Хенри I илиХенрик I (енгл.Henry I; око1068—1. децембар1135) је био најмлађи синВилијама Освајача, енглески краљ од1100. до 1135. године. Како није имао мушких наследника прогласио је своју ћеркуМатилду за наследницу, међутим, и поред тога га је наследио рођакСтефан од Блоа. Познат је под надимком „лав правде“ због његовог великог доприноса рудиментарном административном и правосудном систему тога времена.
Рођен је1068. или1069. године. Његова мајкаМатилда Фландријска потиче од саксонског краљаАлфреда Великог. Пошто је био најмлађи син, очекивало се да буде бискуп, па је добио јако добро образовање. Био је вероватно први Норман, који је течно говорио и енглески.
Његов отацВилијам Освајач је пред смрт1087. одредио да се његови поседи поделе тројици синова (син Ричард је умро пре тога):
Незадовољни Хенри I је свађао једнога брата против другога. Када су браћа за то сазнала, заједно су потписали споразум, по коме ако један од двојице браће умре други добија његове поседе, односно уједињује Енглеску и Нормандију.
Када јеВилијам II Риђи убијен стрелом у лову2. августа1100, Роберт III Нормандијски се враћао изПрвог крсташког рата. Роберт је иначе имао лош углед међу норманским племством. Искористивши његову одсутност и лош углед Хенри I је прихваћен од водећих племића као краљ Енглеске.
Крунисан је5. августа у Вестминстеру. Своју позицију међу племством осигурава „Повељом слободе“, која је била један претходникВелике повеље слободе, коју је много касније издаоЈован без Земље.
Оженио сеЕдитом Шкотском, ћерком шкотског краљаМалколма III. Едита је била праунукаЕдмунда II, па је тим венчањем уједињена норманска истара енглеска линија краљева. Међутим, то је веома разочарало норманске племиће. С друге стране тим потезом Хенри I постаје много прихватљивији англосаксонском становништву.
Роберт II Нормандијски је покушао1101. да инвазијом Енглеске постане краљ Енглеске. По споразуму из Алтона, Роберт прихвата Хенрија као краља Енглеске и враћа се у Нормандију, а за узврат добија 2.000 марака годишње. Хенри се1105. одлучио да уклони непрекидну опасност, која му прети од Роберта, а и да смањи финансијски одлив. Повео је војску у инвазију Нормандије.
Одлучнабитка између два брата одиграла се28. септембра1106. у малом насељу Теншбреју. Ниједна страна није била спремна за битку. Обе војске су се среле док су кретале једна према другој, не знајући позиције противничке стране. Битка се одвијала на простору од неколико километара. Предвече се Роберт покушао повући, али заробљен је од стране Хенријевих војника.
Након победе Хенри је затворио брата Роберта. Једном је Роберт покушао да побегне из замка уКардифу, али поново је ухваћен. Да би спречио Роберта да бежи Хенри је наредио да му спале очи. Хенри је преузео војводство Нормандију као део краљевства Енглеске.
Хенри је имао потешкоћа у Нормандији, па их покушава умањити венчањем свога најстаријег сина за ћерку дотадашњег непријатеља грофаАнжуаФулка V. Хенријева ћеркаМатилда и Фулков синЖофруа Плантагенет се венчавају, што је много касније довело до уједињења два краљевства под Плантагенетима.
Хенријева потреба да финансира учвршћење своје власти доводи до повећања активности на централизацији власти. Као краљ Хенри је спровео низ социјалних и правосудних реформи, укључујући:
Био је познат и по бруталности. Једном је бацио једног издајицу са куле уРуану. У једном другом случају радило се о размени деце као талаца. Хенријев зет Еустасије је био једна од страна у тој размени. Кад је Еустасије ослепио дете друге стране, Хенри је дозволио другој страни да ослепи и мучи две Еустасијеве девојчице, које су биле Хенријеве унуке. Хенријева ћерка се разбеснила и покушала је да убије Хенрија. Хенри ју је затворио, а она је побегла скоком са велике висине. Много година касније су се помирили.
Посетио је1135. Нормандију, да би видео унуке, децу од ћерке Матилде и Жофруа Плантагенета. Хенри је наговорио своје норманско племство да прихвате Матилду као краљицу након његове смрти. Племство је дало заклетву да ће тако бити. Међутим када је Хенри умро од тровања храном племство дозвољава даСтефан од Блоа постане краљ. Између царице Матилде и Стефана Блоа се водио дуги грађански рат, познат као раздобљебезакоња. Спор је решен тек1153, Стефановим именовањем Матилдиног сина као наследника.
