од бронзе, скиптар и егиду Зевсу, сребрне луковеАполону иАртемиди, накитАфродити. УИлијади је описано како је наТетидину молбу сковао ново оружјеАхилу. ПоХесиоду, Хефест је од земље направио прву жену Пандору, а по Зевсовом наређењу приковаоПрометејa на кавкаску стену. Тај мотив је употребиоЕсхил у трагедији Оковани Прометеј.[2][3][4]
Оженио сеАфродитом, богињом лепоте и љубави. Једном ју је ухватио на делу у прељуби саАресом. Ухватио их је у невидљиву мрежу и позвао све богове за сведоке неверства. Тај призор, међутим, код богова изазове смех. Ову епизоду испевао је уОдисеји слепи певач на двору краљаАлкиноја. На атинској Агори налази сеХефестов храм, нешто старији и боље сачуван од Партенона.
Хефест је вероватно повезан саЛинеаром Б (микенски грчки) натписомА-па-и-ти-јо, пронађеним уКнососу.[5] Натпис посредно сведочи о његовом богослужењу у то време, јер се верује да представљатеофорско име(H)āpʰaistios,[5] илиHāphaistion.[6][7] Грчки теонимHēphaistos је највероватнијепредгрчког порекла, пошто облик без-i- (атичкиHēphastos) показује типичну прегрчку варијацију и указује на оригиналsy.[5]
Хефест је имао своју палату на Олимпу, са својом радионицом са наковњем и двадесетмехова који су радили по његовом налогу.[8] Хефест је израдио велики део величанствене опреме богова, а за скоро сваку фино ковану металну конструкцију прожету моћи која се појављује у грчком миту каже се да ју је исковао Хефест. Дизајнирао јеХермесов крилати шлем исандале,Егидиннапрсник,Афродитин чувенипојас,Агамемнонов штап[9]Ахилов оклоп,Диомедовукирасу,Хераклове бронзанеклешталице,Хелиосове кочије, рамеПелопса, иЕросове лук и стреле. У каснијим извештајима, Хефест је радио уз помоћКиклопа — међу њима и његових помоћника у ковачници, Бронта, Стеропа и Аргеса.[10][11]
Хефест је направиоаутомате од метала да раде за њега. Ово је укључивало троношце који су ходали до и одпланине Олимп. ОслепљеномОриону је дао свог шегртаКедалиона за водича. У неким верзијама мита,[12]Прометеј је украо ватру коју је дао човеку из Хефестове ковачнице. Хефест је такође створио дар који су богови дали човеку, женуПандору и њенпитос. Као вешт ковач, Хефест је створио све престоле у палати на Олимпу.[10]
Грчки митови иХомерове песме осветљавају у причама да је Хефест имао посебну моћ да произведе кретање.[13] Направио је златне и сребрне лавове и псе на улазу у палатуАлкиној тако да су могли да уједу освајаче.[14] Грци су у својој цивилизацији одржавалианимистичку идеју да су статуе на неки начин живе. Ова врста уметности и анимистичког веровања датира још изминојског периода, када јеДедал, градитељлавиринта, правио слике које су се кретале саме од себе.[15] Статуа бога је на неки начин била сам бог, а лик на човековом гробу некако је указивао на његово присуство.[16]
ПремаХесиоду (Теогонија, 927-928),[17]Хера је сама родила Хефеста као освету што јеЗевс имаоАтину без ње (Зевс је имао однос саМетисом).
Према Хомеру (Илијада, I 571-577),[18] Хера се помиње као Хефестова мајка, али нема довољно доказа да се каже да је Зевс био његов отац (иако му се он обраћа као такав).
Према Хомеру (Одисеја, VIII 306),[19] нема довољно доказа да се каже да је Зевс био Хефестов отац (иако се он на њега тако позива). Хера се не помиње као мајка.
ПремаПсеудо-Аполодору (Библиотека, 1.3.6),[20] Хера је сама родила Хефеста. Псеудо-Аполодор такође наводи да је, према Хомеру, Хефест једно од деце Зевса и Хере (свесно противречно Хесиоду и Хомеру).
Неколико каснијих текстова прати Хесиодов извештај, укључујућиХигина и предговорФабулама.
У извештају атичких сликара ваза, Хефест је био присутан на рођењу Атине и рукује секиром којом је расцепио Зевсову главу да би је ослободио. У последњем извештају, Хефест је тамо представљен као старији од Атене, тако да је митологија Хефеста у том погледу недоследна.
У једној грани грчке митологије, Хера је избацила Хефеста са неба због његовог урођеног оштећења. Пао је у океан и подигле су гаТетида (Ахилова мајка и једна од 50Нереида) иОкеанидаЕуринома.[3]
Homer,The Iliad with an English Translation by A.T. Murray, PhD in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1924.Online version at the Perseus Digital Library.
Homer;The Odyssey with an English Translation by A.T. Murray, PH.D. in two volumes. Cambridge, MA., Harvard University Press; London, William Heinemann, Ltd. 1919.Online version at the Perseus Digital Library.
Evelyn-White, Hugh,The Homeric Hymns and Homerica with an English Translation by Hugh G. Evelyn-White. Homeric Hymns. Cambridge, Massachusetts, Harvard
Apollodorus,Apollodorus, The Library, with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921.Online version at the Perseus Digital Library.
Pausanias,Pausanias Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918.Online version at the Perseus Digital Library.
Ovid,Ovid's Fasti: With an English translation by Sir James George Frazer, London: W. Heinemann LTD; Cambridge, Massachusetts, Harvard University Press, 1959.Internet Archive.
