Херат је град у западномАвганистану. Трећи је град по броју становника у Авганистану. Има 249.000 становника по процени из 2002. Налази се у долини реке Харируд, која има ток од средишњег Авганистана до пустињеКаракум. Херат је традиционално познат по винарству. Већину становништва чинеТаџици. Херат је антички град са многим старим зградама, које су разорене или оштећене током различитих ратова задњих 30 година. Градом доминира тврђава, саграђена у добаАлександра Македонског. Херат се налазио на историјским трговачким путевима од Индије, Кине до Блиског истока и Европе. Путеви од Херата према Ирану и Туркменистану, Мазари Шарифу и Кандахару још увек су стратешки значајни.
Херат је настао у античка времена. У доба Персијског царства Ахемединске династије припадао је провинцијиАрија. Провинција се спомиње око 520. п. н. е.Александар Македонски је 330. п. н. е. заузео Артакоану, која је била главни град Арије. То је било старо име Херата. У доба Александра Македонског изграђена је тврђава и поново је подигнут град. Био је деоСелеукидског царства, да би 167. п. н. е. постао деоПартског царства.
Тврђава саграђена у доба Селеукидског царства око 300. п. н. е.
За време властиСасанида (226—652) Херат је постајао све више стратешки значајан због ратова Сасанида са Хионитима и Хефталитима, тј Белим Хунима. Хефталити, тј.Бели Хуни су се настанили у северном Авганистану од краја 4. века и одатле су угрожавали Индију. Доласком Арапа у 7. веку Херат постаје добро познат. Био је деоАбасидског халифата од786. до809., а касније долази под власта Тахаридске династије.Сафаридска династија је владала 867—869. Долази под властГазнавида. Део Селџучког царства постао је1040, а Гориди су га заузели1175, па је постао део Хорезумског царства. Монголи подЏингис-каном заузимају га1221. и разарају. Око1381. поново га је разориоТимур Ленк. Под Тимуровим сином град је обновљен и постао је значајан центар Тимуридског царства. Касних 1440их саграђен је велики Мусала комплекс гробова са много минарета. У Херату су касније Туркмени успоставили престолницу, 1506. Узбеци, а неколико година касније Херат постаје део Персијског царства. Од 1718. до 1863. било је много битака док није Херат постао деоАвганистана.Ахмед шах Дурани је1750. заузео Херат, који је постао део Авганистанског царства. Персијанци су више пута покушали освојити Херат као 1838. Заузели су Херат1852. и1856, алиБританци су спречили припајање Херата Персији.Дост Мухамед Кан је заузео Херат1863. Британци су за времеВелике игре 1885. разорили велики део Мусала комплекса да би имали бољи видик против руске инвазије, до које није ни дошло.
Рушевине Мусала комплекса
Од 10. до 20. марта1979. војска Исмаил Кана убила је након мучења 350 грађана Совјетског Савеза.Совјетска инвазија је започела крајем 1979. Град је био бомбардован. Било је великих разарања и хиљада мртвих. Након одласка совјетске војскеИсмаил Кан је као вођамуџахедина постао гувернер Херата.Талибани су септембра1995. преузели власт, а Исмаил Кан је побегао. Наконамеричке инвазије Авганистана 12. новембра2001. Херат су заузели побуњеници и Исмаил Кан је поново постао гувернер. У Херату је 2004. убијен син Исмаил Кана и министар авијације Авганистана Мирваис Садек Кан.
![[икона]](/image.pl?url=https%3a%2f%2fsr.wikipedia.org%2f%2fupload.wikimedia.org%2fwikipedia%2fcommons%2fthumb%2f1%2f1c%2fWiki_letter_w_cropped.svg%2f20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png&f=jpg&w=240)
