Фредрих Кристијан Антон Фриц Ланг (Беч,5. децембар1890 —Беверли Хилс,2. август1976) био је аустријски, немачки и амерички режисер, сценариста и повремени филмски продуцент и глумац.[2] Један је од најпознатијих миграната из немачке школеекспресионизма, а назван јеГосподар таме од стране Британског института за филм.[3] Његови најпознатији филмови укључују револуционарни футуристички филмМетрополис (1927) и такође утицајни филмМ (1931),филм ноар који је направио пре него што се преселио уСједињене Државе.
Ланг је рођен уБечу, као други син Антона Ланга (1860–1940),[4] архитекте и менаџера грађевинске компаније и његове женије Паулине Ланг (1864–1920). Крштен је 28. децембра 1890. године.[5] Његови родитељи су били пореклом изМоравске[6] и били сукатолици. Његова мајка је рођена као јеврејка, али је прешла у католичку веру, коју је изузетно поштовала и одгајила Фрица као у духу католицизма. Ланг је често убацивао области католицизма у своје филмове.[7][8] Кроз живот, себе је представљао као рођеногкатолика.[9] Након завршетка школе, Ланг је кратко похађаоТехнички универзитет у Бечу, где је студираограђевинарство и на крају прешао на уметност. Године 1910, напустио јеБеч да види свет, путујући поЕвропи иАфрици, а каснијеАзији иПацифику. Године 1913. студирао је сликарство уПаризу, уФранцуској.
На почеткуПрвог светског рата Ланг се вратио уБеч и добровољно је служио за војну службу у аустријској војсци и борио се уРусији иРумунији гдје је рањен три пута. Док се опорављао од повреда и шокова 1916. године, написао је неке сценарије и идеје за филмове. Отпуштен је из војске са чином поручника1918. године и кратко време је радио у бечком позоришту, пре него што је ангажован као сценариста.
У почетку каријере Ланг је радио пре свега као сценариста, завршавајући филмске сценарије за четири до пет дана.[10] Остварио се и као глумац, а радио је и као режисер и продуцент филмова, прво уНемачкој, а затим и уСједињеним Државама.[11][12]
Ланогово ангажовање за писање сценарија је кратко трајало, јер је убзо кренуо да ради као режисер у немачком филмском студијуУФА, а касније и уНеро филму. Његови први озбиљнији радови били су на филмовимаСудбина и на популарномтрилеруПауци, на којима је комбиновао популарне филмске жанрове саекспресионистичким техникама.
Године 1920, упознао је своју будућу супругу, књижевницу Теу вон Харбо. Она и Ланг су писали сценарије за све његове филмове од 1921. до 1933. године, укључујући и филмДоктор Мабус, који је трајао више од четири сата и био подељен на два дела у оригиналној верзији. То је био први филм у трилогији Доктор Мабус. Радили су и на филмуНибелунзи (1924), филмуМетрополис (1927) и научнофантастичном филмуЖена на месецу (1929). ФилмМетрополис је далеко превазишао буџет и скоро уништио Уфу коју је купио десничарски бизнисмен и политичарАлфред Хугенберг. Крајем1932. године Ланг је режирао филмТестамент доктора Мабуса.
Адолф Хитлер је дошао на власт ујануару1933. године, а до30. марта нови режим је забранио овај филм, сматрајући да је био проковативан. Ланг је био забринут због доласка нацистичког режима, делом због свог јеврејског наслеђа[13], док је његова жена Теа вон Харбо подржавала нацистетридесетих година и придружила сеНационалносоцијалистичкој немачкој радничкој партији, 1940. године. Ланг се убрзо након тога развео, а страховао је и да би након његовог одласка из Аустрије, премаНирнбершким законима могао бити идентификован каоЈевреј, јер је његова мајка билаЈеврејка, пре него што је прешла укатолицизам.
Ланг је навео да га је министар пропагандеЈозеф Гебелс позвао у своју канцеларију и обавестио да је филмТестамент доктора Мабуса забрањен, али је он ипак био инпресиониран његовим радом, нарочито са филмомМетрополис и понудио Лангу позицију директора немачког филмског студијаУФА.[14][15][16] Ланг је напустио земљу и отишао уПариз,1934. године.[17]
Ланг је добио држављанствоСједињених Држава 1939. године. Током своје двадесетогодишње каријере у Сједињеним Државама, радио је филмове у различитим жантровима у сваком главном студију уХоливуду, а повремено је продуцирао своје филмове као независне. Ипак, критичари су сматрали да су његови филмови након доласка у Сједињене Државе изгубили на квалитету, али ипак задржалиекспресионизам. Један од најчувенијихфилмских ноара била једрамаВелика топлота (1953). Како је време ишло, његов поглед на филм је био све песимистичнији, кулминирајући у стилу његових последњих филмова као што су филмовиДок су градови спавали (1956) иИзнад разумне сумње (1956).
Пошто је тешко проналазио услове за производњу уХоливуду, а притом му се здравствено стање нагло погоршало, Ланг је размишљао о томе да се пензионише. Немачки продуцентАртур Брауер имао је интересовање за поновно прављење филмаИндијске гробнице, коју је Ланг одрадиодвадесетих година по причи Тее вон Харбоу, његове бивше жене.[18] Ланг је прихватио овај посао и вратио се уНемачку.[19] Године 1963, појавио се у филмуЖана-Лика ГодараПрезир, где је представио самог себе.
^Mcgilligan, Patrick (1998).Fritz Lang: The Nature of the Beast.St. Martin's Press. стр. 477.ISBN9780312194543. „"У последњим годинама свог живота, Ланг је на немачком језику написао кратку причу од 20 до 30 страница под називом "Лутајући Јеврејин. То је била нека врста приговора на јеврејско Јеванђеље"”
^Michel Ciment:Fritz Lang, Le meurtre et la loi, Ed. Gallimard, CollectionDécouvertes Gallimard (vol. 442), 04/11/2003. The author thinks that this meeting, in fact, never happened.
^ ,Havis, Allan (2008).Cult Films: Taboo and Transgression. University Press of America, Inc. стр. 10.
^Krebs, Albin (3. 8. 1976).„Fritz Lang, Film Director Noted for 'M,' Dead at 85”.New York Times. Приступљено22. 1. 2009. „Friz Lang, the Viennese-born film director best known for "M", a terrifying study of a child killer, and for other tales of suspense, died yesterday in Los Angeles at the age of 85. He had been ill for some time, and had been inactive professionally for a decade.”
Mcgilligan, Patrick (1998).Fritz Lang: The Nature of the Beast.St. Martin's Press. стр. 477.ISBN9780312194543. „"У последњим годинама свог живота, Ланг је на немачком језику написао кратку причу од 20 до 30 страница под називом "Лутајући Јеврејин. То је била нека врста приговора на јеврејско Јеванђеље"”
Ott, Frederick W. (1979).The films of Fritz Lang (1. изд.). Secaucus, NJ: Citadel Pr. стр. 10.ISBN978-0-8065-0435-3. Приступљено19. 1. 2018. „"Лангов отац је рођен у Бечу, 1860. године, као римокатолик. Његова мајка Паула била је рођена 1864, у Брну. Била је јеврејка, која је прешла у католицизам."”
Michaux, Agnès (fr). "Je les chasserai jusqu'au bout du monde jusqu'à ce qu'ils en crèvent," Paris: Éditions n°1. 1997. 2-86391-933-4.
.jpg)
.jpg)
